Ne mogu da poverujem da je sama skočila sa 30 metara. Na silosu su nađeni opušci cigareta, ona nije pušila, kaže Goran Belčić, čija je ćerka pronađena mrtva

 Marija Belčić (13) nije imala nijedan razlog za samoubistvo. Počeli smo da se pitamo da li se stvarno ubila ili je ubijena.

Na platformi tog silosa su nađeni opušci cigareta, a ona nije bila pušač - tvrdi Goran Belčić, otac tragično nastradale Marije, koja je pronađena mrtva pored silosa kod Tehničke škole u Negotinu.

Očajni otac i dalje ne može da veruje da mu je dete mrtvo.

- I da ju je mučilo nešto, mogli smo da rešimo. Plašim se da nismo pogrešili kao roditelji što smo joj u svemu udovoljavali. Nikada je nismo kažnjavali, kupovali smo joj sve što je poželela. Uplatili smo joj i ekskurziju. Pripremala se da ide u Grčku i odjednom se desila tragedija. Cela naša familija je u šoku, niko nema realno objašnjenje za ovakav postupak. Činjenica je da je bila popustila u školi i da smo joj uskratili kompjuter i mobilni, ali to sigurno nije razlog da uradi ovako nešto - priča Goran.

On i dalje sumnja da je Marija sama skočila.

- Na platformi silosa 29,70 metara iznad zemlje, odakle je, kažu, skočila, nađeni su opušci cigareta. Ona nikada u ruke nije uzela cigaretu. Ko je bacio te opuške? Da li je bila sama? Sigurno je da još ima dokaza koji mogu da otkriju ko je bio s njom. Sve su to pitanja bez odgovora koja nas muče i očekujemo da istraga to razreši - kaže naš sagovornik.

Muk i šok u kući Belčića. Ni neutešni deda Zaviša Belčić ne može da shvati da je njegova unuka digla ruku na sebe.

- Nema logičnog objašnjenja. Čuvali smo Mariju i stariju unuku Natašu kao malo vode na dlanu. One su bile naša radost i ljubav. Pošto su Marijini roditelji zbog posla tokom radne nedelje živeli u Mihajlovcu, baka Dragica i ja smo bili s njima. Te noći, nešto posle dva sata, čuo sam kad je ustala i otišla u kupatilo. Nisam ništa zlo slutio i ubrzo sam zaspao - ističe Marijin deda i dodaje:

- Probudila me je Dragica ujutro panično govoreći da Marija nije u sobi. Bilo je oko šest sati. Proverio sam vrata, prozor, kapiju, sve je bilo zaključano, a potom sam našao otključana vrata na sporednom izlazu ka dvorištu. Nije mi jasno, ako je krenula ka silosu, kako se usput nije predomislila.

Tuga i žalost i u OŠ „Branko Radičević“, gde je Marija pohađala sedmi razred.

- Marija je bila vesela, radovala se životu, radovala se odlasku na ekskurziju, pripremala se za te dane. A onda je nestala. Nema odgovora zašto bi se ubila. Roditelji su joj pružali sve, bila je zadovoljna, ushićena zbog druženjem sa Stefanom. Nismo verovale da bi se ubila i pokušale smo da pomognemo, delile plakate, tražili je i preko Fejsbuka, tražile je po gradu - pričaju drugarice nastradale devojke.

Dalja istraga utvrdiće detalje tragedije. Više javno tužilaštvo dalo je nalog za obdukciju, od koje se očekuje razjašnjenje mnogih detalja. Opušci s platforme i odeća nastradale devojčice odneti su na analizu, a forenzičari pretražuju teren oko silosa ne bi li našli neki novi trag.

Sahrana Marije Belčić zakazana je za četvrtak na groblju u Negotinu.

Nakon što je pronađeno telo nastradale devojčice, njen deda Zaviša je među prvima otišao na mesto nesreće.

- Naša tuga i bol ne mogu da se opišu. Marija je pri padu proletela kroz krošnje drveta, čije ju je lišće zasulo. Nije imala vidljive povrede. Lice joj je bilo čisto, izgledala je kao da je zaspala. Prizor me je ipak užasnuo, setio sam se kad sam je držao u rukama kao bebicu, a sada je hladna i mrtva - ispričao je kroz suze Zaviša Belčić.

