Balkan

Balkan (188)

default

Damir Šišaković (36), koga zbog svireposti zovu sisački Hulk, osuđen je na Županijskom sudu u Rijeci nepravosnažno na pet i po godina zatvora zbog razbojništa i seksualnog zlostavljanja maloletne devojke koju je zajedno s prijateljem zaskočio i to ubrzo posle bega iz zatvora u Sisku gde je izdržavao kaznu od godinu dana zbog pljačke kladionice u Karlovcu 2014. godine.

Sudilo se i njegovom prijatelju Ivanu Dejanoviću (36), ali se on tereti za razbojništvo.

Podsetimo, Šišaković je 2016. pobegao iz zatvora u kojem je služio kaznu od godinu dana zbog razbojništva u kladionici u Karlovcu iz 2014. godine, te se uputio na Krk. Iz zatvora je pobegao tako što je raširio rešetke na prozoru ćelije.

Posle bega iz zatvora u Sisku, za 48 sati Šišakovića je policija uhapsila na Krku, a smešten je u zatvor u Gospić koji je strože čuvan. Otkriveno je tada da je 16-godišnjakinju, uz pretnju pištoljem, odveo u šumu te, uz reči: "Ovo možemo milom ili silom" skinuo i bludničio nad njom. Tada su se odvezli do bankomata gde ju je naterao da podigne novac. Optužnica je njegovog prijatelja Dejanovića teretila da je takođe učestvovao u drugom delu zločina, dočekavši ih kod bankomata, ali nije poznato zašto je oslobođen.

Inače, Damirov brat Dario Šišaković takođe je pokušao da pobegne iz zatvora u Zagrebu, iz Remetinca i to nedugo nakon Damirovog bega iz Siska. Dario Šišaković je 2012. godine osuđen na 15 godina zatvora zbog ubistva profesorke Dijane Ćulibrk, a kaznu je služio u Lepoglavi. U leto 2016. bio je u istražnom zatvoru u Remetincu jer je protiv njega bio pokrenut novi postupak, i to zbog fizičkog napada tokom šetnje u Lepoglavi na Roberta Matanića koji je osuđen zbog atentata na Ivu Pukanića. Dario Šišaković je Dijanu Ćulibrk ubio ubodima nožem jer mu je dugovala 700 kuna.

Američki institut za strategijska predviđanja Stratfor procenjuje da je Balkan još jedna "evropska arena" koja će privući pažnju Rusije i Zapada u poslednjem kvartalu ove godine.

"Posle spornog referenduma u Republici Srpskoj koji je održan uprkos odluci Ustavnog suda BiH, pripreme za dalje poteze Srba  u BiH u cilju učvršćivanja njihove autonomije na uštrb federalnih institucija, dovešće do tenzija među etničkim grupama u toj zemlji ", naveo je Stratfor u svojim prognozama za četvrti kvartal 2016.

To će, ocenjuje se u tekstu, za sada ostati sukob niskog intenziteta, ali "podrška Moskve srpskom stavu i mogućnost izbijanja etničkih trvenja pruža Rusiji još jednu arenu za posredovanje u pregovorima sa Evropljanima i Amerikancima", smatra američki institut. U međuvremenu, kako predviđa, Evropska unija će verovatno dozvoliti zemljama duž balkanske migrantske rute da granice zadrže zatvorenim, kako bi obeshrabrile migrante u pokušaju da dopru do Unije.

Debata u EU će, prognozira Stratfor, krenuti i u pravcu pružanja veće finansijske pomoći zemljama u Africi i na Bliskom istoku, kako bi se tamošnje vlade podstakle da učine više u sprečavanju emigracije stanovništva. Tokom poslednjeg kvartala 2016. godine, EU će debatovati i o svojoj politici u pogledu Rusije, navodi se u predviđanjima američkog instituta, uz ocenu da će to, još jednom, izneti na videlo unutrašnje podele zbog politike tog bloka prema Moskvi, posebno kad je reč o sankcijama vezanim za krizu u Ukrajini.

