U blizini današnjeg sela Kostol kod Kladova, gde Dunav protiče kroz Đerdapsku klisuru, nalazio se Trajanov most. Spajao je Gornju Meziju i Dakiju (današnju Srbiju i Rumuniju), dve provincije Rimskog carstva.

Izgrađen je po naredbi rimskog cara Marka Ulpije Nerva Trajanad, a svečano otvoren 105. godine tokom Drugog pohoda rimskog cara Trajana na Dačane. Čak 1000 godina važio je za najduži most koji je ikad igde u svetu bio izgrađen. Upoznajte njegovu neverovatnu istoriju.

Rimski car Trajan početkom drugog veka naredio je da se izgradi put kroz Đerdapsku klisuru i most do tada neviđenih razmera. Glavni Trajanov cilj bio je da premosti Dunav i svoje trupe prebaci na levu obalu reke, koju su kontrolisali Dačani. Podatke o mostu, njegovom izgledu i gradnji zapisali su sam arhitekta i istoričari Dion Kasije i Polibije, kao i pesnik iz Vizantije Ceces. Izgled mu je uklesan mnogo godina kasnije na Trajanovom stubu u Rimu.

Dužina mosta iznosila je 1.097,5 metara, širina oko 800 m. Projektovao ga je najveći arhitekta toga doba – Apolodor iz Damaska – zbog čega spada u red najznačajnih dela rimskog građevinarstva. Gradnja je trajala samo od 103 – 105. godine.

Nakon izgradnje Trajan je naredio da se u stenu iznad puta ukleše natpis:

“Imperator Cezar, božanskog Nerve sin, Nerva Trajan Avgustus Germanik, vrhovni sveštenik, zastupnik naroda po četvrti put, otac domovine, konzul po četvrti put, savladavši planinsko i dunavsko stenje, sagradio je ovaj put.

Nakon izgradnje Trajan je naredio da se u stenu iznad puta ukleše natpis:

“Imperator Cezar, božanskog Nerve sin, Nerva Trajan Avgustus Germanik, vrhovni sveštenik, zastupnik naroda po četvrti put, otac domovine, konzul po četvrti put, savladavši planinsko i dunavsko stenje, sagradio je ovaj put.”

Ostaci prvih stubova na obe strane, tj. 12 koliko ih je sačuvano, i danas se mogu videti na obalama Dunava. Ostale stubove odnela je voda, a dva stuba 1906. godine Međunarodna komisija za Dunav odlučila je da uništi jer su ometali navigaciju. Svakako, ovih 12 ostaju da svedoče o monumentalnom čudu kakvo je u Srbiji postojalo pre više od 900 godina.

Pogledajte ovu čudesnu rekonstrukciju Trajanovog mosta

Učenica trećeg razreda Srednje ekonomske škole “Bosa Milićević” u Subotici pronašla je kovertu sa 800 evra i vratila je vlasniku, čije ime je pisalo na poleđini. Njen gest je za svaku pohvalu, međutim, očekuje se da poštenom pronalazaču sledi i neka nagrada. U ovom slučaju “nagrada” je više nego ponižavajuća.

Po rečima oca devojke, koverta je pronađena na rampi hotela “Patria”, gde učenica obavlja obaveznu školsku praksu.

– Čim je ugledala i videla da na njoj piše ime, vratila se na recepciju i u hotelu su pronašli vlasnika. U koverti je bilo 800 evra, tri novčanice u apoenima od 500, 200 i 100 evra – priča otac za sajt Subotica.com.

Vlasnik je uzeo kovertu i počeo da broji novac, rekao hvala i okrenuo se. Posle intervencije radnika hotela sišao je do recepcije i dete počastio sa 200 dinara.

Otac, ponosan na postupak svoje ćerke, dodaje da nije reč o svoti nagrade, nego o potezu koji je na neki način ponizio dete.

– Da se razumemo, nije bitan iznos kojim je počastio, nego sam njegov gest – naglašava otac. – Svi u okolini su joj rekli svaka čast, ali ne mogu da se načude kako neko može tako da odreaguje.

Marija Ivanković i Novica Simanić odrastali su u Beogradu. Iako tek u svojim dvadesetim, odlučili su da ne čekaju šansu već poslovnoj sreći odlučno krenu u susret.

Njihove startne pozicije poprilično se razlikuju od većine mladih koji odrastaju u našoj zemlji. Oboje su, naime, deca odrasla bez roditeljskog staranja.

– Odrastao sam u Domu za decu i omladinu “Jovan Jovanović Zmaj” na Voždovcu. Marija je odrastala bez roditelja, odgajali su je baka i deda. U detinsjtvu sam razmišljao o ozbiljnom poslovnom poduhvatu i mnogo toga podredio tom cilju. Uspesi su donosili i veće ambicije, ali sam poslednjih godina prvenstveno želeo da Mariji otvorim salon, kako bi se ona osamostalila od tadašnjeg poslodavca – objašnjava za Dnevno.rs Novica.

Velikom upornošću, radom, ali i uz pomoć ljudi koji su prepoznali njihov potencijal uspeli su da u centru Beograda otvore frizerski salon.

– Nisam razmišljao o tome da ću se jednog dana ozbiljno baviti ovim poslom. Pre nego što sam odlučio da krenem na berberski zanat, stekao sam određeno iskustvo u stolarskim i obućarskim radionicama. U međuvrmenu sam žarko želeo da devojci Mariji otvorim mali salon sa jednom stolicom kako bi samostalno radila. U tome su mi pomogli prijatelji iz centra “Jaki mladi”, a prethodno mi je omogućeno da pohađam obuku za berberina kako bih se i ja uključio u čitav projekat. Kurs je trajao 30 časova, završio sam ga uspešno i počeo da primam prve mušterije – priseća se Novica početka rada salona koji se po enterijeru, opremi i kompletnom ambijentu izdvaja od mnogih u Beogradu.

– Bavim se frizerskim poslom još od detinjstva – kaže frizerka Marija Ivanković.

Potpuno je fokusirana na posao i brižljivo sređuje frizuru svojoj stalnoj klijentkinji koje je sve više u njihovom malom salonu na Dorćolu.

Salon koji se nalazi u Ulici Cara Uroša odiše modernim izgledom. Na prvi pogled stiče se utisak da su Novica i Marija imali dosta izdataka kako bi obezbedili neophodan nameštaj koji i najzahtevnijim klijentima pruža vrhunsku udobnost.

Jedan detalj posebno privlači pažnju – postolje na kome se nalaze skejtbordovi koji se savršeno uklapaju u tematiku salona pod nazivom “Xtreme”.