Stefan N., momak nastradale Marije, kome je ona poslala poslednju poruku, zanemeo je posle tragedije. On je njihove zajedničke slike postavio juče na Fejsbuk.

Potvrdio je samo da mu je Marija poslala poruku u toku noći.

- Pročitao sam poruku tek ujutro, kad sam uključio telefon, pošto ga ne koristim tokom noći zbog roditelja - izjavio je utučeni Stefan.

Utučen od tuge, bojažljivo pokazuje i čita poslednju Marijinu poruku.

„Želim da ti zahvalim za sve što si bio tu, kad drugi niko nije... Zauvek ćeš da budeš moj, sa mnom si u srcu... Niko te neće voleti kao ja“, stoji između ostalog u oproštajnoj poruci Marije, koju je napisala dečaku s kojim je sedela u školskoj klupi.

- Svako može verovati u što hoće, ja sam se odabrala vratiti svojim korenima. Roditelji su me se odrekli, jer i oni smatraju ovo kao nešto pogrešno, što naravno nije, ali mene ne zanima tuđe mišljenje -

Odluka mlade Novopazarke Dalide Bihorac da pređe s islama na pravoslavlje i uzme ime Iva Bihorac izazvala je žestoke osude sunarodnika u Raškoj, pišu tamošnji mediji.

Nakon objavljenog članka na portalu "Sandžakinfo" o prelasku na pravoslavlje Dalide (Ive) Bihorac u novopazarskoj crkvi Svete Petke, kao i slika njenog krštenja koju je objavio portal "Sandžak-live", došlo je do bure različitih komentara u toj sredini.

- Svako može verovati u što hoće, ja sam se odabrala vratiti svojim korenima. Roditelji su me se odrekli, jer i oni smatraju ovo kao nešto pogrešno, što naravno nije, ali mene ne zanima tuđe mišljenje. Ukoliko se budem udavala, svakako ću se venčati u crkvi i decu odgajati po propisima pravoslavlja - kazala je ova Novopazarka za portal "Sandžakinfo", navodeći da se ne plaši pretnji koje joj svakodnevno pristižu.

default

Policija u Trsteniku privela je D. I. (21) zbog sumnje da je pokušala da ubije A. A. (29).

D. I. se sumnjiči da je jutros oko 8 časova ispalila više projektila iz pištolja u vrata stana u kom A. A. živi. Srećom, povređenih nije bilo.

Motiv napada su verovatno neraščišćeni ljubavni odnosi, s obzirom da su osumnjičena i A. A. bili u vezi.

Policija je nedugo nakon napada privela devojku i njoj je određeno policijsko zadržavanje

Nemaština i smucanje sa samohranom majkom Snežanom Mijailović od stana do stana, od podruma do podruma, često bez hrane, bez čiste odeće… učinili su da ovaj mladić, koji ima nivo inteligencije koji se meri sa genijima (IQ oko 150), pamti više tužnih trenutaka

Čačaninu Jovanu Steviću (16) koeficijent inteligencije od 150 nije zasad pomogao u životu. Sve oko sebe vidi u brojkama, izvlači korene brojeva do milion. Samohrana majka bez posla, žive od samo 8.400 dinara.

Njegov svet je matematika. U glavi stalno brojke. Svaki korak napravljen u njegovom životu je izbrojan. Sve oko sebe vidi u ciframa – ljude, ulice, zgrade, automobile… Najdraže mu je kada pobraja diplome, petice iz dnevnika… A, najtužnije je što blistavi um šesnaestogodišnjeg Čačanina Jovana Stevića, broji i sve one ružne dane – kada nije imao šta da jede, dane bez vode, život u podrumima, u memli, mraku, kao i to koliko je dana bio neokupan…

Usmena matematika mu je u malom prstu. Za tili čas će vam izvući koren iz bilo kog broja do milion, i to sa maksimalnom greškom do jedan. Sa lakoćom množi dvocifrene brojeve, kvadrira čak i trocifrene, računa procente… Ukoliko mu kažete datum vašeg rođenja odmah će pogoditi dan u nedelji kada ste ugledali svetlost života. A on je na svet (u vreme kad smo razgovarali) došao tačno, kako on voli da kaže, pre 5.759 dana.

