Školski izlet završio se tragedijom , kada je tinejdžerka Sara Manitoski (16) iz Kanade pronađena mrtva, a sada je utvrđen i uzrok njene smrti.

Saru su njeni vršnjaci posle povratka sa doručka pronašli kako leži na krevetu u besvesnom stanju pored uključenog alarma. Bolničari su pokušali da je reanimiraju, ali bezuspešno.

Ustanovljeno je da je devojčica umrla usled sindroma toksičnog šoka. To je zaključeno na osnovu simptoma koje je Sara imala, a na tamponu u njenom telu pronađena je bakterija Staphylococcus aureus.

Ova bakterija stvara toksine koji izazivaju groznicu, napade i smrt. Najveći rizik je za su mlade devojke koje još nisu izgradile antitela, ali su napadaju i muškarce, decu i žene u menopauzi.

Drugi faktori rizika su opekotine ili posekotine na koži, ili virusne infekcije poput gripa. Ovo stanje je ekstremno retko i 2016. je prijavljeno svega 40 takvih slučajeva u SAD.

Žene koje imaju menstruaciju češćim menjanjem tampona sprečavaju da se bakterija razvije i izazove toksični šok.

"Malo se zna o tome i treba do dovesti u fokus. Tako nepotrebna i tragična stvar desila se tako neverovatnoj mladoj osobi!", napisala je Sarina sestra Karli krajem prošle godine na “Fejsbuku”.

Neki se danas s nostalgijom sećaju Jugoslavije, smatrajući da se tada živelo bezbrižnije i sigurnije, dok drugi misle da je Jugoslavija bila veštačka tvorevina koja je silom decenijama pokušavala da na okupu i u zajedništvu održi nespojive narode.

Međutim, ko zna kakva bi sudbina Jugoslavije bila da je kojim slučajem ostvaren u javnosti malo poznat plan Josipa Broza Tita.

Neki istoričari smatraju da je Tito želeo još veću, moćniju Jugoslaviju, koja ne bi bila samo regionalna sila, već i svetska.

Istoričarka Sabrina Ramet prošle godine je za medije rekla da je SFRJ pod Titom htela da stvori integralnu Jugoslaviju, koja bi uključivala pogranična područja oko Jugoslavije: Grčku, Traciju (ili Trakiju), Albaniju, Bugarsku, bar jedan deo austrijske Koruške, kao i celu talijansku provinciju Furlanija-Julijska krajina.

Među pristalicama jugoslavenskog iredentizma bili su i monarhisti i republikanci u doba pre stvaranja Jugoslavije 1918. godine. Sabina Ramet se poziva i na izjavu političara Svetozara Pribićevića da bi Jugoslavija trebala da se prostire "od Soče do Soluna".

Možda najčudnije na ovoj karti deluje to što su kao deo Jugoslavije navedene i Bugarska i Albanija.

Ipak, navodi se da je politički pokret Zveno u Bugarskoj podržavao ideju uključenja Bugarske i Albanije u zajedničku državu Južnih Slovena. Pokret Zveno učestvovao je u državnom udaru u Bugarskoj 1934. godine.

Zahtevali su savezništvo s Francuskom i uključivanje Bugarske u Jugoslaviju. Čak je i britanska vlada tokom Drugog svjetskog rata podržala ideju stvaranja Velike Jugoslavije, kao odgovor na pristupanje Bugarske Silama Osovine.

Nakon Drugog svetskog rata, Tito je objavio da Jugoslavija polaže prava na Trst kao i Austrijsku Korušku.

"Oslobodili smo Korušku, ali su međunarodni uslovi bili takvi da smo morali privremeno da je napustimo. Koruška je naša i mi ćemo se za nju boriti", poručivao je Tito.

Osim toga, pojavila se zanimljiva karta koja projektuje kako bi SFRJ izgledala da su se Titovi planovi obistinili, i to u dva slučaja:

da je maršalova vizija uključivala Albaniju i delove Rumunjske i Grčke, uključujući i Solun

da je Bledski sporazum između Tita i Dimitrova uključivao integraciju Bugarske u zajednicu jugoslavenskih zemalja

Autor neobične karte ističe da bi u nekom "paralelnom svemiru" komunistička revolucija u Grčkoj barem delimično uspela, čime bi se neki delovi zemlje otcepili i pridružili Jugoslaviji. Isto se odnosi i na Vlašku, bivšu kneževinu, a danas pokrajinu Rumunije 

Da se kojim slučajem ovaj ipak neverovatan scenario dogodio, Jugoslavija bi se prostirala, kako se u tekstu navodi, od Celovca, odnosno Klagenfurta do Istanbula.

