Ksenija je 10. oktobra postala nedostupna na mobilni. Porodica je odmah pozvala policiju. Ubrzo je postalo jasno da je Ksenija otišla da se nađe sa potencijalnim kupcima svog automobila "audi K5".

Na njen oglas se javila, navodno jedna trudna devojka i zamolila je da se odveze auto do predgrađa. Volonteri su brzo organizovali potragu. Velika grupa je "češljala" oblast u kojoj je nestali mobilni telefon poslednji put bio dostupan. Hiljade dobrovoljaca odazvalo se pozivu. Nakon nekoliko dana, Ksenija je tražio ceo Jekaterinburg, pa čak i stanovnicii susednih gradova.

Nakon nekoliko dana Ksenijin auto otkriven je u Čeljabinsku. Unutra su bile mrlje od krvi. Novi vlasnik auta je rekao da su ga posetila dva muškarca i žena, pokazali dokumenta za automobil, pasoš vlasnika, posle čega su mu prodali vozilo

"Novi kupac nije imao nikakvih sumnji, ali je, za svaki slučaj, bezbednosnim kamerama snimio prodavce", kaže izvor iz policije i nastavlja: "Tako smo videli lica osumnjičenih, a ubrzo saznali gde žive i odmah ih priveli."

Svo troje je iz Jekaterinburgu i njima će biti određen pritvor. Prema izvoru u policiji, jedan od osumnjičenih je Marat Akhmetvaliev, 42-godišnji stanovnik Čeljabinska.

"Marat je oženjen, radio je kao taksista. Od 9. septembra se nije javljao", objašnjava njegova sestra Gulnara za RIA Novosti. Prema njenim rečima, porodica je šokirana.

Ksenia Katorgin se preselila u Jekaterinburg iz Kamensk-Uralskog pre nekoliko godina. Dobila je posao menadžera u jednoj kompaniji. Prijatelji kažu da je podigla hipotekarni kredit za stan u izgradnji, jer je želela da živi sa devetogodišnjom ćerkom koja je privremeno živela kod bake. Novac od prodaje automobila planirala je da potroši za otplatu duga.

Stručnjaci upozoravaju one koji prodaju auto da se sa potencijalnim kupcima ne sreću noću, u zabačenim krajevima, već preko dana i na prometnim mestima. Obavezno treba povesti nekoga od prijatelja ili članova porodice.

Na društvenoj mreži Tviter osvanuo je nesvakidašnji video u kojem se može videti pravoslavni sveštenik kako barata sabljama kao pravi samuraj.

Ovaj sveštenik, sudeći po videu, radi kao trener aikido veština, ali uprkos tome ne odustaje od crkvenog oltara.

s

Čovek koji govori ruski jezik objavio je juče snimak napuštene američke baze na severu Sirije, istog dana kad je Rusija objavila da su njene snage ušle u region, piše NBC njuz.

Na snimku se čuje kako čovek kaže: "Hajde da vidimo kako su Amerikanci živeli". Video je postavljen na društvene medije iz prazne baze kod Manbidža u pokrajini Alepo, oko 25 kilometara od turske granice.

 

Pukovnik američke vojske Majls Kagins, glavni portparol američke kampanje u Siriji, potvrdio je da je Manbidž evakuisan u okviru "namernog povlačenja sa severoistoka Sirije", nakon što je predsednik Donald Tramp naredio okončanje američkog prisustva u tom području.

 

Tramp je prošle nedelje rekao da će se Sjedinjene Države povući sa kurdskih teritorija na severu Sirije i da se neće mešati u tursku invaziju, koja smatra kurdsku miliciju neprijateljskom i povezuje je sa antivladinim pobunjenicima u Turskoj.

Američko povlačenje, koje je očistilo put turskoj invaziji, naširoko je osuđeno u SAD i šire zbog napuštanja kurdskih Sirijskih demokratskih snaga, glavnog saveznika u regionu u borbi protiv Islamske države.

 

Kurdske snage su se borile za sekularnu vladu u Siriji, ali nakon turske invazije nisu imale izbora nego da potraže pomoć od sirijskog predsednika Bašara al Asada, kojeg podržava Rusija.

 

Rusko Ministarstvo odbrane je juče saopštilo da su ruske snage ušle u osetljiva područja u Siriji i da patroliraju duž turske granice da spreče sukobe između turskih i sirijskih snaga.