Malo je, nažalost, bilo onih dana kojih se rado seća. Nemaština i smucanje sa samohraom majkom Snežanom Mijailović od stana do stana, od podruma do podruma, često bez hrane, bez čiste odeće… učinili su da ovaj mladić, koji ima nivo inteligencije koji se meri sa genijima (IQ oko 150), pamti više tužnih trenutaka.

– Majka i ja smo u životu više bili gladni nego siti. Sećam se koliko smo se puta selili. Doskora smo živeli u podrumu, koji nam je bio poplavljen. Od vlage se nije moglo živeti, ali ni od crva, buba… – ispričao nam je Jovan. –

Gotovo dve godine smo živeli u jednom selu pored Čačka u kući bez vode. Nismo mogli ni da se okupamo, a nedostajalo nam je i sredstava za higijenu. Zato su me deca izbegavala. Bio sam neprihvaćen. I sada to osećam, iako se redovno kupam, ali sada im smeta što učim i što se javljam na časovima…Prvi put je Jovan primetio njegovu povezanost sa matematikom i brojkama kada je bio u trećem razredu osnovne škole. Kao od šale, kako nam objašnjava, u glavi je sabirao i množio cifre. Njegova majka kaže da su na to još vaspitačice ukazivale – prvo je naučio da broji do deset, pa tek onda da izgovara svoje ime.

– Stalno sam bio odličan đak, „vukovac“ u osnovnoj. I sada imam sve petice, sem iz fizičkog. Kada vam um ide, neće snaga – šali se Jovan.

– Vidite, ja često nisam imao šta da jedem. Ali, u tim trenucima moj mozak je uspevao da igrom sa brojkama zavara prazan stomak. Ne treba meni mnogo hrane. Voleo bih da imam samo toliko da ne budem gladan. Ne bih se ja razbacivao hranom.

Nizali su se i nižu uspesi mladog Čačanina, koji je trenutno đak Ekonomske škole u gradu na Moravi. Do sada ima više od 30 diploma sa raznih takmičenja iz osnovne škole, i iz regionalnog centra za talente. Nedavno je osvojio četvrto mesto na republičkom takmičenju iz matematike. Odlično mu idu i strani jezici.

– Dosta su mi pomagali đaci iz škole. Prikupljali su odeću za mene, hranu, sredstva za higijenu. Humanitarna organizacija iz Dubaija mi trenutno plaća stanarinu. Ovo je prvi stan u kome živimo, otkada ja pamtim, da imamo normalne uslove za život. Jer, majka mesečno za mene prima 8.400 dinara pomoći. Sa tim novcem ne možemo ništa…

Radila je majka u „Parking servisu“, ali je bolest steže… više ne može. Videće da li može da dobije invalidsku penziju… muče je kosti, dijabetičar je i ima visok pritisak. Grad ju je dva puta zapošljavao. Sada više nema mesta za nju… Više im se i ne obraćamo za pomoć – ispričao nam je Jovan.

– Za mene nigde nema mesta gde bih mogla da radim. Po struci sam medicinska sestra, babica. Inače sam iz Prištine. Prošla sam obuku i za medicinskog tehničara u ratnim uslovima. Išla sam da branim Kosovo, da branim svoje. Bila sam u Prištinskom, a zatim u Uroševačkom odredu. Ali, koga sada još to zanima. Sada sam bolesna i nemoćna. Lekovi preskupi, hrana još skuplja… Ne znam kako ćemo dalje – kaže Jovanova mama Snežana.

default

Kako je preneo portal E-Vršac, pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova u Vršcu, uhapsili su tog dana M.T. (1987) zbog postojanja osnova sumnje da je u okolini Vršca namerno vozilom udario oštećenog, koji je se nalazio pored kolovoza

Glavni urednik portala "E-Vršac" Aleksandar Čupić izjavio je da su pokušali da ga ubiju dok je bio na novinarskom zadatku. To je bio još jedan od silnih napada na novinare u tom periodu. 

Čupić je rekao da je, dok je bio na terenu sa kolegama iz Televizije Kovačica u selu Parta u blizini Vršca, kamionetom pokušao da ga zgazi Milan Tikić, sin lokalnog biznismena Dragana Tikića.

