Na samom severu africkog kontinenta, u Libijskoj pustinji, gde kiša nije pala još od 1998. godine, izmerena je najviša temperatura u hladu od 57.8 stepeni. Sve do 2012. godine Libija je držala ovaj svetski rekord i najvišu temperaturu na svetu, kada je ustanovljeno da je u pitanju bila greška pri merenju. 

Sada se ne zna tacno koliko stepeni je bilo u tom trenutku, ali Libija i dalje važi za najtopliju državu na svetu. odmah iza nje, sa izuzetno visokom temperatuom su i Saudijska Arabija, Irak, Alžir i Iran.

Za najtoplije naseljeno mesto na svetu važi Dalol u Etiopiji, gde je prosecna godišnja temperatura 34,4 stepena Celzijusa, zime nema nikad, a kiša gotovo da ne pada. 

default

Severna Koreja obeležila je državni praznik vojnom paradom u Pjongjangu, u trenutku kada rastu napetosti u regionu zbog nuklearnih i raketnih programa te zemlje.

Tokom parade Severna Koreja predstavila je, kako se cini i novu interkontinentalnu balisticku raketu.

Medutim, ono što se posebno istice na današnji dan je to da je vazdušni prostor iznad Severne Koreje prazan, odnsono da su svi letovi preusmereni preko drugih država.

Kineski mediji preneli su juce da je avio-prevoznik Er Cajna otkazao sve letove na relaciji Peking - Pjongjang.

Predstavnici kompanije demantovali su ovu informaciju i saopštili da su otkazani samo oni za koje nije kupljeno dovoljno karata.

Podsecanja radi, ovakva slika mogla se videti i u vazdušom prostoru SR Jugoslavije u noci izmedu 23. i 24. marta 1999.

Danas se situacija na Korejskom poluostrvu dodatno zaoštrila kada su pretnje jedna drugoj uputile SAD i Severna Koreja.

SAD strahuje da bi Severna Koreja mogla da izvede nuklearni test. Ako se to desi, porucili su da ce izvesti preventivni napad, a njihovo naoružanje je u pripravnosti u blizini Severne Koreje.

Medutim, oglasio se i Generalštab Severne Koreje koji je porucio da ce i oni preventivno delovati na bilo koju americku pretnju.

Vladimir Putin, predsednik Rusije, poštedeo je svog američkog kolegu Donalda Trampa velike blamaže jer je naredio da se se ne aktivira ruski sistem S-400 namenjen uništavanju ciljeva u vazduhu tokom američkog bombardovanja sirijske baze Šarijat!

Naime, prema teoriji koja ima sve veći broj pristalica na društvenim mrežama, Putin je ovom naredbom zapravo poštedeo Trampa jer bi ruski sistem s lakoćom uništio svih 59 raketa tipa "tomahavk", koje su ispaljene sa američkih razarača stacioniranih u Mediteranu.

Američka strana je obavestila Rusiju da će baza Šarijat na severoistoku Sirije biti meta napada pola sata ranije i ruska strana je imala dovoljno vremena da pripremi odbranu postrojenja. Sistem S-400 važi za ponos ruske armije i može da prati do 300 ciljeva u vazduhu (aviona i projektila).

Projektili ovog sistema imaju domet do 400 kilometara na visini od 30.000 metara. Rusi su sistem S-400 rasporedili u vazduhoplovnoj bazi Latakija pošto su turski avioni F-16 u novembru 2015. oborili ruski „suhoj 24“ pod izgovorom da je ušao u vazdušni prostor ove članice NATO.

default

Pilot i kopilot koji su upravljali putničkim „boingom 747″ na letu od Hong Konga prema Enkoridžu na Aljasci su iz kokpita snimili neverovatan prizor.

Reč je o misterioznoj narandžastoj i crvenoj svetlosti koja je blještala s površine Tihog okeana, južno od ruskog poluostrva Kamčatke.

Objašnjenja za ovu krajnje zapanjujuću pojavu zasad nema, ali uz hrpu teorija zavere, najčešće se spominje mogućnost erupcije golemog podmorskog vulkana. Holandski pilot JPC van Hajst kaže da su na prizor naišli nekih pet sati nakon poletanja, pola puta do Enkoridža. Prvo su uočili nešto nalik munji, a 20-ak minuta kasnije sve je počelo da svetli crveno i narandžasto.

Vreme za let bilo je idealno, nikakvih oluja, bez previše oblaka pa munja nije mogla biti posledica oluje. JPC je ostao nemalo šokiran jer samom sebi nije mogao da objasni šta se to pojavilo dole. ‘Bila je to jedna od najjezivijih stvari koje sam video u svojoj karijeri pilota’, rekao je.