"Sankcije će ostati na snazi do kraja godine, ali zamor od sankcija i intenzivno lobiranje Rusije u Evropi će podstaknuti žustru raspravu o tome kako pristupiti glasanju o ruskim sankcijama početkom 2017. godine i da li ih delimično ublažiti u zamenu za napredak u poštovanju Protokola iz Minska", naveo je Stratfor. Američki institut prognozira i da će tri faktora uticati na zategnute odnose između Rusije i Zapada do kraja 2016.

Odlazak predsednika SAD Baraka Obame i njegove administracije, predstojeće glasanje EU o sankcijama protiv Rusije i ekonomski stres uz raspravu u budžetu u Kremlju. Moskva će, navodi Stratfor, iskoristiti razedinjenost EU da izdejstvuje ublažavanje sankcija, apelujući na zemlje koje su otvorenije za tu mogućnost kao što su Italija, Grčka, Mađarska, Slovačka i Kipar.

"Sjedinjene Američke Države će, međutim, nastaviti da pritiskaju države članice EU da produže sankcije, sve dok Rusija ne preduzme više koraka u cilju primene sporazuma iz Minska", zaključuje američki institut.

Umesto turističke atrakcije koja bi privlačila turiste, imovina Josipa Broza Tita širom bivše Jugoslavije uglavnom propada. Tako je i isa jednom od Titovih najdražih vila koja se nalazi na Gorici iznad Bugojna. Nekada je primala državnike, a sada služi kao deponija i azil za pse.

Ne bi bilo naglog razvoja, koji je Bugojno svrstao među najrazvijenijim sredinama u bivšoj Jugoslaviji, da nije bilo Josipa Broza Tita. Stariji Bugojanci i danas tvrde da mu je Bugojno bilo omiljeni grad. Izbrojali su da je u njega došao 17 puta. Rezidencija iznad ovog grada služila mu je za odmor, rekreaciju, ozbiljne državničke poslove, a ponajviše za strastvenu ljubav prema lovu.

Jedno od najljepših lovišta u Evropi danas je pusto, a od vile na Gorici nije ostalo ništa. Danas je od nje ostala samo ruševina, odlagalište za gradsko smeće i jedino utočšte za napuštene pse.

Na mestu kojim su prodefilovali brojni svetski državnici sreli smo Mithata Mlaču, penzionera iz Bugojna. Kaže, svaki dan dolazi kako bi nahranio napuštene pse.

"Ne bih ni ja da mi nije žene. Ona voli pse, skuvala im je čorbu dobru, malo čvrste suve hrane i mleka im dajemo. Mora neko, a obično pokrepaju", kaže Mlačo.

Dodaje da mu nisu jasni ljudi koji dolaze i na mestu nekadašnje vile svakodnevno ostavljaju pse. Neretko na otpadu, pored kutija sa štenadima zatekne alkoholičare i narkomane. Priseća se kako je to nekad bilo.

"Divota bilo, divota. Nisi mogao ovuda svaki dan skitati, ali si mogao doći kao gost, sve objekte posetiti. A sad vidiš kako nam je, ne valja nam ništa. Radio sam 40 godina za 300 maraka", priseća se ovaj penzioner.

Vila je, kažu, opstajala do vremena rata. Ono što je i ostalo u ratu brzo je uništeno. Nameštaj, brojni eksponati i lovačka oprema završili su na buvljacima širom zemlje. Meštani kažu, sa ove lokacije odvezeno je sve što ima cenu.

"To je odnešeno po celom svetu. Opljačkano. Šta sve nisi mogao naći. Evo vidite, gde god se moglo gvožća odbiti, odbilo je i odnelo na otpad", objašnjava kemal Robović, meštanin Novog naselja kod Bugojna.

