Naime, dugo se priča o vampirima u Srbiji, gde ih je bilo i gde su se susretali sa ljudima. 

Ovom prilikom predstavljamo jedno iskustvo u potpunosti, poznatog istoričara Ivana Nešića iz Trstenika, koji već duže vreme ispituje vampire u svom kraju.

Napominjemo, iskustvo prenosimo u celosti zbog autentičnosti.

"Naime, prošlog novembra su me kontaktirali istraživaci Entoni Hog iz Australije i Alvaro Garsija Marin iz Španije. Po njihovim recima bila im je neophodna pomoc prilikom tumacenja jednog veoma neobicnog dokumenta, koji je Alvaro gotovo slucajno otkrio. On se bavio istraživanjem velikog broja izvora na nemackom, vezanih za sujeverje i brojne neobicne dogadaje sa kraja 18. veka. U zborniku tekstova razlicitih tema koji se zvao Novi nemacki posmatrac, a koji je izvesni Peter Adolf Vinkop štampao u Švajcarskoj 1791. godine, on je pronašao izveštaj koji je štampan neposredno pre cuvenog Vizum et repertum. Trebala im je pomoc oko znacenja reci „Krakojevaca“. Svakome odavde je više nego jasno da je u pitanju Kragujevac, te sam tražio da mi odmah pošalju kopiju spornog dokumenta. Vec nakon jednog letimicnog pogleda video sam da se u tekstu pominje ime kragujevackog oberkapetana Staniše Markovica – Mlatišume, što je meni bio dovoljan razlog da poverujem da se radi o autenticnom dokumentu.

Prenosim citaocima ceo tekst izveštaja koji je se ovom prilikom po prvi put iznosi pred ovdašnju javnost. Takode, unapred se izvinjavam na prevodu, ovo je najbolje što sam mogao:

„,,Dodatak istorije sujeverja. Izvestaj o dogadjajma iz 1725. godine, iz Kraljevine Srbije, koji su se desili 6.aprila u kragujevackom distriktu a ticu se takozvanih vampira.

Aprila ove godine primljen je u Vrhovnoj komandi u Beogradu izveštaj koji je poslat od strane srpskog Oberkapetana Staniše koji kazuje da su dva Srbina u gradu Kragujevcu umrli pre 56 i 72 dana, a da su nakon njihove smrti ubili 42-oje ljudi na takozvani vampirski nacin, sisajuci njihovu krv. Zato je guverner Vojvoda Karl Aleksander von Virtemberg, da bi se otkrila prava priroda ovog dogadaja, vec sutradan, poslao komisiju sa prisustvom pukovskog hirurga Fridriha Nojfera u vec pomenuti Kragujevac. Stanovnici u gradu požalili su se na najužasniji nacin na zarazu proizvedenu od strane dva mrtva Srbina. Tako je naredeno da se grob Srbina koji je  umro pre 72 dana okruži sa dve kompanije Zemaljske milicije, što na konjima što pešadije, i da se  otvori. Detaljan pregled sproveden je uz prisustvo njegove Visosti. Po otvaranju sanduka primeceno je odsustvo smrada, i  prirodnog truljenja koje bi se inace moglo primetiti. Lice, medutim, od vrata do vrha glave bilo je prkrivenom nekom vrstom skrame, slicno onoj koja se pojavljuje na starom hlebu. Kada je dodirnuta štapom, ova skrama pala je veoma lako, nakon cega se videlo lice pokojnika koje je izgledalo kao lice tek obrijanog dvadesetogodišnjaka. Isto tako i ruke, od noktiju do rucnog zgloba izgledale su kao ruke žene koja ih je oprala pre šest ili sedam sati u vodi. Nakon toga pozvan je Ciganin da izvadi leš iz groba. Pre nego što je pokojnik bio seciran, utvrdeno je da celo telo ima dobru boju, skoro kao živ muškarac, a posebno clan (ud, u originalu Membrum*) u njegovu prirodnu situaciju i velicinu , kao i u coveka koji spava. Utvrdeno je na slican nacin da je stomak bio obicno kako izgleda zdravog coveka nakon 8 ili 10 sati varenja. Prilikom otvaranja, creva su pronadena u prirodnom stanju, bez najmanjeg traga truljenja ili fermentacije. Kada je rez napravljen na grudima, krv je tekla iz vene koja se nalazi u njima, kao što bi se dogodilo sa muškarcem nekoliko sati nakon njegove smrti. Svi organi tamo takode su pronadeni bez najmanjeg znaka truljenja i, uglavnom, kada glava je odsecena primecena je velika kolicina tecne krvi. Jednom kada je fantazija ljudi našla potvrdu kroz ovaj leš, komisija je istu proceduru izvršila na Srbinu koji je umro pre 56 dana. Otvaranjem ovog groba i sanduka, medutim, zabeležen je odredeni smrad, a leš je bio u u stanju kao krvavica (kobasica), koja je tek izašla iz ruku mesara. I ostatak tela je jedino mogao da se uporedi sa gusto punjenom kobasicom ili svinjskim stomakom. Dok je na njemu pravljen rez na grudima, velika kolicina krvi je prsnula, nije bilo jako kao kod obezglavljenih osoba, nije bila ni zgrušana,vec tecna. Ovakva vrsta krvi nikada nije pronadena u drugima prirodno urmlim ljudima. Pošto je rasla sumnja, nakon obezglavljenja i probadanja kocevima — tela su bacena u vatru i bila spaljena. Od tada, ništa drugo nisam cuo povodom ove avanture. Medutim , razlog za ovo može biti pronaden u tome što su oni koji su bili ubijenih od njih, pred svoju smrt jednoglasno tvrdili da su im se doticni pokojnici ukazivali u snu, penjali se na njih kao da su konji, i sisali krv iz njihovih tela. Slicno tome, oko vrata ljudi koji su umrli na ovaj nacin, pronaden je znak kao kod zadavljenih, sa malo ekstravaskularne krvi. Isto tako i u grobovima vampira, kraj kojih smo zatekli rupe slicne rupama koje prave miševi