Svako ko sumnja da Rusija neće popuniti politički vakum u Evropi koji ostavljaju SAD trebalo bi samo da pogleda Balkan. Glavni cilj nije Hrvatska, koja je članica EU i NATO, nije ni Srbija koja ima dugu istoriju veza sa Moskvom. Kremlj se fokusirao na BiH, piše Forin Polisi.

"BiH je administrativno podeljena na dva decentralizovana entiteta - Federaciju BiH i Republiku Srpsku. Ruska politika se sastoji u podržavanju za osamostaljenje Srpske", navodi ovaj list.

Prema navodima FP sledećeg meseca će u Banjaluci postaviće se kamen temeljac za novu crkvu u čast ruskog cara Nikole II Romanova. Po završetku hrama u njemu će služiti i ruski i srpski sveštenici.

"Najintenzivnija saradnja između bosanskih Srbba i Rusije je preko snaga bezbednosti Republike Srpske. Srpskoj naime po Dejtonskom sporazumu nije dozvoljeno da ima svoju vojsku ali Srpska ima svoje policijske snage koje održavaju tesnu vezu sa Moskvom. Tokom posete ruske delegacije Banjaluci 2016. godine razgovori su bili fokusirani na uspostavljanju partnerstva između RS i ruske policije po pitanjima koja se odnose na sakupljanje opbaveštajnih podataka kao i na borbu protiv terorizma i organizovanog kriminala.

Srpska je takođe pristala da ugosti ruske policijske trenere kao i da svoje pripadnike specijalnih jedinica u Moskvu na obuku. Od tada ruski obaveštajci (bivši pripadnici Federlne službe bezbednosti) često drže predavanja i predaju na Policijskoj akademiji u Srpskoj kao i na Fakultetu za bezbednost u Banjaluci", navodi Foren Polisi.

Kako se dalje navodi, pod izovorom da je namenjeno borbi protiv terorizma Srpska jača svoje policijske snage a ponekad i uz pomoć Rusije.

"Takođe, u Srpskoj se vodi rasprava o otvaranju ruskog humanitarnog centra sličnom onom u Nišu. Treba podsetiti da je Rusija zatražila da njihovo osoblje u centru u Nišu dobije diplomatski statsu", piše FP i dodaje:

"Milorad Dodik, predsednik Republike Srpske ima puno razloga da na predstojećim izborima u oktobru igra na pro-rusku kartu iako su neki od njegovih savetnika otvoreno prozapadni. Za sada su političke i ekonomske veze Moskve i Banjaluke i dalje simbolične. Ali veze će nastaviti da se produbljuju ako Dodik, kako se očekuje, osvoji oktobarske predsedničke izbore. Postepena strategija Rusije verovatno neće uključiti bilo kakve iznenadne poteze. Ali može dovesti u iskušenje Sarajevo ili njegove zapadne saveznike da intervenišu kako bi sprečili razlaz Banjaluke i ostatka BiH, što bi moglo da dovede do neizbežne i nepredvidive reakcije Rusije".

Ne trebaju nam “Bogati klinci Instagrama” iz Azije, Hrvatske ili Bosne i Hercegovine - mi imamo decu lokalnih moćnika, političara, preduzetnika i slično, koja s vremena na vreme osvanu u medijima i to ne zbog svojih izvanrednih poslovnih, obrazovnih ili humanitarnih podviga, već kao čisti prikaz nezamislive moći prosečnom građaninu.

Deca moćnika aktivna su na Fejsbuku, Instagramu i drugim društvenim mrežama gde objavljuju fotografije koje svedoče o lagodnom životu, praćene podsmehom spram onih koji se drznu da zadirnu u njihov svet i sve ono na što misle da imaju pravo.

U Vinkovcima je prošle nedelje brutalno pretučen mladić koji je sada van životne opasnosti. Incidentu je prisustvovao Domagoj Culej, sin HDZ-ovog saborskog zastupnika Steve Culeja, a prema navodima policije dobiće krivičnu prijavu, kao i svi drugi koji su bili tamo. Domagoj Culej nije učestvovao u tuči, a kako kaže Stevo Culej policija je ustanovila da njegov sin nije imao nikakav kontakt s pretučenim mladićem.

Stevo Culej je sam sina odveo na policiju i pričekao da se završi sa obradom slučaja. Stevo Culej takođe tvrdi kako postoji snimak kamere koja potvrđuje da njegov sin nije umešan. Domagoj Culej je od ranije poznat javnosti, a posebno zbog aktivnosti na društvenim mrežama gde se u statusima, koji su čak bili javni, pohvalio tatinom platom koja ne iznosi "sramotnih" 14.500 kuna (malo manje od 2.000 evra).