Bugojno je danas daleko od nekad najrazvijenijih gradova u Jugoslaviji, a ove zidine simbolišu zemlju, koja samo nekoliko godina posle srmti Tita, nije više ličila na sebe.

default

Pre nekolikodana stiglo nam je potresno pismo mlade Bosanke o zabranjenoj ljubavi. Čitateljka je, iz razumljivih razloga, željela ostati anonimna

Pismo vam prenosimo u celosti:

“Imam 24 godine i dolazim iz Bosne. Pokrivena sam i živim Islam svoj celi život. Moja priča je prosta, znala sam ceo život za školu i veru”.

“Uspešno sam završila studije, i došlo je vreme moje udaje. Roditelji žele da se udam za čoveka kojeg su mi oni našli. A ja pre par meseci sam upoznala momka iz Sandžaka koji studira u Turskoj, mnogo smo se zavoleli. I moji i njegovi su protiv nas, i mesto i vreme, čini se kao da je sve protiv nas. Ovo je moja ispovest”.

“Moja tajna i moj život. Iskreno da Vam kažem, ja nikada nisam nikog volela kao njega. To je moja prva ljubav. I ne želim da se na silu udam, za nekog koga i ne poznajem. Ovim putem želim da njemu kažem da ga volim i da ne odustaje od nas”.

“Znam da neće biti lako ali je vredno da dočekamo naše sutra. Mi ne tražimo puno od sveta. Samo jedno mesto ispod neba za nas”.

“Želela bih da zna da se i dalje borim za njega i neka naša priča ugleda svetlo dana. Nismo savršeni, ali mislim da smo zaslužili malo sreće u ovom svetu. Uspeli smo da ostvarimo tako iskrenu i čistu ljubav na ovom svetu gde nas sve vara. Da li je moj način ispravan i da li je ispravno ovo sto radim vreme će da pokaže”.

“Uzimam Vas da budete svedoci mojoj ljubavi i mojoj borbi. Samo se nadam da nisu uzalud ovi redovi koje pišem.

Poželite mi sreću.

Hvala Vam”.

default

U vili u kojoj je Titova supruga živela do smrti 2013. noću je upaljena sijalica, iako u njoj niko ne stanuje tri godine

Ko god da je noću prolazio pored vile Bor na Dedinju, mogao je da primeti da je u njoj upaljeno svetlo. I to ne bi čudilo da poslednji njen stanar nije bila Jovanka Broz, koja je preminula 2013. godine!

Ko to onda pali svetlo u oronuloj, zapuštenoj kući? Misterija za sve koji znaju da nakon supruge doživotnog predsednika SFRJ Josipa Broza Tita tamo više niko ne živi. Ti-ru-ri-ru... 

Ali da ne bi bilo toga, pozvali smo Upravu za zajedničke poslove republičkih organa, koja brine o ovom objektu u samom srcu Dedinja. Rekoše nam da se niko nije uselio u vilu, ali da je ona pod stalnim nadzorom obezbeđenja.

- Vila u Ulici kneza Aleksandra Karađorđevića 75 spada u reprezentativne objekte Republike Srbije. Ta vila, koju je za života koristila Jovanka Broz, trenutno nije u upotrebi s obzirom na to da je objekat zapečaćen sudskom odlukom jer se vodi spor u vezi sa nasledstvom pokretnih stvari u njoj. Vila ima obezbeđenje 24 sata dnevno - navode u upravi i dodaju da će po okončanju ostavinskog postupka razmotriti pitanje rekonstrukcije objekta radi privođenja nameni.

Inače, država je tražila da se ne čeka završetak ostavinskog postupka, već da sud dozvoli da se njene stvari iznesu iz zdanja na Dedinju da bi počela rekonstrukcija, ali taj zahtev, po svemu sudeći, nije odobren. To znači da Jovankina odeća, obuća, nakit, umetnine, fotografije i prepiska ostaju u kući do daljeg.

Podsetimo, Brozova je poslednje dane provela u bolnici, preminula je 20. oktobra 2013, a njeno skromno nasledstvo na sudu potražuju sestre Nada i Zora.