Pored toga, otvorili smo i grob srpske veštice (Waldweib – šumaska žena? Vracara?) koja je umrla pre 30 dana, ali u njemu nije pronadeno ništa neobicno sem kostura, koji je skoro potpuno istrulio. Važno je pomenuti da je, nakon iskopavanja Srbina koji je umro pre 56 dana i pre probadanja njegovog tela kocem, kada je obdukcija na njemu završena zane su bile gotovo potpuno zaceljene. Mnoge stotine ljudi bili su ocevici svega ovog, a ja mogu da potvrdim to prema svojoj dužnosti.“

Uzbudljiv tekst, nema šta. Vracam mu se cesto i svaki put kada ga procitam budem zapanjenen cinjenicama koje nam ovaj izveštaj daje na razmišljanje i tumacenje.

Da krenemo prvo od hronologije: radi se o 1. aprilu 1725 godine kada je izveštaj stigao u štab austrijske vrhovne komande u Beogradu. Izveštaj je veoma ozbiljno shvacen buduci da je licno guverner „Kraljevine Srbije“, Karl Aleksandar Virtemberški naredio istragu i poslao hirurga Nojfera da bude prisutan prilikom iskopavanja sumnjivih leševa kojima je, verovatno, prisustvovao i sam guverner, što celom slucaju daje još vecu težinu. Ako je tacan podatak koji nam daje Nikolaus Ekviamikus da je Frombald istraživao 5-6. aprila slucaj u Kiseljevu, on je znao da je pažnja komande bila usmerena na slucaj u Kragujevcu pa je svoj izveštaj adresirao direktno u Bec.

Još malo hronologije. Ako sam tacno izracunao datume smrti dva nesrecnika koji se pominju u ovom izveštaju kao donosioci pošasti u Kragujevac, prvi je umro 18. januara, a drugi 3.februara.

Sada ono što ostavlja posebno veliki utisak je broj žrtava. Ukupno 42 osobe su nastradale za otprilike 72 dana trajanja ovog užasa, gotovo da je svakog drugog dana davljena po jedna žrtva. Imajuci u vidu da je broj stanovnika u svim mestima tadašnje Srbije bio izuzetno mali, ovo su brojevi koji su tadašnjim Kragujevcanima verovatno ledili krv u žilama. Ako ovaj slucaj uporedimo sa onim u Kiseljevu, Medvedi i Kukljinu, gde je zbir žrtava ukupno 29, shvatamo da je ovo bila prava vampirska epidemija.

