Balerina Anastazija Volčkova već više od deceniju pleni medije više svojim kontroverznim postupcima i izgledom, nego umjetničkim dostignućima.

Volčkova je svakako postigla zavidnu popularnost svojim profilom na Instagramu gde se ne stidi da pokaže bujni dekolte. Međutim, nisu svi komentari pozitivni - korisnik stylle8 zlobno je komentirao da Anastasijina glava "izgleda dvostruko manje od njenih grudi".

To je podstaklo spekulisanje koja su se podelila u dva tabora - jedni smatraju da je balerina povećala grudi, a drugi da se samo ugojila nekoliko kilograma.

O 39-godišnjoj Ruskinji pisalo se pre nešto malo više od godinu dana kad joj je sedam godina stariji suprug, biznismen Bakhtijar Salimov, završio u hitnoj posle strastvenog seksa.

ЖИВИТЕ СВОЕЙ ЖИЗНЬЮ,А НЕ НА ОКРАИНЕ ЧУЖОЙ.. Дорогие друзья,как бы хотелось мне пожелать вам счастливой жизни каждому! Повторю: если что-то во мне не нравится-не смотрите,не следите,не подписывайтесь,не изливайте свою желчь.. Что бы я ни делала.. Это моя жизнь и я проживаю ее так,как хочу.? Вы знаете,творческие люди,достигшие профессионализма,известности,признания..,зачастую стараются спрятать от вас свои эмоции,во избежание обсуждений.. Но иногда,как и обычным людям,эти эмоции скрыть просто невозможно,какими бы они ни были.. Нам свойственно смеяться и плакать,быть сильными и слабыми,вздорить и мириться,совершать ошибки и исправлять их,быть трезвыми и пьяными,радоваться и грустить,верить и отчаиваться...Только сильным личностям свойственно идти вперед,не оглядываясь и продолжать творить,совершать добро и быть в центре внимания. Творческие люди бывают очень ранимы.. И на надрыве.. Но,знаете-мерзости и пакости написанные в адрес публичных людей,за плечами которых-огромный труд,-это гораздо большая низость,чем выпить вино. ? Особенно,когда это дерьмо изливается с аккаунтов с нулями в кубе..??? и с закрытыми профилями.. Или с тремя подписчиками,дабы за счет известных людей засветить свои страницы. Мы-то можем совершать в этом мире глобальные проекты на благо людей,а что можете делать вы,кроме как осуждать? Многие,даже не любя меня,кусая локти,будут продолжать следить за мной и продолжать переполох на моих страницах. И ,знаете,молодцы! Друзьям еще сообщите,чтобы обязательно подписались!? Скучать я вам не дам!? Ждите событий!?? Ну,и не забывайте про шпагат,растяжку,спорт и чувство юмора! ? ? #волочкова #моидрузья #доброта #любовь #русскийбалет #русскаяпесня #мояжизнь #россия #театр #радость #добрыелюди #мирвовсёммире #шпагатволочковой #спорт #followme #best #love #life #peace

A post shared by Анастасия Волочкова (@volochkova_art) on

 

Međutim, za Volčkovu se na raznim kontinentima pročulo pošto je 2003. godine dobila otkaz u Boljšoj teatru "jer je bila predebela".

Balerina nije odustala i dobila je sudski spor protiv teatra s obzirom da je imala samo 47,5 kilograma posle čega je vraćena na posao. Mnogi su tad spekulisali da se nije ni radilo o težini, nego da je Volčkova sa svojih 170 centimetata uvek bila previsoka za balerinu.