– Od svoje devete godine vozim skejt i to mi je u krvi, a što se tiče dasaka koje se nalaze u salonu, one su u vlasništvu mog dobrog prijatelja. Kod nas imaju ulogu eksponata, a ako se pojavi ozbiljan kupac tu smo da ih uputimo na pravu adresu – objašnjava Novica i dodaje da je poslovnom poduhvatu prethodila ljubavna veza između Marije i njega.

– Znamo se dugo, a poslednje četiri godine smo u vezi. Ona je frizer po profesiji i bavi se ovim poslom dugi niz godina. Na predavanja u centar “Jaki mladi” otišao sam po preporuci prijatelja. Dok sam pohađao obuku za berberina, saznao sam da ova organizacija može pomoći određenim novčanim sredstvima. Pojavio sam se na prvom predavanju i članovi organizacije su mi ponudili pomoć. Sada sa na kursu za muškog frizera. Želim da rasteretim Mariju, tako da muškarce sada šišam ja – kaže Novica i dodaje da su oboje tokom svog odrastanja prošli težak put sa šansama za uspeh dosta manjim od većine vršnjaka.

Mladić navodi i samo neke probleme sa kojim se mladi radnici susreću u privatnom sektoru.

– Prethodno sam završio kurs za elektro-zavarivača, a radio sam u autoperionici, raznim magacinima, molerski posao, komercijalu… Ja sam svoje probleme uspeo da savladam u hodu, ali su nevolje sa kojima se susretala Marija ponekad bile veoma neprijatne. Mnogi su mislili da nije dovoljno sazrela da preuzme odgovornost, a sada mi je drago što vidim da naša priča funkcioniše – zaključuje sagovornik portala Dnevno.rs.

Novica i Marija salon su otvorili uz podršku Centra “Jaki mladi”, projekta koji su SOS Dečija sela Srbija pokrenula sa ciljem podrške mladima koji su odrasli bez roditeljskog staranja, kroz edukacije, pomoć u zapošljavanju ili pokretanju sopstvenog posla.

Devojka Ana L. iz Zaječara koja je prijavila da ju je silovao komšija biće tužena za lažno prijavljivanje.

Više tužilaštvo u Zaječaru, prema saznanjima srpskih medija, obustavilo je postupak protiv mladića Lazara L.

- Postupak protiv njega je obustavljen zbog lažnog prijavljivanja i traženo je ukidanje pritvora - rečeno je u Višem tužilaštvu u Zaječaru.

Oštećena ima pravo da uloži prigovor Apelacionom tužilaštvu u Nišu u roku od osam dana na odluku zaječarskog Višeg tužilaštva da obustavi istragu protiv Lazara L.

- Nakon što Apelaciono tužilaštvo donese odluku mi ćemo najverovatnije pokrenuti postupak protiv devojke za lažno prijavljivanje - kažu u zaječarskom tužilaštvu.

Zaječarska policija uhapsila je mladića iz okolnog sela Lazara L. (20) zbog sumnje da je svoju komšinicu Anu L. (19) prebio, silovao i izujedao tako da je na telu imala više od 30 ugriza.

Osumnjičeni je, kako saznajemo, na saslušanju negirao krivicu, a istraga je odmah nastavljena, pa je Tužilaštvo saslušalo i oštećenu devojku.

Podsetimo, zaječarska policija uhapsila je Lazara (20) zbog sumnje da je prebio, izujedao i silovao Anu L., međutim istraga je pokazala da do napada nije ni došlo.

Prema pisanjima medija, Ana L. je priznala u policiji da je patološki zaljubljena u Lazara i da nije mogla da podnese to što je on ignoriše. Zbog toga je sama sebi nanela brojne povrede po telu, a kada je njena porodica primetila da je izgrebana i da joj je odeća pocepana, ona je tvrdila da ju je Lazar silovao

default

Mesecima je proganja, kupuje joj poklone, hteo je da se oženi njom. A uhapšen je tek kad je izašla slika u novinama, priča Verica Stanisavljević o uhapšenom Nenadu Stevanoviću

Da sam zakon, ja bi ga odmah na vešala! Ogorčena sam na nadležne jer sam tog manijaka već prijavljivala, a on je i dalje bio na slobodi.

Ovim rečima počinje ispovest Verica Stanisavljević (43) iz Vranja, majka devojčice (13) koju je mesecima proganjao sugrađanin Nenad Stevanović (37). On je uhapšen posle objavljivanja u medijima fotografije na kojoj je ljubio devojčicu ispred njene škole „Radoje Domanović“ u Vranju.

Verica, inače pomoćna radnica u jednoj vranjskoj firmi, priča da je čitava golgota za nju, njeno dete i porodicu počela u julu ove godine kad je policiji i tužilaštvu prijavila nestanak svoje ćerke.

- S Nenadom se upoznala preko Fejsbuka. Otišla je kod tetke, muževljeve sestre, a nije se vratila kući jer ju je Nenad odveo u Vranjsku Banju i hteo da se oženi njom. Sve to sprečila je policija nakon moje prijave i ja sam se nadala da će pedofil tada biti zatvoren. Da sam zakon, ja bih ga vešala - priča očajna majka.

Međutim, tužilaštvo je tada donelo odluku da ne pokrene krivični postupak.

- Nakon razmatranja dokaza u predistražnom postupku, a naročito zbog činjenice da je maloletna svojom voljom i inicijativom zvala Nenada Stevanovića i krenula s njim, da je on nije prisilio ni terao na to, utvrđuje se da nema mesta pokretanju krivičnog postupka protiv Stevanovića - navodi se u saopštenju tužilaštva koje nam je pročitala Verica.

Na pitanje da li se ćerka možda zaljubila u čoveka koji može da joj bude otac, Verica odgovara:

- Ona je dete, džabe joj pričaš kad je on zavodi ispred škole. Srećom, oni nisu bili zajedno. Ona je obećala da neće više nikada da se vidi s njim, ali... Zvao me je oslovljavajući me sa „nano“ da ga navodno opravdam kod policije da ga ne zatvore. On joj kupuje poklone, od igračaka do parfema. I drugarice su joj govorile i sve je prihvatala dok se on ne pojavi.

Majka priča da je ponovo prijavila pedofila kad je ćerka u ponedeljak pokušala da se otruje.