Sledece što upada u oci je da je ovo dogadaj koji je privukao ogromnu pažnju javnosti. Autor piše da su svedoci bili “mnoge stotine ocevidaca“ i da su prilikom eksumacije sumnjivih tela kao obezbedenje bile prisutne dve kompanije hajducke milicije, što konjanika, što pešadije, a to bi ukupno bilo oko 300 vojnika, što dovoljno opisuje intenzitet dogadaja.

Delove izveštaja koji donose medicinske podatke ne bih komentarisao, vec bih ostavio citaocima, da ih sami tumace i domaštaju."

default

Čuda ne prestaju, molitvama Svetog Nektarija rodio se mali Luka. Pismo majke iz Valjeva prenosimo u celosti.

Pomaže Bog oče Nenade, ja se zovem Mirjana, pišem vam jer Sv. Nektarije je uslišio moje molitve i ovu radost delim sa vama. Naime, u novembru 2015. godine od vas sam poručila ikonu Sv. Nektarija i osvećeno ulje da se pred ikonom molim, a osvećenim uljem da se pomazujem i pijem par kapi ujutru.

Inače 4 godine sam bolovala od endometrioze jajnika i imala sam dve operacije. Lekari su mi rekli da sa mojom kilažom i endometriozom jajnika ne mogu ostati u drugom stanju. Usled jakih bolova svakog meseca sam išla u hitnu pomoć u Valjevu.

Sredinom novembra 2015.g. nakon više analiza, pregleda, primanja injekcija i dr.videla sam da ništa to u mom slučaju ne pomaže, a i lekari su sami rekli da ne mogu zatrudneti, digla sam ruke od doktora i poručila od vas ikonu sv. Nektarija i osvećeno ulje.

Molila sam se svaku noć i pomazivala u znaku krsta uljem po stomaku. Sredinom januara imala sam redovnu kontrolu ultrazvuka i saznala sam da sam u drugom stanju. Suprug i ja bili smo presrećni.

Trudnoća je prošla uredna bez ikakvih problema. Slava Bogu i Sv. Nektariju, evo naš Luka se rodio živ i zdrav! Pa, hteli bi da vas zamolimo da nam pošaljete ulje sv.Nektarija na blagoslov bebi Luki i hteli bi smo da pošaljemo po vama kandilo na Eginu i bebinu sliku.  Veliki pozdrav, da ste nam živi i zdravi i vaša porodica. Marijana R. iz Valjeva.

default

- U heroin se meša bukvalno sve što možete da zamislite. Ubacuju lekove sa isteklim rokom, paracetamol, psihotike, kreč i sve to zarad veće količine. Jedna doza iznosi svega 500 dinara! - objasnio je Miodrag Atanasković, direktor centra koji zavisnicima od droge omogućava da se edukuju i zaštite od bolesti

U današnje vreme, sve je mnogo dostupnije. Sam način života drastično je promenjen u odnosu na neke starije generacije. Ali to ne menja činjenicu da su poroci prisutni svuda oko nas.



Alkohol, droga, duvan...postojali su i u doba naših roditelja, isto kao što postoje i danas. Samo, pre dve, tri ili četiri decenije, droga se mnogo teže pronalazila i bila je jedno od skupljih "zadovoljstava".

Danas, meðutim, razne oblike ove zavisnosti možete pronaći gotovo na svakom ćošku, a ono što je postalo posebno zabrinjavajuće je da je cena narkotika drastično pala i da je maltene svima dostupna.
U poseti jedinom centaru u glavnom gradu Srbije, koji zavisnicima od droge omogućava da se edukuju i zaštite od bolesti poput HIV-a ili hepatitisa, drop-in centaru “Veza”, u razgovoru sa direktorom ali i korisnicima, došli smo do šokantnih podataka o cenama droge danas, o njenoj rasprostranjenosti i pre svega lakoj dostupnosti.