Поздравляю вас всех с наступающим Новым годом! Радости вам и любви! ?Спасибо всем моим друзьям, кто был рядом в этом году! А за эти предновогодние подарки спасибо за прекрасные шубки от @zagfran и моим друзьям из Сибири за красивые уги оттуда! Если захотите такие, звоните Алексею... +7 926 875-83-66 ? #волочкова #анастасияволочкова #балет #россия #радость #дом #красота #новыйгод #моидрузья #enjoy #look #volochkova #best #love #instagram #ballet

A post shared by Анастасия Волочкова (@volochkova_art) on

 

Pre dve godine javno je istupila optuživši direktora Anatolija Iksanova da je Boljšoj pretvorio u "veliki bordel", gde su balerine pod pretnjom otkazima prisiljene da spavaju sa bogatim oligarsima. I sama je navela iskustva u kojima bi morala na večerama da pravi društvo nepoznatim muškarcima, ali na seksualne odnose nije pristala i pored  pretnji "da neće putovati s pozorištem" na turneje ili plesati za Boljšoj".

Pogledajte kako je izgledalo "Labuđe jezero" u Boljšoj teatru 2002. godine u izvedbi Anastazije Volčkove

e-max.it: your social media marketing partner
Da li je moguće da su drevne kulture imale međusobni kontakt pre više hiljada godina? Prema hiljadama podzemnih tunela koji se protežu od Severne Škotske prema Mediteranu, odgovor je veliko da.

Dok je razlog koji stoji iza ovih sofisticiranih tunela misterija, mnogi stručnjaci veruju da je ova 12.000 godina stara mreža izgrađena kao zaštita od predatora i drugih opasnosti.
Neki stručnjaci veruju da su ovi misteriozni tuneli korišćeni kao današnji auto-putevi, omogoćavajući prelaz ljudi i povezivao je udaljena mesta širom Evrope.

U knjizi "Tajne podzemnih vrata ka drevnom svetu", nemački arheolog dr Hajnrih Kuš navodi da su dokazi o velikim podzemnim tunelima pronađen ispod nekoliko desetina neolitskih naselja širom evropskog kontinenta. Ovi ogromni tuneli često se nazivaju i drevni auto-putevi.

 


Prema dr Kušu, činjenica da mnogi od ovih tunela i danas postoje, posle 12.000 godina ukazuje na to da su bili kompleksni i jako veliki.

"Širom Evrope bilo ih je na hiljade", kaže dr Kuš.
"U Nemačkoj smo otkrili stotine metara podzemnih tunela. U Austriji smo našli više stotina. Ovi podzemni tuneli se mogu naći svuda u Evropi i postoje na hiljade njih", rekao je nemački arheolog.

I dok su neki od tunela relativno mali - neki idu i preko metar u širinu, postoje i drugi tuneli koji su pronađeni u podzemnim komorama i skladištima.

Činjenica da su ovi tuneli pronađeni ukazuje na neverovatne drevne genijalnosti koja je sve samo ne ono što nam knjige iz istorije govore danas. Drevno čovečanstvo imalo je znanje i sredstva za izgradnu složenih struktura pre više od 10.000 godina.

Dokaz za to su i piramide iz Bosne i Hercegovine u Evropi i njihovi podzemni neverovatni tuneli koji se protežu kilometrima.

Dr Kuš navodi da "širom je Evrope bilo na hiljade ovakvih tunela - sa severa Škotske do Mediterana. Oni se smenjuju sa uglovima, na nekim mestima ima više mesta, a na nekim manje. Oni se ne povezuju svi, ali ako ih uzmemo u uvid sve zajedno, to je ogromna podzemna mreža."

Kapadokija u Turskoj je još jedan neverovatni primer. Podzemni grad Derinkuju je još jedan dokaz koji ukazuje prema savršenstvu kao i davno izgubljenim metodama gradnje naših predaka. Podzemni grad Derinkuju je možda jedno od najvećih dostignuća u podzemnoj izgradnji sa ogromnom mrežom tunela. geološke karakteristike kamena iz Derinkuja je nešto veoma važno: veoma je mekano. Tako su drevni graditelji morali da budu veoma oprezni kada su zidali ove podzemne prostorije kako bi pružili dovoljno snage da podrže stubove iznad podova, ako to ne bi bilo postignuto, grad bi propao, ali sve do sada arheolozi nisu pronašli nikakve dokaze o urušavanju u Derinkuju.