Stevo Culej, međutim, ima objašnjenje za svaki nestašluk svoga sina, pa je tako ovaj ispad objasnio sinovljevom frustracijom proživljenom posle medijskih napada na oca, dodajući da su Domagoja ga ljudi nazivali sinom "uhleba" (osoba koja prima platu iz državnog proračuna za rad koji ne rezultira stvaranjem dodatne vrednosti u smislu proizvodnje dobara ili pružanja usluga koji korisnicima istih povećava kvalitetu života), lopova i slično.

Kad je Domagoj čestitao Novu godinu svojim prijateljima na Fejsbuku citatom pjesme "Jasenovac i Gradiška stara", Stevo Culej je rekao kako je sinu objasnio da nije vreme da se takve stvari puštaju i da se to slušalo u nekom posleratnom periodu.

Svi su navedeni statusi nakon objavljivanja u medijima obrisani, a Domagojev profil očišćen od spornih komentara i fotografija. Na Instagramu se može se videti tek nekoliko fotografija njega samog, blistavog tamnoplavog BMW-a i novčanica koje većina građana na takvoj hrpi ne vidi u svom radnom ili životnom veku.

Ipak, Domagoj Culej bar nije punio novine zbog žestokih okršaja sa zakonom, što se za druge tatine sinove ne može reći. Tako se Hrvoje Đakić, sin zastupnika Josipa Đakića, tri puta zaleteo autom u čoveka. Hrvoje je pravosnažno osuđen u Zadru zbog pokušaja ubistva Zadranina Predraga Vukčevića na ostrvu Ugljanu u januaru 2010. Posle svađe i koškanja pred diskotekom.

Hrvoje se, pod uticajem alkohola, zaleteo automobilom na Vukčevića, a uspeo je da ga udari u trećem naletu. Dobio je uslovnu zatvorsku kaznu od 10 meseci jer je bio otac dvoje maloletne dece i veoma pijan.

Vladimir Arlović, sin današnjeg ustavnog sudije Mate Arlovića je 2005. skakao i urinirao po vozilu u kojem su bile dve devojke ispred noćnog kluba u koji ga obezbeđenje nije pustilo. Vladimir je još 2002. kao maloletnik udario policajca koji je intervenisao zbog narušavanja javnog reda i mira u dvorištu osnovne škole.

U poređenju sa decom političara, naslednici tajkuna su brutalniji - 2002. i 2007. Tri mlade devojke poginule su u udesima dok su za volanom automobila sedeli sinovi poznatih preduzetnika.

Ivan Primorac, sin tajkuna Marijana Primorca, je 2002., kad je imao 17 godina, automobilom udario maloletnu Anu Andrijašević i Katu Erceg, koje su tada poginule. Kazna od dve i po godine smanjena mu je za šest meseci sa šokantnim obrazloženjem da on dolazi “iz porodice društveno prihvatljivog ponašanja” i da je uspešan student fakulteta u inostranstvu.

Ivan je odležao 22 meseca u pulskoj Valturi posle čega je otišao na školovanje u švajcarski Lucern. Prvi blindirani BMW, u kojem se bivši premijer Ivo Sanader vozio od 2004. do 2007. i koji je vredan 4,2 miliona kuna, poklonio mu je otac, koji je to priznao i USKOK-ovim istražiteljima.

Hrvoje Žužić, sin velikogoričkog tajkuna Željka Žužića, je 2007. sa 2,15 promila alkohola u krvi, vozeći BMW brzinom od 111 kilometara na sat, izazvao nesreću u kojoj je poginula 19-godišnja Ružica Pavić, a njen dečko teško povređen. Žužić je osuđen na pet godina zatvora, a pušten je više od godinu dana ranije jer se uzorno ponašao i zato što mu se u zatvoru pogoršalo psihičko stanje.

Smrznuto telo žene sovjetske alpinistkinje pronađeno je na najvišem planinskom vrhu Evrope, 31 godinu nakon što je nestala. Telo je bilo potpuno prekriveno ledom i izgledalo je kao "voštana lutka".

Spasilački tim pronašao je ostatke Elene Basjikine na visini od 5.650 metara na planini Elbrus u južnoj Rusiji. Njeno telo bilo je potpuno prekriveno ledom kada ga je pronašla grupa turista.

Basjikina, koja je imala 36 godina kada je preminula, nestala je 1987. godine zajedno sa još šest planinara.