Fudbalska reprezentacija Hrvatska napravila je neverovatan uspeh na Svetskom prvenstvu u Rusiji 2018 godine, gde su na opšte iznenađenje stigli čak do finala

Tu se isprečila Francuska koja je "vatrene"  u borbi  za titulu prvaka sveta savladala sa 4:2 ,ali to ne umanjuje istorijski uspeh Hrvatske

Pored fudbalera te zemlje, u centru pažnju je bila i tadašnja predsednica te zemlje, Kolinda Grabar Kitarović!

Njenoj sreći nije bilo kraja, u nekim momentima  se previše opustilaredom je grlila, igrače, selektora, kolege političare, a posebno je pažnju privuklo i njeno skakanje sa fudbalerima u svlačionici nakon važne pobede.

Mnogi su je kritikovali zbog ponašanja u Rusiji,a i fotografija gde predsednika Francuske, Emanuela Makrona,slučajno hvata za međunožje i dalje je prati.

Čini se da će na njenu žalost  još dugo ova fotografija biti predmet šale na njen račun

Stravična sudbina Rasima Ćufurovića (37) iz Velike Kladuše, koji je, u potrazi za poslom, završio kao rob na imanju u Draganiću kod Karlovca, zgrozila je region, pa i svetsku javnost.

Danas, dve godine kasnije, niko od Rasimove bliže rodbine ne zna gde se on nalazi, a pojavile su se sumnje da je ponovo završio u Karlovcu.

"Dobili smo broj mobilnog telefona na koji ga možemo nazvati, ali se na taj broj javlja neki drugi muškarac. Znamo da se, nakon Karlovca, lečio i u Rijeci. Čuli smo da je od jednog čoveka iz Karlovca tražio da ga izvede iz bolnice i da se kod njega nalazi, ali nikakve više informacije nemamo", kazao je Rasimov brat Zlatko Mandić.

Kaže da mu je poznato da Rasim živi od socijalne pomoći koja mu se isplaćuje u Karlovcu, ali nije siguran da li je Centar za socijalni rad upoznat sa tim šta se trenutno dešava s njegovim bratom.

Inače, jezivi slučaj robovlasništva, za šta je u oktobru prošle godine podignuta optužnica protiv osmoro članova porodice Velić, još nije dobio sudski epilog. Suđenje još nije počelo.

Na optuženičkoj klupi trebalo bi da se nađu članovi monstruozne porodice Velić, otac Petar i njegovi sinovi Dražen, Ivan i Igor, i T. V., M. J., R. N. i J. A. Svi se oni brane sa slobode.

Porodica iz pakla pred tužiocem se branila ćutanjem, ali su u potpunosti negirali da su počinili krivično delo protiv čovečnosti i ljudskog dostojanstva. Reč je o trgovini ljudima, protivpravnom oduzimanju slobode i nanošenju teških povreda.

Lekari su ostali šokirani povredama i stanjem u kojem je Rasim dovezen u bolnicu, alarmirali su policiju i klupko strave na imanju je počelo da se odmotava.

Bio je sav izubijan, imao je prelome desne podlaktice, izbijeni su mu zubi, slomljena donja vilica pa je morao na operaciju. Na leđima je imao rane koje su, kako je rekao, nastale kad je poliven sprejem za čišćenje papaka stoke.

Noktiju nije imao, otpali su mu, jer su ga Velići čekićem udarali po prstima na rukama i nogama, a zbog stalnih batina, mokrio je krv. Zbog toga je izgubio 30 kilograma. Kad su ga lekari oporavili, smešten je u sklonište za žrtve trgovine ljudima.

Ćufurović je u aprilu 2016. godine, u potrazi za poslom, došao na njihovo imanje u Draganiću kod Karlovca i tu, pod prisilom i protiv svoje volje, ostao sve do oktobra 2017. Maltretirali su ga psihički i fizički, a od stravične sudbine pobegao je u oktobru 2017. samo zato što su Velići mislili da je umro od povreda koje su mu naneli kad su ga teško pretukli. Bacili su ga polumrtvog iza imanja, iz koje je Rasim ispuzao i došao do komšija, koji su potom pozvali Hitnu pomoć pa je odvezen u karlovačku bolnicu.

Prestolonaslednik Saudijske Arabije, Mohamed bih Salman, još jednom je potvrdio da ne pita za cenu.

On i njegova pratnja rezervisali su ceo hotel sa pet zvezdica "For sizons" u Los Anđelesu, gde će boraviti tri noći.

Sobe u ovom luksuznom hotelu stoje oko 625 dolara za noć, a ukupno ih ima 285. Predsednički apartmani mogu koštati i 10.000 dolara po noćenju.

