U krvi Maje Lolić (20), koja je upravljala "Ford fijestom" kada je u Tabanoviću kod Šapca poginulo četvoro mladih vraćajući se iz provoda, pronađen je alkohol, prenose mediji.

Da li je ta količina bila kobna, odnosno da li je presudno uticala na mogućnost devojke da upravlja vozilom, pokazaće istraga i veštačenje. Na to se, dodaje izvor za "Blic", sumnjalo od samog početka, jer je na mestu nesreće nađena i pivska flaša, ali se ne zna da li je ispala iz automobila, ko je pio i da li je flašu neko tu doneo

Analiza uzorka krvi i devojke, koja je i jedina preživela u ovoj stravičnoj nesreći, uzete sat i po posle nesreće, pokazuje da je u njoj bilo alkohola.

Koliki je procenat alkoholisanosti bio u trenutku nesreće, pokazaće veštačenje na osnovu dva uzorka krvi, svedočenja i drugi relevantnih faktora koji se uzimaju u obzir prilikom dokazivanja odgovornosti.

Takođe, bitni elementi istrage biće i veštačenje sa lica mesta. Inače, prema prvim saznanjima, inspektori i saobraćajni veštaci na mestu udesa nisu zatekli vidljive tragove kočenja, pa se pretpostavlja da je Maja na trenutak možda i zaspala.

Nesreća u kojoj su život izgubili Sara lolić (17), Tanja Lacković (18), Ivana Bogunović (20) i Miodrag Jovičić (19) dogodila se na pravoj deonici puta u naseljennom mestu, kod skretanja za tabanovačku šljunkaru.

Automobil kojim je upravljala jedina preživela u ovoj nesreći najpre je udario u zemljani deo pored puta, a onda se nekoliko puta okrenuo i prevrnuo i, na kraju, vozačkomk stranom udario u stub javne rasvete.

Na potpuno smrskanom automobilu, na kom su vrata suvozača odletela nekoliko metara dalje, skala je zaustavljena na nuli, ali se pretpostavlja da je brzina kretanja automobila bila velika, jer je na kraju završio udarcem u stub sa suprotne strane ulice na velikoj visini.

Tokom ove stravične nesreće dve devojke su ispale iz automobila, jedna sa mesta suvozača i druga, Majina sestra Sara, koja je sedela na zadnjem sedištu iza nje, pa se pretpostavlja i da one nisu bile vezane.

- Nisu im se otvorili erbegovi. Moguće je da je samo devojka koja je upravljala vozilom bila vezana, jer je ona jedina preživela - prenosi izvor blizak istrazi medijima.

Na mestu nesreće vidi se i punjač od telefona, priključen na uređaj u automobilu, album sa slikama, rasuta šminka, i rezervna ravna obuća, jer su u tom automobilu bile četiri devojke i jedan mladić.

- U koloni su išla tri automobila jedan za drugim. Onda je vozač automobila u sredini javio drugarima iz prvog automobila da ne vidi farove automobila u kom su devojke. Neki pričaju da je u retrovizoru video kako se automobil prevrće i udara u stub, a neki pričaju da se vratio i tada video stravičan prizor. Međutim, kažu da je i on pod lekovima jer ih je okretao nadajući se da su živi. To je za njega bio strašan šok - pričaju meštani Mačvanskog Pričinovića, odakle je troje mladih koji su poginuli u ovoj nesreći, kao i jedna devojka iz Klenja kod Bogatića.

Do nesreće je došlo oko pet sati ujutru kada su se mladi vraćali iz provoda. kako su ispričali njihovi prijatelji, planirali su da idu kod Jovičića da bi nastavili druženje.

Drugari iz detinjstva čekali su leto da se ponovo sastanu, a to je veče bilo kobno za njih.

- Miodrag je sa majkom i sestrom taj dan stigao iz Autrije, gde je živeo sa porodicom. Prvo su bili kod rodbine na veselju, a onda je Maja došla po njih da idu u grad. Došli su kući, presvukli se i svi zajedno krenuli. Prošlog utorka trebalo je da idu kod Sare na punoletstvo - pričaju komšije.

Mali Drenovac, živopisno seoce sa pedesetak kuća na obroncima Malog Jastrepca, na pola puta između Niša i Aleksinca, novi je dom jedinog srpskog Amiša Kristofera Petrovića (38), njegove supruge Jovane (27) i tromesečnog sina Teofila.

Kristofera je u Srbiju pre šest godina dovelo srpsko poreklo i porodično stablo u kojem je zapisano da je jedan od njegovih predaka, Denča Petrović, rođen u Donjoj Studeni kraj Niša.

