Laza Stanaćev ispratio je preksinoć iz bolnice brata Radovana (53), suprugu Etelku (46) i ćerku Dijanu (21), koji su  poginuli u stravičnom sudaru

 Teška saobraćajna nesreća u kojoj su poginuli Radovan Stanaćev (53), njegova snaja Etelka (46) i bratanica Dijana (21) zavila je preksinoć u crno dve porodične kuće u Novom Miloševu kod Kikinde.

Troje rođaka poginulo je pri povratku iz zrenjaninske bolnice, gde su bili u poseti Lazi Stanaćevu, koji je u sekundi izgubio brata, suprugu i ćerku.

- Otac je uzeo Lazin „golf“ i sa Etelkom i njenom ćerkom Dijanom otišao da ga obiđe u bolnici, gde je operisan. Tim putem je vozio milion puta, tačnije, uvek kad je išao u Zrenjanin - skrhan od bola juče je rekao Zoran Stanaćev, sin nastradalog Radovana.

Uzaludni su bili njegovi pokušaji da smiri majku Slavicu. Očiju presahlih od suza, nesrećna žena je primala izraze saučešća od rodbine, prijatelja i komšija.

- Još ne znamo pod kakvim okolnostima se dogodila nesreća. Tu deonicu je, što bi naš narod rekao, Radovan poznavao kao svoj džep. Laza će u utorak izaći iz bolnice, a sutradan ćemo sahraniti Etelku i Dijanu - rekao nam je utučeni sin uglednog novomiloševačkog poljoprivrednika.

Suze, neverica i očaj i na licima rodbine, prijatelja i komšija u dvorištu Laze Stanaćeva, takođe poznatog domaćina i paora. Niko još ne može da prihvati strašnu istinu.

- Dijana je studirala biologiju na novosadskom PMF. Divna, umilna devojka privržena roditeljima. Brinula je zbog očeve operacije. Njena dve godine starija sestra Ksenija u trenu je ostala bez sestre i majke. Tuga velika - rekli su kroz suze ljudi pridošli da sa Stanaćevima podele tugu i bol.

Podsetimo, teška nesreća dogodila se u nedelju oko 17 sati, na delu magistralnog puta između Kikinde i Zrenjanina. Na raskrsnici puteva za Banatsku Topolu i Novo Miloševo sudarili su se „golf 2“ i džip „tojota“, a pretpostavlja se da je uzrok nepropisno skretanje „golfa“ u kom su bili stradali. Vozač „tojote“ Radovan O. (59) iz Ljukova kod Inđije je lakše povređen, a nakon uviđaja policija ga nije privodila.

I u seoskoj prodavnici, u kojoj je radila Etelka, njene koleginice mušterije uslužuju sa suzama.

- Pamtićemo je kao vrednu radnicu i odanu prijateljicu. Kakva ironija sudbine, da pogine pri povratku iz bolnice i posete teško bolesnom mužu. Srce nam se kida od bola za Etelkom, njenom ćerkom Dijanom i Radovanom - rekle su nam Etelkine koleginice Dragoslava Knežević i Nada Vecštajn.

 

Ivan M. i njegova supruga Tanja prodavali su ćerku od 13 godina i najbližim susedima, koji su se seksualno iživljavali nad devojčicom i tako naplaćivali čak i kafanske dugove

Ivan M. i njegova supruga Tanja iz Smederevske Palanke, koji su uhapšeni zbog sumnje da su dve godine podvodili ćerku M. M. (15), prodavali su dete i prvim komšijama kako bi otplatili dugove, pa čak i kafanske cehove za šljivovicu, saznaje Kurir.

Među četvoricom uhapšenih „mušterija“ koji su se seksualno iživljavali nad maloletnom devojčicom nalaze se i dvojica najbližih komšija kojima je Ivan M. podvodio maloletnu ćerkicu.