- Ona se uplašila da će Nenad da nas ubije, kako joj je pretio. Kupila je „analgin“ i popila nekoliko tableta. I mene je, verujte, strah od manijaka, strah me je da izađem do prodavnice. I muž ima zdravstvenih problema, samo što je napustio bolnicu - priča naša sagovornica i dodaje:

- Šta sam ja prebrodila i koliko sam suza prolila samo moja duša zna. Pričala joj sam i pričala. Udala sam se sa 25 godina. Imam dvoje dece, dve ćerke, nemam dvadeset. Starija ćerka ima 15 godina i ona se udala mlada, ali sporazumno smo odobrili taj brak. Mislim da je sve ovo krenulo otkad se starija ćerka udala. Pritiskali smo je zbog te veze. Taj manijak joj je govorio: „Celu porodicu ću da ti pobijem“. Ona je u strahu. Mi smo zbog svega bili preplašeni i vodili smo je do škole i čekali posle časova. Kod pedagoga i psihologa, svuda smo išli.

- On je bolestan čovek, i to pokazuju poruke koje šalje detetu. Sada je drugo vreme i društvene mreže utiču na decu, menjaju ih nagore - kaže očajna majka.

Kako saznajemo, Nenad Stevanović je radnik rudnika „Grot“ u Krivoj Feji.

Na predlog tužioca, sudija za prethodni postupak je Nenadu Stevanoviću (37) iz Krive Feje odredio pritvor do 30 dana. Stevanović je saslušan u subotu u tužilaštvu.

Kako je u petak saopštila PU Vranje, njemu je prethodno određeno zadržavanje do 48 sati zbog postojanja osnova sumnje da je izvršio krivično delo nedozvoljene polne radnje. Osumnjičeni se, prema navodima policije, tereti da je izvršio nedozvoljene polne radnje nad jednim detetom.

default

Na njega su vršili pritisak da više javno ne govori da Bog postoji, da ga prestane hvaliti, da se učlani u partiju, da ne slavi slavu.

Monahinja Makrina Majstorović, kao i još neki vernici, bili su svedoci ispunjavanja proročkih reči starca Gavrila.

Zbog toga oni veruju da bi njegova upozorenja trebalo shvatiti ozbiljno, kao signal za pokajanje naroda, koje je, kao što svedoči duhovna i crkvena istorija, umilostivilo Gospoda da ne popusti iskušenja i stradanja na svoj verujući narod.

Bog je, od davnina, kao što svedoči Stari zavet, slao svoje proroke i duhovne ljude da prenesu određene porukenarodu, da ih poduče, upozore… Pravoslavna crkva slavi u čuva uspomenu na Proroke koji su najavili dolazak Gospoda Isusa 

Još kao mlad pripadao je Bogomoljačkom pokretu. Posle Drugog svetskog rata došlo je teško vreme za Crkvu.I pripadnici Bogomoljačkog pokreta bili su na meti nove komunističke vlasti. Vitomira, kako je bilo svetovno ime starca Gavrila, uhapsili su pod optužbom da je narodni neprijatelj i neprijatelj socijalističkog poretka.

Na njega su vršili pritisak da više javno ne govori da Bog postoji, da ga prestane hvaliti, da se učlani u partiju, da ne slavi slavu. On se nije hteo odreći Gospoda i svoje vere, pa su ga islednici tukli tako da mu je krv tekla iz usta, nosa i ušiju.

Posle jednog od strašnih batinanja, bacili su ga u podrum pun vode; bila je zima, voda ledena, on sav krvav i izubijan. Od udarca mu je pukla bubna opna (od tada na jedno uvo uopšte nije čuo, a na drugom mu je sluh bio oštećen ). Javili su njegovoj familiji da je umro i da dođu po njegovo telo.

Takve batine i noć u ledenoj vodi niko nije mogao da preživi. Po izlasku iz zatvora, postao je crkvenjak u Jagodinskoj crkvi, da bi u manastir pošao kad je već bio prevalio pedesetu. Monaha Gavrila ništa svetsko nije interesovalo. Nije čitao novine, niti gledao televiziju. Živeo je skromno u siromaštvu.

Manastir Svetoga Luke u Bošnjanima počeo je da se gradi malo pre nego što je on došao u njega. Od jakih kiša voda je ulazila u tada još pomoćni konak, odnosno baraku. To nije smetalo ocu Gavrilu da se duhovno podvizava. Imao je jako izoštren um, znao je sve tajne ovog sveta.

Monahinja Makrina, koja je živela zajedno sa starcem Gavrilom u manastiru Bošnjanji, početkom devedesetih godina bila je svedok ispunjenja starčevih proročanstava. Ona je, što je mnogo važnije, zapisala proročanstva starca Gavrila.

„Došla sam u manastir po Božijem promislu, baš kada je otac Gavrilo zamonašen. On je danas zamonašen, a drugi dan sam ja došla kao iskušenica u manastir Stubal kod Kraljeva 1987. godine. Nisam tada ni bila svesna, s obzirom da sam poziv odabrala po ukazu mojih duhovnika i po ukazu Božijem, šta mi dalje predstoji i šta ću sve doznati preko starca Gavrila, koji je imao tako veliko duhovno i životno iskustvo. Tako se po Božijem promislu dogodilo da starac, uprkos teškim stradanjima, ostane u životu, da nam prenese znanja i otkrovenja za budućnost Srbije, pokaže koji nam je put ispravan i odakle nas čeka svetlo“, kaže ona.

Proročanstvo starca Gavrila iz manastira Bošnjani:

„Srbiju će rasparčati, na delove, otcepiće i Vojvodinu i Kosovo, i Sandžak, i Crna Gora će delom Albanija biti, daće se njenom narodu na korišćenje, naši neće tamo smeti ni živeti. I tamo će naše svetinje rušiti. A svet će ih podržavati, isti oni koji su nas i bombardovali. Više se neće iz Beograda zemljom upravljati, već će posebno, svaka otcepljena jedinica imati svoje centre za sve. Spas je u opštem pokajanju i povratku Srba Bogu. Posle velikog svetskog sukoba Srbi će uz pomoć Rusije vratiti Kosovo“, govorio je monah.

„Uobičajeno je bilo da kada dođemo iz rada, pročitamo večernju molitvu i onda uđemo u sobu kod oca, da ga pre spavanja obiđemo, da se dogovorimo za naredni dan, da nam da uputstva, da se ocu požalimo ako je nešto bilo loše, ili da ga pitamo da li mu nešto treba. Uvek smo zadnji oproštaj, kad polazimo u sobu, uzimali iz očeve sobe. Majka i ja smo spavale u sobi preko puta da bismo mogle noću oca da obiđemo, da mu ne ispadne žar i tako…

Tako smo jednom ušle u njegovu sobu bez nekog posebnog razloga, da ga obiđemo, da vidimo da mu nije slučajno spala posteljina, da mu namestimo. Otac je prišao prozoru i čudesno je pogledao. Tada još nije bilo ni bombardovanje, ni rat na Kosovu. Pogledao je kroz prozor i pogledao je ka nebu i kazao:

Joj, ćerko, vidi mesec krvav, ćerko, nebo se otvorilo, crveni barjaci sa neba kreću na Kosovo. Krvavi barjaci, ćerko, ponovo će rat, ponovo će rat za Kosovo da se bije…, kaže on, i na pravoslavlje udarili, doći će da zavlada taj njin polumesec. Ćerko moja, misle da zgaze pravoslavlje, kad se budu osmelili, Bog im neće dati.

