Ako šetate Vranjem, u oči ne može, a da vam ne padne zgrada sa Barberi (Burberry) motivimana fasadi.

Prepoznatljivi "karo" pokriva celu fasadu zgrade u Karađorđevoj ulici već godinama, a Vranjancikažu da i dalje izaziva pažnju onih koji prvi put dolaze u grad.

Priča kaže da je biznismen sa svojom građevinskom firmom dobio posao nadogradnje stare i oronule zgrade u centru Vranja, pod uslovom da sredi i fasadu. Gradska vlast, međutim, nije precizirala kako fasada treba i da izgleda, pa je izvesni Đura pustio mašti na volju.

Prema čaršijskim pričama, ljubavnici u čast, fasadu je ofarbao u njenom omiljenom barberi dezenu.

Nije to jedini umetnički Đurin izlet u fasadnim radovima. Vranjanci kažu da je drugu zgradu ofarbao u dugine boje, pa je odmah dobila nadimak "papagajka", dok je neki zovu i "benetonka", da bi je povezali sa Đurinim modnim afinitetima.

Kako radnicima nije baš bilo jasno kako da izvedu prepoznatljivi barberi "karo", Đura im je doneo original Barberi košulju, koju su oni potom precrtali na fasadu zgrade.

"Burberry zgrada" je sagrađena pre pola veka i do skoro je bila siva i neupadljiva. Ideja je bila investitorova koji je pasionirani ljubitelj ovog brenda

Radnici su gledali u košulju i bojili fasadu! Tako je jedna obična zgrada ušla u gradsku legendu.

Moj Milija je zapomagao i vrištao, krv je šikljala po travi dok ga je brat Aleksandar krvnički ubadao bajonetom, kaže Branka Andrić (50), čiji je sin iskrvario na putu za bolnicu

Ne daj me, majko, poginuh od zlikovca, zavapio je Milija Andrić (25) iz sela Grubetići kod Novog Pazara dok ga je sečivom bajoneta ubadao brat od strica Aleksandar Andrić (24), obučen u četničku uniformu.

Ovako je započela svoju ispovest Branka Andrić (50), majka ubijenog Milije i očevidac stravičnog zločina.



Branka kaže da ništa nije slutilo na tragediju, koja se dogodila u ponedeljak po podne.
- Videla sam Acu kroz prozor kad je došao. Nosio je četničku uniformu, ali to mu nije bilo prvi put. Milija je bio nasmejan kada ga je video. Nije ni slutio da gleda smrti u oči. Ubrzo sam začula vrisak. Istrčala sam ispred kuće i videla kako se Milija prevrće dok je krv šikljala po travi. Aleksandar je i dalje nasrtao i, dok je Milija zapomagao, ubadao ga bajonetom - priča Branka.

Njeno zapomaganje čuli su suprug Dragojlo i stariji sin Andrija.
- Videli smo Aleksandra, koji je ušao u kola i stavio sebi nož pod grlo kako bismo pomislili da ga je Milija napao. Nismo imali vreme za njega, pa smo teško ranjenog Miliju stavili u kola - kaže brat Andrija i dodaje:
- Držao sam ga na grudima dok je otac vozio. Činilo mi se da je živ, čuo sam otkucaje njegovog srca. Međutim, kad nas je Hitna pomoć u međuvremenu srela, bio je mrtav. Nisam verovao, i dalje sam ga držao na grudima.

On kaže da je nekoliko sati pre zločina s Milijom video Aleksandra u selu Belanska.
- Aleksandar je tražio od Milije da ga vozi u Novi Pazar, ali ovaj je odbio pošto su pili rakiju. Aleksandar se naljutio i otišao. Kod kuće je obukao četničku uniformu, prebacio preko leđa četničku zastavu i s bajonetom došao u naše dvorište - objašnjava Andrija.
- Opominjali smo ga da se čuva Ace. On nije verovao da bi mu kakvo zlo učinio, iako mu je Aleksandar prošle godine pretukao oca. Milija se iz Rusije vratio u februaru, posle požara u kojem su stradali naši radnici. Tada je imao sreće, a smrt ga je sačekala ispred kuće - priča Milijina tetka Gordana.Posle zločina ubica Aleksandar se predao policiji i određen mu je pritvor.

Aleksandar je tri godine radio u vojsci u Raškoj, a živi u selu s majkom i dvema sestrama.