Posle par godina provedenih u Srbiji dobio je srpski pasoš, a prilikom turističke posete Vrnjačkoj Banji upoznao je svoju sadašnju suprugu Jovanu. U Mali Drenovac preselili su se igrom slučaja, jer su u tom selu pronašli imanje kakvo su priželjkivali.

"Porodična kuća Petrovića u Donjoj Studeni je odavno srušena tako da sam stanovao u iznajmljenom stanu u Niškoj Banji. Imam nešto zemlje u Studeni, ali je pogodna samo za vinograd, ne i za kukuruz i ovas koji nameravamo da sadimo. Tražili smo da kupimo imanje na jugu Srbije, blizu Studene i Niša i našli ga u Drenovcu", rekao je Kristofer Petrović.

Kristofer i Jovana od prošle godine uređuju imanje u Drenovcu koje zajedno sa kućom i dvorištem ima oko 20 hektara. Završili su kuću koju su prethodni vlasnici započeli, očistili dvorište od šiblja i korova, srušili urušenu ogradu, ozidali štalu i nabavili dva konja.

Uz pomoć bagera i radnika koje su angažovali u selu, uveliko rasčišćavaju dvorište od ostataka stare kamene ograde. Namera im je da naprave novu ogradu, ali po ugledu na one koje su se nekada pravile oko srpskih kuća.

"Bio sam rešen da ostanem u Srbiji i pre nego što sam se oženio Jovanom. Život u Americi funkcioniše uvek isto, a ja sam želeo izazov i imam ga u Srbiji. Komšije su ljubazne ali skeptične, misle da neću uspeti u da napravim farmu ovaca i konja i da se bavim poljoprivredom. Vreme će pokazati da li ću uspeti ili ne", kazao je jedini srpski Amiš.

Petrović je rođen u baptističkoj porodici, a amiškoj zajednici je pristupio kada je imao 23 godine i u amiškim zajednicama u Indijani i Virdžiniji živeo je sedam godina. Diplomirao je teologiju i istoriju i više godina radio je kao novinar za novine namenjene amiškoj zajednici.

"Ljudi me pitaju da li sada sa suprugom i sinom živimo kao Amiši. Živimo slično. Živimo životom koji je negde između života Amiša, Amerikanaca i Srba. Nemamo mehanizaciju, kao što je nema ni većina Amiša, imamo dva radna konja, kao što ih imaju i Amiši. Imamo računar, a struju ćemo imati od solarnih panela. Pitaju me i da li sam Srbin, a ja ih pitam šta pod time podrazumevaju. Tvrdoglav sam kao Srbin, ali ne pijem rakiju, ne idem u crkvu i nemam slavu", izjavio je Petrović.

On je kazao da voli srpsku kuhinju, naročito salate, pasulj i punjene paprike, a ne voli to što ljudi ne poštuju tuđu privatnost i njegovoj supruzi i njemu stalno postavljaju pitanja koja se tiču njihovog privatnog života.

Jovana Petrović, nekada Cvetanović, navela je da su mnogi ljudi iz njenog okruženja bili iznenađeni kada im je saopštila da će se udati za Kristofera, prvenstveno zbog toga što ga je pre toga poznavala samo pet nedelja.

"Nekada nismo potpuno sigurni u to šta treba da radimo, ali znamo da moramo da napravimo prvi korak i da krenemo. Nekada se ljudi znaju godinama, a opet nisu bliski. Imala sam predrasude, mislila sam da Amiši imaju dosadan život jer nemaju radio, televizor. Zapravo oni imaju vrlo interesantan život, a naš život je dosadan", izjavila je Jovana Petrović.

Ona je rekla da je Kristofera upoznala u baptističkoj crkvi i to zato jer je njemu bilo potrebno društvo nekoga ko solidno govori engleski.

"Predložio je da odemo na ručak i pristala sam, ali pod uslovom da sa nama pođe i moj otac pošto nisam želela da izađem s nepoznatim čovekom. Pre izlaska sam mislila sam 'ok, proći će i taj dan', međutim i nakon toga smo nastavili da se dopisujemo i viđamo. Ispostavilo da od njega stalno mogu da čujem nešto novo, interesantno. Moj otac je u potpunosti podržao moju odluku da se udam za Kristofera, kao što je podržavao i sve što sam do sada radila", rekla je Petrović.

Kako je kazala, proteklih meseci se već privikla na život u Malom Drenovcu, mada je pre toga živela u centru Vrnjačke Banje i predavala muzičko u osnovnoj školi u Vrnjačkoj Banji jer je završila Muzičku akademiju.