I dok obezbeđenje noću pali svetlo, danju se mnogo bolje može videti u kakvom jadnom stanju se nalazi objekat. Bila je vila Bor više nego neuslovna i tokom Jovankinog višedecenijskog boravka, a danas, ako se može tako reći, za nijansu još očajnije izgleda. Nekada prva dama SFRJ zimi se smrzavala jer nije imala grejanje, svuda je bila vlaga, a 2009. je izjavila: „Ovde samo jedan ćošak ne prokišnjava.“ Onda su nadležni reagovali, pa su uključili grejanje, popravili krov i sanitarni čvor.

Sada, kada smo obišli kuću, dočekala nas je zaključana zarđala kapija, skoro cela u paučini. Fasadu sve više jede zub vremena, trava je nepokošena, a dvorište neuredno. Jedan od prozora je odškrinut, verovatno zbog provetravanja.

default

Inspektori Ministarstva unutrašnjih poslova Zeničko-dobojskog kantona (MUP ZDK) istražuju slučaj seksualnog odnosa 32-godišnjeg muškarca sa 12-godišnjom devojčicom u Žepču, saznaje “Dnevni avaz”.

Nepoznatog muškarca s detetom su u napuštenoj kući u mestu Ljeskovica usred dana pronašli meštani, koji su odmah o svemu tome obavestili i tamošnju policiju.

- Komšija mi je uznemireno pozvonio na vrata i pozvao me da idem s njim do kuće ispod puta. Kaže, ćerka mu je rekla da je devojčica otišla s nepoznatim muškarcem u kuću i da su tamo već dvadesetak minuta - govori očevidac ovog događaja.

Odmah su, dodaje, otišli do kuće te polako ušli da ih 32-godišnjak ne bi čuo. No, sve se, zapravo, i odvijalo iza vrata.

- Pokušali smo da otvorimo vrata, ali nismo mogli. Oni su bili tik iza njih. Upozorio sam ga da izađe, odbijao je. Potom sam iz sve snage udario nogom u vrata, nakon čega je nepoznati muškarac izašao, dok se devojčica sakrila iza kauča, a potom i pobegla - kaže svedok događaja.

Odmah su nazvali policiju, koja je, zajedno s timovima istražitelja, izašla na mesto događaja.

- Iako meni i komšiji ništa nije hteo reći, buncao je, govorio da bi kuća mogla da se urediti, dozvao se onog trenutka kad je došla policija. Potom je priznao inspektorima seksualni odnos s devojčicom, ali se čekaju rezultati veštačenja iz Tešnja da se potvrde ovi navodi - govori on.

Policija je na mestu događaja fotografisala i uzela sve dokaze, koji će se koristiti u rasvetljavanju ovog događaja.

Muškarac iz Željeznog Polja, a ranije je poznat policiji da pešači na duže staze pa je odlučio da prepešači i 40 kilometara do Ljeskovice da zavede devojčicu.

- Prema rečima druge devojčice, koja je bila s tom maloletnicom, ona je dobrovoljno otišla s njim u tu kuću, bez prisile. Videćemo šta će pokazati istraga, veštačenje. Još je misterija je li reč o silovanju – govori očevidac.

Novinar Mihailo Medenica doneo je svoj sud o skandaloznoj presudi. Prenosimo je u celosti.

Znam da se nisi uplašio kada te je Naser Orić zgrabio za kosu i bacio na zemlju, a Elfeta Veseli isukala nož i…

Nije te zabolelo dok ti je odsecala ruke, anđeo ima krila…

Nisi se uplašio kraja, nije ga bilo, smrt je tog prokletog dana bila prezauzeta, dugo se čekalo na nju u srpskim selima više Srebrenice…

Ne mari, čekao si detinje mirno i poslušno.

Čemu je, uostalom, maleno seljače bilo naučeno nego da ćutke čeka dok stariji oposle svoje?

On tek 11 godina, a „čika“ Naser i „teta“ Elfeta toliko stariji, a ona još iz komšijske kuće, nije ubadala neznanče već onog Slobodana iz domaćinske porodice Stojanovića, koji je toliko puta stao pred kapiju da je pozdravi.