 

Drugi drevni spomenici, kao što je Gobekli Tepe su još više komada kricijalnih dokaza koji ukazuju na neverovatne veštine i znanje ljudi koji su naseljavali našu planetu pre više od 10.000 godina.

Prema dr Kušu, kapele se često grade na ulazima u podzemne tunele, jer se crkva plašila nasleđa i onoga šta ti tuneli možda predstavljaju, kao i mnoge druge stvari, crkva je htela da se uveri da će tuneli ostati tajna. U nekim od tunela otkriveni su spisi koji se odnose na ove podzemne prolaze kao ulaze u podzemlje.

e-max.it: your social media marketing partner

Devedesetih godina je Balkan goreo u ratu. Međutim, kriminal nije poznavao takve granice koje je stvorio rat. Nastavilo se sa švercom, preprodajom i dilovanjem, odnosno proizvodnjom. Sav taj svet je dosta puta morao biti prerano završen smrću jednog ili više mladića, ponekad i mladih devojaka. Bilo je tu i nedužnih ljudi, ali metak je znao samo za jedan svoj cilj. 

Tim povodom, Srbi povratnici sa ratišta su po Evropi važili za brutalne ubice. Oni su bili obučeni u specijalnim jedinicama, prošli su prvu liniju fronta, a znali su da barataju sa mnogim oružijima. Nije bilo bino dal je to bomba, hladno oružije, snajper itd. 

U Bugarskoj je dosta dugo godina vladao kriminal koji je bio u tesnoj sprezi sa državnim organima i policijom. Korumpirnai policijski inspektori su imali svoj procenat u celokupnim kriminalnim aktivnostima mnogih grupa u Sofiji. Međutim, kada bi zatrebalo da se ukloni pojedina nepodobna ličnos, a to se želelo uraditi pouzdano i sigurno, zvala se samo jedna osoba - Srđan iz Srbije. 

Srđan iz Srbije je važio za najpoznatijeg plaćenog ubicu u Bugarskoj. Legenda tvrdi da je odgovoran za ubistvo preko 30 mafijaških bosova, njihovih desnih ruku, inspektora policije i jednog političara. Bio je siguran u svom poslu, pouzdan, nikada nije grešio i policija mu nikada nije bila ni blizu. 

Ne zna se kako je prelazio granicu i sa kojim pasošem, čak se ne zna ni da li mu je Srđan bilo pravo ime, U Bugarsku bi dolazio tako što bi ga lokalna mafija angažovala putem oglasa na internetu karakteristične sadržine koja je predstavljala šifru. Upustva je predao svim viđenijim mafijaškim bosovima sa kojima je sarađivao. Tako je komunicirao sa njima, preko oglasa za prodaju pasa. 

Jednog momenta se samo nije javio na predati oglas. Nije se odazivao nedeljama posle toga i nikada se više nije pojavio u Bugarskoj. Niko ne zna šta se desilo Srđanu i niko nikada više nije čuo za njega. Ostala je da kruži samo legenda...

Kasnije se pojavila informacija kako je nastradao na zadatku u Rusiji. Međutim, to su sve nepotvrđene informacije. 

e-max.it: your social media marketing partner

Tokom saobracajne inspekcije na putu A5 u nemackom gradu Darmštatu, policija je 9. januara proverila dva autobusa. U vozilu koje je saobracalo na liniji Istanbul-Dortmund, bila su dva vozaca. Oni su se smenjivali tokom vožnje iz Turske do Nemacke.

Kako se ispostavilo, oni su preko 45 sati vozili autobus, što je nezakonito. Osim toga, cetiri vozaca su se smenjivala za volanom tokom više od 30 sati u autobusu koji je saobracao na relaciji Srbija - Nemacka.