Vidim, ćerko, da oni donose odluku da nam zemlju rasparčaju i da nam Kosovo uzmu. Moraju se skloniti svetinje iz naših crkava, tako su i naše mudre vladike Čarnojevići radili, svetinje su nosili sa mesta na mesto, da ne bih njih agarjani poduzeli. Vidim kuće na Kosovu gore, vidim narod beži, padaju i ubijaju i Albance i Srbe.

Vidim, ćerko, naše krstove ruše na crkvi. A ja velim: Kako, oče, ruše, ko će se na crkvu popeti, visoka je, ako padne? Kaže on: Vidim, ćerko, popeo se na crkvu i krst ruši.’ Kasnije, kada je 2004. godine bio pogrom, setila sam se toga. I tada mi je još rekao: Joj, rat se i nevolja bliži, velika muka i nesreća, ali ne vredi, ispričala je mati Makrina.

„Starac Gavrilo je rekao da ne idemo putem kojim idu naši neprijatelji. Taj put je propast, nemojte ići tim putem kao oni, to je crna reka… Naši ne mogu Kosovo odbraniti. Oni će ga uzeti za privremeno“, govorio je nonah. Monahinja Makrina kaže da su nekoliko nedelja posle tih starčevih reči, došli meštani iz obližnjeg sela i rekli da je počelo bombardovanje Srbije.

Starac Gavrilo je pozivao srpski narod na post, molitvu, pokajanje, inače će se u suprotnom zbog mnogih grehova u narodu, sveštenstvu i vladara izliti gnev Božiji:

„Uzeće nam Vojvodinu, prodavaće ravnice, tada kad više Beograd ne bude prestonica, onda će svak za sebe posebno živeti, svaka posebno. Tada će se sve tuđini pitati, oni su to i zamislili, ali narod će se pobuniti. Tada će u zemlji biti gladi, muke, bolesti će neke harati, umiraće narod takvom brzinom da neće stići sveštenici da ga sahranjuju. Ljudi će se razrediti, u selima pogotovu. Imaće da pešače jedan do drugog, da se nađu i ispričaju. I vode zdrave za piće neće imati, samo u planinama i brdima.

Tući će se ljudi na izvorima da na red za vodu dođu. Iz gradova će ljudi bežati, i to u kolonama, neće imati od čega živeti, posla neće biti, fabrike neće raditi, a dugove državi neće imati od čega namiriti. Neće ljudi ni hleb imati čime da kupe. A porezi će biti na sve što imaju.

No Albanci neće stati, oni mirovati neće, granicu će stalno pomerati. Strani vladari će ih sve parama podržavati, i oni će Srbina sa svoje zemlje isterati, pritisnuće ga nevoljama i tamo narod srpski neće imati nikakva prava, živeće u strahu, samo će im dati šaku zemlje, da tamo žive, ali i tu naš narod nikakva prava imati neće, sve će se oni pitati. Zameriće se i sa Grčkom i sa Makedonijom, granice će pomeriti. Nemir će se proširiti na sve druge susedne držae, a one će morati da ih slušaju, jer su njine članice, biće ucenjene.

Srbinu tamo slobode neće biti, sve dok Rusija ne postane carevina. Molite se svi Bogu da do toga što pre doće, tad će i Srbima svanuti. Tada će se pravoslavni udružiti, konačno će shvatiti da su zajedno jači, i onda će braniti svoje. A muslimani, oni se već popisuju, i svi se za isto bore, stalno se dogovaraju kako da zagospodare, a i papa će isto to raditi.

Više se neće iz Beograda zemljom upravljati, već će se posebno, svaka otcepljena jedinica imaće svoje centre za sve. Zato, deco, nemojte verovati ni strankama ni političarima da će neko dobro ni napretka doneti, niti bilo čijim obećanjima, to su laži.

Blagoslov Srbiji može samo sa neba sići, i to opet molitvama Majke Božje i Svetih Nemanjića, sa svima Svetima. Sveti Sava plače pred Bogom, čuli ste Nebesku Liturgiju, pa se podučite. Zato od neba samo pomoć očekujmo, i polažimo nadu u Boga, a ne u ljude“, govorio je starac.

Monahinja Makrina kaže da je starac rekao da će „velike sile ratovati nad našom zemljom i naš narod neće za to vreme postradati, i za to vreme će se naš narod naglo iz tuđih zemalja vraćati u našu zemlju. Zbog nekih kartica će se vraćati, da li zbog ovih čipova (ovih novih kartica), i Tarabić je nešto slično rekao. Mati Makrina navodi da je starac Gavrilo prorekao da će posle pobede Rusije Srbija uz pomoć pravoslavne braće sa istoka vratiti dokle je naše Kosovo bilo.

Albanija će pola vodom potonuti. Vratiće nam našu teritoriju. To šta će voditi kući brodovima preko mora i okeana, to neka oni sami vide. Oni koji su im obećavali brda i dolove, ti neka ih zbrinjavaju. Prestonica Srbije biće Krušeac.

O svemu ovom ovde rečenom otac Gavrilo je pričao često sa manastirskim gostima; bilo je tu nekada i sveštenika, monaha, naroda pobožnog, ljudi na funkcijama, uglednih i školovanih, službenika, lekara, direktora firmi. Kada je govorio o tome, nikada nije nije pričao sa nekim isticanjem, kao da on nešto posebno zna, govorio je to onako spontano, nenametljivo: ko hoće da čuje, neka čuje, a ko neće o tome nešto da čuje, ne mora ni da sluša.

„Biće tada i veliko otpadništvo. Ko god ne bude primio srcem veru pravoslavnu, poverovaće raznim obmanama i verovaće lopovima i lažovima, verovaće lažnim obećanjma stranih vladara, a od toga ništa imati neće. Mnogi će tražiti svoja ognjišta, ali neće moći od korova da prepoznaju koje je njihovo dvorište bilo i imanje. Blago tad onima koji su naučili skromno da žive, a oni koji su naučili u raskoši, neće moći lako nemaštinu i glad da prihvate. Ništa im njihove pare neće pomoći. Tada, kad se to sve bude dešavalo, čuvajte semena svega, žitarica i povrća, da imate šta posijati, jer neće imati gde da se kupi seme ko ovo sad, pa da imate da posejete i da se prehranite.