- Oni stanuju u neposrednoj blizini kuće ove porodice. Mnogi meštani su šokirani što su i ta dvojica uhapšena jer niko ne bi mogao da pomisli da su mogli da rade takve gadosti nad devojčicom koja je tada imala 13 godina. Međutim, sumnja se da su roditelji dugovali ovim komšijama novac za hranu, cigarete i posebno alkohol, pa su dug otplaćivali tako što su im podvodili dete. Dešavalo se da podvode ćerku samo da bi platili čašicu rakije - kaže dobroobavešteni izvor Kurira.

Meštani kažu da niko nije ni pretpostavljao šta se dešava u toj kući.

- Oni su tu živeli u domu Tanjinih roditelja i uvek su bili problematični, ali da su takvi monstrumi, niko nije sumnjao - kažu meštani.

M. M. je sa starijom sestrom i roditeljima živela u oronuloj kućici, a kako tvrde meštani, porodica je uglavnom živela od krađa.

- Fizikalisali su po komšiluku, ali su u svakoj kući nešto ukrali. Upadali su i obijali podrume tokom noći, iz nekih kuća su čak odnosili zlato. Deca su im bila gladna i molila za parče hleba po komšiluku - pričaju naši sagovornici.

Zlostavljana devojčica nije išla u osnovnu školu izvesno vreme, a jedan razred je ponavljala tri puta.

- Majka je nju i sestru slala u školu, ali su one bežale. Na kraju joj se sestra udala i otišla u neko selo. Kada su im se roditelji rastali, M. M. je ostala sa ocem, pa su se odselili u Beograd. Međutim, vratila se posle nekog vremena i smeštena je u porodicu koja ju je ponovo upisala u školu - pričaju naši sagovornici.

Ivan i Tanja su se pre godinu dana rastali i odselili, a majka za ćerku nije pitala.

- Devojčica ima određene zdravstvene probleme, međutim, nikada se nikome nije žalila na oca. Ta deca su zapuštena, naučena na krađu i loše su vaspitana - dodaju naši sagovornici.

Podsetimo, osim podvođenja u okolini Palanke, Ivan M. je ćerku dovodio na Plavi most u Beogradu i čekao u kolima dok je ona bila sa „mušterijama“. Otac je čak napravio cenovnik, te je oralni seks naplaćivao 500, a klasični 1.000 dinara. Devojčica je u međuvremenu dobila status žrtve i smeštena je u hraniteljsku porodicu.

default

Dosadašnja istraga pokazala je da je posredi nesrećan slučaj, što će umanjiti krivicu njenog brata, koji će odgovarati za ubistvo iz nehata

Jovana Đorđević (19) iz Svrljiga, koju je nehotice pucajući iz puške ubio njen četiri godine mlađi brat, sahranjena je  na lokalnom groblju. 

Na poslednji počinak ispratili su je roditelji Jovan i Irena, mlađa sestra, momak, mnogobrojna rodbina, ali ne i brat, kojem je zbog ubistva određen pritvor.

Najteže je bilo Jovaninim roditeljima, koje je pogodila dvostruka tragedija, jer su izgubili ćerku, a sin im je iza rešetaka. Obliveni suzama, zahtevali su da se otvori sanduk.

- Hoću poslednji put da je vidim - rekao je ožalošćeni otac. Mrtvu devojku ljubili su i milovali po kosi majka Irena, baba i deda naričući nad njenim telom.

Dosadašnja istraga pokazala je da je posredi nesrećan slučaj, što će umanjiti krivicu njenog brata, koji će odgovarati za ubistvo iz nehata. Međutim, odgovornost će snositi i njihov otac i komšija, koji je vlasnik puške iz koje je ispaljen metak.

- I jednom i drugom je oduzeto oružje - kaže naš izvor.

Dečak je posle hapšenja do detalja opisao kako je ubio sestru i priznao da se užasno uplašio i da je to bio razlog što je odlučio da sakrije pušku. Njemu je određen pritvor zbog ubistva, a preti mu boravak u Vaspitno-popravnom domu u trajanju od šest meseci do četiri godine.

Kako je utvrđeno tokom istrage, što potvrđuje i njihov deda po majci Miodrag Mitić, dečak je pušku koju je otac nakon lova ostavio u prizemlju kuće poneo na sprat, gde je obično stajala.