- Posle pirovanja i pucnjave po selu vojska ga je izbacila. Šepurio se često u četničkoj uniformi i pretio svakome ko bi ga mrko pogledao. Javno se hvalio da je napravio spisak za likvidaciju svojih takozvanih neprijatelja. Prošle godine ispalio je prema komšijinoj kući rafal od četrdesetak metaka. Policija je pronašla arsenal oružja. Osuđen je, ali zatvorska kazna mu je preinačena u uslovnu, pa je do pre nedelju dana nosio nanogicu - kažu komšije.

U novosadskom naselju Alibegovac juče popodne zalutali metak ranio je desetogodišnju devojčicu koja je bila na rođendanskoj žurki u dvorištu jedne kuće, a navodno, metak je ispaljen tokom svadbenog veselja u obližnjem restoranu.

Prema rečima žene koja je prisustvovala proslavi rođendana, dvadesetak dece igralo se u dvorištu kada se čulo da je nešto proletelo kroz krošnju drveta i pogodilo nesrećnu devojčicu.

- Devojčica je pogođena u ruku i krv je počela da šiklja na sve strane. Brzo smo zaustavili krvarenje i devojčicu odvezli u Dečiju bolnicu. Tamo su joj očistili i zašili ranu, ali po dolasku kući devojčici nije bilo bolje jer su bol i otok oko rane postajali sve veći. Roditelji su je vratili u bolnicu i tek tada je posle snimanja utvrđeno da joj je metak u ruci – priseća se žena nemilog događaja kome je prisustvovala.

Priča da je odmah obavestila policiju o incidentu te da je patrola veoma brzo izašla na teren i da su policajci tokom uviđaja pronašli još dva metka u susednom dvorištu koji su verovatno ispaljeni tokom istog slavlja. Devojčica je i dalje u bolnici i oseća se dobro.

Meštani Alibegovca kažu da u tom kraju pucnjave tokom svadbenih veselja u dva lokalna restorana koja su praktično specijalizovana za takve vrste proslava nisu retkost.

- Nekoliko puta smo prijavljivali pucnjavu ali kada je policija izlazila na teren svi su se pravili blesavi i uvek su negirali da je bilo pucnjave. Šta onda preostaje policiji? Da pretresa stotine zvanica? Koliko ja znam, nikada niko za to nije bio kažnjen i samo smo čekali da nam stignu strašne vesti. Eto, upravo se to dogodilo danas i nadam se da će već jednom neko odgovarati za nasumično pucanje te da će to prestati jednom za svagda – priča jedna Alibegovčanka.

Policija povodom ovog nesrećnog slučaja još nije izdala zvanično saopštenje, ali kako se  saznaje hice je ispalio policijski službenik (29) koji se ženio tog dana.

On je uhapšen i određeno mu je policijsko zadržavanje od 48 časova.

default

Odjednom je nešto sinulo, a onda se čuo jak prasak. Pala je kao pokošena, pričaju komšije o pogibiji Milice Janković (59) u nevremenu koje je zahvatilo njeno selo. 

 Milica je pala kao pokošena, grom ju je udario u glavu i nije joj bilo spasa. Neverovatno je da je samo ona stradala od svih ljudi koji su se zatekli u njivi u berbi jagoda u vreme oluje.

Ovako pričaju očevici nezapamćene tragedije u selu Belanovca kod Leskovca, kada je od udara groma stradala Milica Janković (59).

Nesreća se dogodila u ponedeljak oko 16 časova, kada je veliko nevreme zahvatilo okolinu Leskovca. Milica se zajedno sa komšinicom Dobricom Miltenović sakrila ispod šljive, dok su se ostali berači sakrili ispod traktorske prikolice, udaljene dvadesetak metara.

- Odjednom je nešto sinulo, a onda se čuo jak prasak. Potom je dunuo topao vetar. Milica je ležala na zemlji i nije davala znake života, dok je Dobrica ležala pored nje. Bili smo nemi posmatrači tragedije - priča J. V., koja je bila ispod prikolice.

U prvi mah, Dobrica se nije čula, a onda je ona počela da zapomaže.

- To nas je ohrabrilo jer smo mislili da je i ona mrtva. Milica mi je bila kao sestra. Izuzetna žena, drug, domaćica. Tako smo i otišle da pomognemo da oberemo jagode. Šta li je ovo, sudbina, ne znam, teško mi je - priča ona.