‘Kako smo se približavali svetlosti, tako je počela da osvetljava oblake i celi nebeski svod nad nama. Ispod nas je bilo nešto zastrašujuće narandžaste boje, makar je reč o području gde ne bi trebalo biti ničega osim vode’, dodao je Holanđanin, napominjući da je nakon toga zaključio da je jedino logično objašnjenje vulkanska erupcija.

Ipak, u takvoj bi situaciji očekivao vulkanski pepeo, zbog čega ga je uhvatila i nervoza, ali od pepela nije bilo ni traga.

„Sve smo prijavili kontroli leta i pokrenuta je istraga. Nadam se samo, ako je tamo slučajno izronilo novo ostrvo, da će ga nazvati po meni jer sam ga ipak ja otkrio“, našalio se pilot.

default

U Rusiji je popularno da automobili imaju kamere koji snimaju sve što se događa na cesti. Pogledjte jedan od najpopularnijih snimaka.

Čudestno, zar ne? 

default

Identitet ćerki ruskog predsednika godinama se čuva u tajnosti, a čak se i njihova imena pretpostavljaju, a da ne pričamo o fizičkom izgledu i činjenici da ne postoji nijedna njihova slika na internetu.

Ipak, “Gardijan“ je objavio fotografije za koje se pretpostavlja da je na njima mlađa ćerka ruskog predsednika Katarina Vladimirovna, koja koristi lažno ime Tihonova.

Agencija Rojters navodi da je identitet otkrila tokom razgovora sa Andrejom Akimovom, zamenikom direktora Gasprombanke, koji je to preneo medijima.

Kao što se može videti na slikama, Katarina liči na njenu majku Ljudmilu, od koje se Putin razveo 2014. godine i radi na Moskovskom univerzitetu kao zamenica prorektor, gde vodi projekat „Inopraktika“ koji za cilj ima da pomogne mladim naučnicima.

“Znam da je to Putinova ćerka, poznajem je još od malih nogu. Bez obzira na njene porodične veze, odlučili smo da podržimo projekte Univerziteta u Moskvi“, rekao je Akimov Rojtersu.

Ko je Katarina Vladimirovna?

Dvadesetdevetogodišnja devojka je diplomirala orijentalistiku, nakon čega je nastavila postdiplomske studije na fakultetu na kom sada radi. Udata je za bogatog ruskog bankara Kirila Šamalova (33), čiji otac je dugogodišnji Putinov prijatelj. On je jedan od glavnih akcionara Banke Rusije, a ima deonice i u brojnim gasnim kompanijama. On i Katarina zajedno imaju imovinu vrednu oko dve milijarde dolara, koja uključuju i brojne nekretnine u Rusiji i inostranstvu.

default

Najpoznatija nemačka TV kuća obelodanila je istinu nemačkom narodu i malo je reći napravila pravu pomutnju. Javno je plasirala dve istine evropskim narodima. Prva je ta da ostajemo bez papirnatog novca. A druga je ta da nam sledi čip u desnicu! U Nemačkoj se zadnjih dana na svim nivoima, od elitnih ekspertiza, pa sve do kafanskih susreta razbuktala rasprava o ukidanju papirnatog novca.

Angela Merkel se u vezi tog novog velikog evropskog cilja, čak sastala s francuskim premijerom tražeći podršku za taj plan. I to u jeku imigrantske krize, dok niko ne vidi ili ne želi naći neko suvislo rešenje za egzodus biblijskih naroda sa svojih ognjišta – via Evropa. Ka nama se seli cela Mesopotamija ali, najuticajnija žena EU umesto da krikne, kao što bi svaka majka kriknula ‘Stop ratu’ i napravi pritisak na svoje prijatelje da se taj sramotni rat zaustavi, ona odrađuje za bankaroide, posao iz horor filmova.

Još se nije ni slegla prašina oko mogućeg novca koji to nije, a Nemačka je već u neverici gledala već novi horor – na vrlo gledanoj i najpoznatijoj nemačkoj kući ZDF. Novinar je prvo lepo obrazložio naciji da se mnogi stručnjaci slažu kako je došao kraj novčanicama, jer su nepraktične, mogu izgoreti, mogu se ukrasti itd, i dao je primer super razvijene Švedske koja je skoro pa izuzela novac iz opticaja – tamo većinom svi plaćaju karticama. Naravno, zaboravio je spomenuti da je ta super država zadnjih descenija jako smanjila socijalna davanja kao i da je ograničila ljudska prava. No, na stranu to. U nastavku priloga, nakon uvoda o bezgotovinskom plaćanju usledio je film o RFID čipu i o njegovu izumitelju koji, naravno tvrdi da je implantat bezopasan, svima ugodan bez signala, a potreban je samo čitač. Komentari nemačkih ljudi koji su gledali ovaj prilog su vrlo jasni, – Nemci, kao i svaki normalan čovek nisu oduševljeni idejom o čipovanom svetu.