- Unuk je bio u dnu stepenica, a Jovana je stajala iznad njega. Unuk se s njom našalio, pozvao ju je: „Jovana, Jovana“, a kad se okrenula, puška je opalila. Zadobila je smrtonosne povrede glave, a moguće je da je njihovoj težini doprinelo i to što je, nakon što je pogođena, udarila glavom u stepenice - objašnjava očajni deda i nastavlja:

- Znam da će unuk morati da odgovara zbog toga što je nehotice ubio sestru. Njemu je ovo što je uradio dovoljna kazna, to će ga pratiti celog života. Ono što je najstrašnije je da naše Jovane više nema.

Kako je utvrđeno tokom istrage, što potvrđuje i njihov deda po majci Miodrag Mitić, dečak je pušku koju je otac nakon lova ostavio u prizemlju kuće poneo na sprat, gde je obično stajala.

- Unuk je bio u dnu stepenica, a Jovana je stajala iznad njega. Unuk se s njom našalio, pozvao ju je: „Jovana, Jovana“, a kad se okrenula, puška je opalila. Zadobila je smrtonosne povrede glave, a moguće je da je njihovoj težini doprinelo i to što je, nakon što je pogođena, udarila glavom u stepenice - objašnjava očajni deda i nastavlja:

- Znam da će unuk morati da odgovara zbog toga što je nehotice ubio sestru. Njemu je ovo što je uradio dovoljna kazna, to će ga pratiti celog života. Ono što je najstrašnije je da naše Jovane više nema.

Nakon što su neki od dobavljača, koji imaju povlašćen tretman na tenderima Zavoda za transfuziju krvi, v. d. direktorki ove ustanove Vesni Knežević, platili put u Oman, sada je na isti način, kako piše Pištaljka, direktorka stigla i do Njujorka i Brodveja.

Kneževićeva je, pokazuju istraživanja Pištaljke, u Njujork otišla nakon 35. svetskog kongresa udruženja transfuziologa u Torontu, juna prošle godine. Bila je smeštena u blizini Central parka, a smeštaj, avionsku kartu i kartu za predstavu Dolazi ledadžija na Brodveju, sa Denzelom Vašingtonom u glavnoj ulozi, platili su dobavljači.

Pored toga, ona je imala plaćeno i krstarenje do Kipa slobode, celodnevno razgledanje Njujorka, posetu Nju Džerziju i prevoz do tržnog centra.

Novinarima Pištaljke odbila je da odgovori zašto je prihvatila putovanje koje predstavlja očigledan sukob interesa, kao i to ko je odobrio sponzorstvo za odlazak na putovanje.

Osim Kneževićeve u Toronto su putovali i drugi lekari Zavoda za transfuziju krvi. Predrag Đorđević i Zoran Anđelković, piše Pištaljka, izjavili su da su putovali jer su imali prijavljene radove za kongres i da za razliku od direktorke oni nisu bili i u Njujorku, dok je Zoran Kirov naveo i da mu je to bio prvi put da putuje o trošku farmaceutskih kuća.

Načelnik službe za obezbeđenje i kontrolu kvaliteta i informacionog sistema niškog Zavoda Ivan Stanojević jedini je potvrdio da su putovanje platile kompanije sa kojima Zavod sarađuje.

Bila su u ponudi dva aranžmana, jedan za Toronto i drugi za povratak sa kongresa preko Njujorka. Direktorka je išla preko Njujorka. Putovanje su platili sponzori, a to su firme sa kojima sarađujemo. Neće sponzori da nam budu firme sa kojima ne sarađujemo – rekao je on za Pištaljku.

Dodao je i da mu je žao što nije otputovao u Njujork.

Pa i Vi da ste leteli preko bare, posetili biste Njujork – dodao je Stanojević.

Međutim, da je ovakvo sponzorstvo sporno utvrdila je i Državna revizorska institucija. Naime, kompanija Diahem Gramim iz Beograda svojevremeno je donirala aparat niškom Zavodu za koji su reagensi mogli da se nabavljaju samo od te firme. Tako je Zavod za transfuziju krvi Niš (na slici iznad) od 2015. godine do 2017. godine, na nezakonitim tenderima kupio reagense u vrednosti od 128 miliona dinara od donatora aparata. Nabavna vrednost aparata bila je 4,6 puta manja.