Dobrica Miltenović, koja se nalazila ispod šljive u vreme udara groma, sa oduzetim nogama je primljena u Urgentni centar leskovačke bolnice. Ona nije životno ugrožena.

Dok briše suze i plače za komšinicom Milicom, Dobrica kaže da će teško ikada zaboraviti ovaj dan.

- To se desilo već pri kraju berbe, počela je da pada kiša i tek odjednom - ona odlete na jednu, ja na drugu stranu. Pogledam, skočim prema njoj, ali ona nije mrdnula više - priča Dobrica.

Novica Janković, dever pokojne Milice, kaže da nikada neće zaboraviti jezivi prizor.

- Bilo je strašno. Sve se brzo dogodilo, ali mojoj snaji nije bilo pomoći - kaže Novica.

Meštani Belanovca ne pamte ovakvo nevreme. Kažu da je za nekoliko minuta palo je 20 litara kiše po metru kvadratnom, a onda je udario grom, čiju silinu porede s eksplozijom.

- Mobilni telefoni nisu radili. To se desilo na ivici voćnjaka, ispod prve šljive su sele Milica i Dobrica. Kada se desila eksplozija, udarilo je Milicu direktno u glavu - priča J. S., koji se zadesio na mestu nesreće.

Dragan Janković, suprug tragično nastradale Milice, rekao je da je ovo teška tragedija.

- Imali smo skladan brak, dobro se slagali. Ovo je strašna žalost - priča Dragan.

 

default

Kao da je znao da će mu se nešto dogoditi, predosetio je smrt kad mi je pre neki dan odjednom rekao: „More, nakusaćete se vi meni posnog pasulja“ - jecala je juče Snežana Miljković, majka dvadesetsedmogodišnjeg Nišlije koji je poginuo u stravičnoj saobraćajki.

Nesreća se dogodila u petak oko 21 sat na ulazu u selo Prva Kutina kod Niša.

- Milan je upravljajući „pasatom“ prešao na levu stranu kolovoza i direktno se sudario sa BMW koji je vozila Ivana Pavlović (26). Miljković je iste večeri preminuo, njegove saputnice Vesna Dinić (41) i njena mlađa ćerka Katarina Krstić (20) zadobile su teške povrede, dok je starija Kristina (21) prošla s lakšim povredama. U niškoj bolnici zbrinuta je i devojka koja je vozila BMW. Inače, od siline udarca vozila su odbačena više od 20 metara, a BMW je udario u kapiju dvorišta jedne kuće - kaže izvor Kurira.

 

Snežana Miljković kaže da je sin Milan u petak došao kući iz Pirota, gde je radio i ubrzo otišao po prijateljice s kojima se odvezao ka Gadžinom Hanu.

- Oko 22.45 zvao me je njegov gazda i kazao mi da je Milan imao udes. Dok sam čekala lekare, nekoliko puta sam padala u nesvest. Kada sam videla ljude iz kapele, noge su mi se odsekle. Doktor je izašao iz sale i kazao mi da su povrede bile preteške i ja sam opet pala u nesvest - priča očajna žena.


Ona kaže da je Milan pre polaska u Gadžin Han svratio kod brata.

- Dever mi je kazao da je moj sin popio samo jedno pivo, pa ne verujem da to ima veze s nesrećom - rekla je Snežana.

Međutim, Kristina Krstić, jedna od putnica u „pasatu“, kaže da je primetila da je Milan pio.

- Zamolila sam Milana da mene, mamu i sestru odveze do kamenoresca da naručimo nadgrobni spomenik za oca koji je preminuo pre godinu dana. Čim je stigao, primetila sam da je zagrejan, ali sam mislila da može da vozi. Na ulazu u Prvu Kutinu videla sam auto koji nam dolazi u susret kad je Milan odjednom skrenuo ulevo i zakucao se u njega. Poslednje čega se sećam pre nego što sam izgubila svest jeste mamin vrisak - rekla je ona.

Pazila sam ga kao malo vode na dlanu. Nijedan pokvaren zub nije imao, u životu injekciju nije primio. Čuvala sam ga, čuvala i ništa nisam uradila. Umesto da mu spremam svadbu i nadam se unučićima, sahranjujem moga Milana. Bio je pun života, planirao je da baš ovih dana uvede centralno grejanje u kuću. Bio je mnogo vredan, ali sve je bilo uzalud - priča kroz suze Snežana.