Mnogo vladika, sveštenika i teologa u zadnje vreme neće se rukovoditi po Božijem rasuđivanju, onim što je za narod korisno, već po čulnom, telesnom, zastraniće, a i po nagovoru ljudi, ugađaće im; biće tu i političara i drugih, sa kojima će oni prijateljstva graditi. Neće rasuđivati po poukama Svetih otaca.“

Na njega su vršili pritisak da više javno ne govori da Bog postoji, da ga prestane hvaliti, da se učlani u partiju, da ne slavi slavu.

Monahinja Makrina Majstorović, kao i još neki vernici, bili su svedoci ispunjavanja proročkih reči starca Gavrila.

Zbog toga oni veruju da bi njegova upozorenja trebalo shvatiti ozbiljno, kao signal za pokajanje naroda, koje je, kao što svedoči duhovna i crkvena istorija, umilostivilo Gospoda da ne popusti iskušenja i stradanja na svoj verujući narod.

Bog je, od davnina, kao što svedoči Stari zavet, slao svoje proroke i duhovne ljude da prenesu određene porukenarodu, da ih poduče, upozore… Pravoslavna crkva slavi u čuva uspomenu na Proroke koji su najavili dolazak Gospoda Isusa Hrista. I posle toga, u poslednjih dve hiljade godina, Bog je preko velikih duhovnika upozoravao narode. Jednog od takvih duhovnika, pravednika i molitvenika za ceo pali rod ljudski, naš narod imao je u monahu Gavrilu.

Još kao mlad pripadao je Bogomoljačkom pokretu. Posle Drugog svetskog rata došlo je teško vreme za Crkvu.I pripadnici Bogomoljačkog pokreta bili su na meti nove komunističke vlasti. Vitomira, kako je bilo svetovno ime starca Gavrila, uhapsili su pod optužbom da je narodni neprijatelj i neprijatelj socijalističkog poretka.

Na njega su vršili pritisak da više javno ne govori da Bog postoji, da ga prestane hvaliti, da se učlani u partiju, da ne slavi slavu. On se nije hteo odreći Gospoda i svoje vere, pa su ga islednici tukli tako da mu je krv tekla iz usta, nosa i ušiju.

Posle jednog od strašnih batinanja, bacili su ga u podrum pun vode; bila je zima, voda ledena, on sav krvav i izubijan. Od udarca mu je pukla bubna opna (od tada na jedno uvo uopšte nije čuo, a na drugom mu je sluh bio oštećen ). Javili su njegovoj familiji da je umro i da dođu po njegovo telo.

Takve batine i noć u ledenoj vodi niko nije mogao da preživi. Po izlasku iz zatvora, postao je crkvenjak u Jagodinskoj crkvi, da bi u manastir pošao kad je već bio prevalio pedesetu. Monaha Gavrila ništa svetsko nije interesovalo. Nije čitao novine, niti gledao televiziju. Živeo je skromno u siromaštvu.

Manastir Svetoga Luke u Bošnjanima počeo je da se gradi malo pre nego što je on došao u njega. Od jakih kiša voda je ulazila u tada još pomoćni konak, odnosno baraku. To nije smetalo ocu Gavrilu da se duhovno podvizava. Imao je jako izoštren um, znao je sve tajne ovog sveta.

Monahinja Makrina, koja je živela zajedno sa starcem Gavrilom u manastiru Bošnjanji, početkom devedesetih godina bila je svedok ispunjenja starčevih proročanstava. Ona je, što je mnogo važnije, zapisala proročanstva starca Gavrila.

„Došla sam u manastir po Božijem promislu, baš kada je otac Gavrilo zamonašen. On je danas zamonašen, a drugi dan sam ja došla kao iskušenica u manastir Stubal kod Kraljeva 1987. godine. Nisam tada ni bila svesna, s obzirom da sam poziv odabrala po ukazu mojih duhovnika i po ukazu Božijem, šta mi dalje predstoji i šta ću sve doznati preko starca Gavrila, koji je imao tako veliko duhovno i životno iskustvo. Tako se po Božijem promislu dogodilo da starac, uprkos teškim stradanjima, ostane u životu, da nam prenese znanja i otkrovenja za budućnost Srbije, pokaže koji nam je put ispravan i odakle nas čeka svetlo“, kaže ona.

Proročanstvo starca Gavrila iz manastira Bošnjani:

„Srbiju će rasparčati, na delove, otcepiće i Vojvodinu i Kosovo, i Sandžak, i Crna Gora će delom Albanija biti, daće se njenom narodu na korišćenje, naši neće tamo smeti ni živeti. I tamo će naše svetinje rušiti. A svet će ih podržavati, isti oni koji su nas i bombardovali. Više se neće iz Beograda zemljom upravljati, već će posebno, svaka otcepljena jedinica imati svoje centre za sve. Spas je u opštem pokajanju i povratku Srba Bogu. Posle velikog svetskog sukoba Srbi će uz pomoć Rusije vratiti Kosovo“, govorio je monah.

„Uobičajeno je bilo da kada dođemo iz rada, pročitamo večernju molitvu i onda uđemo u sobu kod oca, da ga pre spavanja obiđemo, da se dogovorimo za naredni dan, da nam da uputstva, da se ocu požalimo ako je nešto bilo loše, ili da ga pitamo da li mu nešto treba. Uvek smo zadnji oproštaj, kad polazimo u sobu, uzimali iz očeve sobe. Majka i ja smo spavale u sobi preko puta da bismo mogle noću oca da obiđemo, da mu ne ispadne žar i tako…

Tako smo jednom ušle u njegovu sobu bez nekog posebnog razloga, da ga obiđemo, da vidimo da mu nije slučajno spala posteljina, da mu namestimo. Otac je prišao prozoru i čudesno je pogledao. Tada još nije bilo ni bombardovanje, ni rat na Kosovu. Pogledao je kroz prozor i pogledao je ka nebu i kazao:

Joj, ćerko, vidi mesec krvav, ćerko, nebo se otvorilo, crveni barjaci sa neba kreću na Kosovo. Krvavi barjaci, ćerko, ponovo će rat, ponovo će rat za Kosovo da se bije…, kaže on, i na pravoslavlje udarili, doći će da zavlada taj njin polumesec. Ćerko moja, misle da zgaze pravoslavlje, kad se budu osmelili, Bog im neće dati.

Vidim, ćerko, da oni donose odluku da nam zemlju rasparčaju i da nam Kosovo uzmu. Moraju se skloniti svetinje iz naših crkava, tako su i naše mudre vladike Čarnojevići radili, svetinje su nosili sa mesta na mesto, da ne bih njih agarjani poduzeli. Vidim kuće na Kosovu gore, vidim narod beži, padaju i ubijaju i Albance i Srbe.