U oba slucaja, zakon dozvoljava maksimum od 21. sata vožnje. Policija je takode otkrila da autobuska kompanija koja je saobracala na liniji Srbija - Nemacka nema odobrenje za tu liniju. Putnicima je nadalje zabranjeno putovanje tim autobusom zbog dozvole koju komapanija nije imala. Putnici su zatim iz Darmstada putovali drugom kompanijom.

Vozaci nisu hteli da daju izjavu, ali su rekli da je to bila jedina opcija da putnici na vreme i uz potpunu bezbednost putuju.

Pošto su ozbiljni prekršaji u pitanju, svim vozacima je naplacena kazna od 6.500 evra.

 

e-max.it: your social media marketing partner

Kada pomislite na Transilvaniju, većina ljudi odmah povezuje ovu oblast u Rumuniji sa čuvenim Vlad Cepešom, prototipu grofa Drakule.Međutim, postoje i druge zanimljive stvari vezane ya ovaj predeo Rumunije - poput šume Hoia Baciu koja se nalazi u blizini grada Temišvar. 

Drveće ove šume počinje da raste bukvalno od ivice grada.
Lokalni stanovnici dugo je povezuju sa raznim natprirodnim pojavama, ali područje je steklo reputaciju van granica regiona još od 1968. kada je biolog Aleksandru  Kvasi navodno snimio disk u obliku NLO dok je boravio na naučnoj ekspediciji u šumi. 

Šuma je sada poznata među istraživačima paranormalnih pojava kao "Rumunski Bermudski trougao". Ljudi koji su je posetili, kažu da u toj šumi pocinju  da osećaju teskobu i uznemirenost. Kada izađu iz nje nalaze neobjašnjive ogrebotine i opekotine, a neki dobiju migrene, dobijaju osećaj mučnine i povraćaju, a neki čak tvrde da imaju osećaj koji nazivaju "izgubljeno vreme."

Neka od drveća su deformisana i zakrivljena. Na drugim mestima u  sred šume ima golih prostora gde drveće ne raste


Mnogi meštani veruju da je šuma ukleta i da onaj ko uđe u nju, neće se više vratiti. Legenda kaže da ime šume potiče od imena jednog pastira koji je nekada ušao u nju sa svojih 200 ovaca i nestao je zauvek. Prema drugoj legendi, šumu naseljavaju duhovi mrtvih seljana koji su tamo zarobljeni i ne mogu nastaviti svoje duhovno putovanje. Često posetioci šume čuju glasove duhovima, a neki čak tvrde da su videli odrubljene glave da plutaju među drvećem.
U poslednjih nekoliko godina, šuma privlači veliki broj turista koji traže sastanke sa duhovima, nade u duhovno iskustvo, itd
e-max.it: your social media marketing partner

Zbog manjeg prekrsaja jedan covek biva sam zatvoren u celiji 14 D. Nakon svega nekoliko trenutaka covek je poceo vristati. Tvrdio je kako je s njim u celiji cudoviste sa svetlecim ocima. Price o duhovima tih ukletih hodnika nisu bile retkost, no cuvari su ih smatrali cistim besmislicama i pricama za zabavu, tako da se niko nije obazirao na urlanje "napadnutog" coveka iz celije 14 D. Vristanje se nastavilo dugo u noc, sve dok naglo nije prestalo.

Ujutro je jadnik pronadjen mrtav, ukocenog i prestravljenog izraza lica, sa vidljivim otiscima saka oko vrata. Autopsijom je utvrdjeno kako modrice koje su nastale usled gusenja nisu bile delo ruku tog coveka, odnosno ne radi se o samo-zadavljenju. Nesto je udavilo tog coveka, nesto sto je ostalo zakljucano u celiji, nesto sto kazu i danas vreba iz celije 14D..