- U našem objektu, najmlaði korisnik ima samo 13 godina, a najstariji 86. Nema pravila. Većina njih spada u heroinske zavisnike - objasnio je direktor, Miodrag Atanasijević.
On nam je otkrio da jedna doza ove teške droge u prestonici košta najmanje 500 dinara, dok je devedesetih godina gram heroina koštao, kako kaže, oko 100 maraka (današnjih 50 evra).

Gram je danas oko 2000 dinara.

- Heroin je na ulicama izuzetno lako dostupan. Gotovo ga svako može priuštiti. Ali, sam kvalitet ove droge je postao izuzetno nizak, jer se jako teško prodaje čista supstanca, već se meša sa različitim medikamentima.

Jedan taksista udario je drugog automobilom i polomio mu nogu ispred Aerodroma "Nikola Tesla", zbog sukoba oko primanja putnika preko reda, javila je Radio-televizija Srbije.

Dok je snimao kolegu kako neregularno prima putnika na parkingu kod aerodroma, taksistu Zlatana Zlatkoviæa je taj kolega udario kolima i polomio mu nogu, a potom proleteo kroz rampu i pobegao. Od tada pretnje ne prestaju, navodi RTS.



- Problema imaju svi taksisti koji rade regularno - rekao je Zlatkoviæ.

Ispred zgrade aerodroma stoje komunalni policajci, ali samo 50 metara dalje na parkingu su taksisti koji ne čekaju u redu, piše RTS, navodeći da su pretnje oružjem, ozbiljne povrede, bahatost i verbalni obračuni gotovo svakodnevna pojava.

Srđan Ilić iz Komunalne policije rekao je za RTS da su oni nemoćni zato što taksisti koji primaju putnike preko reda tvrde da su im to rođaci. Taksisti navode da se sa aerodroma dnevno obavi 200 vožnji, od čega je pola neregularno.

Nije lako izračunati koliko država i grad zbog toga imaju štetu. U Ministarstvu saobraćaja kažu da je to pitanje za Gradsku inspekciju, a tamo tvrde da je nadležna Komunalna policija. Pripremljena je nova Odluka kojom će se kažnjavati taksisti na Aerodormu koji ne uzimaju vaučere, ali kada će biti usvojena još nije poznato. Kada smo pitali taksiste sa stanice za komentar, rekli su da ne smeju ništa javno da kažu, jer se plaše za svoju bezbednost. Ogrebana kola i izbušene gume ovde nisu retkost. Možda bi nova odluka mogla da reguliše i broj taksista, i pooštri kritijerijume za dobijanje i produženje taksi dozvole.

default

Vozač „škode oktavije“ Marko Stanković (24) iz sela Klenje kod Bogatića poginuo je, dok su njegova četiri saputnika povređena kad je kolima sleteo s puta Bogatić-Klenje. Kako saznajemo, Marko živi i radi u Austriji i kući se vratio samo da registruje kola u kojima je poginuo.

Nesreća se dogodila u utorak sat vremena posle ponoći, a s Markom su u kolima bili Aleksandar Ninković i Snežana Tatomirović, oboje iz sela Klenje, Marija Ivanković iz Crne Bare i Milan Slepčević iz Badovinaca. Dvojica povređenih muškarca nakon ukazane pomoći puštena su kući, Tatomirovićeva je zadržana u Šapcu na odeljenju ortopedije, dok je Marija Ivanković s teškim povredama prebačena u KCS u Beogradu.



Stanković je s prijateljima išao u provod u Šabac kad je sleteo s kolovoza u oranice.
- Da je kojim slučajem sleteo na ledinu, bilo bi još mrtvih. Ovako, uzorana zemlja donekle je ublažila udar, ali je, nažalost, vozač poginuo. Inače, Stanković je odranije bio poznat saobraćajnoj policiji, koja ga je nekoliko puta kažnjavala zbog vožnje pod dejstvom alkohola - naveo je naš izvor iz istrage.

U porodici Stanković bol i tuga za izgubljenim sinom jedincem.

- Policija me je juče oko 3.30 obavestila da mi je sin nastradao, ali mi ništa drugo nisu rekli. Ne znam šta mu se desilo. Jedino znam da je samo on poginuo. Izgubila sam sina jedinca. Strašno nam je - pričala je očajna majka Gordana Stanković.