"Stajao sam pored puta kada je naišao crni kamionet koji je, umesto desnom vozio levom stranom i išao u mom pravcu. Mislio sam da želi da siđe na atarski put i u poslednjem trenutku shvatio da ide direktno na mene. Uspeo sam malo da odskočim u stranu, ali me je on udario i odbacio sa haube nekoliko metara", rekao je Čupić.

On je ocenio da je reč o pokušaju ubistva i to povezao sa činjenicom da u poslednjih mesec i po dana intenzivno piše istraživačke tekstove o vezama Dragana Tikića sa političarima.

Čupić je dodao da je slučaj prijavio policiji i da je zadržan u vršačkoj bolnici tri dana na posmatranju jer se pola sata nakon incidenta onesvestio i, kako je rekao, još se ne oseća dobro.

On je izrazio očekivanje da će policija taj slučaj okvalifikovati kao pokušaj ubistva.

Kako je preneo portal E-Vršac, pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova u Vršcu, uhapsili su danas M.T. (1987) zbog postojanja osnova sumnje da je u okolini Vršca namerno vozilom udario oštećenog, koji je se nalazio pored kolovoza.

Zbog postojanja osnova sumnje da je počinio krivična dela izazivanje opšte opasnosti i laka telesna povreda, osumnjičeni je uz krivičnu prijavu priveden nadležnom tužilaštvu, saopštila je policija južnog Banata.

U okolini Beograda juče je uhapšen je M. Ž. (38), jer je brutalno, do krvi, pretukao svoju trinaestogodišnju ćerku i zatim je ošišao na kratko, saznaje "Blic".

Ovom nasilniku određeno je policijsko zadržavanje od 48 sati, zbog sumnje da je počinio krivično delo nasilje u porodici, nakon čega će biti priveden nadležnom tužilaštvu, dok je dete sklonjeno u sigurnu kuću za nezbrinutu decu u Beogradu.

Kako "Blic" saznaje sve se dešavalo u sredu 16. maja uveče u porodičnoj kući u jednom selu kraj Beograda. Osumnjičeni je oko 21 čas ušao u sobu ćerke (13), koja se nalazi na spratu porodične kuće, i zatekao je da puši. U piksili su bili opušci cigareta. Besno ju je pozvao da siđe u sa njim u prizemlje kuće. Čim su sišli počeo je da joj udara šamare dok dete nije palo na pod. Kada je devojčica pala, njen otac je odmah nastavio da je šutira nogom u glavi i po telu. Dete je počelo da krvari iz usta i nosa. Njenog oca to nije zaustavilo već je neko vreme nastavio da je šutira. Kada je prestao da je udara nogama, devojčica se zbog bolova teško popela uz stepenice do svoje sobe, gde se sklonila. Međutim, tu nije bio kraj maltretiranju. Otac ju je besno i preteći ponovo pozvao da siđe. Kada je preplašeno i krvavo dete sišlo, njen otac je uzeo mašinicu za šišanje i ošišao je na kratko.

Devojčica je juče otišla u školu na časove, jer je dobar đak, bez obzira na brutalno maltretiranje koje doživela veće pre toga. U šlolu je došla sa vidnim oteklinama na licu i ošišana. To nije moglo da prođe neprimećeno. O svemu je odmah obaveštena dirktorka te osnovne škole, koja odmah prijavljuje slučaj lokalnoj policiji.

Dete je prvo odvedeno na lekarski pregled u lokalnu bolnicu, gde su lekari konstatovali da ima hematome po glavi i telu. Dete je zbog povreda na glavi i licu upućuno na dalje preglede, ali na sreću nije bilo unutrašnjih krvarenja.

Devojčica je dala izjavu dežurnom policajcu specijalizovanom za nasilje u porodici, gde je detaljno ispričala kako ju je otac tukao i maltretirao. Takođe je istovremeno angažovan i socijalni radnik. Na osnovu svih dosada prikupljenih podataka doneta je odluka da se dete skloni u prihvatilište za nezbrinutu decu u Beogradu. Otac je uhapšen zbog sumnje da počinio krivično delo nasilja u porodici i određeno mu je za sada policijsko zadržavanje. Njega će po isteku 48 sati saslušati nadležan tužilac koji može da traži i određivanje pritvora do 30 dana o čemu će odlučiti sudija za prethodni postupak.