Kako kažu Milanovi rođaci, niko iz „pasata“ nije bio vezan sigurnosnim pojasem.

- Možda bi Milan preživeo, možda bi povrede bile lakše da su vezali pojas. Ta nepažnja ga je koštala života - rekli su rođaci koji su došli da izjave saučešće porodici.

default

Nešto posle ponoći Srđan se probudio i krenuo ka toaletu. U prolazu je dobacio Aleksandru da bi mogao manje da skita. On se iznervirao, dograbio nož i oca s leđa najpre ubo dva puta

- Kad sam ga ubo prvi put, tata se okrenuo i kazao: „Šta ti je, sine, nemoj“. Ali ja sam nastavio da ga bodem - rekao je na saslušanju Aleksandar Marinković (19) iz Aleksinca, koji je uhapšen zbog ubistva svog oca Srđana (43).

Stravičan zločin dogodio se u nedelju ujutro u njihovoj kući u aleksinačkom selu Glogovica, gde su otac i sin živeli sami.

- Aleksandar i Srđan bili su zajedno na proslavi rođenja deteta kod rođaka, ali se Srđan ranije vratio kući. Nešto posle ponoći Srđan se probudio i krenuo ka toaletu. U prolazu je dobacio Aleksandru da bi mogao manje da skita. On se iznervirao, dograbio nož i oca s leđa najpre ubo dva puta - kažu naši sagovornici iz istrage i dodaju:
- Zaprepašćeni čovek se okrenuo i zavapio za život.

 

Međutim, to je ubicu još više razjarilo. Nastavio je da ga ubada dok je Srđan pokušavao da pobegne iz kuće. Tačan broj uboda se ne zna jer obdukcija još nije gotova, ali je sigurno da je žrtva zadobila između 15 i 20 udaraca nožem.

Aleksandar je na saslušanju kazao i da je oca krivio za loš život jer su trpeli oskudicu, s obzirom na to da ih je Srđan izdržavao radeći na građevini i kopajući grobove. Kako je kazao, te večeri mu je prekipelo, pa je odlučio da se obračuna s roditeljem.

- Na svom Fejsbuk profilu predstavljao se pod nadimkom Kobac i hvalio se kako se bavi kik-boksom. Nakon što se vratio kod oca, suočio se s krajnjom nemaštinom, Srđan nije imao para ni za cigarete - pričaju komšije.

Aleksandar na saslušanju ni u jednom trenutku nije pokazivao ni trunke kajanja. Hladno i kratko je odgovarao na pitanja i priznao stravičan zločin.
- Rekao je da mu se sve smučilo i da je zamerio ocu što mu, kako je rekao, nije pružio ništa u životu - kažu naši sagovornici iz istrage.

default

Otkad su me udarila kola, moj život više nije isti. Od tog trenutka živim u paklu! Bila sam mesec dana u komi, otac mi je nedavno umro, a ja sam zbog svega pokušala da se ubijem, kaže u potresnoj ispovesti za Kurir Milica Spirić (18) iz Surčina.

Milicu i njenu drugaricu Saru Marjanović 12. januara ove godine udario je kolima Danilo Vukovljak (57) u Skopljanskoj ulici u Surčinu. Vozač je pobegao s mesta nesreće, ostavljajući povređene devojčice na ulici. Sara je lakše povređena, dok je Milica nakon toga provela skoro mesec dana u komi.

- Napunila sam nedavno 18 godina, a nemam čemu da se radujem - priča, a samo što ne zaplače Milica, koja nas je u svojoj kući u Surčinu sačekala u crnini. Ona dodaje da joj se život od nesreće skroz promenio.
- Bila sam u komi. Pretrpela sam potres i nagnječenje mozga, prelom lobanje i pet hematoma. Otkako sam izašla iz bolnice, pijem lekove zbog kojih ne smem da izlazim na sunce i da ulazim u vodu, jer mogu da dobijem napad epilepsije. Samo što sam počela da se oporavljam, moj otac je preminuo - kaže naša sagovornica.