Nisi se plašio noža, zašto bi?!

Žalio si „teta“ Elfetu, nju je bio strah najplavljih očiju koja nikako da zgasnu i sklope se, da ne vidi sebe u njima…

Dal da joj se javiš, možda te nije poznala onako krvavog, bez ruku? Možda kad završi s prstima na nogama?! Nije mali posao odseći ih detetu, onolicke!

Nož dohvati po dva, pa gde i omane, ali ne drhti Slobodan već ona, a opet ljuta na njega ko da ne zna poslušno komšijsko dete koje je toliko puta otrčalo da joj se nađe na kapiji…

Možda je završila, šta će anđelu noge, ima krila..? Može li sad po svog Žućka, pa da se vrati ocu, majci i sestri u zbegu iz kojeg je pobegao da smakne lanac s psića i povede ga u šumu?!

Samo još malo, skoro da je „teta“ Elfeta oposlila sve što je imala, a on kao toliko puta pritrčao da joj se nađe?!

Ma, samo da nije tih prokleto plavih očiju, lakše bi „sirotoj“ bilo, brže bi oposlila, al plavetnilo se ne može istrgnuti nožem i kada oči skliznu u prašinu i krv…

Smiri se, Slobodane, anđele, eno ga Žućko preklan laje, dozivate na livadu da ga poteraš niz strane… Sačekaj još samo malo, sad će Elfeta, možda je samo nož malo otupeo pa ne može iz prve da napravi rez niz grudi, mada i nisu to velike grudi, ali nije ni njoj lako posle toliko posla…

Ne brini, zlato, znaju otac i majka gde si, ne kasniš nigde mada nisi nikad ostao budan do ovako sitnih sati, ali ne mari, u komšijskom si dvorištu…

Eto, prorezala je i grudi i stomak, vidiš kako lako klizne nož kad miruješ?! Šta će anđelu trbuh i prsa, anđeo ima krila, „teta“ Elfeta samo nož, sine, ne plaši se što je nju strah, proći će je, samo ti umri, zora će, valjda im odmoriti…

Slobodane, Slobo, anđele…jesi li, nema na nožu više mesta od krvi..? Samo zažmuri i pravi se mrtav dok ne odu, evo sad će ti pucati u glavu, al to ne boli. Uopšte!

Ne jače od ujeda ose, možda i manje, videćeš, samo ne otvaraj oči da joj ne zadrhti ruka od straha, sramota je da se odrasli ljudi plaše dece!

Ali ti si anđeo, praštaj, to ih ponajviše plaši, možeš li samo da sviješ krila dok ne povuče oroz, nemoj posle da priča po selu kako si bio nemiran, lepetao, uzleteo pre nego što je…

Eto, vidiš, ništa! Samo tane proletelo kroz glavicu i gotovo! Ma, ne brini što sviće, sad će u toj jami mrak, al ti si anđeo, ne zaboravi, neće ni oni dok su živi, a živi su i slobodni! Žive tvoje ime i svoje prokletstvo! I to plavetnilo očiju! Aman, sklopi ih više, mučeniče mali, nije pristojno zuriti tako…

Ne boj se, to je samo zemlja, „opraće“ mati majčicu i pantalonice čim te nađu i otkopaju.

Eto, jel došao otac a nije ni čitava godina prošla dok nisu pronašli jamu u kojoj si se skrio! Uplašio ih sve, anđele, pomislili da ti se nešto dogodilo, a ti se zaigrao za Žućkom po oblacima…

Poznao te je tata, jeste!

Baš na ovaj dan pre 23 godine, i nije se naljutio što nemaš ni ruku, ni nogu, ni prsa, ni… Nije ni majka, ne brini, to što plaču i nariču nije ljutnja, već… Ma, ne bi razumeo, tek si dete, shvatičeš kad odrasteš! Кako nećeš odrasti?! Кo ti je napričao te gluposti, anđele?! A, što se nebo ovako plavi danas ako nije od tvojih očiju?! Vidiš, odrastao si!