Osumnjičeni je ranije osuđivan zbog krivičnih dela što će biti otežavajuća okolnost za njega.

Krivični zakon propisuje da je ako je krivično delo nasilje u porodici učinjeno prema maloletnom licu da je kazna od 2 do 10 godina zatvora. Predviđena je i kazna u slučaju da okrivljeni prekrši mere zaštite od nasilja u porodici koje mu je sud izrekao kazna za to je od novčane do zatvora od tri godine.

default

Velika nesreća desila se pre dva dana u selu Malajnci kod Negotina, gde je Kristina Aleksandrović (16) izvršila smoubistvo. Deci je oružje dao otac, a nesrećna devojčica digla je ruku na sebe zbog raskida.

"Tata je pištolj stavio na sto. Kristina je htela da puca, ali joj tata nije dao. Onda je terala mene da ga pitam, pa je pristao. Izašli smo na poljanu ispred kuće. Sestra je opalila metak u vazduh, a onda pitala tatu: "Je l' ima još metaka?" On joj je rekao da ima još jedan u cevi. Ne znam kako se to dogodilo. U sekundi je usmerila pištolj na čelo i pucala. Pala je kao sveća."

Tako je Nenad Aleksandrović (14) opisao trenutak kada se njegova sestra Kristina (15), u nedelju posle ponoći, ubila naočigled porodice. Samoubistvo je, kako se pretpostavlja izvršila zbog neuzvraćene ljubavi.

Kako kaže Nenad, Kristina je nedavno raskinula sa dečkom. Njeni ukućani, međutim o tome ništa nisu znali. Navodno, učenica prvog razreda Poljoprivredne škole "Rajko Bosnić" na Bukovu kod Negotina, o momku je "ćutala kao zalivena".

- Od drugova sam čuo za tu vezu. Kristina mi ništa o tome nije pričala. Posle su njene drugarice rekle da nije mogla da se pomiri sa tim što su raskinuli. Poslala mu je na vajber poruku "Hoću da budem samo sa tobom" - priča Nenad

Ocu pokojne devojčice određena je mera zadržavanja do 48 sati zbog teškog dela protiv opšte sigurnosti. Zaprećena kazna za ovo delo je, inače, od dve do 12 godina zatvora.

Kristina je, kaže on, uporno insistirala da joj otac Zorislav Đorđević da pištolj. On to, međutim, nije želeo. Na kraju su ga zajedno ubedili da im dozvoli da pucaju iz "tetejca", kalibra 7,62 milimetra. Nakon što je pucala sebi u glavu, otac i brat su Kristinu uneli u kuću, ali ona više ni reč nije mogla da izusti. Na kućnom pragu su ostali krvavi tragovi pored kojih rodbina i drugovi pale sveće

- Metak je prošao kroz obe slepoočnice. Da je Nenad bio pored, a ne iza nje, mogao je i on da nastrada - pričaju drugovi ove dece za Novosti.

Kristinin deda Svetislav Aleksandrović (86), oca njene majke Lidije, rekao je o nesreći.

- Čuo sam pucanj. Samo jedan, ali nisam bio siguran iz kog pravca dolazi. Ne znam zašto je to uradila - kroz plačje rekao Svetislav.

I Desanka Đorđević, Kristinina baka sa očeve strane, kaže da nije očekivala da njena unuka digne ruku na sebe.

- Živim na suprotnom kraju Malajnice, na Pernječu. Unuka mi je dolazila prošle nedelje i bila je vesela. U školi je imala dobre ocene. Sin mi se još nije vratio iz policije. Ne znamo ni zašto jeto uradila, ni šta se dešava. Snaja je otišla do grada da kupi sve što je potrebno da ispratimo Kristinu - kaže nesrećna žena.

Zorislav Đorđević često je svojoj deci davao pištolj da pucaju. Kristina je, kaže njen brat, pucala i pre ove kobne noći, a dečak znatno češće. Odakle Zorislavu pištolj, ukućani ne znaju da kažu.