Nesrećna žena jedva je smogla snage da nam kaže da joj je sin oženjen i da je živeo u Austriji.
- Marko se oženio prošle godine i živeo je sa suprugom u Austriji. U petak je došao samo da registruje kola i nameravao je da se vrati u četvrtak ili u nedelju. Hteo je da registruje kola u kojima je stradao - rekla je jecajući Gordana i dodala da je Marko pio, ali nikada previše.

Gordana, majka nastradalog Stankovića, kaže da je u ponedeljak oko 20 sati poslednji put videla sina živog, kao i da je kasnije te večeri predosetila da mu se nešto dogodilo.
- Rekao mi je da neće dugo jer ujutro ima obaveze. Čekala sam ga i oko sat vremena iza ponoći bilo mi je odjednom loše. Zvala sam ga više od 60 puta, nijednom mi nije odgovorio. Znala sam da se desilo nešto strašno - rekla je kroz suze Gordana.

U saobraćajnoj nesreći koja se dogodila u selu Čumić kod Kragujevca nastradala je učenica četvrtog razreda ove škole Milica Milojković, a povređena je njena drugarica iz razreda Aleksandra Jovanović, koja je slomila ključnu kost i čeka operaciju.

 

Automobil marke "pežo" u kome su bili poginula i povređena vozio je Marko Komatović, takođe učenik ove škole. Komatović je van životne opasnosti i bez teških telesnih povreda.

Svi učenici su išli u odeljenje IV-3. Okupili su se tog dana na placu u selu Čumić kod svog razrednog starešine Miroslava Vukadinova. Njihovo druženje bilo je tradicija, a deca su se uveče vraćala u koloni od pet automobila. U istoj koloni bile su još dve profesorke, koje su takođe prisustvovale slavlju.

Kako kaže razredni starešina Miroslav Vukadinov okupljanje koje je počelo u 9 sati izjutra se, nažalost, pretvorilo u tragediju.

Pravio se roštilj, deca su igrala i fudbal i uveče su krenuli svojim kućama. Kako kaže njihov razredni, niko nije bio pod dejstvom alkohola.

"Čuo sam jak udar, zato što se nesreća dogodila nepunih 500 metara od kako su krenuli iz sela. Zbog čega je Marko skrenuo na drugu stranu, ne znam, nije preticao nikoga. Ja sam dotrčao do mesta nesreće, on je bio sav u krvi. Devojčica Aleksandra je bila na zadnjem sedištu, jedva smo je izukli, dok je nastradala Milica Milojković, bila napred i nije davala znake života", kaže razredni.

Deca i profesori ove škole će danas posetiti porodicu nastradale učenice koja je bila i organizator druženja. Bila je odličan đak, predsednica odeljenske zajednice, a ovo je bilo druženje pred matursko veče, koje je zakazano za 2. jun.

"Uveče sam bio sa petom u kafani, šta ću kad me žene vole, uz smeh priča Zoran, koji je Slađanu upoznao u Jagnjilu i od tad je bio u vezi sa njom. Skoro mu je razbila šoferšajbnu i hteo je da se raziđu, ali nikako nije stigao", ovako priča jadnik kome je zapaljen Mercedes.

Zoran Marković iz sela Jelenac postao je popularan preko noći kada mu je ljubavnica Slađana Lazarević zapalila mercedes. Zoran je te večeri bio sa dve devojke u kolima, kada je Slađana zapalila njegov auto.



Zbog silnih poziva morao je na kraju da isključi telefon. Iako ima ženu i dvoje dece, Zoran je istovremeno bio u ljubavnoj vezi sa Slađanom. U nedelju uveče Slađanu je prevario sa dve devojke iz Aranđelovca, a Slađana ga je sa njima zatekla skrivene u kolima, pa je u besu po automobilu posula benzin i zapalila ga.

 

Kod kuće žena ljuta, dva dana ne progovara sa Zoranom.

 

"Šta da mi kaže, kad je sve pročitala u novinama", uz smeh mu dobacuje poznanik Boban Prokić Biba dok na pragu škole lista novine.