Spasioci su u blizini pronašli Aeroflotovu avionsku kartu od Moskve do planinskog odmarališta, koja datira od 10. aprila 1987, kada je Mihail Gorbačov vladao zemljom pre raspada SSSR-a.

 

Njen SSSR pasoš takođe je pronađen sa njenim stvarima. Spasioci su verovali da je šestoro planinara zatrpala lavina.

Njeni rođaci izjavili su da su strahovali da je Elena kidnapovana ili zadržana kao talac u opasnom predelu Kavkaza, ali su obećali da će joj prirediti pristojnu sahranu.

Rođak Evgenij je rekao da je Elenina majka preminula ubrzo nakon njenog nestanka, jer joj se pogoršalo zdravlje.

 

"Sve ove godine čekali smo da je pronađu. Pokušavali smo da utvrdimo šta joj se dogodilo, plašili smo se da je kidnapovana i da je negde drže kao taoca. To je veoma opasno područje" rekao je Evgenij.

Elena nije bila udata i nije imala dece kada je nestala pre 31 godinu. Svi su govorili da su planine bile njena velika ljubav.

Sa Elenom je nestala njena najbolja prijateljica Valentina Lapina i još pet muškaraca. Njeno telo je prvo koje je pronađeno posle toliko godina.

Snimak sa ulica Amerike, na kojem je jedan crnac, go do pojasa, koji se bori sa čak šestoricom policajaca, postao je viralan. 

Na video snimku se vidi kako policajci pokušavaju da savladaju gospodina, a on neće da se preda, pa neće, iako oni na njemu koriste i pesnice, i pendreke i sve drugo što im zakon dozvoljava. 

Policajci, njih šestorica, na kraju su ipak uspeli da ga nekako obuzdaju i obore na asfalt.

Ipak, tu nije bio kraj: nemoćan da uradi bilo šta drugo, čovek je počeo da ih ujeda. 

Pogledajte:

s

Najsevernija etiopska regija Tigraj poznata je po neobičnim monolitnim crkvama koje su uklesane u krečnjačke stene, a najspektakularnija među njima je Abuna Jemata Guh (Abuna Yemata Guh), koja se izdiže na 198 metara visine.

Do nje se stiže samo na jedan način - penjanjem uz surove litice. Bez zaštitnih ograda, užadi ili bilo kakve druge pomoći.

Vernici se penju samo da se pomole i prisustvuju liturgiji. U podnožju stene se izuju, operu noge i počnu da se veru. Uspon traje i dva sata.

Taj put već 47 godina svakodnevno prolazi glavni sveštenik, Gebre Rufael Asreseha. Iako je ovo najopasnija crkva na svetu zbog svoje jedinstvene lokacije, nijedan sveštenik nije pao ili se povredio dok se verao uz liticu.

Inače, crkva je dobila ime prema jednom od devet etiopskih svetaca, Abuni Jematu, koji ju je i isklesao u V veku.

I dok jedni tvrde da je ovu lokaciju  izabrao da bi crkva bila bliže nebesima, drugi veruju da je hteo da je sakrije od mogućih neprijatelja.

Posebnu pažnju privlače freske na zidovima. Sve su originalne, a savršeno su se očuvale zahvaljujući toplom vremenu bez vlage.

Kad su iz Gugla pokušali da snime nemačke ulice, Nemci su "poludeli“, a bilo je i incidenata u kojima su porazbijali vozila i kamere.

Postavlja se pitanje da li dobar istorijski razlog za nepoverljivost Nemaca prema njima i da li je Gugl loš kao Gestapo ili Štazi, ali generalni stav je da u Nemačkoj "gugl strit vju" nije dobrodošao.

Od svog lansiranja 2007. godine "Gugl strit vju" mapirao je milione kilometara ulica širom sveta, snimao je čak i u svemiru i okeanu, ali u Nemačkoj nema pristup. Ako na Gugl mapama kliknete na ikonicu pegman, pojaviće se zanimljiv prizor – cela Evropa je prekrivena plavim linijama koje indiciraju da je aplikacija dostupna, ali su Nemačka i Austrija gotovo sasvim prazne.

Ima nekoliko mogućih razloga za to, a jedan od njih je što su Nemci slavno ljubomorni na svoju privatnost, a to je stav koji dele sa svojim kulturološki bliskim susedima Austrijancima.

Nemci su ekstremno posesivni oko svojih ličnih podataka i šokira ih spremnost ostatka sveta da dele svoja imena, adrese, liste prijatelja i onlajn istoriju pretraživanja.