Ono što je najzanimljivije, sam prestolonaslednik neće boraviti u hotelu, nego će biti u privatnoj rezidenciji, tako da je hotel za njegovu pratnju i istaknute zvanice.

Ovo je prvo prinčevo putovanje u Los Anđeles i to nekoliko meseci nakon što je Saudijska Arabija potvrdila da će ukinuti svoju 35-godišnju zabranu na bioskope.

Salman je doputovao u Los Anđeles kako bi razgovorao sa velikim produkcijskim kućama, uključujući i gigante poput Diznijevog direktora Boba Igera, Ruperta Mardoka i Brajana Grejzera.

Princ je zainteresovan za nove industrije poput zabave, kako se više ne bi oslanjali na arapski glavni izvor zarade - naftu.

Svega tri dana nakon što je 10. jula potpisao dekret o promeni statusa istanbulskog muzeja Aja Sofija u džamiju, predsednik Redžep Tajip Erdogan obećao je “oslobađanje” džamije Al Akse u Jerusalimu. I vratio Tursku u otomansko doba.

Njegov dugo najavljivani, “očekivano-neočekivani” potez vezan za Aju Sofiju naširoko se tumači kao pokušaj okupljanja nacionalističkih glasača uoči vanrednih izbora koji bi mogli da se održe sledeće godine. Kratkoročno.

Dugoročno, ovo je nastavak Erdoganove neo-otomanske politike i jačanja uloge Turske na globalnoj i domaćoj sceni. Invazija na severoistok Sirije prošle jeseni, tekuće potezanje na prava na resurse gasa u Istočnom Mediteranu, tenzije sa Grčkom i Evropskom unijom, kao i stalne čistke na domaćem terenu nakon neuspelog pokušaja puča 2016. – Erdoganova Turska se, izgleda, tek razmahala.

Rodom iz Istanbula, Erdogan je krajem juna izjavio da je Turska blizu da se nađe među deset najvećih ekonomija u svetu. U jeku pandemije korona virusa, on je najavio da će Turska u drugoj polovini godine ostvariti "ogroman zamah u ekonomiji" i da je zemlja “kao nikad pre” blizu da uđe na listu deset najvećih svetskih ekonomija.

- Stupamo u eru u kojoj će se još više osećati prisustvo Turske u pogledu globalne proizvodnje i lanaca snabdevanja… Suočili smo se sa pandemijom tokom koje su čak i razvijene zemlje ostale bespomoćne. Mi nismo imali problema u pogledu zdravstvene infrastrukture, lanaca snadbevanja hranom i medicinskom opremom i efikasnim upravljanjem u pogledu javne sigurnosti - rekao je on.

Bivši fudbaler “Kasimpaše” koji je političku karijeru započeo izborom za gradonačelnika Istanbula 1994, Erdogan je još tokom kampanje za lokalne izbore te godine, kao kandidat islamističke, kasnije zabranjene Partije blagostanja, govorio o “drugom osvajanju” bivšeg Carigrada (Konstantinopolj) – prestonice tri velika carstva – uključujući osmanskog, i to od 1453. kad je Aja Sofija dobila status džamije za sledećih milenijum i po – do 1923.

Gradonačelnik je bio do 1998, kad je sklonjen sa funkcije i osuđen na četiri meseca zatvora zbog podsticanja na religioznu mržnju, nakon što je recitovao pesmu turskog sociologa i pesnika Zije Gokalpa, koji je uvelike uticao na razvoj nacionalizma u Turskoj.

Da Erdogan ne zaboravlja pokazalo se 18 godina kasnije, kad je kao predsednik u jugoistočnom gradu Sirtu, obraćajući se tokom promocije razvojnih projekata početkom maja 2015, na istom mestu – gradskom trgu – pročitao pesmu “da vidi kakve su slobode u novoj Turskoj”.

- Džamije su naše kasarne, kubat naši štitovi, munare su naša koplja, a klanjači naši vojnici… Ovo je sveta vojska koja čuva našu veru – rekao je tada Erdogan završavajući sa “Alahu akbar”, kako je tada preneo Sandzakpress.net.

Zatvor i zabrana političke funkcije nisu ga izbacili iz igre. Erdogan je od hapšenja postepeo napustio otvorenu islamističku politiku i osnovao umereno konzervativnu Partiju pravde i razvoja (AKP). Koosnivač Abdalah Gul, koji je postao premijer nakon pobede AKP 2002, kasnije je poništio Erdoganovu zabranu da se bavi politikom. Erdogan ga je kasnije nasledio na funkciji i ostvario još dve izborne pobede pre nego što je postao predsednik 2014.

Sada međutim izgleda da ponovo pokazuje svoje pravo lice, piše Blic.