Nedavno je u magazinu “Trend” objavljena vest da je austrijsko¬-nemačka kompanija za visoku tehnologiju EDAQUOS izbacila na tržište projekat o čipovanom novcu. Novčanice bi imale ugrađen RFID ¬ čip i u svakom trenutku na kasi ili u banci moglo bi se proveriti otkud novac. U slučaju da mu je trag mutan ili “bez porekla” istog momenta bi bio ugašen, dakle postao bi nevažeći. Zabrana poslovanja gotovinom postala bi nepotrebna. Ljudi bi se sami, preko noći, odrekli svoje najljubljenije tekovine civilizacije, novca. Plaćali bi desnicom, karticom, smartfonom ili će se vratiti nazad u pećinu i početi trampiti ¬ kožu za hleb ili vino.

Dostojevski, koji je bio duhovni bard ali i kockar, rekao je: “Novac je znak velike slobode”. Čovek koji radi dan i noć da bi preživeo ima bar tu zadovoljštinu da drži u rukama plod svog rada, svoj novac s kojim će raspolagati kako on želi, potrošiti ga ili spremiti “pod krevet” za crne dane. Milioni ljudi na svetu svaki dan se ustaju, trče na posao, gube zdravlje i živce, gube celi život rmbajući za nevidljive gazde koji će im sad i njihov krvavo zarađeni novac učiniti nevidljivim. Trend ukidanja gotovine, keša, zahvatio je Evropu poput tornada. Počelo je u Italiji pod izgovorom borbe protiv mafije. Na bankomatu možete podići najviše 1000 eura mesečno, zatim u Španiji, Grčkoj, sad u Francuskoj, zbog terorizma navodno. Najdalje u tome su otišle zemlje Skandinavije, Švedska, Norveška, Danska. U Holandiji je neki neki dan objavljen zakon da kafići i trgovine ne moraju uzimati novčanice ako neće.

Ljudi prihvataju kartice jer je elegantnije, brže itd. Ali, ni ne slute šta će biti kad budu zavisni samo o tom komadu plastike u ruci. Još uvek ima gotovine pa nekako sve je još OK. Ali, kad vam ukinu minus, kad banka samo ugasi vašu karticu ili se banka ugasi itd. Šta onda? Gde ćete posuditi do prvog, ili, zar će stari i nemoćni ili po bolnicama morati davati punomoć svoje kartice komšijama, bližnjima koji su možda i neodgovorni? Svet će se promeniti posve, naše navike, sve, postaćemo novi ljudi za novi, vrli svet. Je li to moguće.

Na prošlom sastanku svetskih moćnika zemalja G-7 raspravljalo se o ukidanju gotovine iz opticaja za sve zemlje Evrope. Glavni “guru” tog projekta bio je nova zvezda na mađioničarskom nebu Peter Bofinger. On je izneo svoj projekat u sklopu svoje leve socijaldemokratske stranke u nemačkom Bundestagu, ali i dao je intervju za Spiegel. Naravno, želi što pre da i u Nemačkoj bude usvojen zakon o bezgotovinskom plaćanju. Nema više troška za štampanje novca, nema više pljački banaka, tačno će se videti ko je kupio tampone a ko polugu zlata itd. Za svaku transakciju od pekara do WC-a u restoranu banka će naravno naplaćivati proviziju, i vama i teti u “klozetu”. Koliko? Pa koliko joj volja. I tako je ta plastika u vašem džepu jedino što još imate, ako se bunite možete ostati i bez toga! Neće biti terorizma, deca će “jesti” samo zdravu travu, zamislimo svet bez ratova, bez droge, bez prevara. Provala bez korupcije.

Ukidanje gotovine je u stvari znak dolaska antihrista na zemlju. “Novac je uzrok zla u svetu pa vam zato ni ne treba” eto, to je ono što je Veliki Peter poručio narodu. Ne tako dorektno, naravno, svi su oni licimerno lingvistički izobraženi PRovci, ali ipak je rekao baš to. I to baš uoči velikog rata o kojem svi bruje, baš sad kad je skoro cela planeta u ratu , u poplavama, u haosu, u takvom moralnom neredu Peter prodaje maglu o boljem svetu.