"Taj posao više neću da radim. Ukoliko mi se ukaže prilika davaću deci na selu časove klavira, ali i bez toga imam dosta obaveza u kući i oko bebe. U školi sam imala priliku da vidim puno dece koja se nisu lepo ponašala. Verujem da je to zbog toga što su majke prestale da budu majke, već poslovne žene. Ne brinu o tome kako će nihova deca da se ponašaju već o tome da li mogu da im priušte nove patike. Ostavljaju decu babama i dedama da ih čuvaju, a oni žele da budu mirni i sve im dozvoljavaju, a tu nema discipline", kazala je Petrović.

Prema njenim rečima, Mali Drenovac je dobro mesto za život, a osim njih, tu je još nekoliko mladih bračnih parova sa malom decom. Nedostaje, dodala je, autobuska linija tokom cele godine, jer sada autobus saobraća jedino tokom školske godine kako bi dva deteta iz sela mogla da otputuju do škole.

Prvi komšija Petrovića, Slavoljub Đurđević rekao je da meštani Malog Drenovca u početku nisu znali da je napuštenu kuću i imanje u tom selu kupio srpski Amiš.

"Bilo nam je drago što je neko došao u selo, jer ljudi odavde samo odlaze. Posle smo od nekoga čuli da je muškarac Amiš, ali nam to ništa ne znači. Oni su se odlično uklopili, javljaju se svima, kažu ljubazno: 'Dobar dan komšija'. Mi smo ih odlično prihvatili, kao domaće", kazao je Petrović.

Amiši su miroljubiva, konzervativna hrišćansku grupa koja ne koristi dostignuća moderne tehnologije poput električne energije i automobila. Procenjuje se da u SAD živi oko 300.000 Amiša.

Usamljen Radoslav Uskoković iz Jabučkog rita zbog samoće traži "vrednu, finu i poštenu ženu" između 35 i 50 godina koja ne mora ništa da radi, već samo da ga ponekad poljubi, da sa njom pije kafu i da do kraja života žive u slozi

"Imam nov stan. Tražim devojku koja je vredna, časna i poštena za brak. Život udvoje do kraja života", piše između ostalog u oglasu koji je, umesto u štampanim oglasima ili na drušvenim mrežama, osvanuo - nigde drugde nego na banderi, na autobuskom stajalištu, kod Omladinskog stadiona. Baš tu staje i autobus koji će potencijalnu izabranicu odvesti pravo do budućeg mladoženje.

Sudeći po njegovom sadržaju, oglas je poslednja nada pedestpetogodišnjem Radoslavu Uskokoviću iz Jabučkog rita iz opštine Palilula da pronađe životnu saputnicu.

- Rođen sam u Peći. Živim u Jabučkom ritu, zadnja stanica autobusa 106, koji se hvata od Omladinskog stadiona. Hrišćanke ženske neka se jave. Unapred hvala na razumevanju - piše još u Radoslavljevom oglasu sa kojeg su zainteresovane neveste otkinule nekoliko isečaka sa brojem telefona potencijalnog ženika.

Ovaj penzionisani radnik obezbeđenja u Ambasadi Švajcarske u Beogradu za Kurir kaže da ga je na takav potez naterala samoća, nakon što je pokušaj da pronađe suprugu preko agencije za bračno posredovanje propao.

- Uplatio sam 3.000 dinara nekoj agenciji pre dve godine i stalno su mi obećavali da će da mi se javi neka ženska. Pola godine sam čekao i pojeo vuk magarca, a meni odoše pare. Oglas na staklu na autobuskoj stanici kod Omladinskog stadiona sam postavio pre pet-šest dana i vidim da su neke ženske uzele brojeve telefona. Zvale su me tri-četiri žene, a jedna Jovanka mi je rekla da će se javiti da se vidimo u nedelju - priča pun nade Radoslav.

On priznaje da je bio oženjen i da se od supruge Makedonke razveo pre sedam godina i da sada traži "normalnu", finu i kulturnu ženu, između 35 i 50 godina.

- Usamljen sam. Ne mogu sam. Neću sa zidovima da pijem kafu. Gledam televizor, ali kad nema nikoga da otvori vrata, da me poljubi, da popričamo, zato sam i ostavio oglas. Hoću da imam nekoga da mi opegla, da skuva... A ne mora ništa ako neće. Znam i ja da skuvam krompirovu supu i pasulj, majka me je naučila. Samo da se lepo slažemo, nikako da se svađamo. Nadam se da ćete mi vi iz Kurira pomoći da se neka zacopa u mene - kaže Radoslav i dodaje da je spreman da budućoj nevesti pomogne i da pegla veš i da usisava kuću.