Prema istraživanju objavljenom u magazinu Harvard biznis rivju, prosečni Nemac je spreman da plati do 184 dolara kako bi zaštitio svoje lične zdravstvene podatke. S druge strane, to prosečnom Britancu vredi maksimalno 54 dolara, a za Kineze taj trošak može biti i jednocifren.

Razlog je trauma čak dva totalitarna režima nad svojim glavama u svojoj nedavnoj prošlosti - Trećeg rajha i komunističke Istočne Nemačke.

Oba režima zahtevala su totalnu kontrolu nad svojim građanima, a u godinama nacizma najvažniji instrument države bila je tajna državna policija Gestapo, dok je u Istočnoj Nemačkoj to bio Štazi.

U tim sistemima građani su u stvarnosti izgubili svoje pravo na privatnost i mogli su biti proglašeni kriminalcima zbog svojih privatnih misli i radnji, što je rezultiralo strogom kaznom.

Kao i kod mnogih drugih aspekta nacističke vladavine, posleratna Nemačka je primenila „ni vider“ (nikad više) politiku kada je u pitanju kršenje privatnosti.

To je jedan od razloga zašto prvi član tada još samo zapadnog nemačkog posleratnog Ustava kaže: „Ljudsko dostojanstvo će biti neprikosnoveno. Njegovo poštovanje i zaštita je dužnost svih državnih tela.“

Strane kompanije koje posluju u Nemačkoj moraju da se prilagode nekim od najstrožih zakona o privatnosti na svetu. Ali "nikad više" je teško održavati u svetu koji sve više minira i monetizuje lične podatke. Kao rezultat toga, neumoljivi napredak digitalizacije posmatra se s mešavinom fatalizma i nesigurnosti.

Primer je podeljenost Nemačke naspram društvenih medija. Iako instinktivno ne veruju velikim kompanijama poput Gugla i Fejsbuka, Gugl u Nemačkoj pokriva 90 odsto tržišta pretraživača, dok profil na Fejsbuku ima više od polovine Nemaca.

I dok se nemačka makroekonomija oslanja na visoke tehnologije kako bi zadržala svoj globalni položajni položaj, na mikroekonomskom nivou dobar i staromodni novac i dalje je kralj.

Hrvatski mediji pišu o mladoj Kristini Penavi, devojci koja ima štand s mandarinama u Zagrebu.

Obišle su je brojne redakcije hrvatskih portala, a svi tvrde da je ova 20-godišnjakinja nevjerovatno ljubazna i simpatična.

-Ona ima pune ruke posla - navodi se u jednom od tekstova koji su napisani o Kristini.

Osim što prodaje mandarine, mnogi se žele i fotografisati s njom te izlaze iz automobila ulazeći u gužvu kako bi došli do nje.

Kristina kaže kako je navikla na gužvu, trube automobila i buku. Sudara, kako kaže, još nije bilo. Ona radi od devet do 19 sati, a u tom periodu uspe prodati čak i do 300 kilograma mandarina.

View this post on Instagram

A post shared by ? KRISTINA ? (@lareina1134) on

Kupci su uglavnom muškarci i nije im teško čekati u redovima da dobiju kilogram Kristininih mandarina.

View this post on Instagram

A post shared by ? KRISTINA ? (@lareina1134) on

Hrvatski portal 24sata prozvao ju je "Pamelom Mandarison" te su dopisali kako na mestu gde ona radi nije potreban radar, jer se svi vozači kreću po ograničenju, a nekad čak i ispod njega.

View this post on Instagram

A post shared by ? KRISTINA ? (@lareina1134) on

Već je poznata svim Zagrepčanima, jer je ranije prodavala lubenice, dok je na društvenim mrežama možete videti kako promoviše parfeme.

Strana 1 od 47

Novosti dana Politika Ekspres 

Ekspres Politika predstavlja online magazin sa osvrtom na dnevno političku situaciju u Srbiji i svetu. Ovaj online news portal nije ni u kakvoj vezi sa kompanijom Politika AD koja se bavi izdavanjem magazina: Bazar, Politikin Zabavnik, Ilustrovana Politika, Viva, Svet kompjutera, Mali Politikin Zabavnik, Enigmatika i Razbibriga, kao i dnevnih novina Politika i Sportski žurnal, a koje izlaze pod firmom Politika novine i magazin. Politika Ekspres Online predstavlja poslednji pravi tabloid u Srbiji koji se nalazi među TOP 50 najčitanijih sajtova u Srbiji

Go to top