Samo ako dozvolite da vam uzmemo još i to malo što imate, tu jadnu šaku dolara ili eura na vašem krvavom dlanu. Nećemo trebati kamere za svoje novo roblje, ništa od skupe zaštitarske opreme, samo ću pratiti trag vaše kartice i znati gde ste i šta radite. A kad im dosadite samo će vas “ugasiti”. Ni u crkvu se nećete moći sakriti, znaće za svaku vašu milostinju.

default

Posle završetka srednje škole Marko je, svestan da će teško doći do posla u rodnom mestu, otišao u Nemačku. Meðutim, vremenom je shvatio da najrazvijenija zemlja EU nije najbolja opcija za njega.
Tomislavgrad (nekadašnje Duvno) mestašce je u jugozapadnoj Bosni i Hercegovini sa oko pet hiljada stanovnika koji već decenijama idu na Zapad u potrazi za boljim životom. Jedan od njih je i Marko Bagarić koji je otišao u Nemačku, ali se vratio kad je shvatio da to ipak „nije za njega jer se radi od ponedeljka do petka”.

– Živiš radnu nedelju od ponedeljka do petka i fokusiran si na rad. Prespavaš i sutra na isti posao. Vikendom izađeš. Živiš od plate do plate – rekao je Marko koji je sreću okušao u Minhenu.

Njemu se, ipak, svideo način na koji se Nemci ophode i prema zemljacima i prema gastarbajterima.

– Bez obzira na godine svako te smatra ozbiljnim, primerenim za rad, niko ne tračari o tebi ukoliko radiš svoj posao kako treba. Nema nikakvih glupih komentara, nikoga ne zanima ko si i šta si u privatnom životu. Važno je da dobro obavljaš posao – objasnio je za Deutsche Welle.

Marko je u Nemačkoj radio na gradilištu, pospremao, postavljao klima ureðaje i često radio noćne smene. U Minhenu je proveo šest meseci i za to vreme promenio nekoliko poslova.

– Uvek sam razmišljao o povratku, na šetnje sa psom i kafu sa rajom. Nisam želeo da budem prazan iznutra – objasnio i shvatio da Nemačka jednostavno nije za njega.

– Imam dobrog oca i dedu. Imam sve. Uz malo volje i truda mogu dosta toga i ovde da ostvarim. Tu sam se rodio i mislim da ne treba više da govorim zašto sam se vratio. Ostajem u BiH i nastojim da se i dalje formiram kao osoba. Okrenuo sam se drugim stvarima, za sada sam zadovoljan životom koji vodim – zaključio je.

default

Nekima će život Danaca izgledati dalek i neprihvatljiv. Ipak, prema istraživanju stručnjaka sa Univerziteta Kolumbija, Danci su najsrećniji narod na svetu.
Danci su, prema izveštaju o sreći koje su napravili stručnjaci njujorškog univerziteta, najsrećniji narod, iako im zima traje duže nego ostala tri godišnja doba zajedno i mrak većinu godine pada već u 16 sati.


 
Danska ima 5,4 miliona stanovnika, nalazi se na severu Europe, BDP po glavi stanovnika iznosi gotovo 44.000 evra, što je drugi najveći BDP u Evropskoj uniji. Statistika pokazuje da sa svojom zaradom žive 25 posto bolje od prosečnog stanovnika EU. Za socijalnu zaštitu izdvajaju čak 35 posto BDP-a. Zaposleno je oko 76 posto stanovništva u dobi od 20 do 65 godina, a nezaposlenost je u krizi dosegla zabrinjavajućih 7,5 posto, piše Jutarnji list.
Kada se Zagrepčanka Kristina Volsperger Danilovski s porodicom početkom 2009. godine preselila u Kopenhagen, bila je svesna da odlazi u naprosto drugačiju državu. Njen je suprug poslom vezan uz Kopenhagen pa su razmišljali o mogućem preseljenju. Krajem 2007. godina rodila je sina, a još tokom porodiljskog počeli su da planiraju život u Kopenhagenu. Kad je i ona, danas 40-godišnja magistarka hemije, dobila posao u farmaceutskoj industriji u Kopenhagenu, odlučili su se na preseljenje.
 
 
- Htela sam da živim vani i probam nešto drugo i nisam požalila - kaže Volsperger Danilovski.
 