Svojim oglasom Radoslav Uskoković bi mogao postati i meta prevaranata, jer mu je jedna navodna kandidatkinja za brak tražila da joj pošalje pare za kartu da dođe do Beograda.

- Prvo mi je rekla da joj uplatim 300 dinara dopunu za mobilni telefon da bismo mogli da pričamo. Posle mi je porukom zahvalila za dopunu i tražila mi da joj pošaljem 1.000 dinara za kartu, pošto živi na selu i nema para. Rekla je da će doći do Železničke stanice. Nisam joj još poslao pare, ali hoću ako je poštena. Uzeo sam joj podatke, pa se ne plašim prevare - kaže Radoslav.

Komšije mlade žene, koje su su se sinoć okupile oko kuće Kadrća rekle su da se tragedija dogodila oko 14 sati dok je ona sakupljala veš na terasi.

* Sanela je umrla na krajnje surov način

* Građani Leskovca i dalje ne mogu da poveruju šta je snašlo nesrećnu ženu

* Sanela je za sobom ostavila maloletno dete

Sanela Kadrić (36) iz leskovačkog naselja Slavko Zlatnović umrla je juče od ujede stršljena i to na licu mesta jer je ekipa hitne pomoći Doma zdravlja Leskovac, praktično bila bespomoćna, potvrđeno je u leskovačkim zdravstvenim službama i u ovom naselju.

Komšije mlade žene, koje su su se sinoć okupile oko kuće Kadrća rekle su da se tragedija dogodila oko 14 sati dok je ona sakupljala veš na terasi porodične kuće.

„Stršljen se verovatno sakrio u veš, samo sam prolazio ulicom i čuo dva do tri vriska i ništa više“. Kada sam se vratio iz prodavnice rekli su da naše Sanele nema više. Užas, ovako nešto se nikada nije desilo“, priča takođe mlađi čovek.

Iza Sanele su ostali maloletno dete i roditelji.

Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova, Odeljenja za borbu protiv korupcije, u saradnji sa pripadnicima Bezbednosno-informativne agencije i Posebnog odeljenja za suzbijanje korupcije Višeg javnog tužilaštva u Nišu, uhapsili su tri osobe zbog postojanja osnova sumnje da su izvršile krivično delo trgovina uticajem, dok je protiv jedne osobe podneta krivična prijava za isto krivično delo.

Uhapšeni su M.M. (1956), poznati lekar specijalista Specijalne bolnice za psihijatrijske bolesti „Gornja Toponica“, D.J. (1967) i A.S. (1952), dok je protiv šezdesetjednogodišnjeg lekara specijaliste-veštaka organa veštačenja u prvostepenom postupku Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje podneta krivična prijava.

Osumnjičena M.M. se tereti da je od D.J. zahtevala i primila 3.500 evra, od kojih je 2.300 evra zadržala za sebe, a 1.200 evra je posredno preko A.S. predala šezdesetjednogodišnjem lekaru.

Sumnja se da je ovaj lekar potom korišćenjem svog službenog položaja i pretpostavljenog uticaja, posredovao kod svog kolege lekara-veštaka u Republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje da donese pozitivan nalaz u ostvarivanju prava na invalidsku penziju jednoj osobi.

Osumnjičeni M.M, D.J, i A.S. su privedeni nadležnom tužilaštvu, dok će po nalogu tužilaštva protiv šezdesetjednogodišnjeg muškarca biti podneta krivična prijava.

Milen M. (1985), ubica i samoubica iz Zaječara, pre tragedije pretukao je dvadesettrogodišnju ćerku svoje supruge Tatjane R. (1973), saznaje Kurir!

Tatjana je tada pokušala da ga zaustavi da maltretira njenu ćerku iz prvog braka, a tada je ubica podivljao!

- Nastala je svađa i rasprava. Tanja mu je rekla da ovako više ne ide i da se razilaze, a to mu je već ponavljala izvesno vreme unazad. Milen je tada potpuno pobesneo, i bacio je suprugu kroz prozor - kaže izvor Kurira i dodaje da su Milen i Tatjana bili venčani i da se ceo grad čudio da je bila s njim jer je ranije pokušao da se ubije.