Potezanje prava i jačanja prisustva i uloge Turske prati simbolično jačanje islama nad hrišćanstvom, koje dodatno konsoliduje Erdoganovu moć na domaćem terenu. “Blumberg” je preneo da su na dan kad je Erdogan potpisao sporni dekret mnogi vernici plakali ispred Aje Sofije poneti emocijama simboličnog trijumfa.

Dok su stizale međunarodne osude – i iz političkih i iz religioznih krugova – uključujući ruskog patrijarha Kirila i poglavara rimokatoličke crkve papu Franju, Erdogan je poručio da je to “suvereno pravo Turske”.

- Oni koji ne preduzimaju korake protiv islamofobije u svojim vlastitim zemljama napadaju Tursku koja samo koristi svoja suverena prava - rekao je on.

Obraćajući se kritičarima, Erdogan je odgovorio da "oni koji ćute kad se napada Al Aksa” – džamija u Jerusalimu koju mnogi muslimani smatraju okupiranom – ne mogu da govore Turskoj šta da radi sa statusom Aje Sofije.

- Oživljavanje Aje Sofije je nagoveštaj slobode za Al Aksu i korake muslimana iz ere interregnuma (međuvlada) – rekao je Erdogan.

Stručnjak za islam sa Instituta Kato u Vašingtonu Mustafa Akjol objasnio je nakon potpisivanja dekreta da turski religiozni konzervativci veruju u “pravo mača”, odnosno pravo Otomana da nakon osvajanja preimenuju crkvu u džamiju.

- Turska ima suvereno pravo da to uradi ako želi – potvrdio je on.

– Ali ja ih pitam: Šta ćete reći ako Izrael uradi isto Al Aksi? Da li će i to potpasti pod pravo mača?

Aja Sofija – u kojoj je Erdogan u martu 2018. recitovao prvi stih “Kurana” – nije jedina crkva koju je on pretvorio u džamiju. Na listi su i bivša bazilika, a potom muzej Svete Sofije u Izniku (2012) i Trabzonu (2013). Srpski istoričar Dejan Ristić rekao je u ponedeljak da ga je još pre sedam godina zabrinula Erdoganova odluka Erdogana da crkvu u Trabzonu, izgrađenu po ugledu na Aju Sofiju, ponovo pretvori u džamiju.

Aja Sofija – koja je još 2016. dobila prvog imama nakon 81 godine – očigledno nije jedina “žrtva” Erdoganove politike, ali se može reći da je ona njena kruna, simbol pobede islama nad hrišćanstvom.

Dok je za leđima ostavio sekularno nasleđe Kemala Ataturka, osnivača Republike koji je 1935. pretvorio Aju Sofiju u muzej, Erdogan je prigrlio otomansko i vratio joj međustatus džamije (prethodno je bila pravoslavna bazilika). Da Turska pod njegovom palicom već dugo radi na promeni statusa Aje Sofije – praktično od Erdoganovog ulaska u politiku – svedoče njegovi odlučni, promišljeni, ali nemalo kontroverzni potezi kojima konsoliduje svoju vlast i istovremeno širi uticaj na globalnom i domaćem planu.

- Ovo je potpuno jasno, na tome se radi sada već čitav niz godina i očigledno je Erdogan sa svojim saradnicima zaključio da je ovo trenutak kada to može da bude izvedeno bez ozbiljnih reperkusija po zvaničnu Ankaru - ocenio je Ristić za TV “Prva”, prenela je Srna.

Turska, kako je objasnio, koristi činjenicu da crkva nije posvećena Svetoj Sofiji već je je to Crkva Premudrosti Gospodnje, a samo zdanje po sebi nije pod zaštitom Uneska nego se nalazi u okviru zaštićenog jezgra Istanbula.

Ristić je zaključio da je Erdoganova odluka “samo još jedan u nizu gestova koje povlači s ciljem svog geostrateškog opredeljenja - neoosmanizma i jačanja prisustva Turske”.

Analitičari smatraju da turski predsednik ovim potezom nastoji da izbriše hrišćansku istoriju. U članku pod naslovom "Promena statusa Aja Sofije je isto kao da je i bazilika Svetog Petra postala džamija" italijanski novinar Đulio Meoti podseća, kako navodi Srna, da su pre stotinu godina hrišćani činili 20 odsto stanovništva Turske, a da ih sada samo 0,2 odsto.

Institut Gejtston navodi da je politički islam u ofanzivi na brojnim frontovima i najavljuje talas džamija u Evropi. Najveća džamija u Evropi biće turska u Strazburu. U Nemačkoj, Turska kontroliše 900 od ukupno 2.400 džamija, prognoze su Instituta.