Vidim, ćerko, naše krstove ruše na crkvi. A ja velim: Kako, oče, ruše, ko će se na crkvu popeti, visoka je, ako padne? Kaže on: Vidim, ćerko, popeo se na crkvu i krst ruši.’ Kasnije, kada je 2004. godine bio pogrom, setila sam se toga. I tada mi je još rekao: Joj, rat se i nevolja bliži, velika muka i nesreća, ali ne vredi, ispričala je mati Makrina.

„Starac Gavrilo je rekao da ne idemo putem kojim idu naši neprijatelji. Taj put je propast, nemojte ići tim putem kao oni, to je crna reka… Naši ne mogu Kosovo odbraniti. Oni će ga uzeti za privremeno“, govorio je nonah. Monahinja Makrina kaže da su nekoliko nedelja posle tih starčevih reči, došli meštani iz obližnjeg sela i rekli da je počelo bombardovanje Srbije.

Starac Gavrilo je pozivao srpski narod na post, molitvu, pokajanje, inače će se u suprotnom zbog mnogih grehova u narodu, sveštenstvu i vladara izliti gnev Božiji:

„Uzeće nam Vojvodinu, prodavaće ravnice, tada kad više Beograd ne bude prestonica, onda će svak za sebe posebno živeti, svaka posebno. Tada će se sve tuđini pitati, oni su to i zamislili, ali narod će se pobuniti. Tada će u zemlji biti gladi, muke, bolesti će neke harati, umiraće narod takvom brzinom da neće stići sveštenici da ga sahranjuju. Ljudi će se razrediti, u selima pogotovu. Imaće da pešače jedan do drugog, da se nađu i ispričaju. I vode zdrave za piće neće imati, samo u planinama i brdima.

Tući će se ljudi na izvorima da na red za vodu dođu. Iz gradova će ljudi bežati, i to u kolonama, neće imati od čega živeti, posla neće biti, fabrike neće raditi, a dugove državi neće imati od čega namiriti. Neće ljudi ni hleb imati čime da kupe. A porezi će biti na sve što imaju.

No Albanci neće stati, oni mirovati neće, granicu će stalno pomerati. Strani vladari će ih sve parama podržavati, i oni će Srbina sa svoje zemlje isterati, pritisnuće ga nevoljama i tamo narod srpski neće imati nikakva prava, živeće u strahu, samo će im dati šaku zemlje, da tamo žive, ali i tu naš narod nikakva prava imati neće, sve će se oni pitati. Zameriće se i sa Grčkom i sa Makedonijom, granice će pomeriti. Nemir će se proširiti na sve druge susedne države, a one će morati da ih slušaju, jer su njine članice, biće ucenjene.

Srbinu tamo slobode neće biti, sve dok Rusija ne postane carevina. Molite se svi Bogu da do toga što pre doće, tad će i Srbima svanuti. Tada će se pravoslavni udružiti, konačno će shvatiti da su zajedno jači, i onda će braniti svoje. A muslimani, oni se već popisuju, i svi se za isto bore, stalno se dogovaraju kako da zagospodare, a i papa će isto to raditi.

Više se neće iz Beograda zemljom upravljati, već će se posebno, svaka otcepljena jedinica imaće svoje centre za sve. Zato, deco, nemojte verovati ni strankama ni političarima da će neko dobro ni napretka doneti, niti bilo čijim obećanjima, to su laži.

Blagoslov Srbiji može samo sa neba sići, i to opet molitvama Majke Božje i Svetih Nemanjića, sa svima Svetima. Sveti Sava plače pred Bogom, čuli ste Nebesku Liturgiju, pa se podučite. Zato od neba samo pomoć očekujmo, i polažimo nadu u Boga, a ne u ljude“, govorio je starac.

Monahinja Makrina kaže da je starac rekao da će „velike sile ratovati nad našom zemljom i naš narod neće za to vreme postradati, i za to vreme će se naš narod naglo iz tuđih zemalja vraćati u našu zemlju. Zbog nekih kartica će se vraćati, da li zbog ovih čipova (ovih novih kartica), i Tarabić je nešto slično rekao. Mati Makrina navodi da je starac Gavrilo prorekao da će posle pobede Rusije Srbija uz pomoć pravoslavne braće sa istoka vratiti dokle je naše Kosovo bilo.

Albanija će pola vodom potonuti. Vratiće nam našu teritoriju. To šta će voditi kući brodovima preko mora i okeana, to neka oni sami vide. Oni koji su im obećavali brda i dolove, ti neka ih zbrinjavaju. Prestonica Srbije biće Kruševac.

O svemu ovom ovde rečenom otac Gavrilo je pričao često sa manastirskim gostima; bilo je tu nekada i sveštenika, monaha, naroda pobožnog, ljudi na funkcijama, uglednih i školovanih, službenika, lekara, direktora firmi. Kada je govorio o tome, nikada nije nije pričao sa nekim isticanjem, kao da on nešto posebno zna, govorio je to onako spontano, nenametljivo: ko hoće da čuje, neka čuje, a ko neće o tome nešto da čuje, ne mora ni da sluša.

Zaplakao bi često, i govorio: Bolje, deco, da znate kakve nevolje predstoje, da se ne iznenadite, i da znate odakle samo dobru da se nadate, da se ne date prevariti.

„Biće tada i veliko otpadništvo. Ko god ne bude primio srcem veru pravoslavnu, poverovaće raznim obmanama i verovaće lopovima i lažovima, verovaće lažnim obećanjma stranih vladara, a od toga ništa imati neće. Mnogi će tražiti svoja ognjišta, ali neće moći od korova da prepoznaju koje je njihovo dvorište bilo i imanje. Blago tad onima koji su naučili skromno da žive, a oni koji su naučili u raskoši, neće moći lako nemaštinu i glad da prihvate. Ništa im njihove pare neće pomoći. Tada, kad se to sve bude dešavalo, čuvajte semena svega, žitarica i povrća, da imate šta posijati, jer neće imati gde da se kupi seme ko ovo sad, pa da imate da posejete i da se prehranite.

Mnogo vladika, sveštenika i teologa u zadnje vreme neće se rukovoditi po Božijem rasuđivanju, onim što je za narod korisno, već po čulnom, telesnom, zastraniće, a i po nagovoru ljudi, ugađaće im; biće tu i političara i drugih, sa kojima će oni prijateljstva graditi. Neće rasuđivati po poukama Svetih otaca.“

Stradanje Beograda

„Video sam Beograd sve u sivilu i bedi, on nema više blagoslova da bude prestonica. Zbog mita, korupcije, bezakonja, sekti i nemorala. Na vlasti sede ljudi ogrezli u kriminal i bezakonje. U Beogradu naroda mnogo u nemoralu živi. Silni se rasipaju u raskoši i vilama, voze skupa auta, a sirotinja ni hleba nema deci da kupi da ih hrani. Zlo i naopako! Veliku će nevolju navući i gnev Božiji što tako nepravdu tvore“, prorekao je starac.