Milen je popodne, nakon porodične svađe, bacio svoju suprugu Tatjanu R. (1973) sa osmog sprata zgrade u zaječarskom naselju Kraljevica (Avnoj) a zatim i sam skočio u smrt. Tatjana je imala dve ćerke iz prvog braka i bebu sa Milenom M. U momomentu zločina druga ćerka (20) nije bila u stanu.

Ipak, Milen po svemu sudeći nije unapred planirao zločin. On je, naime, samo sat vremena pre tragedije kupio je dubak za osmomesečnu bebu koju je ovaj par imao!

Prijatelj ubice i samoubice i sa nevericom je ispričao da je samo sat vremena pre nego što se „ovo čudo“ desilo, u gradu sreo svog prijatelja Milena M. koji se pre nekoliko dana vratio sa letovanja. Popričali smo malo i on mi se pohvalio da je kupio dubak za bebu i da žuri kući da odnese poklon.

Nakon sat vremena čujem da je Milen posle kraće porodične svađe bacio kroz prozor svoju nevenčanu suprugu a potom počinio samoubistvo – dodaje sagovornik!

Civilizacije koje su se kroz milenijume menjale nad Srbijom ostavile su misterije na koje nema odgovora.

Milenijumi istorije, promena civilizacija i kultura, desetina vojska i osvajača ostavili su iza sebe pitanja na koja dan danas ne postije racionalni odgovori.

Poslednja misterija Srbije, verovatno najveća, bila je aktuelna kada je za 21. decembar 2012. bio "zakazan" smak sveta!

Cela Evropa je pričala o ljudima koji traže spas na Rtnju jer se verovalo da se pod planinom krije piramida koju su izgradili vanzemaljci, pre više hiljada godina... Ali, to nije jedina nepoznanica na koje nema odgovora.

4. SREDNJEVEKOVNI GRAD ŽRNOV!

Da li znate da se u okolini Beograda nalazilo fantastično srednjevekovno utvrđenje i ostaci drevnog grada? Njegova istorija je toliko bogata i važna da ga se ne bi postidele ni najveće svetske metropole. Recimo tamo su pronađeni ostaci Keltske kulture i njihovog naselja. Rimljani su na istom mestu imali svoje utvrđenje dok su naši preci Srbi u srednjem veku tu podigli tvrđavu. Kasnije, 1442. godine su je osvojili Turci a onda i dodatno proširili pošto se nalazila na mestu važnom za odbranu Beograda.

Grad se nalazio na Avali i zvao se Žrnov. Ali o njemu nećemo saznati više ništa. Zašto? Zato što je jednog finog 19. aprila, Kralj Aleksandar došao i sve porušio. 

Evo priče.

Kralj Aleksandar Prvi Karađorđević je na proleće 1934. godine odlučio da sagradi Spomenik Neznanom junaku a zadatak da ga osmisli prepustio je poznatom umetniku Ivanu Meštroviću. I ne bi tu bilo ništa čudno da nije odabrao prilično neobično mesto za njega. Sam vrh Avale na kome se nalazila tvrđava srednjevekovnog grada Žrnova, kao i važno arheološko nalazište.

Koliko je ideja da se sruši Žrnov bila neočekivana vidi se iz tadašnje reakcije beogradske čaršije. Neki su čak mislili da je u pitanju trač. Ali, apeli javnosti nisu urodili plodom pa je sve minirano dinamitom i zauvek uništeno. 

I stvarno nikome nije jasno šta se zapravo desilo i zašto je kralj uradio nešto tako suludo. Neki smatraju da je bio mason, baš kao i Ivan Meštrović koji je osmislio Spomenik neznanom Junaku, a da je ceo spomenik prepun masonskih simbola.

Drugi misle da je to uradio kako bi uništio srpsku istoriju. Treći da je u pitanju manijakalna opsesija jugoslovenstvom koje je simbolizovano u Karijatidama – kamenim skulpturama žena u narodnim nošnjama šest Banovina kraljevine Jugoslavije.

Neki izvori navode da je kralj umislio da je utvrđenje bilo Tursko i da ga je zato porušio greškom. 

U svakom slučaju, zauvek će ostati misterija šta se sve nalazilo ispod zidina Žrnova, kao i zašto je kralj to uradio.

I za kraj još jedna pikanaterija o Kralju Aleksandru. On je odložio završetak radova na zgradi Skupštine Jugoslavije zbog toga što mu je jedna gatara prorekla da će biti ubijen kada se završe radovi. Skupština nije završena, a on je ubijen.

3. ČUDOTVORNA PLANINA RTANJ

Rtanj je jedna od mnogih planina u centralnoj Srbiji. Možda ste nekada tamo bili na ekskurziji i mogli da vidite prelepe padine, netaknutu prirodu i pogled koji puca.