ISTOČNI MEDITERAN

Dok Erdogan smatra da je njegova odluka o Aji Sofiji “korak napred” za Tursku, pljušte osude iz svih krajeva sveta, a najglasniji su Grci, sa kojima se Turska sukobljava na više frontova. Dve zemlje – koje su u lošim odnosima još od 1974. kad je Ankara izvršila invaziju na severni Kipar, sukobile su se oko prava na eksploataciju gasa u kiparskoj ekskluzivnoj ekonomskoj zoni.

Prošle godine su u Istočnom Mediteranu kod obala Kipra, Izraela i Egipta otkrivena velika polja gasa. Dok Grčka smatra tursku eksploataciju ilegalnom, Erdoganova vlada insistira da operiše u vodama na koje pravo polažu kiparski Turci. Ankara se poziva na novu mapu pomorskog razgraničenja u Istočnom Mediteranu napravljenoj u dogovoru sa vladom Muslimanskog bratstva u Libiji.

Prema ovom dogovoru, Grčki Kipar, Egipat, Grčka i Izrael ne mogu istraživati niti eksploatisati gas bez dozvole od Turske. Da Erdogan u svom trijumfu oko Aje Sofije nije zaboravio na Istočni Mediteran, pokazuje i njegove nedavne optužbe na račun Kipra, Egipta, Grčke i Francuske, da pokušavaju da marginalizuju Tursku u tom regionu i "oduzmu joj prava" na resurse.

- Mi im stalno ponavljamo da je to pogrešno i nezakonito. Turska želi da zaštiti svoja prava – ponovio je Erdogan svoju mantru i dodao da je Turska osujetila taj pokušaj tako što je sama počela da buši u potrazi za gasom i naftom u regionu.

- Ponašaju se poput pirata – rekao je sredinom aprila portparol kiparske vlade Kirijakos Kusios komentarišući tursku eksploataciju gasa na platformi “Javuz”.

SIRIJA, LIBIJA I DRUGA MESTA

Opravdavajući promenu statusa Aje Sofije Erdogan se pozvao na pravo Turske i “ono što nacija želi”.

- To je isto kao što smo uradili u Siriji u Libiji i drugim mestima - izjavio je on u ponedeljak, dodajući da “Ankaru ne zanima šta će drugi reći”.

Od 2016. Turska je imala tri vojne intervencije protiv Kurda, u Libiji, Siriji I Iraku. Nakon neuspelog puča turska vojska prešla je sirijsku granicu da istera pripadnike Islamske države iz kurdskih gradova, 2018. je usledila nova operacija protiv kurdskih snaga, a sledeće godine započela je vojnu operaciju na severoistoku Sirije, dok su Sjedinjene Američke Države odstupile iz oblasti. Turska je napala deo istočne Sirije u oktobru 2019. nakon depopulacije kurdskog regiona Afrin u Siriji u januaru 2018. godine. Tada je regrutovala sirijske izbeglice za borbu u građanskom ratu u Libiji, kao deo energetskog i vojnog dogovora sa Tripolijem.

Krajem juna Turska je pokrenula i kopnenu operaciju protiv pobunjeničkih baza Radničke partije Kurdistana (PKK) na severu Iraka, što su mnogi smatrali invazijom. Turska je pokrenula i vazdušne napade u Iraku protiv kurdskih grupa, tvrdeći da se bore protiv “terorizma”.

Ovakve akcije za Tursku imaju dubok istorijski kontekst.

Turska i Sirijom deli najdužu međusobnu granicu i tradicionalno zategnute odnose, još od spora oko sada provincije Hataj 1939. i sirijske podrške PKK. Građanski rat u Siriji dodatno je pogoršao odnose dve zemlje.

U građanskom ratu u Libiji, Turska podržava Vladu nacionalnog jedinstva u borbi u Tripoliju protiv generala Kalife Haftara, komandanta Libijske nacionalne armije u Tobruku i bivšeg vođe snaga Moamera el Gadafija. Haftar je učestvovao u puču kojim je svrgnut libijski kralj Idris a Gadafi došao na vlast 1969, da bi 2011. podržao libijsku revoluciju.

Otomansko carstvo osvojilo je obalska područja Libije još sredinom 16. veka i snažno uticalo na tamošnje društvo. Nakon svrgnuća Idrisa tursko-libijski odnosi kretali su se gore-dole. Gadafi je provocirao Tursku podržavajući kurdsku nezavisnost, pa je Turska 2011. bila među prvima koje su presekle veze sa Libijom i podržala antivladine snage.