Od zatvaranja zatvora, mnogi tvrde da čuju čudne zvukove, krike, plač i često se te pojave događaju u zatvorskim blokovima. Neobjašnjivi koraci i stenjanje se prijavljuje u blokovima A i B. Blok C navodno progoni duh bivšeg logoraša Abia Maldovitza koji je ubijen u perionici. Dana 5. septembra 1984. rendžer je noć u zatvoru proveo sam. Tada na ostrvu nije bilo nikog osim njega. Probudila su ga otvaranja vrata u C-bloku, ali nije našao uzrok za to. Otvaranje vrata se nastavilo i u drugoj noći.



D-blok se smatra paranormalnim a istražitelji kažu kako se u ovom bloku dešava najviše aktivnosti u zatvoru. 4 od ukupno 42 ćelije u ovom bloku se smatraju ukletima i neobjašnjivi glasovi su prijavljeni u ćelijama 11, 12 i 13. Ćelija 14-D bila je ćelija za najgore kažnjene zatvorenike u Alkatrazu. Ona se smatra najukletijom. Mnogi kažu da je u toj ćeliji uvek hladno pa čak i leti.

e-max.it: your social media marketing partner

Dogodilo se to 1880.g na farmi Davida Langa, država Tenesi, SAD. Ispred Langovog doma je bio veliki pašnjak. Tog popodneva Langova deca, osmogodišnji George i jedanaestogodišnja Sarah, igrali su se igračkom koju im je otac tog jutra doneo iz Neshwilla a roditelji su ih gledali. Gospodin Lang je pošao prema ogradi da pogleda svoje konje. Stao je uz ogradu i pogledao na svoj veliki džepni sat kada mu je žena doviknula: "Vrati se brzo, Davide, htela bih da me odvezeš u grad pre nego što se prodavnice zatvore". David mahnuvši rukom rece: "Evo me za par minuta". 

Ali, nije se nikada vratio!
Deca su prestala da se igraju jer su ugledala automobil kako se približava iz daljine. Dolazio je sudija August Pack koji im je uvek donosio darove. Gospođa Lang je takođe videla auto kao i David. David Lang nije učinio više od pet-šest koraka, kada je nestao na očigled svih prisutnih. Gospođa Lang je vrisnula. Deca su ostala zabezeknuta. Svi su potrčali prema mestu gde je Lang bio viđen poslednji put pre par sekundi. Nije bilo ni grma ni stabla ni rupe koji bi narušavali površinu. Niti ikakvog traga koji bi pokazivao šta se desilo sa Davidom Langom. David Lang je nestao pred očima supruge, dvoje dece i dvoje ljudi u automobilu. Naknadna ispitivanja svedoka pokazala su da su svi videli iste stvari u isto vreme i na istom mestu. Geolog je pregledao teren i izjavio da nema nikakvih podzemnih šupljina ni rupa i da je sav teren vrlo čvrst. 

Njegova žena, koja je poživela još mnogo godina,živela je u nadi da će se David Lang, jednom vratiti. Najzad je dozvolila sudiji Packu da iznajmi celu farmu osim pašnjaka ispred kuće. 
Koliko je bio čudan nestanak toliko je čudno i ono sto su primetila Langova deca 1881.g, sedam meseci posle događaja. Deca su zapazila da se na onom mestu gde je otac bio zadnji put viđen nalazi krug zakržljale trave. Jedne večeri dok su stajali pored tog kruga jedanaestogodišnja Sarah je pozvala oca i na njihovo iznenađenje čuli su njegov glas koji je zvao u pomoć... ponovo i ponovo... sve slabije, dok nije otišao, zauvek.

e-max.it: your social media marketing partner

Stravična japanska jedinica 731 bila je najgora od svih. Ovaj istraživački program bio je jedna od najvećih tajni u Japanu tokom i nakon završetka Drugog svetskog rata. Bio je to obiman program sa ciljem da se razvije oružje za biološki rat, gde bi bili korišćeni virusi kuge, antraksa (crni prišt), kolere i mnogih drugih stravičnih patogena. Istraživanja je vodila misteriozna jedinica 731 japanske imperijale armije, eksperimentišući na ljudima i testirajući na terenu bombe kuge. Bombe su bacane na kineske gradove da bi se ustanovilo može li se na taj način izazvati epidemija. Na žalost, uspeli su u tome…