Osnovna karakteristika donacije u pravnom smislu je da se radi o davanju bez protivusluge. U suprotnom, kada iza bilo kojeg vida davanja stoji protivusluga takvo davanje ima karakter vršenja usluge – navodi se u izveštaju DRI.

Ista firma je Kneževićevoj platila put u Oman.

Podsetimo, pored spornih putovanja direktorka je već godinama protivzakonito u v. d. mandatu. Protiv nje je podneta i krivična prijava zbog sumnje da je zloupotrebila položaj i falsifikovala isprave, a DRI je pored pomenute, utvrdio i brojne druge nepravilnosti u poslovanju – od nezakonitog povećanja plata do prekomernog zapošljavanja.

To je za sve njih važan doživljaj, tradicija koje se ne odriču.

- I kada nam mraz i suša unište šljivike, rakiju pečemo od šljiva koju kupujemo kao što smo ove godine učinili - priča domaćin Miloš.

U ovom poslu pomažu mu njegova majka Stoja, supruga Mira, rođaka Nevenka Lajić, komšije Branko Lajić, Đuro Marić, Milena Marić, a na smenu, spontano njima se pridružuje uvek poneki prolaznik.

Svrati tako, proba kobajagi, potegne iz flaše ili čaše, onda malo rakije kašikom baci na vatru. Kada plamen bukne, rakidžija se trzne korak ili dva unazad, da mu vatra ne spali kapu ili obrve, pa po navici uzvikne, da ga svi čuju.

- Uh, dobra, oobra, nema bolje odavde do Dubice – nahvali tako rakiju onda put pod noge pa dalje, do nove prilike. Domaćin razume komšije i namernike.

- Tako je kada je kazan pored puta, a miris rakije se širi na daleko. Dobra je, svi smo zadovoljni okusom a primedbi, što je najavažnije nemaju ni moja majka Stoja, snaha Nevenka, žena Mira, a muškarcima, nije mnogo bitno kakva je rakija. Važno je da bure ne presušuje i da je uvek ima, ne valja kada se daske rasuše a obručevi sa bureta spadnu – priča domaćin Miloš Vujić koji je navikao da rakije u svome domaćinstvu ima cele godine.

- Brojna je porodica, mnogo se popije, ali i podeli. Litar rakije je lepa milošta koju svako prima pa i mi kada idemo u goste, nosimo, poklanjamo ali i dobijamo od drugih na poklon – pripoveda Miloš kojem u reč upada majka Stoja. Ona veli da je srećna zato što će i ove zime biti rakije.

- Kod nas u Bistrici nema veselja, ne mogu se gosti dočekati bez dobre rakije. Kada se rađa i umire, rakija se pije, u zdravlje, za sreću ali i za pokoj duše – veli baka Stoja koja je napunila osam životnih decenija ali ne posustaje pa ni rakiju ne odbija. Pričaju ovde da su svi nedavno bili veoma veseli, igrali i pevali, ni sami ne znaju koliko i dokle, zato što se baki Stoji rodio praunuk.

- Svi smo pili, to je bio rusvaj do zore… Najveselije bile su žene. Toliko smo popile da nismo znale kako je kojoj od nas ime. Eto, da mi nisu kazali drugi, ja bih se tek posle trežnjenja setila da mi je ime Nevenka – šaljivo svoje emocije opisuje Nevenka Lajić, Stojina snaha.

Nekako istovremeno teku priča i rakija, vatra gori, zveckaju ručke na kantama crvenkastog koma, svako radi što predoseća da mu je zadatak a smeh se razleže. Takav je običaj, navike kazandžija koje se ne menjaju od davnina, koliko koga pamćenje služi i još dalje u prošlost,u nedogled. Uz rakijski kazan, kao i sada, uvek se ispeče i pile othranjeno nego oko kuće, u živici ili njivo pokošenog sena a onda zapeva “oj rakijo, šljivovice ljuta, koliko me ti napoji puta…” ili “šljivovice, moja miljenice, od tebe mi porumeni lice.”

default

Ulicom Užičke Republike veoma brzo je dolazio kamion, otac je stigao samo da užasnuto vikne "Ne!" ali nije se sledio i Miloš Vujić (25) i načinio podvig zbog kojeg može biti ponosna cela Srbija a ne samo njegovo Užice.