Što dune lahor ako to ti ne zatreperiš krilima?! Vidiš, odrastao si! U kakvog si samo anđela stasao, šta bi „teta“ Elfeta i „čika“ Naser rekli da te vide?! Vidiš li ti njih?! Eno ih žive tvoje ime i svoje prokletstvo! Ti, nažalost, živiš zaborav, anđeliću, ne seća te se Srbija, ali oprosti nam, jer ti si anđeo, a šta smo mi do fukare koja se plaši sećanja na tebe koliko i Elfeta sebe u tvojim očima?!

Mali si, sine, shvatičeš. Ajde, požuri, eno ga Žućko čak na trećem oblaku, čeka te, potrči, nije „teta“ Elfeta odsekla tebi prste već sebi dušu… Potrči, anđele, eno i oca i majke, vidiš da nisu ljuti… Ne sekiraj se za nas, mi ćemo te opet zaboraviti, takvi su odrasli, shvatićeš kad…

default

Rasprava članova Predsjedništva Bosne i Hercegovine Milorada Dodika i Šefika Džaferovića, koju su mediji zabilježili na marginama samita Procesa Brdo – Brijuni, nastavljena je tokom samog samita i izlaganja učesnika.

Inicirao ju je, saznajemo, Milorad Dodik, koji je u svom izlaganju odgovornost za gotovo sve izazove sa kojima se suočava BiH fakturisao Bošnjacima. Odnosilo se to, prije svega, na neformiranje državne vlasti.

Džaferović je pojasnio da prepreka formiranju vlasti nisu Bošnjaci, već upravo Dodik i zvaničnici njegove političke opcije zbog nepoštivanja vladavine zakona. BiH je, podsjetio je Džaferović, dobila poziv NATO-a da dostavi Godišnji nacionalni program (ANP), a integracije u NATO savez su obaveza institucijama BiH koju propisuje Zakon o odbrani BiH, Odluke Predsjedništva BiH iz 2009. godine te Strategija vanjske politike BiH.

- Izvolite, pošaljite ANP (Godišnji nacionalni program), odmah ćemo imati Vijećeministara. To nije do nas već do onih koji neće da poštuju princip vladavine prava – kazao je Džaferović.

Najviše prostora je zauzela rasprava o granicama BiH sa Srbijom i Hrvatskom. I u tom je slučaju Dodik zastupao stavove susjednih država, tvrdeći da, kada je Srbija u pitanju, Bošnjaci opstruiraju postizanje dogovora, odnosno ne prihvataju prijedlog Beograda o razmjeni teritorija.

Džaferović je odgovorio da su granice BiH sa susjedima poznate, da se poštuju, ali da susjedi izbjegavaju zaključiti ugovore o granicama.

- Nema razmjene teritorija i nikada neće biti nikakve razmjene teritorija – poručio je Džaferović, pojasnivši da je neophodno zaključiti ugovor o postojećim međunarodni priznatim granicama, a da se tek onda može razgovarati o pograničnim pitanjima, u skladu sa međunarodnim konvencijama i obostranim interesima.

Na samitu u Tirani je otvoreno i pitanje granice sa Republikom Hrvatskom, a u kontekstu Pelješkog mosta, čija gradnja ugrožava pravo BiH na slobodan pristup otvorenom moru.

- Hrvatska izgradnjom Pelješkog mosta ne zagrađuje BiH – tvrdila je predsjednica Republike Hrvatske Kolinda Grabar-Kitarović.

Svoj je stav nastojala obrazložiti i konstatacijama da je bh. more plitko, da je Hrvatska ostavila prolaz BiH te da su visina i raspon stubova Pelješkog mosta prilagođavani kako bi se, navodno, zadovoljili interesi BiH.