Kako kaže, do nesreće ona je brinula o svom ocu koji je imao tumor, bio je operisan, ali njegovo stanje se pogoršalo otkad su je kola udarila.
- Hranila sam ga i vodila računa o njemu, kad je trebalo da se kupa, zvala sam strica. Uvek je govorio da izađem iz kuće da ga ne gledam, ali ja nisam mogla da ga ostavim. Posle nesreće doživeo je veliki stres. Verujem da je to samo ubrzalo njegovu smrt - kaže naša sagovornica.

Milica naglašava da je nekoliko dana pre nego što joj je otac preminuo videla kako povraća krv.
- Bilo mu je mnogo loše, a ja sam krivila sebe za to. Uzela sam nož da sebi isečem vene, ali me je mama u tome sprečila. Mnogo sam volela tatu i strašno mi nedostaje - kaže devojčica drhtavim glasom.Nažalost, ni to nije sve Milica je pored svih loših stvari koje su joj se dogodile imala i tu nesreću da je izgubila pamćenje.
- Te večeri išli smo da se dogovorimo gde da čekamo srpsku Novu godinu, a ja se ni one prethodne ne sećam. Do tada sam bila mirna i povučena, a sada za sekundu izgubim strpljenje - priča Milica, koja je završila treći razred srednje medicinske škole.

Milica naglašava da je posle nesreće dobila želju da jednog dana bude sudija jer ju je zabolela nepravda koja je njoj načinjena.
- Bilo mi je užasno teško u sudnici. Tužiteljka je sve vreme navodila na to da sam kriva što nisam išla trotoarom. Pa na tom delu puta nema trotoara! Uostalom, on je nas udario i pobegao. Najviše me je zabolelo to što su njegovi sinovi rekli da se plaše da ih moj tata ne ubije. Niko od njih nije bio da me vidi i pita kako sam - naglašava potresena devojka i dodaje da još ima strah da pređe ulicu.

Majka Silvana dodaje da je Milica trebala da bude odlična na kraju godine, međutim sve su joj ocene smanjene jer je odsustvovala sa časova.
- Plašim se kako će da nastavi školovanje jer ima problema s pamćenjem. Otkako je izašla iz bolnice, nije pročitala nijednu knjigu - priča zabrinuta majka.

Milica ističe da joj smeta sažaljenje ljudi koje sreće na ulici.
- Ko god me vidi, odmah počne da plače. Mahom su to starije žene, koje odmah krenu da plaču i govore: „Jaoj, jadno dete, dobro si ostala živa, nisam znala da si to ti.“ Kao da ne znaju da sve to želim što pre da zaboravim - kaže Milica.

- Treći osnovni sud u Beogradu doneo je 9. aprila presudu kojom je usvojio sporazum o priznanju krivice između tužilaštva i Danila Vukovljaka
- On je svojom „seat ibicom“ teško povredio Milicu Spirić i njenu drugaricu Saru
- Vukovljak je priznao krivicu u zamenu za 14 meseci zatvora i 10 meseci zabrane upravljanja motornim vozilom

default

Ležao nevin u CZ posle šest godina u pritvoru konačno sam na slobodi, ali mi ni 100 presuda ne može pomoći, kaže Rašić, koji je bio neosnovano optužen za odsecanje glave Tariću.

Oslobođen sam pred sudom, ali pred javnosti ne. Ni 100 oslobađajućih presuda, naslovnih strana, ni bilborda neće mi doneti satisfakciju. Koliko god jak bio i imao gde da se vratim, život mi je uništen i zauvek ću ostati glavoseča, kaže za Kurir Miloš Rašić (31), koji je pred Apelacionim sudom oslobođen krivice za svirepo ubistvo Smaila Tarića, dok je Velibor Bakić dobio 15 godina za ovaj zločin.

Miloš Rašić je uhapšen 2008. godine sa svojim poznanikom Veliborom Bakićem posle mafijaške likvidacije Tarića, čija je odsečena glava pronađena u Bulevaru kralja Aleksandra u Beogradu. On je u pritvoru proveo šest i po godina.

- Bio sam student završne godine arhitekture, planirao sam da upišem doktorske studije na Sorboni, gde moj brat od tetke predaje. Živeo sam mirnim i normalnim životom - priča Miloš Rašić i naglašava da je u trenutku hapšenja bio stipendista Zavoda za urbanizam.

- Kada sam uhapšen, sedeo sam sa roditeljima u kući. Odjednom su upali pripadnici specijalnih jedinica i uhapsili me - rekao nam je Rašić, koji je pristao na razgovor, ali ne i na fotografisanje.