Ali pored toga ona krije i još par zanimljivih sitnica koje će vas možda zanimati. Recimo dovoljno je da se udaljite malo i bacite pogled na nju. A onda ćete brzo reći nešto poput - majku mu pa ovo je piramida. Zapravo toliko savršena piramida da je čak čuveni pisac naučne fantastike Artur Klark smatrao da se u planini krije piramida, odnosno najstarija tvorevina vanzemaljske civilizacije. 

Neki ljubitelji naučne fantastike su čak ubeđeni da se u planini krije svemirski brod koji će pred sam smak sveta poleteti, a svi koji će se tu zateći će moći da krenu u svemir, na daleko ali, vrlo lepo mesto.

Upravo zbog toga krajem 2012. godine, pred očekivanu apokalipsu, ljudi širom sveta su plaćali i na desetine hiljada evra za smeštaj na našoj planini. Smak sveta je ispalio ali nikad se ne zna za sledeći.

Ne brinite se, i bez smaka sveta planinu Rtanj okružuju brojne misterije.

Recimo, lokalno stanovništvo je sasvim ubeđeno da se u pećinama u unutrašnjosti planine nalazi do sada neviđeno blago. Legenda kaže da je na vrhu planine živeo čarobnjak koji je čuvao ogromno bogatstvo. Koje nikada nije pronađeno, čisto da znate.

Ni to nije sve. Za Rtanj se vezuje i priča o bogatoj jevrejskoj porodici Minh koja je posedovala paraćinsku fabriku štofova, a kasnije i rtanjski rudnik kamenog uglja.

Julius Minh izvršio je samoubistvo pod potpuno nerazjašnjenim okolnostima, a njegova supruga Greta je sagradila crkvicu-kapelu na vrhu planine Rtanj.

A, onda je srušena do temelja. Možda se pitate zašto?

Pa zato što svi misle da je ispod nje bilo skriveno blago bogatih Jevreja. Ni to blago još nije pronađeno.

Uz sve to postoji zaista puno svedoka paranormalniha pojava koje se često dešavaju oko planine. Nemojte se iznenaditi ako tamo vidite svetleće lopte, neidentifikovane leteće objekte ili ako instrumenti izmere čudna zračenja i energetska polja. I ko zna šta još.

Nemci su za vreme Drugog svetskog rata pronašli na Rtnju jednog Grka koji ne zna kako se tu našao, pošto je poslednje čega se seća bilo da je čuvao svoje ovce. Kao i da je upravo 1800 i neka godina a ne sredina 20 veka. O da. I postoje dokumenti o tom slučaju.

Dakle, vrlo čudno mesto taj Rtanj...

2. KALEMEGDAN I ONO ISPOD NJEGA

Zamislite mesto gde se već nekih 2.000 godina ljudi okupljaju, svađaju, ratuju i mire, osvajaju ga i gube. Mesto tako savršeno za život zato što se nalazi na ušću dve velike evropske reke, mesto na putu između istoka i zapada.

Zamislili? 

E pa to vam je otprilike Beograd i tačnije Kalemegdan.

A, sada zamislite koliko je sve tajni i misterija moglo da se nakupi za tih 2.000 godina. Više nego što mislite a mi ćemo vam otkriti samo one ispod zemlje.

Epicentar većine legendi je Rimski bunar. On je dubok 51 metar, a ima oko 200 stepenika do dna. I još par jezivih priča uz to. Recimo da su ga dugo nazivali pupak sveta gde je mitski junak Orfej silazio u podzemni svet.

Inače, trebalo bi da znate da bunar uopšte nije rimski, već austrijski a sazidan je od 1717. do 1731. godine. Ipak, postoje teorije da su još Rimljani sproveli vodu do Kalemegdana iz Malog Mokrog Luga pa verovatno odatle veza.

Evo još par podataka. Čuveni Alfred Hičkok je bio toliko oduševljen bunarom da je rekao da iz njega crpi inspiraciju. Zanimljiv izbor reči. Već vekovima se smatra da se u njemu i dalje krije blago.

To su naravno čuli i Nemci pa su ga istraživali za vreme Drugog svetskog rata. Dvojica ronilaca se nikada nisu vratili i niko ne zna šta im se desilo pošto njihovi ostaci nikada nisu nađeni.

A, kada smo već ispod zemlje pozabavimo se i lagumima.

Zapravo hodnici i pećine su mnogo veći nego što možete da zamislite i nastajali su milenijumima. Bukvalno!