Miloš Vujić (25) iz Užica bez sumnje je heroj Užica, a njegovim delom ne bi se postideo bilo koji gradu Srbiji.

Mladi čovek nije se ni na trenutak libio da rizikuje sopstveni život kako bi od točkova kamiona spasao tuži, male devojčice istrčale na ulicu.

O drami sa srećnim krajem u užičkom naselju Aleksiča most, Srbiju je preko Facebooka oba vestila jedna Miloševa sugrađanka.

"Želim da vam opišem jedan događaj kome sam večeras prisustvovala, nadam se da će dopreti do što većeg broja ljudi jer je situacija bila kao na filmu. Devojčica je bila sa ocem koji je nosio njen trotinet u ruci. Istrgla se odjednom i potrčala na peršački prelaz. Odozgo je Ulicom Užičke republike veoma brzo dolazio kamion, otac je stigao samo da užasnuto vikne: Ne! Sa druge strane ulice stajao je jedan dečko, zatrčao se, skočio je pod kamion, u letu je zgrabio dete i sa njom u rukama je pao na trotoar. Sve se završilo kako treba,devojcica je samo plakala a oboje su prošli nepovredjeni, onaj dečko se samo ugruvao jer je pao… Ljudi su prišli da im pomognu, otac od te devojčice se bukvalno sav tresao i plakao je. Prolaznici su komentarisali da se taj dečko zove Miloš i da je odbornik i da je mnogo dobar čovek, molim vas ako saznate ko je, da objavite jer je dečko ispao heroj, koliko god ludo bilo da se tako zaleti i skoči pravo pred kamion, mogao je da pogine ili da se opasno povredi, ali je spasio jedan život rizikujući svoj!!!", napisala je Užičanka na Facebook stranici "Užice – Oglasna tabla".

Mi samo možemo dodati: Bravo i hvala!

Kako je od ranih jutarnjih sati, ova deonica bila pod snijegom i ledom, saobraćaj se otežano odvijao zbog velikih nanosa i velikog broja saobraćajnih nezgoda.

Novopazarac Džemal Mehović se našao na pravom mjestu u pravo vrijeme za porodicu Yildiz iz Istanbula, koja se vraćala sa odmora iz Turske.

“Krenuo sam put Niša sa svojim rođakom, gdje sam sutra trebao uzeti neke stvari za svoj kafić u Novom Pazaru. Od samog polaska bio sam nekako nervozan. Put je bio sav u snijegu i ledu. Govorio sam sebi, pa koji je istizah da večeras ideš po ovoj mećavi, no sudbina je tako htjela”.

“Negdje oko Aleksinca, primjetih automobil, koji je dolazio iz suprotne trake auto-puta, a koji se kretao haotično, iz trake u traku na toj njegovoj strani puta. Bio sam siguran da proklizava i da je u problemu. Nakon nekoliko sekundi, Mercedes sa Njemačkim registracijama je udario u bankinu sa njegove desne strane, probio je i obreo se u jarku”.

“Vidjevši šta se dogodilo, ja i moj rođak smo zaustavili naše vozilo i trčeći se zaputili ka Mercedesu, sa suprotne strane. U mukom mraku, tridesetak metara od auto-puta, čuli smo krike sa zadnjeg sjedišta, dok se naprijed ništa nije čulo”.

“Najpre otvorih vozačeva vrata i vidjeh da je čovjek bez svijesti. Izvukoh ga napolje i izvadih mu jezik, jer ga je progutao, kako bi naš narod rekao i počeo se gušiti. Kada vidjeh da dolazi sebi, prebacih se na suvozačevo sjedište. Tu je bila njegova supruga bez svijesti također. I nju izvukoh napolje i snijegom je počeh umivat i kvasit lice. Nakon nekih dva minuta i ona dolazi sebi”.