 

"Ništa mi nije rekla, a ni ja njoj – sleže ramenima Zoran – spavao sam sinoć u drugoj sobi. Valjda će mi oprostiti, ona se ohladila od mene još pre 15 godina. I da ima nekoga ne bi mi smetalo, samo da mene ne dira", kaže Kazanova iz Šumadije.

 

Došao je na starom motoru, koji je uzeo od sina da se vozi, jer je ostao bez merecedesa. Radi kao monter PVC stolarije za jednu kragujevačku firmu.

 

Kako mu ko od rođaka i komšija priđe on se sav zacrveni. Ceo narod događaj sad tera na komediju. A i on to prihvata, naročito epitet švalera.

 

"Uveče sam bio sa petom u kafani, šta ću kad me žene vole", uz smeh nam priča Zoran, život ide dalje i treba ga živeti.

 

Slađanu je upoznao u Jagnjilu i od tad je bio u vezi sa njom. Skoro mu je razbila šoferšajbnu i hteo je da se raziđu, “ali nikako nije stigao”. Kako i sam kaže jeza ga uhvati kad pomisli šta je moglo da se desi.

 

Slađanina priča je nešto drugačija: te noći je spavala, kada su je oko dva posle ponoći pozvale devojke i rekle da je Zoran u komi. Ona je brzo otišla do njegovih roditelja, ali se nisu javljali.

 

Devojke su je sve vreme navodile gde treba da ide. Kada je stigla na napušten plac, sudarila se se njegovim kolima, on je izašao, počeo da psuje, šutira, udara po leđima. Kada je pomenuo mrtvog sina, kako je ispričala, pao joj je mrak na oči. Uzela je flašu benzina i polila po mercedesu, prenose Večernje novosti.

 

Ona tvrdi i da nije znala da je Zoran oženjen, mislila je da je se razveo od žene, jer je prethodno pominjao da je živeo sa jednom konobaricom u Mladenovcu.

Išla sam u popodnevnim casovima da se vidim sa drugaricom kod Vukovog spomenika, i u jednom trenutku me je covek sa fantomkom bacio na pod i skinuo kaput sa mene. Osecala sam se zgroženo i istraumirano u tom trenutku - zapocinje svoju picu Milica Jankovic (21), jedna od mnogih nedavno pokradenih studentkinja na ovoj lokaciji.

Milica kaže da joj ni na pamet nije palo da ce joj se usred bela dana, u centru grada, kada se ljudi vracaju sa posla, desiti ovako nešto.

- Niko ništa nije mogao da primeti, bacio me je na pod iz sve snage, a kao žena nisam bila dovoljno jaka da izbegnem to. Dogodilo se kod stepenica i pomislila sam da ce me silovati. Niko od nas se više ne oseca bezbedno. Taj kaput vredi kao necije dve plate u Srbiji - prica Milica, koja je inace student poslovnog menadžmenta na Univerzitetu "Union - Nikola Tesla" u Knez Mihailovoj ulici. Kako dodaje, i tamo su joj nedavno ukrali sat dok je iz citaonice otišla do toaleta.

Po pricama pokradenih studenata, lopovi su najcešce na potezu Vukov spomenik - Pravni fakultet, a ocigledno je relacija sve šira.

Tako je studentkinja druge godine Fakulteta politickih nauka Katarina Cvejic (21), na autobuskoj stanici "Šest kaplara" kod TC "Ušce", ostala bez novcanika kada je samo pokušala da pomogne strancu.

- Oko 19 sati sam se vracala u "Studenjak" kada mi je na stanici prišao jedan Kinez i pitao me da mu objasnim gde je centar grada. Ocigledno sam mu previše brzo objasnila pa me je onda pitao i gde je Novi Beograd, što sam takode objasnila, a da ništa nisam ni osetila ni primetila. Tek kada sam došla u dom videla sam da mi nema novcanika, da su mi ukrali sva dokumenta i novac - prica Katarina, koju je samo 15 minuta delilo od odlaska u banku do njihovog podizanja novca sa njenog racuna.

Medutim, to nije bilo sve.