Još Rimljani su počeli da kopaju. Tako se najveća pećina nalazi ispod Tašmajdana i stara je oko osam miliona godina. Ovaj prostor koristili su još Rimljani, pa onda Turci i na kraju Nemci.

Pećina je toliko velika da je bila rezervno komandno mesto generala Alexandera Löhra. On je posle hapšenja 1944. jugoslovenskim vlastima pokazao šta se sve nalazi u tašmajdanskim lagumima, pa su čak i naši partizani bili iznenađeni.

Zapravo, dobar deo hodnika ispod Beograda još uvek nije istražen. Ali, zna se recimo da su ispod Prirodno-matematičkog fakulteta nalaze podzemni prolazi koji vode do obale Dunava. Od Kalemegdana preko Očne klinike u Džordža Vašingtona, pa sve do Višnjičke banje postoji sistem podzemnih hodnika za koje ne znamo čemu su služili.

Jedan od hodnika krije i podzemno jezero.

Ali, najveće pitanje je tunel koji navodno povezuje Kalemegdan i Gardoš. Arheolozi će za ovu priču uvek da kažu da je obična gradska legenda, ali narod o tome priča već decenijama. A znate kako se kaže? Gde ima dima ima i vatre.

1. VAMPIRI

Šta mislite šta je najpoznatija stvar po kojoj ljudi širom sveta znaju za Srbiju? Novak Đoković? Košarka? Fudbal? Ok, znamo da nije fudbal. Ali, nije ni Novak Đoković. 

Najpoznatiji, najrašireniji i najveći srpski brend je VAMPIR. Da, dobro ste pročitali. To je jedina internacionalna reč srpskog porekla.

Ali, nemojte se smejati, priča je mnogo bizarnija nego što možete da pretpostavite.

Sve počinje negde u 18. veku kada Evropom počinju da se šire jezivi izveštaji o mitskim bićima na Balkanu.

Prvo pominjanje vampira u nekom pisanom izvoru je u austrijskom časopisu „Vossiche Zeitung“, broj 98, koji je objavljen 1725. godine.

List piše da je u selu Kisiljevu u današnjoj Srbiji, ali tada Austriji, umro izvesni Petar Blagojević, a posle njega još deset osoba u narednih 24 časa. Vlasti su iz Beča poslale lekare i otkrili da je Blagojević ležao u kovčegu živ i sa ostacima krvi na usnama.

"Kada su otvorili sanduk, videli su da je pokojnikovo telo neraspadnuto, kao da je sahranjeno pre nekoliko sati, a ne pre 10 nedelja. Posle probijanja glogovim kocem, iz Petrovog tela, nosa i ušiju potekla je sveža, crvena krv. Meštani su telo spalili, dok je pop čitao molitve. Posle ovog čina, prestale su misteriozne smrti u selu", pišu tadašnji izvori.

Ipak, naš najpoznatiji vampir je Sava Savanović, vodeničar iz sela Zarožje kod Bajine Bašte.

Ovo je legenda.

Sava Savanović je bio imućan trgovac. Zaljubio se u mnogo mlađu devojku i zaprosio je kod oca koji ga je odbio pošto je bio mnogo stariji. Sava se posle toga promenio, postao mrzovoljan i ljutljiv. A onda je odlučio da ubije devojku da bi se osvetio. Nešto u fazonu - bićeš moja ili ničija. Upucao je u leđa, a onda je njegov brat koji ga je pratio pokušao da mu otme kuburu. Tada su naišli pastiri koji su Savu tukli motkama a brata mu upucali.

A onda se Sava povampirio. Legenda kaže da je sledećih 99 godina pio krv meštanima oko vodenice na reci Rogačici.

I dalje postoje priče meštana koji tvrde da je Sava i dalje tu i da vreba žrtve. Ako ste dovoljno hrabri možete da skoknete do Zarožja i prespavate u vodenici. 

Malo nauke za kraj.

Ruski naučnici tvrde da vampiri postoje. Zapravo kažu da su legende zasnovane na retkoj bolesti po imenu porfirija. Ljudi oboleli od nje imaju upravo simptome kao i vampiri: nedovoljno gvožđa u krvi zbog čega bi mogli da imaju potrebu da piju tuđu krv, veoma bled ten kože, dok im sunce veoma smeta.

Takođe, istina je i da postoje izveštaji širom sveta o ljudima koji su pronađeni bez i jedne kapi krvi u organizmu sa ranama na vratu. Čisto da znate… Ok, pa da li to znači da postoje? Ili ne? Nikada nećemo saznati, ali je jedno sigurno. Vampiri potiču iz Srbije!