Promene statusa Aje Sofije i najava istih za Al Aksu u Jerusalimu pokazuje da su ambicije Ankare mnogo veće, te da čine deo šire islamske agende za region i da su one samo jedan korak većeg verskog militarističkog plana na Bliskom istoku. Turska nastoji da preuzme ulogu Saudijske Arabije, Egipta, Jordana i drugih, kao glavni arbitar onoga što je islamsko.

“Džeruzalem post” piše da je pretvaranje Aje Sofije u džamiju deo "povratka slobode al-Akse", što u stvari znači da bi Izrael trebalo da bude izbačen iz kontrole starog grada Jerusalima u kome se nalazi al Aksa, a iza toga, prenosi Srna, stoji šira verska agenda.

Turski predsednik dugo se zalagao za palestinsku stvar i bio je ekstremni kritičar Izraela, između ostalog kada je napustio pozornicu u Davosu tokom razgovora s bivšim predsednikom Izraela Šimonom Peresom 2009. Turska je tada poslala flotilu u Gazu da pokuša da prekrši izraelsku blokadu Gaze, što je dovelo do pogibije 10 turskih državljana kada su izraelske snage izvršile raciju na brod Mavi Marmara, navodi list.

Turska vladajuća stranka AK povezana je sa Muslimanskim bratstvom, a Turska je bliski saveznik Hamasa u Gazi. Hamas je takođe povezan sa Muslimanskim bratstvom, ističe se.

Turska bi jednog dana mogla da usmeri svoju pažnju na Jerusalim, navodi “Džeruzalem post”, na šta je Erdogan ukazao svojim govorom o Al Aksi. Promenom statusa Aje Sofije uzdrmao je religiozne i šire krugove – a oni mu ne mogu ništa.

Komentarišući govor o "oslobađanju" džamije Al Aksa, džamije na steni u Jerusalimu, od Izraela, Ristić je rekao da Erdogan pokušava sebe da uspostavi ne samo kao lidera etničkih Turaka, već i kao neku vrstu laičkog lidera muslimana u regionu.

- On je već ranije izjavio da je ovo samo međukorak u vraćanju džamije Al Aksa muslimanima. Ona i danas pripada muslimanima, ali i teritoriji Izraela. To je direktan poziv za narušavanje teritorijanog integriteta jedne suverene zemlje. Jer vraćanje muslimanima podrazumeva promenu granica, a poznato je koliko je složeno pitanje Jerusalima – ukazao je Ristić.

ŠTA DALJE?

Na globalnom planu, dok jača svoj uticaj na Bliskom istoku Turska se postepeno udaljava od Zapada, a posebno evropskog bloka. Turska, koja pod Erdoganom trpi pad demokratskih vrednosti, izrazila je želju da postane članica EU još 1987, međutim pristupni pregovori zapeli su 2016. a blok je ukazao na kršenje ljudskih prava u Turskoj. Sredinom 2018. je evropski Savet za generalna pitanja primetio da se Turska “udaljuje” od EU. Tako su pregovori o pristupu zapeli, dok turski uticaj raste na Bliskom istoku.

Podrška Erdoganu u zemlji je opala usled pandemije i posledične ekonomske krize, invazije u Siriji i Libiji i talasa migranata, međutim poznato je da mu je nakon neuspelog puča 2016. popularnost skočila za čak 20 odsto, na 67,6. Dok pitanje za koliko će mu procenata porasti imidž nakon promene statusa Aje Sofije ostaje otvoreno, spekuliše se da bi Turska mogla značajno da porani sa opštim izborima zakazanim za 2023, ukoliko vlada proceni da se njena podrška rasipa.

Erdogan je primio prošle godine veliki udarac na lokalnim izborima, kad je vladajuća partija po prvi put za 15 godina izgubila kontrolu nad Ankarom i Istanbulom. Poraz je pretrpila i na ponovljenim izborima u Istanbulu, gradu za koji je Erdogan jednom rekao da će, ako ga izgube, “izgubiti Tursku”.

Istanbul je veoma važan za Erdogana, u čijem je predgrađu Kasimpaša rođen.

Sa svojih više od 16 miliona stanovnika to je najnaseljeniji grad Turske i jedan od najnaseljenijih u svetu. Smešten između Istoka i Zapada – Evrope i Azije –važna tačka na istorijskom Putu svile i prestonica skoro 16. vekova, Istanbul je istorijski jedan od najvažnijih gradova. U vreme Otomana kao Konstaninopolj bio je prestonica do 1923, kad je nakon Turskog rata za nezavisnost i Ataturkovih promena to postala Ankara, dok je ime otomanskog glavnog grada promenjeno u Istanbul.

Podsetimo, Ankara je poltičko, a Istanbul ekonomsko sedište zemlje, a Jerusalim, u kojem se nalazi džamija Al Aksa ima sličan sporan status. Izrael ga vodi kao prestonicu, SAD su to priznale kao najvažnija država koja je to dosad uradila, iako mu je političko sedište u Tel Avivu.