Meštani Martonoša i dalje se živo sećaju krvavog pira Radeta Šefera (55), koji je nakon sinovljeve svadbe ubio šestoro ljudi: mladu snaju, njene roditelje, svoju suprugu, tasta i taštu

Tuga, pustoš i nemir i dalje se nadvijaju nad bačkim selom Martonošom u blizini Kanjiže, gde je 17. maja 2015. Rade Šefer (55) iz Sente počinio nezapamćen masakr ubivši šestoro ljudi.

Dan nakon venčanja svog sina Vlastimira, Šefer je, naoružan automatskom puškom, krenuo u krvavi pohod nezadovoljan sinovljevim izborom i novonastalim rodbinskim odnosima.

Incidenti su započeli već na svadbenom veselju, nakon čega je Šandor odveden u pritvor zbog pretnji supruzi Roži. Sledećeg, kobnog jutra 17. maja Šefer je, odmah po izlasku iz policijske stanice, krenuo u selo Orom, gde je najpre ubio tasta Jenea (74) i taštu Gizelu (68) Traćiku. Odatle se odvozi u selo Martonoš, gde ubija mladu Nataliju Bajtai (25), njenog oca Šandora (52) i majku Karolinu (43), kao i svoju suprugu Rožu, koja je kod njih potražila sklonište. U masovnoj pucnjavi jedan hitac pogađa i mladinu tetku iz Francuske Nataliju Donžon, čiji suprug Emanuel uspeva stolicom da ubije Šefera i tako okonča krvavi pir. Smrt su čudom izbegli jedino mladin brat Žolt, kao i ubičin sin Vlastimir.

- Mladin brat Žolt, jedini preživeli iz porodice Bajtai, vratio se pre godinu dana u kuću u kojoj su mu pobijeni najmiliji. Shvatio je da mora da nastavi život, završio je školu i zaposlio se. Vreme prolazi, ali rane još krvare - kazao je za Kurir rođak porodice Bajtai.

On kaže da se mladina tetka iz Francuske oporavila od povreda, ali da s njom Žolt nije u kontaktu.

- Žolt veruje da je ona jednim delom odgovorna za sve što se dogodilo. Nataliju i Vlastimira je zvala kod sebe, a s njima je trebalo da krene i Roža, što je navodno i isprovociralo Šefera. Nismo u kontaktu ni s Vlastimirom - kaže naš sagovornik.

U kući Traćika u selu Oromu reporteri Kurira zatekli su rođaka Oskara Molnara, koji je prvi pronašao leševe Jenea i Gizele.

- Ni posle dve godine iz glave ne izlazi slika ubijenog ujaka. Glava mu je ležala na stolu u lokvi krvi. Na vratima su još rupe od gelera. Ujna je bila na vratima, pokušala je da pobegne, ali nije uspela - rekao nam je Molnar.

Oskar Molnar kaže da se Vlastimir od tragedije potpuno promenio i da s bratom živi u Mađarskoj.

- To više nije isti mladić. Skoro i da ne dolazi ovde. Čuo sam da je prestao da se bavi sportom i da učestvuje na moto-trkama. Kupili su motocikle. Ne znam ni da li ima devojku i da li će se ikada odlučiti da se ponovo oženi. Njegov otac mu je upropastio život - kaže Molnar, koji s porodicom već dve godine živi ns ujakovom imanju i održava ga.

Na grob Radeta Šefera postavljen je spomenik, ali bez ikakvih obeležja. Da on tu počiva, svedoči samo krst s njegovim imenom.

- Tu je sahranjen Šeferov otac i sad on. Skoro da mu niko ne obilazi grob - rekao je jedan meštanin.

Policija je pronašla Ivanu Vemić ( 6. decembra, puni 16 godina) iz Sivca, koja je iz roditeljske kuće nestala u noći između 2. i 3. oktobra. Potvrđena je sumnja roditelja da je Ivana otišla sa razvedenim čovekom (29), ocem dvoje dece, s kojim je već duže u vezi.

Njih dvoje su locirani u Novom Sadu, odakle su 4. oktobra pozvani da dođu u Policijsku stanicu u Kuli. Ivana, međutim, nije vraćena u roditeljsku kuću, nego je sa odobrenjem policije ostala sa svojim partnerom, kojem je zabranjeno da je vodi u svoj dom, kako se to ne bi smatralo brakom sa maloletnom osobom!