Jedan 72- godišnji starac, koji je bio medicinski asistent u japanskoj armiji u Kini i koji je tada i sam vršio stravična dela na ljudima kaže: “Ljudi u belim mantilima dovukli su golog tridesetogodišnjeg muškarca u operacionu salu. Operacija bez anestezije je počela. Momak je znao da je za njega sve gotovo, pa se nije odupirao dok su ga vezivali za sto, ali kada sam u ruke uzeo skalpel, počeo je da vrišti. Napravio sam rez od grudnog koša pa do stomaka. On je užasno vrištao, bio je to neopisiv zvuk, dok mu se lice grčilo u agoniji. Onda je konačno prestao da vrišti. To je bila svakodnevna rutina jednog hirurga, ali je na mene ostavilo poseban utisak jer mi je bilo prvi put”.Ovaj starac koji je naravno insistirao na anonimnosti objasnio je razloge ovog iživljavanja: zatvorenik, Kinez, bio je namerno zaražen virusom kuge za potrebe istraživačkog projekta čiji je cilj bio da se razvije bakteriološka bomba kuge za upotrebu u Drugom svetskom ratu. Istraživači su želeli da otkriju efekte bolesti na unutrašnje organe čoveka, pa su jednostavno odlučili da raspore živog zarobljenika. Japanska jedinica 731 koristila je ljudska bića za vivisekciju sa ciljem da razvije biološko oružje. Jednako neverovatno zvuči i činjenica da su SAD zataškale zločin u zamenu za podatke i rezultate eksperimenata na ljudima, što je direktno ignorisanje međunarodnih zakona i ljudskih prava. Oni koji su bili stručnjaci u svojim monstruoznim projektima prebačeni su u SAD, putem operacije PAPERCLIP (Spajalica).

Naučnici i bivši pripadnici jedinice 731 tvrde da je najmanje 3.000 ljudi, a po nekim računicama i mnogo veći broj, ubijeno u stravičnim medicinskim ekperimentima. Nijedan od njih nije preživeo, a niko ne zna koliko je ljudi umrlo prilikom testiranja “na terenu”.

U junu 1938. godine jedinica 731 seli se na novu lokaciju kod Pingfana i zauzima površinu od 32 kvadratna kilometra, označenu kao “ničija zemlja”. Od 1940. godine Iši Širo je u Kini predvodio jedinicu 731 angažovanu u biološkom ratovanju i napadima na gradove Ningpo, Činhua, Čučoa u provinciji Čečiang (tokom rusko-japanskog rata u Mongoliji, 1939. godine jedinica 731 je raspoređena na front da bi vršila bakteriološke napade). Početkom novembra 1941. godine jedinica 731 šalje avion da prioširi bubonsku kugu u Čangtiju i Hunanu. Ovaj događaj je bio dobro poznat američkim i britanskim obaveštajcima u Čangkingu, a pored toga je i kineska vlada poslala kompletne informacije američkoj i britanskoj vladi preko svojih ambasadora u Londonu i Važingtonu. Kineske vlasti su dugo znale da Japan koristi bilološko oružje protiv Kine. Pre bekstva iz Kine u vreme japanske predaje, jedinica 731 je oslobodila hiljade zaraženih pacova koji su izazvali epidemiju kuge u 22 okruga provincija Heilungčiang i Kirin, a preko 20.000 Kineza izgubilo je život. Kako je kuga bila sasvim dobro opisana u novinama, mnogi Kinezi su postali svesni da je Japan primenjivao biološko oružje tokom rata.