S obzirom da se Erdogan sve više okreće od Ataturkovog sekularnog nasleđa, nakon promene statusa Aje Sofije, bisera svetske baštine, ne bi bilo čudno ni da se čitav Istambul vrati u 1453. i ponovo postane turska prestonica.

KAVDRATURA KRUGA SVETSKE POLITIKE

Šta džamija Al Aksa predstavlja u islamskom svetu u jednom intervjuu za Kurir otkrio je prof. dr Miroljub Jevtić sa Fakulteta političkih nauka u Beogradu.

Profesor Jevtić ističe kako ima jedno mesto na svetu oko čega se kako ističe vrti celokupna kvadratura kruga svetske politike.

"To mesto se zove Brdo hrama. Prema jevrejskom verovanju da bi čovek bio spašen on mora da prinosi žrtvu. Žrtva se može prema jevrejskom verovanju može prinositi samo u hramu koji je podigao Solomon na tom Brdu hrama. Taj hram su kasnije srušili Vavilonci... Posle je ponovo obnovljen a onda potpuno srušen 132. i 133. godine posle Hrista. Jevreji su proterani iz Palestine i živeli su u dijaspori sve vreme maštajući da se vrate u Jerusalim ali ne da bi napravili državu već da bi obnovili hram kako bi u njemu mogli da prinose žrtve. Ali da bi hram mogao da funkcioniše da ne bi ponovo bio srušen onda je potrebno da se napravi država koja će ga štititi. Funkcija povratka Jevreja i obnove države Izrael nije zbog države nego zbog hrama. Muslimani su u sedmom veku zauzeli Jerusalim i zauzeli to mesto gde je bio hram. Oni su na njevom mestu podigli dve džamije - Al Aksu i Kupolu na steni. Te dve džamije su podignute u čast verovanja u islamu da je sa tog mesta Muhamed na svom krilatom konju odleteo na nebo, video raj, video pakao, osetio Alaha ali ga nije video jer se Alah ne može videti. Potom se vratio na zemlju isto tu, posle čega je prenet u Arabiju", ispričao je svojevremeno Jevtić za Kurir i dodao:

"Za muslimane je to treće sveto mesto u islamu. Kada je obnovljena država Izrael 1948. koja je obnovljena sa ciljem da se tu obnovi hram, ali je Brdo hrama to jest Jerusalim je ostao pod vlašću Jordana. U junskom ratu 1967. Izraelci su kako oni kažu oslobodili Jerusalim, a Arapi kažu da su ga Iizraelci okupirali... Tako su Jevreji došli u politički posed Brda hrama. Ali na Brdu hrama nije bilo ni Jevreja ni jevrejskih spomenika, tu su bili muslimani. Oni su tada bili u prilici da sruše te dve džamije i da tu obnove Solomonov hram. Ali to bi za muslimane značilo da ste im na živo izvadili srce iz grudi. Oni zbog toga nisu smeli to da urade. I cela priča se vrti oko toga. Da bi nastao mir između Jevreja i Palestinaca potrebno je Jevreji odustanu od Brda hrama. A ako odustanu od Brda hrama onda se postavlja pitanje zašto su se vraćali u Izrael. A isto arapi - ako bi odustali od trećeg svetog mesta onda prestaju da budu muslimani. To je ta kvadratura kruga koja se ne može rešiti. Sve se vrti oko toga."

Ben Lendrikom iz Plimuta u Engleskoj uveren je da je pronašao mesto pada nepoznate letelice duboko u šumama Devona.

Dok je šetao psa snimio je područje gde se vide porušena stabla usred šume.

"Pronašao sam mesto pada u šumi, mogao bi biti NLO", napisao je Lendrikomb koji je kampovao u šumi i odveo psa u šetnju.

"Drveće je ispucalo prvi vrhu, to je ono što smatram da je čudno. Odlučili smo da prošetamo psa i osetili smo neku jezu, a onda nakon kilometar i po naišli na ovo. Osetili smo kao da nas neko gleda, a čuli smo i neke zvuke pa smo potrčali nazad prema kamperu. Nešto je čudno u ovom mestu", rekao je Lendrikomb. Rekao je i kako se ne bi vratio na to mesto jer je 'bilo sablasno', a prisetio se i da je čuo vrisak.

"Bum - čudno. Velika rupa u šumi", kazao je na snimku. Nije poznato što se tačno dogodilo u šumi, a neki od komentara isključuju NLO i razlog ovakvog prizora vide u tornadu ili nekom sličnom događaju.