Otac Dragan i majka Snežana su zapanjeni ishodom, ističući da se Ivana za njih i dalje vodi kao nestala, jer ne znaju gde se udaljila po izlasku iz policijske stanice.

- Policijski inspektor je, kad sam prijavio nestanak, rekao da će, ako moja ćerka bude pronađena, biti zadržana u najbližoj policijskoj stanici do dolaska roditelja i radnika Centra za socijalni rad (CSR). Umesto toga, Ivani i čoveku sa kojim je pobegla, dozvoljeno ja da dođu u kulsku policiju kad im bude odgovaralo. Stigli su sa njegovom optužbom da sam ja Ivanu tukao, što je ona u mom prisustvu pred inspektorom negirala - ispričao je otac.

Dragan je u Policijskom odeljenju u Sivcu izjavio da porodica i dalje strahuje za Ivaninu bezbednost, navodeći da je čovek, sa kojim je puštena da ostane, "već počinio nasilje u porodici, jer je ubo nožem svoju bivšu suprugu".

- Pred radnicima CSR rekao je da ima arsenal oružja, a ona je socijalnom radniku izjavila da je trudna, što je krivično delo obljube maloletnice. Tražim da se, zbog promenjenog ponašanja, moja ćerka podvrgne testovima na drogu i ostale psihoaktivne supstance - kazao je Dragan.

Pošto je Ivana odbila da se vrati u roditeljski dom, predlog CSR bio je da se ona smesti u "sigurnu kuću". Prema rečima direktorke CSR Gordane Vakule, to je trebalo da spusti tenzije i omogući da se razgovara hladnih glava. Ivana je pristala da ode u "sigurnu kuću", ali se kasnije predomislila.

- Sad nije ni u našoj, ni u njegovoj, ni u "sigurnoj" kući. Ne znamo gde je. Zato ću podneti tužbe protiv javnog tužioca i odgovornih u Policijskoj stanici i Centru za socijlani rad u Kuli - najavio je utučeni otac Dragan.

default

"Nisam pogriješila što sam neke slike postavila na Facebook profil još 2010. godine, dok sam studirala na Prirodno-matematičkom fakultetu u Nišu"

Ovako počinje ispovest za “Blic” profesorka biologije i ekologije u Osnovnoj školi „Vuk Karadžić“ u Vranju/Srbija, Maja Mihajlović (27) i dodaje: “Objavljivanjem slika nisam prekršila kodeks ponašanja i oblačenja u školi.“

Kaže da želi da što prije stavi tačku na priču o golišavim fotografijama na njenom FB profilu, zbog kojih se u jednom trenutku usijao internet.

Sporne fotografije je zaključala, a neke i definitivno uklonila sa svog profila. Zgodna, vedra i raspoložena profesorka ne odaje znake zbunjenosti, utučenosti ni ogorčenja zbog provlačenja kroz medije i lajkovanja njenih slobodnijih fotosa.

– Kada sam postavila slike na društvenu mrežu, još sam bila student i nigdje nisam radila. Jedino nisam znala da su moje privatne slike dostupne svim korisnicima te društvene mreže. Ne mogu da vjerujem da se neko bavi tuđim životima – kaže Mihajlovićeva.

– O napisima u medijima, mada sa novinarima nisam razgovarala, saznala sam od drugarice. Ostala sam bez teksta. Požalila sam se roditeljima i sestri i na tome se završilo. Za mene je ovo kraj nevesele priče – priča profesorka. 

Strana 2 od 16

Novosti dana Politika Ekspres 

Ekspres Politika predstavlja online magazin sa osvrtom na dnevno političku situaciju u Srbiji i svetu. Ovaj online news portal nije ni u kakvoj vezi sa kompanijom Politika AD koja se bavi izdavanjem magazina: Bazar, Politikin Zabavnik, Ilustrovana Politika, Viva, Svet kompjutera, Mali Politikin Zabavnik, Enigmatika i Razbibriga, kao i dnevnih novina Politika i Sportski žurnal, a koje izlaze pod firmom Politika novine i magazin. Politika Ekspres Online predstavlja poslednji pravi tabloid u Srbiji koji se nalazi među TOP 50 najčitanijih sajtova u Srbiji

Go to top