Mladić Vuk L. (19) koji je pao sa devetog sprata stambene zgrade u Poenkarevoj ulici u Beogradu preminuo je sinoć u Urgentnom centru

Tragedija se dogodila u nedelju, oko 19 sati, u zgradi koja se nalazi na uglu Porečke i Poenkarove, u Beogradu kod Dunav stanice. Vuk je posle pada s teškim povredama prebačen u Urgentni centar, gde je, nažalost preminuo.

- Nikome nije jasno šta se dogodilo i kako je pao. Bio je s drugom na krovu, gde su slušali muziku. Najverovatnije je došao do ivice zgrade, okliznuo se i pao. Krov je okružen širokom betonskom ogradom, a na pojedinim delovima se nalazi rešetkasta ograda. Dečak je pao baš na tom delu gvozdene ograde, pa se pretpostavlja da je hodao po betonskom zidu i da je skočio s njega u pokušaju da preskoči rešetke. Zna se samo da se okliznuo i pao direktno na beton naočigled druga - kaže za „Alo!“ Vukov komšija.

On ističe da Vuk nikad nije bio problematičan. Upisao je fakultet u Sloveniji i u oktobru je trebalo da se preseli tamo.

- Bio je dobar, kulturan i lepo vaspitan. Oduvek je bio dobar đak, završio je Petu beogradsku gimnaziju. Nedavno je polagao prijemni za fakultet u Sloveniji i dobro je prošao. Trebalo je tamo da studira a, eto, dogodila se nesreća. Mladića koji je bio s njim ne poznajem, ali se priča da su slušali muziku i da se Vuk okliznuo. Šta se tačno dogodilo, ne znamo. Samo smo videli da neko leži. Čak nam se činilo da je reč o starijem muškarcu. Kada smo saznali da je Vuk, bukvalno su svi iz zgrade počeli da plaču. Moja sestra je šetala psa i videla je da neko leži. Pomislila je da je nekome pozlilo, ali se ispostavilo ono najgore - ispričao je Vukov poznanik, koji je želeo da ostane anoniman.

Supruga nevernog Kragujevčanina zapalla je noćas auto i to u trenutku dok joj je suprug bio u autu sa ljubavnicom, saznaje nezvanično Kurir.

Sve se odigralo na putu ka prigradskom naselju Cvetojevac, koje je inače poznato po "ljubavnim izletima".

-Žena je pratila supruga, kupila tri litra benzina, sačekala da počnu ljubavni čin. U trenutku zanosa polila je auto i zapalila. Pukom srećom su ostali nepovređeni-kaže naš izvor.

Osamnaestogodišnja devojka K.S. iz Beograda silovana je danas popodne u ulici Nikole Đurkovića na Voždovcu, za šta je osumnjičen državljanin Nigerije Viktor Mesi (1988).

On je K.S. silovao u kući u kojoj boravi, uz pretnju nožem, a kako Kurir saznaje, izbezumljena devojka je posle silovanja uspela da se otrgne Nigerijcu, i istrčala na ulicu, gde je naišla na dežurnu patrolu.

Policijski službenici Marina Starčević i Marko Jovanović su po njenoj prijavi munjevito reagovali, i krenuli prema kući u kojoj se dogodio zločin. Usput su u pomoć pozvali pripadnike Interventne jedinice beogradske policije. 

Policija je u kući zatekla Viktora Mesija i A. M. (1990) državljanina Somalije, u vidno pijanom stanju, koji su pružili otpor prilikom hapšenja. Bili su drski ,a osumnjičeni  Mesi je pokušao da pobegne sa lica mesta.

Efikasnom intervencijom, Starčević i Jovanović su uz pomoć Interventne jedinice savladali Nigerijce, koji su potom uhapšeni.

Strana 7 od 32

Preporuka za čitanje

Novosti dana Politika Ekspres 

Ekspres Politika predstavlja online magazin sa osvrtom na dnevno političku situaciju u Srbiji i svetu. Ovaj online news portal nije ni u kakvoj vezi sa kompanijom Politika AD koja se bavi izdavanjem magazina: Bazar, Politikin Zabavnik, Ilustrovana Politika, Viva, Svet kompjutera, Mali Politikin Zabavnik, Enigmatika i Razbibriga, kao i dnevnih novina Politika i Sportski žurnal, a koje izlaze pod firmom Politika novine i magazin. Politika Ekspres Online predstavlja poslednji pravi tabloid u Srbiji koji se nalazi među TOP 50 najčitanijih sajtova u Srbiji