- Naglasili su da znaju da nisam kriv i da će me pustiti ukoliko optužim Bakića, što nisam mogao da uradim jer nisam znao ko je ubio Tarića. Zato sam i izabrao šest i po godina u pritvoru jer nisam mogao lažno da optužim Velibora - kaže Rašić.

On navodi da su ga u pritvoru Centralnog zatvora posećivali roditelji i nekoliko rođaka.

- Majka mi je dolazila po najvećoj vrućini, po zimi, čak je i ruku polomila. Da mi nije bilo porodice, nikada se ne bih izvukao - kaže Rašić. On ističe da su mu najteže padali medijski napisi.

- Svaki put kada bih u novinama video svoju sliku i ime ispod naslova „glavoseče“ i „monstrumi“, doživljavao sam nervni slom. Život mi je uništen zbog toga - kaže naš sagovornik.



On je od marta na slobodi.

- Ni sam ne mogu da objasnim kako sam se osećao kada je izrečena oslobađajuća presuda. Ubili su sve emocije u meni, ne mogu čak ni da se radujem - priča Miloš Rašić.

Miloš ističe da mu je najviše značila podrška kolega i komšija, koji su pisali peticiju.

- Ti ljudi su branili moju čast i zbog toga mi je najviše drago što sam oslobođen - zaključuje Rašić i dodaje da će tražiti odštetu od države zbog vremena provedenog u pritvoru.

Uverenje suda da je Rašić kupac mačeta zasnovano je na podacima o telefonskoj komunikaciji koje je dostavila policija, bez prethodne odluke sud

Takav način pribavljanja dokaza Ustavni sud je proglasio neustavnim, navedeno je u presudi

Naznačeno je da je problematičan i dokaz da su u Rašićevom stanu nađene patike s prisustvom Tarićevog DNK materijala jer je u njegovom pribavljanju načinjen niz propusta

Odrubljena glava Smaila Tarića pronađena je u crnoj plastičnoj kesi 22. avgusta 2008. u Bulevaru kralja Aleksandra posle anonimne dojave upućene medijima

Policija je sutradan u Karađorđevom parku u Beogradu pronašla i spaljeno Tarićevo telo

Bakić i Rašić uhapšeni posle nekoliko dana

default

Od kada je uvedeno plaćanje TV pretplate, bilo je poprečnih komentara na tu stavku za kućni budžet. Većina Srbije se protivila novom nametu koji su morali da daju za Radio Televiziju Srbije Godinama se pretilo onima koji ne plaćaju, poslate su čak i neke tužbe, ali od svega je ostalo mrtvo slovo na papiru. Tv pretplata je jedva dostizala 30% svoje naplate, a većina tužbi je padala na sudu ili su bile zastarele. 

Međutim, bilo je pojedinaca koji su ovu obavezu plaćali iz meseca u mesec, sasvim redovno. Oni su plaćali sve svoje račune sasvim redovno. Naravno, za to nisu dobili nikakvu nagradu. Jednog od takvih ljudi, koji su TV pretplatu plaćali nekoliko godina, predstavlja i Dejan koji je izneo svoju ispovest. Prenosimo je integralno kako smo je dobili na email, zbog njene autentičnosti:

"Naravno, država je uvela pravilo da se plaća TV pretplata. Ne sećam se koliko je tada iznosila, ali znam da sam plaćao svakog meseca, punih nekoliko godina, sve gok je na kraju nisu ukinuli, tj prebacili na račun za struju. Tu informaciju sam krio od svojih prijatelja, koji su se otvoreno hvalili da nikada u životu nisu platili pretplatu i da nemaju nameru to nikada da učine. Ponekad bih se smejao u pošti, dok sam čekao da platim TV pretplatu, i samo čekao trenutak kada će ih država naterati da plati sve zaostale svoje dugove. Šta se onda desilo?

Jedan prijatelj je dobio tužbu. Odmah je bilo: jesam ti rekao da se mora plaćati. Naravno, iskulirao je tužbu, više nikada nije uzeo plavu kovertu od poštara, a posle godinu dana je tužba zastarela. Posle čujem da i još jedan komšija nije plaćao godinu dana svoje račune za Infostan, pa mu je sud sve oprostio ukoliko krene redovno da plaća od tog trenutka. Ej, godinu dana ne plaćaš račune i ništa. Pa, meni bi izneli kauč sa sve klub stolom iz gajbe, za taj račun. 

