ŠTA TO NEMCI KRIJU OD OSTATKA SVETA: Na Gugl strit vjuu samo je Nemačka prazna rupa! Postoji nekoliko razloga za to

Kad su iz Gugla pokušali da snime nemačke ulice, Nemci su "poludeli“, a bilo je i incidenata u kojima su porazbijali vozila i kamere.

Postavlja se pitanje da li dobar istorijski razlog za nepoverljivost Nemaca prema njima i da li je Gugl loš kao Gestapo ili Štazi, ali generalni stav je da u Nemačkoj "gugl strit vju" nije dobrodošao.

Od svog lansiranja 2007. godine "Gugl strit vju" mapirao je milione kilometara ulica širom sveta, snimao je čak i u svemiru i okeanu, ali u Nemačkoj nema pristup. Ako na Gugl mapama kliknete na ikonicu pegman, pojaviće se zanimljiv prizor – cela Evropa je prekrivena plavim linijama koje indiciraju da je aplikacija dostupna, ali su Nemačka i Austrija gotovo sasvim prazne.

Ima nekoliko mogućih razloga za to, a jedan od njih je što su Nemci slavno ljubomorni na svoju privatnost, a to je stav koji dele sa svojim kulturološki bliskim susedima Austrijancima.

Nemci su ekstremno posesivni oko svojih ličnih podataka i šokira ih spremnost ostatka sveta da dele svoja imena, adrese, liste prijatelja i onlajn istoriju pretraživanja.

Prema istraživanju objavljenom u magazinu Harvard biznis rivju, prosečni Nemac je spreman da plati do 184 dolara kako bi zaštitio svoje lične zdravstvene podatke. S druge strane, to prosečnom Britancu vredi maksimalno 54 dolara, a za Kineze taj trošak može biti i jednocifren.

Razlog je trauma čak dva totalitarna režima nad svojim glavama u svojoj nedavnoj prošlosti - Trećeg rajha i komunističke Istočne Nemačke.

Oba režima zahtevala su totalnu kontrolu nad svojim građanima, a u godinama nacizma najvažniji instrument države bila je tajna državna policija Gestapo, dok je u Istočnoj Nemačkoj to bio Štazi.

U tim sistemima građani su u stvarnosti izgubili svoje pravo na privatnost i mogli su biti proglašeni kriminalcima zbog svojih privatnih misli i radnji, što je rezultiralo strogom kaznom.

Kao i kod mnogih drugih aspekta nacističke vladavine, posleratna Nemačka je primenila „ni vider“ (nikad više) politiku kada je u pitanju kršenje privatnosti.

To je jedan od razloga zašto prvi član tada još samo zapadnog nemačkog posleratnog Ustava kaže: „Ljudsko dostojanstvo će biti neprikosnoveno. Njegovo poštovanje i zaštita je dužnost svih državnih tela.“

Strane kompanije koje posluju u Nemačkoj moraju da se prilagode nekim od najstrožih zakona o privatnosti na svetu. Ali "nikad više" je teško održavati u svetu koji sve više minira i monetizuje lične podatke. Kao rezultat toga, neumoljivi napredak digitalizacije posmatra se s mešavinom fatalizma i nesigurnosti.

Primer je podeljenost Nemačke naspram društvenih medija. Iako instinktivno ne veruju velikim kompanijama poput Gugla i Fejsbuka, Gugl u Nemačkoj pokriva 90 odsto tržišta pretraživača, dok profil na Fejsbuku ima više od polovine Nemaca.

I dok se nemačka makroekonomija oslanja na visoke tehnologije kako bi zadržala svoj globalni položajni položaj, na mikroekonomskom nivou dobar i staromodni novac i dalje je kralj.

Leave a comment

Make sure you enter all the required information, indicated by an asterisk (*). HTML code is not allowed.

Novosti dana Politika Ekspres 

Ekspres Politika predstavlja online magazin sa osvrtom na dnevno političku situaciju u Srbiji i svetu. Ovaj online news portal nije ni u kakvoj vezi sa kompanijom Politika AD koja se bavi izdavanjem magazina: Bazar, Politikin Zabavnik, Ilustrovana Politika, Viva, Svet kompjutera, Mali Politikin Zabavnik, Enigmatika i Razbibriga, kao i dnevnih novina Politika i Sportski žurnal, a koje izlaze pod firmom Politika novine i magazin. Politika Ekspres Online predstavlja poslednji pravi tabloid u Srbiji koji se nalazi među TOP 50 najčitanijih sajtova u Srbiji

Go to top