Prvi šok - upis u jaslice
 
Prvi susret s potpuno drukčijim konceptom života bio joj je vezan za upis deteta u jaslice. Arhitektura Kopenhagena je prekrasna i očekivala je vesele, šarene, tople jaslice i zainteresovane, posvećene vaspitačice. Meðutim, dete je upisala u zgradicu nalik baraki, sa sivim zidovima i podovima, bez boja, igračaka i crteža, a čuvale su ga vaspitačice koje jedva da su se bavile detetom.
Danci veruju da decu od ranih nogu treba odgajati da budu individualci, da treba da se brinu sami o sebi i animiraju se sami. Danske mame ne trče za svojom decom i ne viču “nemoj, nemoj, pazi, pašćeš”. One veruju da mora da padne i da će tako naučiti. U prvim jaslicama mog sina, koji je jedva imao dve godine, smatrali su da je u redu da izlazi bez kape po snegu i kiši i promrzne i pokisne jer sledeći put sigurno neće zaboraviti kapu - priča Kristina.


 
Našem mentalitetu to je teško da prihvati, ali Kristina upozorava: Danci odrastaju u sretne, zdrave i odgovorne ljude. Njihov je pristup samo drugačiji.
 
- Nema tu ocene šta je bolje ili lošije - to je prosto različito. Je li bolje stalno skakati oko dece kao što mi radimo? Je li bolje to što naši vrtići moraju biti roze i plavi i puni cveća? Je li to objektivno bolje? Je li naš mentalitet u kojem se zadnja para daje za decu bolji? Je li bolje da roditelji nemaju ništa, ali deca nose brendiranu odeću i slave skupe roðendane? Ne znam! Toga, recimo, u Danskoj nema. Odeća se kupuje samo kad se mora, i to jeftina, igračke su retke, kao i slatkiši. Verovatno je najbolji put negde u sredini - kaže Kristina.
 
Neprikosnovena žuta kartica
 
Da bi postojao u Danskoj, da bi imao ime, adresu, auto ili televizor, da bi mogao da uplatiš loto, platiš struju, pozajmiš knjigu u biblioteci ili upišeš fitnes klub - moraš da imaš žutu karticu. Malu plastičnu žutu karticu sa desetocifrenim brojem CPR. Taj broj je poput velikog brata - zna sve, baš sve o tebi i prati svaku, i najmanju promenu: ta kartica “zna” gde živiš, jesi li oženjen i kime, koliko imaš dece, u koji vrtić ili školu idu, gde radiš, kolika ti je plata, koliko imaš računa i u kojim bankama, šta poseduješ u Danskoj, a šta u inostranstvu, ko ti je doktor, imaš li mesečnu kartu za metro...

default

Bobi Gan smatra se pravim američkim šampionom u sportu poznatom samo među podzemljem.

Naime, gomila muškaraca se golim rukama, bez ikakve zaštite, bore jedni protiv drugih u okršajima, sličnim uličnim tučama, koji, naravno, nisu ni dozvoljeni zakonom.

Nedavno je Bobi Gan dozvolio novinarima da zavire u njegov mali, ilegalni svet. Zabeležili su i kako obara još jedan neslavni rekord. Priča se da je njegov skor - 71. pobeda i nijedan poraz.

Gan priznaje da mu je takva reputacija donela velike probleme i on je tako postao velika meta.
"Svi hoće da me srede i da se tako proslave. Moram da čuvam leđa", kaže Gun koji je savladao mnoge profesionalne boksere, majstore borilačkih veština i druge borce.

Razlika između ovakvog pesničenja i ulučnih tuča je što ipak postoji set pravila koji mora da se poštuje. Primera radi, ne sme se udariti protivnik dok je na zemlji.

 

Mnogima je privlačno da uđu u ring i da se pesnicama, bez ikakvih rukavica, bore i to za nagradu od nekih 50.000 dolara. Ipak, ne čini se da će u neko skorije vreme ovaj sport postati profesionalan i svrstan u ostale (uobičajene) sportske discipline.

Strana 1 od 18

Novosti dana Politika Ekspres 

Ekspres Politika predstavlja online magazin sa osvrtom na dnevno političku situaciju u Srbiji i svetu. Ovaj online news portal nije ni u kakvoj vezi sa kompanijom Politika AD koja se bavi izdavanjem magazina: Bazar, Politikin Zabavnik, Ilustrovana Politika, Viva, Svet kompjutera, Mali Politikin Zabavnik, Enigmatika i Razbibriga, kao i dnevnih novina Politika i Sportski žurnal, a koje izlaze pod firmom Politika novine i magazin. Politika Ekspres Online predstavlja poslednji pravi tabloid u Srbiji koji se nalazi među TOP 50 najčitanijih sajtova u Srbiji

Go to top