Sin Kejti Prajs hitno je prebačen u bolnicu pošto ima problema sa disanjem i visoku temperaturu!

Ovaj 18-godišnjak, koji pati od Prader Villi sindroma, preti riziku od zastoja rada organa nakon što mu je temperatura popela na 42 stepena. Ovoliko visoka temeratura može prouzrokovati trajno oštećenje mozga, tako da je od presudne važnosti da se njegovo stanje stabilizuje što je brže moguće.

Potparol Kejti Prajs je izjavio:

- Njegovo je stanje veoma opasno i Kejti je prestravljena.

Kejti je brzo primetila njegovu porast temperature i pozvala hitnu pomoć da Harveija odvedu ravno u specijalističku pedijatrijsku bolnicu.

Kao što ima retko genetsko stanje Prader Villi sindroma, koji može izazvati debljanje i probleme u ponašanju, on je takođe delimično slep. Pre samo dve nedelje odveden je u bolnicu na testove dok je slavio rođendan svoje sestre u njihovom domu.

Procenat Rusa koji podržavaju rad predsednika Vladimira Putina pao je na dosad najnižih 59 odsto, objavila je agencija za istraživanje javnog mnenja, Levada Centar.

Putin je i dalje popularan među onima koji imaju "malo izgleda da poboljšaju svoj život", kao što je starija populacija i deo ruralnog stanovništva, objavila je agencija u saopštenju. Samo 12 odsto osoba između 18 i 24 godine odobrava Putinovo delovanje, dodaje se u saopštenju.

Anketa je sprovedena u aprilu kada je broj zaraženih koronavirusom u Rusiji počeo da sustiže Kinu. Raste i nezadovoljstvo državom među onima koji "nisu primili očekivanu pomoć u rastućoj ekonomskoj krizi", pokazuju rezultati ankete.

Rusija je danas zabeležila četvrti dan zaredom više od 10.000 novih slučajeva koronavirusa. Broj novozaraženih u poslednja 24 sata je 10.559, saopštio je Krizni centar, dodajući da je u zemlji sada ukupno zaraženo 165.929 ljudi. Najviše novozaraženih je u Moskvi – 5.858. Od kovida-19 umrlo je još 86 ljudi, pa ih je sada ukupno 1.537.

Rusija je pretekla Nemačku i zauzela peto mesto u svetu po broju zaraženih.  

Dino Klepo je poznat na Balkanu po svom Jutjub kanalu “Gastarbajter” ali i po tome što kao emigrant koji živi i radi već nekoliko godina u Nemačkoj, svesrdno pomaže svima sa naših prostora da se snađu kada se dosele u ovu evropsku zemlju.

U videima na Jutjub kanalu on pruža korisne informacije i savete doseljenicima u Nemačku, a neretko im i pomaže da uspostave kontakte sa potencijalnim poslodavcima. Obrađuje teme koje interesuju emigrante, pa je tako ovoga puta u lajv strim na Jutjubu doveo gošću koja je govorila o svom iskustvu medicinske sestre u Nemačkoj.

Tema zaposlenja negovateljica i medicinskih sestara u Nemačkoj je veoma aktuelna, obzirom da su ta zanimanja tražena i dobro plaćena u toj zemlji. Belma Ibrakić je gostujući na kanalu “Gastarbajter” ispričala svoju priču, detalje o tome kako je nakon završetka srednje medicinske škole tražila i našla posao u Nemačkoj.

“Dobila sam vizu za tri dana u ambasadi u Sarajevu…vratila sam se kući i krenula da pakujem kofere za Nemačku”, započinje Belma priču o svom putu u novi život.

U videu koji sledi pogledajte njenu ispovest, priču o tome koliko joj je trebalo vremena da se prilagodi na sistem rada u ovoj evropskoj zemlji, da li je težak i zahtevan posao, koliko je novca potrebno za stanarinu, kako je savladala jezik i sa kojim izazovima se suočavala tokom protekle tri godine:

Strana 4 od 52

Preporuka za čitanje

Novosti dana Politika Ekspres 

Ekspres Politika predstavlja online magazin sa osvrtom na dnevno političku situaciju u Srbiji i svetu. Ovaj online news portal nije ni u kakvoj vezi sa kompanijom Politika AD koja se bavi izdavanjem magazina: Bazar, Politikin Zabavnik, Ilustrovana Politika, Viva, Svet kompjutera, Mali Politikin Zabavnik, Enigmatika i Razbibriga, kao i dnevnih novina Politika i Sportski žurnal, a koje izlaze pod firmom Politika novine i magazin. Politika Ekspres Online predstavlja poslednji pravi tabloid u Srbiji koji se nalazi među TOP 50 najčitanijih sajtova u Srbiji