- Zaboravila sam da mi PIN šifra stoji u novcaniku vec dve-tri godine. Podigli su 7.000 dinara, što je skoro jedna rata studentskog kredita (8.000). Nisam ni obratila pažnju na decka sa kojim sam pricala i sada bih ga teško i prepoznala - kaže Katarina.

Kako dodaju studenti, na ovaj isti nacin desilo se da odžeparena studentkinja ostane i bez više od 30.000 dinara. Ana Grujic (22) tvrdi da znaju za grupu koja konstantno krade na ovom mestu, a isto su pokušali i sa njom.

- Mene su pokušali da opljackaju na relaciji Skadarlija - Zeleni venac kada sam izlazila iz autobusa 27E, oko 20 sati. U jednom trenutku osetila sam ruku u torbi. Okrenula sam se ka pociniocu i držala njegovu ruku u mojoj torbi sva šokirana. U tom trenutku je izvadio ruku i ja sam pocela da proveravam da li su mi tu sva dokumenta i novcanik. Pao mi je mrak na oci i krenula sam ka njemu pitajuci ga šta to pokušava da uradi. On je krenuo da me fizicki napadne, ali je poceo da beži kada sam pozvala policiju - prica Ana, inace cetvrta godina Fakulteta veterinarske medicine.

Kako kaže, u pitanju su cetiri maloletnika starosti od 14 do 16 godina, od kojih je jedna bila devojka.

Svi pokradeni studenti saglasni su u tome da je potrebno da se na ovim lokacijama povecaju mere zaštite.

- Treba uzeti u obzir da li su u blizini fakulteti i centar grada gde dosta mladih izlazi provod. Policijske patrole da ne budu prisutne samo do 22 sati, jer veliki problem imamo i u nocnim casovima. Mene je u posle ponoci, dok sam cekala nocni prevoz, startovao migrant i hteo da me napadne fizicki. Je li treba da nosimo suzavce sa sobom? Ja kao devojka prvo gledam kako cu da se zaštitim - prica Ana.

Ova tri slucaja samo su jedan od razloga zašto je na Pravnom fakultetu danas pokrenuta Peticija za povecanje nivoa sigurnosti i zaštite na celom potezu Vukov spomenik - Pravni fakultet.

Vukašin Barac, student Pravnog fakulteta podneo je molbu Studenskom parlamentu.

- Odlucili smo da se odazovemo pozivu jer su krade pocele i na našem fakultetu. Po citaonici, biblioteci, a i citavom reonu. Ocekujemo da ce veliki broj ljudi potpisati peticiju s obzirom da je i Studentski parlament Beogradskog univerziteta podržao celu ovu pricu. Pozivamo ne samo studente nego i gradane koji su bili žrtve takve price. Ja kao student prodekan smatram da imam odgovornost prema svojim studentima. Policija nešto mora da ucini, bio to veci broj patrola na celom tom potezu, postavljanje kamera ili neka vrsta policajca u civilu koji ce tuda šetati. Ovo je zaista problem i nije uopšte šala, studenti ne mogu ni da se opuste više nigde - kaže Jovana Tanasic, student prodekan Pravnog fakulteta.

Potpisivanje peticije bice organizovano svake srede i cetvrtka od 11 do 14 sati na Pravnom fakultetu.

Mirko Frej (32) iz Šapca, koji je ubijen pre par godina, vezan je, zverski mučen i prebijen drvenom palicom, a njegovo telo pronađeno je u ostav.

U istom stanu zatečen je teško povređen Željko Mitrović (47), bivši suprug Mirkove partnerke Andrijane, koji je osumnjičen da je ubio Mirka. Pretpostavlja se da je on posle zločina zario sebi nož u grudi.



Poziv Hitnoj pomoći uputila  je ženska osoba.


- Ne znamo da li je Frej preminuo od batinanja ili gušenja, pošto mu je glava bila obmotana selotejp trakom. U ovom trenutku nije jasno ni ko je Željka ubo u grudi. Pretpostavljamo da je sam sebi zario nož, ali ćemo više detalja znati kad se oporavi od operacije - kaže naš izvor iz istrage.