“Moj rođak se pobrinuo za djecu sa zadnjeg sjedišta. Pružio im je svu pomoć i govorio im je da su babo i majka živi”.

“Tek nakon pet, šest minuta saznadoh da je porodica iz Turske i da su sa prezimenom Yildiz. Čovjek me je grlio i ljubio kao i mojeg rođaka. Djeca i žena također. Plakali su i smijali se. Tu smo se i upoznali, razmijenismo i vizit karte. Mi srećni i nekako pozitivno usplahireni a tek oni”?

“Ubrzo je pristigla i druga pomoć od onih koji su bili na putu, donosili su ljudi vidu, sokove, čajeve iz termostata, hranu i ćebat. Mi se poselamismo i pozdravismo sa svima, sa abijem i ablom, njihovom djecom i krenusmo put Niša, a oni ostadoše čekati Hitnu pomoć, koja je trebala stići na licu mjesta, za 40 minuta”. 

default

Branislav Čelebić iz Novih Kozaraca kod Kikinde, sa pomešanim osećanjima očekuje 1. septembar i polazak u Tehničku školu. Ovo leto, kao i mnoga prethodna, Branislav je proveo u rodnom selu, radeći po tuđim imanjima, kad mu se ukaže prilika.

Pre vremena odrastao tinejdžer, ponosno pokazuje besplatnu đačku kartu kikindskog “Autoprevoza”, ističući da bi mu bez nje odlazak u školu bio nezamisliv:

- Okle roditeljima para da me školuju i plaćaju put do Kikinde. Majka Desanka trenutno se u bolničkoj postelji bori protiv opake bolesti, a ćaća Branko već godinama ne radi. Zbog nemaštine je srednja škola za moje starije sestre i brata ostala nedosanjan san. Prvi sam u porodici koji će završiti srednju školu. Opredelio sam se za varioca. Oni su, koliko čujem, traženi. Brzo će, nadam se, proleteti tri godine, pa da onda nađem posao i pomognem najmilijima- odlučno će Branislav.

Budućeg varioca ne nervira puno što će u školu u bušnim patikama. Stidno objašnjava da su mu i “ radne i paradne”:

- Navikao sam se na pohabanu odeću i obuću, da mi je stomak više prazan nego pun, ali ne i na mrak. Već deset godina godina živimo bez struje. Nije baš lako učiti kraj sveće. Valjda neće tako biti zauvek. A, ponekad, dok titraji sveće obasjavaju kuhinjski sto za kojim radim domaći, maštam da sam na nekom lepom mestu. Teško mi je da zamislim da sam na moru, jer tamo nikada nisam bio. Maštam da imam veliku radionicu sa hiljadu svetala, da radim, imam svoje šegrte koji vare…A, možda će jednog dana stvarno tako biti, pa da i ja odem na more-govori Branislav.

Dok sluša sina, Branko ćutke guta knedle. Nije mu lako. Otkako je 2009. godine ostao bez posla, nema stalan izvor prihoda:

-Moja osmočlana porodica živi od socijalne pomoći. Koji dinar zaradim, nadničeći po selu. Bez struje smo deset godina, ne znam šta će biti sa bolesnom ženom. Jedinu radost nam je doneo Branislav. Jako bi nas obradovalo da izuči zanat, postane kvalitetan varilac. Ne moram da brinem da li će izrasti u dobrog čoveka. To je već postao-kaže Branko.

- Poznata mi je muka porodice Čelebić i da su dugo bez struje. Mi ih pomažemo u osnovnim životnim namirnicama. Iako problem sa električnom energijom nije u nadležnosti Crvenog krsta, pokušaćemo da utičemo na nadležne da im pomognu. Čelebići kažu da nemaju dugovanja za struju, ali ni novac da bi se ponovo priključili na mrežu. Njima bi svaka pomoć značila. Neophodno je da im se vrati ljudsko dostojanstvo- kaže za Kurir Aranka Felbab, sekretarka kikindskog Crvenog krsta.