Zbog toga će Beograd stradati, starac nije rekao precizno kako, da li od zemljotresa, neke prirodne kataklizme ili od bombardovanja. Rekao je da vidi kolone ljudi iz Beograda, mnogima će Bog projaviti da treba iz njega da pobegnu, da se spasu. Gospod će se smilovati radi molitvi i svetinja, treba sada arhive i knjige na vreme iz njega skoniti, da se ne bi za večnost zagubili, i više on prestonica biti neće, jer on je i sada izgubio blagoslov da bude prestonica.

O Americi

„Ameriku, taj Vavilon, Gospod će mukom pritisnuti, njeni će gradovi u vodi plivati. Od nje je sve zlo poteklo, prvi nemoral, prvi loš film, prvo loše učenje dece, pa čak sada misle i čipove da postave da nama vladaju k’o sa životinjama, da nam komanduju gde ćemo ići i šta ćemo raditi. Stavljaju sebe u ulogu Boga, a ne znaju da Bog rukovodi koracima i glavom čoveka. Bog im neće dati da gospodare, pre će svoju smrt i propast ugledati. Gradovi će njeni potonuti, vidim, u provalje koje se otvaraju, nestaće sa lica zemlje taj Vavilon, to sve zlo i leglo bezakonja“, pričao je monah Gavrilo.

„A ja ga pitam Oče, šta će biti s narodom? A on odgovara: Narod verujući u tim gradovima Bog će čudesno spasavati, i mučeničkim vencem ukrasiti, ispričala je monahinja Makrina.

Visoki savet sudstva podneo je disciplinsku prijavu protiv sudije Osnovnog suda u Vranju Marije Janićijević (38)zbog seksi afere sa golišavim fotografijama u medijima i velikog broja nerešenih predmeta.

Kontroverznoj sudiji stavlja se na teret i da je u vranjskom pravosuđu pod sumnjivim okolnostima zaposlila rođenu sestru. Podnošenjem krivične prijave visoki pravosudni organ traži razrešenje kontroverzne izaslanice boginje Justicije. Ocenjuje se da se Marija Janićijević nije poštovala strukovni kodeks, jer izvan Osnovnog suda nije čuvala ugled i dostojanstva pravosuđa.

Pravni zastupnik sudije Dragan Nikolić izjavio je za “Alo” da je saznao za prijavu i da o ovom slučaju tek treba da se utvrdi činjenično stanje u postupku protiv Zvonka Cvetkovića (63) iz Kragujevca, koji je bio u pritvoru u Vranju zbog krivičnog dela proganjanja. Advokat Nikolić ponovio je da je njegova klijentkinja žrtva izmišljotina i lažnih informacija

Razvedena vrela plavuša letos je dospela u centar skandala zbog toga što su se u javnosti pojavile njene obnažene pornografske fotografije lascivne poruke i vulgarna prepiska. Provokativne fotografije obnažene sudije medijima je dostavio biznismen iz Kragujevca, koji se Mariji Janićijević lažno predstavio kao sudija Vrhovnog kasacionog suda Vesko Krstajić. Obećao je pomoć svojoj partnerki, koja je imala pritužbe na svoj rad.

Kada je shvatila da je obmanuta, Marija je pokušavala da navodno prerkine vezu sa čovekom koji se predstavljao kao savetnik Aleksandra Vučića. Kada je Marija otkrila prevaru emotivnog partnera, usledile su pretnje i ucene fotografijama koje su "krišom" uslikane.

Još prošle godine Marija Janićijević privukla je pažnju javnosti jer su njeni profile na društvenim mrežama bili zasuti fotografijama u bikiniju. Nije shvatila da time zloupotrebljava odgovornu funkciju sudije i narušava ugled srpskog pravosuđa.

Posle podizanja optužnice protiv Gorana Ilića zbog napada na porodicu novinarke Tanje Janković u Vranju, predmed je ustupljen Mariji Janićijević, koja je opstruirala sudski proces. Glavni pretres zakazan je za 4. jul 2014. godine.

Suđenje je počelo tek u aprilu 2018. godine,zbog čega Marija Janićijević više ne rešava krivične,već samo parnične predmete.

Da celo selo zna.  Da se pamti za vjek i vjekov ko je bio glavni baja iz kraja!

Dragomir Marinković iz Žagubicu (jer tako piše), rešio je da celom selu pokažu da je (bio) najbogatiji u kraju.

On je bio jedini milioner. Zato je od svog večnog doma sazidao "najveću gajbu". A na spomeniku lepo, za pismene, piše: Dragomir, jedini milioner u Žagubicu.

Kakva gajba, ovo je čitav mauzolej!

Samo bez natpisa - jer bi ga neko orobio. 

default

Marjanovićisu u strahu zbog svakog nepoznatog ko se pojavi na nasipu ili u blizini njihovih kuća

Čovek mumija već nekoliko dana uhodi Zorana Marjanovića po Borči. Ovog misterioznog muškarca fotografisali su na nasipu u Crvenki, na kome je Jelena Marjanović ubijena.

Muškarac koji je bio umotan u zavoje dovezao se do nasipa u Crvenki. On je sedeo u automobilu na nasipu i posmatrao ljude i mesto gde je nesrećna Jelena pronađena.

Čovek je izašao iz automobila, stajao pet minuta i gledao u Zorana. Kad su se porodica Marjanović pojavile, muškarac se vratio u automobil. Skinuo je zavoje s glave i još neko vreme je sedeo u automobilu, a zatim se odvezao u nepoznatom pravcu.

- Molim vas, proverite ko je taj čovek. Veoma je čudno što stoji i posmatra šta se dešava. Veoma sam se uznemirila zbog toga - rekla je majka Zorana Marjanovića.

Njen zet se na to nadovezao i rekao da su mu svi sumnjivi.

- Verujte da su mi svi ljudi sumnjivi. Više ne znam ko nam želi dobro, a ko zlo. Ja danju i noću dolazim na nasip ne bih li nekog tu zatekao i donosim cveće koje se konstantno čupa i razbacuje po livadi. Pa kome smetaju moje crvene ruže? Ovaj automobil vidim prvi put, ali nije mi jasno zašto mu je zamotana glava - kazao je Zoran.

Marjanovići su se veoma zabrinuli zbog pojavljivanja ovog misterioznog muškarca, tvrdi naš izvor blizak porodici.