Deo oko zgrade u kojoj se dogodilo ubistvo pokriven je video-nadzorom. Kako smo saznali, kamere su zabeležile Mirka Freja u ponedeljak oko 7 sati ujutro kako parkira motor kod vrata zgrade i ulazi unutra. Komšije pričaju da su tog jutra iz stana u kojem je živeo dopirali čudni zvuci i zapomaganje, ali niko nije pozvao policiju. 



U stanu porodice Frej dočekao je Isam Frej, Mirkov otac. Supruga Ljiljana bila je odsutna zbog priprema za sahranu.
- Ubila ga je ljubav. Taj Željko nam je tri godine pravio probleme. Tukao je mog Mirka kad god ga vidi, tražio ga po kafanama da ga bije, meni je sekao gume na automobilu. A Mirko jedva da je imao 50 kilograma, dok je Željko ogroman čovek. Sve zbog te Andrijane! Nije mogao da živi bez nje - priča Isam Frej.




Isam, koji se u Šabac doselio iz Palestine, i supruga Ljiljana profesori su biologije u penziji i važe za uglednu šabačku porodicu. Pošto nisu imali dece, Mirka su usvojili.

Ubijen je Mirko Frej, iz Šapca, sa više uboda nožem u predelu vrata a jedna muška osoba Ž.M. prevezena je u šabačku bolnicu sa ubodnom ranom. Prema nezvaničnim informacijama dvojica muškaraca imala su sukob lične prirode. Nekoliko suseda je reklo da je ubijeni Frej živeo sa ženom s kojom ranjeni Ž. M. ima dete iz njihove ranije veze.

 

Zločin se dogodio na drugom spratu stambene zgrade na uglu ulica Kralja Milana i Kneza Ive od Semberije, a policija je blokirala ceo kraj i u toku je uviđaj.

Moderna tehnologija zauzima sve veći prostor u našim životima. Slobodno se može reći da nas je "proždrala".

Sećamo se, nekada je bilo moderno i urbano imati što manji model mobilnog telefona, a ko je imao takozvanu "gredu" uopšte nije bio in. Na žalost, tada nije ni uspevao da je sakrije jer je onoliko čudo, i to sa antenom, nemoguće staviti u džep, a da neki deo ne proviri napolje. Oni dugi, ponosno su svoje "bebice" nosili oko pojasa, oko vrata svuda gde je to bilo vidljivo.

Danas, ogromni telefoni sa ogromnim ekranima opet su "kul". Ti telefoni su mnogo veći od onih starijih gromada, oni ni ne mogu da stanu u džep, pa više liče na monitore računara nego na telefone. Gotovo da danas nema čoveka koji nije odoleo androidima, ili robotima u telefonima koji za vas mogu raditi baš sve što poželite. Svi smo pod uticajem modernih tehnologija što u jednu ruku olakšava posao, a sa druge strane smanjuje direktnu komunikaciju ljudi na minimum. 

Ipak, ne baš svi. Ima starih "romantika" koji ni po koju cenu ne žele da se odreknu starih tipki, čak iako nisu baš u stanju da ih koriste. Reći ćete, da ali mogu uzeti naočare i nće biti problema. 

Istina. Ali kako izgleda kad neko želi da koristi staru mašinu, a ne želi da koristi naočae imali su prilike da se uvere Beograđani koji su zatekli ovu gospođu u busu. Ona je ležerno izvadila lupu i kroz nju krenula da gleda svog "old tajmera".

Svi su u neverici gledali šta to gospođa radi, pa je za čas uspela da postane zvezda na društvenim mrežama. Pogledajte kako ona to radi! 

Strana 2 od 12

Novosti dana Politika Ekspres 

Ekspres Politika predstavlja online magazin sa osvrtom na dnevno političku situaciju u Srbiji i svetu. Ovaj online news portal nije ni u kakvoj vezi sa kompanijom Politika AD koja se bavi izdavanjem magazina: Bazar, Politikin Zabavnik, Ilustrovana Politika, Viva, Svet kompjutera, Mali Politikin Zabavnik, Enigmatika i Razbibriga, kao i dnevnih novina Politika i Sportski žurnal, a koje izlaze pod firmom Politika novine i magazin. Politika Ekspres Online predstavlja poslednji pravi tabloid u Srbiji koji se nalazi među TOP 50 najčitanijih sajtova u Srbiji

Go to top