Kasnije, račun TV pretplate je vezan za struju i svi su bili primorani da plaćaju taj mizeran iznos od 150 dinara koji se i ne primeti na toliko velikom računu za struju. A ono ranije, ko nije plati, puj pike ne važi. NIKO NIJE PLATIO, NITI ĆE PLATITI! Da li će država reći: evo vama koji ste plaćali, sve pare nazad. Naravno, to se nikada neće desiti. Ispali smo svi velike budale. 

Sada se postavlja pitanje, da li treba redovno plaćati račune? Jer iz iskustva mogu reći da sam ispao idiot. Odnosno, nisam ja ispao idiot, država me takvog napravila"

Za kraj ovog teksta samo da napomenemo kako ovim sistemom naplate TV pretplate putem računa za struju, taj namet su primorani da plate i osobe koje npr nemaju televizor u kući, a verujte da ima takvih osoba. 

default

Ljubica iz čista mira pred suprugom ispila veliku količinu otrova i dva dana kasnije preminula od teških opekotina „Oprostite, žao mi je. Nisam mogla više da izdržim“, rekla je rođacima Ljubica Ðurđević (57) iz Rekovca kod Jagodine nakon što je popila pola litra čiste esencije i preminula.

Nesrećna žena je u ponedeljak popila kiselinu, a prekjuče je preminula u kragujevačkoj bolnici od posledica razornog dejstva ove hemikalije. - Tog kobnog dana brala je dugo kupine u selu Preveštu, gde ima vikendicu. Kupila mi je hleb i došla kod mene. Bila je dobro raspoložena i vesela. Nakon kraćeg vremena rekla mi je da ide kući da sa mužem Slavomirom gleda neku seriju i da ćemo se videti ujutru - priča Ljubičina rođaka.



Ona dodaje da je te večeri oko 19 sati kod nje došao uznemireni Slavomir i rekao da Ljubici nije dobro i da idu zajedno kod lekara.
- Smestili smo je u kola na zadnje sedište. Mrmljala je i kukala da joj je veoma loše. Nismo znali kako da joj pomognemo. Nakon desetak minuta jakih bolova, rekla nam je: „Nisam mogla više da izdržim, morala sam to da uradim.“ Pitala sam je šta je uradila jer mi ništa nije bilo jasno. Tek tad mi je otkrila da je popila pola litra esencije i ništa više nije želela da kaže - priča Ljubičina rođaka i dodaje da je nakon tog saznanja odmah zvala Hitnu pomoć, koja ih je susrela na pola puta i preuzela Ljubicu. - Lekari su nam odmah rekli da su male šanse da moja rođaka preživi. Tako je i bilo, preminula je dva dana kasnije - kaže sagovornica..

Inače, Ðurđevićeva je do pre šest godina radila u nekadašnjoj vinariji „Levač“, a kako nije mogla da nađe drugi posao, bavila se poljoprivredom u rodnom selu Preveštu i živela na relaciji Prevešet - Rekovac.
- Većina komšija povezala je njeno samoubistvo s tim što je ostala bez posla, međutim ne mislim da je to razlog jer su sasvim solidno živeli. Slavomir je nedavno otišao u penziju i imao primanje koje nije tako malo. S druge strane, u nekoj bliskoj budućnosti sin je planirao da joj se oženi devojkom iz Nemačke i da tamo žive. Nikad nije bila depresivna ili bolesna, tako da je za sve nas njeno samoubistvo velika misterija - navela je rođaka nastradale žene

Strana 5 od 9

Novosti dana Politika Ekspres 

Ekspres Politika predstavlja online magazin sa osvrtom na dnevno političku situaciju u Srbiji i svetu. Ovaj online news portal nije ni u kakvoj vezi sa kompanijom Politika AD koja se bavi izdavanjem magazina: Bazar, Politikin Zabavnik, Ilustrovana Politika, Viva, Svet kompjutera, Mali Politikin Zabavnik, Enigmatika i Razbibriga, kao i dnevnih novina Politika i Sportski žurnal, a koje izlaze pod firmom Politika novine i magazin. Politika Ekspres Online predstavlja poslednji pravi tabloid u Srbiji koji se nalazi među TOP 50 najčitanijih sajtova u Srbiji

Go to top