Svi koji su u mogućnosti da pomognu mogu da se jave na broj sestre dečaka, Anice Čelebić na broj 062 1950059.

default

Nastavljaju da se nižu skandali sa organizacijom mitinga SNS povodom dolaska Putina u Beograd.

Pored velikog broja autobusa koji su plaćeni iz državnog budžeta, došli smo do još nekih frapantnih podataka. 

Naime, nekoliko ljudi se javilo sa informacijom da je predškolska ustanova Mladost iz Bačke Palanke morala da napravi 2.000 sendviča za odlazak u Beograd. 

Sve je to plaćeno iz njihovog budžeta, dok neki vrtići nemaju grejanje ili se i dalje šire zarazne bolesti zbog lošeg kvaliteta života u tim ustanovama. 

Zaista skandalozno zvuči da je jedan vrtić iskorišćen kako bi se napravili sendviči za SNS botove. 

Mnogi nisu imali snage čak ni da, po običaju, bace grumen zemlje na sanduk

Samo se srušila, izdalo ju je srce, od kog je bolovala od rođenja. Svi u zbornici smo pokušali da joj pomognemo, brzo su stigli i lekari, ali uzalud, priča nastavnica Osnovne škole ''Branko Radičević'' u Maradiku kod Inđije, gde je u četvrtak iznenada preminula Milica Anđelković (14), učenica sedmog razreda.

Ceo Maradik se juče u suzama oprostio od nesrećne devojčice, koja je sahranjena na pravoslavnom groblju u tom mestu. Škola u petak nije radila, a u holu je bio postavljen sto, na kom je bila Miličina fotografija i sveska u kojoj su se njeni školski drugovi potresnim porukama opraštali od nje.

Miličina nastavnica kaže da su svi u školi znali da ona boluje od srca.

- Pozlilo joj je na odmoru i nastavnici su je odmah odveli u zbornicu, da pokušaju da joj pomognu, ali Milica se tamo odjednom srušila. Polivali smo je vodom, sve smo pokušavali, i medicinska ekipa je brzo stigla, ali... Ništa nismo mogli da učinimo da je spasimo. Srce ju je u trenu izdalo - priča uplakana nastavnica.

- Brzo su svi odvedeni u učionice, a zatim smo ih ispratili iz škole. Teško je i njima i nama, niko se nije nadao toj tragediji, iako su svi nastavnici u školi znali da je Milica bolesna. Lečila se u dečijoj bolnici u Tiršovoj u Beogradu. Zbog slabog srca nije pohađala fizičko. Stalno je bila na lekovima ali, nažalost, ni to je nije spasilo - kaže ona.

Maradikom su u petak odzvanjala crkvena zvona dok je kilometarska kolona meštana ispraćala malu Milicu na večni počinak. Nakon opela, u trenutku kada je sanduk sa njenim telom spušten u raku, grobljem su odjeknuli vrisci njenih roditelja i drugara. I oni koji su do tada nekako uspevali da zadrže suze, briznuli su u plač.

Mnogi nisu imali snage čak ni da, po običaju, bace grumen zemlje na sanduk.

- Kako na dete da bacam zemlju...Ne mogu...Neka te anđeli čuvaju... - kroz suze je rekla jedna rođaka.

Iza preminule devojčice ostali su roditelji i mlađi brat, koji pohađa istu školu kao i Milica, ali je u trenutku tragedije bio kod kuće, pošto ide u drugu smenu.

Strana 2 od 21

Novosti dana Politika Ekspres 

Ekspres Politika predstavlja online magazin sa osvrtom na dnevno političku situaciju u Srbiji i svetu. Ovaj online news portal nije ni u kakvoj vezi sa kompanijom Politika AD koja se bavi izdavanjem magazina: Bazar, Politikin Zabavnik, Ilustrovana Politika, Viva, Svet kompjutera, Mali Politikin Zabavnik, Enigmatika i Razbibriga, kao i dnevnih novina Politika i Sportski žurnal, a koje izlaze pod firmom Politika novine i magazin. Politika Ekspres Online predstavlja poslednji pravi tabloid u Srbiji koji se nalazi među TOP 50 najčitanijih sajtova u Srbiji

Go to top