- Zoranova majka se raspitivala kod okupljenih kad je čovek mumija došao i da li ga neko poznaje. Bilo je jezivo, stajao je sa zavojima na glavi i nije skidao pogled sa Zorana. Posle svih neobičnih dešavanja, Marjanovići su u strahu zbog svakog nepoznatog ko se pojavi na nasipu ili u blizini njihovih kuće - dodaje naš izvor.

Ranije je pisano da na nasipu nepoznata osoba svake noći kida i razbacuje ruže koje Zoran ostavlja na mestu gde je telo nesrećne pevačice otkriveno.

- Sumnja se da je muškarac koji se pojavio na nasipu upravo osoba koja kida cveće. Marjanovići su uočili da tokom noći budu počupane samo crvene ruže koje Zoran donose, dok ostalo cveće stoji - priča naš sagovornik i nastavlja:

- Zoran nosi isključivo crvene ruže jer su one simbol ljubavi koju je osećao prema Jeci. Moguće je da je fantom neko ko je opsesivno bio zaljubljen u pevačicu, pa mu to cveće zbog toga smeta - objašnjava izvor.

Interesantno je da nakon pojavljivanja misterioznog muškarca cveće koje ostavljaju za Jelenu niko više ne dira.

Navodno, porodicu ne bi iznenadilo ni da je čovek mumija pripadnik neke sekte.

- Poznato je da sektaši obilaze mesta na kojima su se dogodili zločini i groblja. Ne isključuje se ni mogućnost da neko samo pokušava da zaplaši unesrećene ljude. Bukvalno žive u paklu - kaže poznanik porodice.

A Telefonom mi je rekla da joj deda preti puškom, potom sam čuo njegov glas: „Ja ću da ti presudim, nemoj da zoveš policiju“ i veza se prekinula, priča Srećko Mijajilović, čiji je deda Živojin ubio svoju ćerku Jasminu, pa sebe

Deda je poludeo, uzeo je lovačku pušku, šeta se po kući i preti da će me ubiti. Požuri ako možeš, panično me pozvala majka dok sam bio u kolima. Čuo sam dedu preko telefona kad joj je rekao: „Ja ću da ti presudim, nemoj da zoveš policiju!“ Veza se u tom trenutku prekinula, a kad sam došao kući, oboje su bili mrtvi.

- Vraćao sam se iz Kraljeva s auto-trka. Kad sam čuo majku preko telefona, pomislio sam da deda Živojin uobičajeno viče i preti - priča Srećko i dodaje:

- Ipak sam se zabrinuo i požurio kući. Nažalost, kad sam došao, već su stigli policija i Hitna pomoć. Prizor je bio stravičan.

On objašnjava da je deda bio nervozan i da se često svađao s ukućanima. 

- Umeo je da preti, pa i da poteže pušku, ali nikad nije bilo ozbiljno. Ipak, predostrožnosti radi, pre jedno dva meseca sam sakrio pušku i municiju. Kasnije se primirio, pa nisam obraćao pažnju kad je pušku pronašao - priča Srećko.

Krvavi pir pomahnitalog Živojina odigrao se prekjuče po podne u porodičnoj kući. Živojin je iz lovačke puške prvo pucao u ćerku Jasminu, a potom stavio oružje sebi ispod grla i opalio.

- Jasmina je nađena u lokvi krvi, na krevetu, blizu kuhinje, gde se srušila pogođena sačmom. Drugim metkom Živojin je presudio sebi nekoliko koraka dalje, između drugog kreveta i televizora. Mesto zločina obeleženo je velikom lokvom krvi na tepihu, a po zidovima i plafonu ostali su tragovi mozga i tkiva glave Živojina - kaže izvor iz istrage.

Tragedija se dogodila neposredno posle Jasmininog poziva sinu Srećku oko 18.40 . Očevidac drame i krvavog pira bila je baka Snežana (68), Živojinova supruga i majka ubijene Jasmine.

- Ubi mi Živojin Jasminu, zovite Hitnu pomoć - zavapila je Snežana. Tad su komšije pozvale Hitnu i policiju.

Rođaka Milinka Jeremić kaže da su Mijajilovići skromna porodica.

- S Jasminom sam radila u istoj firmi kao higijeničarka. Podigla je Srećka bez oca i pomagala roditeljima. Siromašna je to porodica, a ali su nekako sastavljali kraj s krajem. Nedavno je i Srećko počeo da radi u „Čistoći“ u Kraljevu, pa se preživljavalo nekako. Deda Živojin bio je nervozan i često se svađao, a baka Snežana dugo godina boluje. Ovakvu tragediju ništa nije nagoveštavalo. Sve se završavalo porodičnim čarkama - ispričala je rođaka Milinka.

Neke komšije su čule pucnje, ali u prvi mah su pomislile da se to deca vesele zbog trijumfa Novaka Đokovića u Parizu. Tek kad je Snežana istrčala u sokak, shvatili su da se dogodila tragedija.

- Nisam čula pucnje, ali svi su videli i čuli kad je Snežana odmah potom istrčala na ulicu i počela da zapomaže - priča komšinica.

Vlastimir Đuričić, brat od strica ubice, kaže da je Živojin dugo bolovao.

- Bio je u kraljevačkoj bolnici i trebalo je da operiše prostatu, ali je to stalno odlagao. Bolest ga je mučila, pa je često pominjao da će radije da se ubije, ali nisam ga ozbiljno shvatao. Još manje sam mogao da posumnjam da će dići ruku i na Jasminu. Ovo je strašna tragedija koju niko nije predosetio - kaže Vlastimir.

Posle uviđaja oglasila se i Policijska uprava u Kraljevu, naglašavajući da su dve osobe poginule od projektila iz lovačke puške. Dodaje se da je Živojin imao lovačku pušku u legalnom posedu s pravom da je koristi za lov. Inače, policija nije imala najave o mogućem zločinu u ovoj porodici.

Strana 5 od 21

Novosti dana Politika Ekspres 

Ekspres Politika predstavlja online magazin sa osvrtom na dnevno političku situaciju u Srbiji i svetu. Ovaj online news portal nije ni u kakvoj vezi sa kompanijom Politika AD koja se bavi izdavanjem magazina: Bazar, Politikin Zabavnik, Ilustrovana Politika, Viva, Svet kompjutera, Mali Politikin Zabavnik, Enigmatika i Razbibriga, kao i dnevnih novina Politika i Sportski žurnal, a koje izlaze pod firmom Politika novine i magazin. Politika Ekspres Online predstavlja poslednji pravi tabloid u Srbiji koji se nalazi među TOP 50 najčitanijih sajtova u Srbiji

Go to top