Takeo Vane, 71-godišnji bivši medicinski radnik jedinice 731 kaže da je jednom prilikom video staklenu teglu visoku dva metra, u kojoj je muškarac, belac, bio potopljen u formaldehid. Čovek je bio isečen vertikalno na dva dela i Takeo Vane pretpostavlja da je to bio Rus jer je tada mnogo Rusa živelo u okolini. Glavni štab jedinice 371 imao je dosta takvih tegli sa uzorcima. U njima su čuvana stopala, glave, unutrašnji organi i sve je bilo uredno popisano i obeleženo nalepnicama. Jedan od veterana jedinice 731 koji je insistirao na anonimnosti izjavio je da je video nalepnice na kojima je pisalo: Amerikanac, Englez, Francuz, ali većina su bili Kinezi, Korejci i Mongoli. Medicinski istraživači često su zatvarali zaražene zatvorenike sa zdravima da bi videli kojom će se brzinom bolest širiti. Doktori su takođe zatvarali ljude u komore pod velikim pritiskom da bi ustanovili koliko vremena je potrebno dok im očne jabučice ne izlete iz svojih ležišta. Žrtve su često odvođene na mesto zvano Anda u strogo zabranjenoj zoni. Tamo su ih vezivali i bombardovali bakteriološkim oružjem da bi videli koliko je nova tehnologija efikasna. Avioni su zasipali zonu virusima kuge ili bacali bombe sa buvama inficiranim kugom. Cilj eksperimenata je bio da se ustanovi koliko će ljudi umreti i na kojoj udaljenosti od centra eksplozije.

Vodeći naučnik jedinice 731 Keiči Tsuneiši vrlo je skeptičan po pitanju broja nastradalih. On je u Japanu čak predvodio akciju javnog razotkrivanja zverstva jedinice 731, ali je rekao da je napad na Ningbo ubio samo stotinu ljudi i da ne postoje dokazi da su velike epidemije bolesti izbijale tokom testiranja na terenu

e-max.it: your social media marketing partner

Od jakog udarca jedna osoba je ostala bez svesti i ležala na zemlji, ali premlaćivanje se nastavilo

U blizini Male plaže u Ulcinju u Crnoj Gori, došlo je do masovne tuče Srba i Albanaca, kojoj je prethodila svađa u noćnom klubu.

Kako prenose crnogorski mediji, incident se desio u blizini velikog broja lokala.

Od jakog udarca jedna osoba je ostala bez svesti i ležala na zemlji, ali premlaćivanje se nastavilo.

Pogledajte i video snimak ovog obračuna.

e-max.it: your social media marketing partner

Zvezda rijalitija (49) nije ispuštala mobilni telefon iz ruke, koji je najpre koristila da bi razgovarala, a potom i da bi se slikala.

Džeki Sigel šokirala je javnost kada sa osmehom na licu slikala na komemoraciji svojoj ćerki, koja je imala samo 18 godina kada je umrla.

Zvezda rijalitija (49) nije ispuštala mobilni telefon iz ruke, koji je najpre koristila da bi razgovarala, a potom i da bi se slikala.

 

Njena ćerka Viktorija u nedelju je pronađena mrtva u porodičnoj vili, a s obzirom na to da se dugo borila sa zavisnošću, veruje se da se predozirala, ali da nije namerno sebi oduzela život.

Džeki i njena porodica proslavili su se u rijalitiju "Kraljica Versaja", koji je prikazivao izgradnju njihove private rezidencije, jednu od najvećih i najskupljih porodičnih kuća u Americi.

Udata je za uspešnog biznismena Dejvida Sigela, sa kojim ima osmoro dece.

e-max.it: your social media marketing partner
Strana 1 od 5

Novosti dana Politika Ekspres 

Ekspres Politika predstavlja online magazin sa osvrtom na dnevno političku situaciju u Srbiji i svetu. Ovaj online news portal nije ni u kakvoj vezi sa kompanijom Politika AD koja se bavi izdavanjem magazina: Bazar, Politikin Zabavnik, Ilustrovana Politika, Viva, Svet kompjutera, Mali Politikin Zabavnik, Enigmatika i Razbibriga, kao i dnevnih novina Politika i Sportski žurnal, a koje izlaze pod firmom Politika novine i magazin.

Go to top