Džaferović je podsjetio Grabar-Kitarović da Hrvatska gradi Pelješki most bez saglasnosti BiH, što potvrđuje i Odluka Predsjedništva BiH iz 2009. godine, odnosno pismo kojim je Predsjedništvo BiH upoznalo Hrvatsku da se protivi gradnji Mosta, što je, dodao je Džaferović, jedini zvanični stav BiH.

default

Sezonci kojima je namera da na brzinu zarade odlaskom u inostranstvo, sada imaju idealnu priliku - u Nemačkoj je aktuelno branje špargle koje može da donese dnevnicu od 150 evra, odnosno oko 18.600 dinara. Za posao mogu konkurisati i svi zainteresovani sa našeg područja.

Kako je preneo hrvatski Poslovni dnevnik, nemački zemljoposednici od ove godine izdvajaju minimalno 8,60 evra bruto po satu, što je nešto više nego prošle godine, ali oni koji poznaju tamošnje prilike tvrde da je ta brojka prenaduvana.

Ipak, branje špargli za nemačke uslove je slabo plaćen posao, pogotovo zbog toga što se radniku od plate odbija novac koji poslodavac izdvaja za ručak i smeštaj.

Treba znati da za vreme slobodnih sati sezonac treba da radi, živi i spava u zajedničkim prostorijama s drugim radnicima. Sa njima bi trebalo da deli sanitarne čvorove i tuševe. Smeštaj nije svuda jednak, ali jedno je svima zajedničko - nigde nije luksuzan.

Takođe, iz satnice koja se plaća treba isključiti pauzu, jer se ona u Nemačkoj ne plaća.

Radni dan uglavnom traje 12 do 13 sati. U izuzetnim slučajevima, kada špargle po toplijem vremenu brže rastu pa ih ima mnogo, radi se i do 20 sati. Može se uzeti jedna ili dve pauze od 15 minuta za jelo, koji se zatim odbiju od ukupnih radnih sati.

Status izvesne "Fride Šarar" na Fejsbuku izdvojio se od ostalih i mnoge naterao da se duboko zamisle, a upravo ovaj statu o Šabanu najbolji je odgovor svima koji se hvale da ne znaju nijednu njegovu pesmu.

Prenosimo ga u celosti:

Pokušajte da bacite pogled na ovu planetu sa određene distance. Ne iz svoje fotelje, svoje ulice, svoje glave koju ste nekritički napunili društveno prihvatljivim sadržajima, već izdaleka, kao neko ko ne zna ništa o ljudskoj vrsti. Onda stavite Balkan u krupan plan. Tu ljudi vekovima žive na određen način, vesele se i tuguju na određen način, vole se i kolju se na određen način. Deo njihovog folklora je specifična muzika, nastala mešanjem raznih istočnih, zapadnih i autohtonih motiva. Muzika koja se stvara i svira u Bosni, Srbiji i Makedoniji, a sluša u celom regionu, narodna muzika. Narod sa ovih prostora ima čudan odnos prema sebi. Svi žele da pobegnu od onoga što jesu i imaju beskonačnu potrebu da budu "svet". Ili bar Evropa. Ma bilo šta, samo ne Srbi, Hrvati, Makedonci... Veliki su to kompleksi duboko u nama, mili moji. To se vrlo jasno vidi u odnosu prema muzici koja ovde postoji vekovima, samo je poslednjih pedeset godina dobila novokomponovano obličje i ozbiljno tržište sa ogromnim brojem izvođača. Ti ljudi, pevači, kompozitori, producenti, zarađuju milione i imaju status ozbiljnih zvezda, možda i jedinih zvezda na ovim prostorima. Kako i zašto? "Zato što nam ih je neko podvalio". "Zato što nam neko smešta". "Zato što nas truju muzikom". "Zato što postoji zavera protiv kulture i civilizovanosti na ovim prostorima" - stoji u Fridinom statusu i dalje se nastavlja:

Daj, ne se*ite. Mi volimo i rok i pop i elektro i ozbiljnu muziku i džez, ali mi nikada nećemo biti najbolji rokeri, džezeri, ni pop muzičari na svetu. S druge strane, niko iz tog sveta, ni Vitni Hjuston, ni Maraja Keri, neće moći da otpeva Vidu Pavlović kako ona zvuči u originalu. Nikad niko od zapadnih muzičara neće moći da izvede Šabana. Niti će znati da odsvira tu muziku, a da ona ne zvuči kao prazno nizanje tonova, kao kad svetovni hor peva Mokranjca, liturgiju. To se ne uči, za to treba duša koja se rodila ovde. Da li ste vi svesni koliko je moćno i dragoceno to što mi imamo? Da se razumemo, ja ovde ne govorim o izvornoj muzici o kojoj etnomuzikolozi naklapaju već decenijama kao o kulturnom blagu. Govorim o Šabanu, Zorici, Vidi, drugom Šabanu, Tomi, Silvani... Govorim o ovima kojih se kulturni establišment gadi, protiv kojih potpisuje peticije u pozorištima. Njihova vrednost i lepota su u tome što nisu proizvod koji može da se "plasira u svet". Njih svet ne razume, oni su samo naši. Proizvod našeg divljaštva, ludila i autizma. Našeg prostakluka. Proizvod našeg integriteta. Oni su ostatku sveta nejasni. I baš zato su super", naglašava izvesna Frida.

U njenom statusu dalje piše:

Ko je*e svet, prestanite da se dodvoravate svetu. Prestanite da patite što niste svet i prestanite da glumite da jeste svet. Vi ste Balkanci. Ovde se gine po kafanama. Ovde se žive "skupljači perja". Ovde ljudi ne mare ako su stihovi glupi. Ljudi su ovde dovoljno pronicljivi i ironični da u glupom tekstu vide zabavu i sprdnju, a da ne reaguju coktanjem i intelektualnim prenemaganjem. "Ako imaš herca, pokloni mi bundu od nerca" - nije li to beskrajno duhovito? Šta se se stisli, šta ste se prepali, narodići mali? Opustite se, bre, svi znamo da nikad nećete biti Ameri ni Englezi. Ali ono što je bitnije, Englezi ne samo da ne mogu, već i ne razumeju šta znači biti vi. Postoji jedan deo ovdašnje populacije koji ozbiljno i bez foliranja nema sluha za folk. Te ljude smatram hendikepiranim. Jer propuštaju jednu od autentičnosti tla sa kojeg su potekli. Velika većina neiskvarena kompleksom zapada (valjda u odsustvu obrazovanja i širine) oseća i sluša tu muziku bez ikakve zadrške. I jedan pozamašan broj se folira. Ako se pitate zašto današnji klinci, deca okorelih rokera i urbanih faca, slušaju turbofolk i narodnjake, zašto je ta muzika među savremenom decom kul, odgovor je: zato što je milenijalcima pun ku*ac foliranja. Oni osećaju tu muziku na prvu. U njihovim internet mozgovima koji preleću preko lajkova i memova, nema mesta za suvoparno pro*eravanje. Oni su u startu digli ruke od svega i briga ih za sve. Oni nisu aktivisti i revolucionari, oni su ono što bodrijar zove "tihe mase" i oni će iskrenošću, zezanjem i intuicijom pomeriti ovaj svet, učmao od vašeg foliranja - navedeno je u statusu.

Strana 1 od 14

Novosti dana Politika Ekspres 

Ekspres Politika predstavlja online magazin sa osvrtom na dnevno političku situaciju u Srbiji i svetu. Ovaj online news portal nije ni u kakvoj vezi sa kompanijom Politika AD koja se bavi izdavanjem magazina: Bazar, Politikin Zabavnik, Ilustrovana Politika, Viva, Svet kompjutera, Mali Politikin Zabavnik, Enigmatika i Razbibriga, kao i dnevnih novina Politika i Sportski žurnal, a koje izlaze pod firmom Politika novine i magazin. Politika Ekspres Online predstavlja poslednji pravi tabloid u Srbiji koji se nalazi među TOP 50 najčitanijih sajtova u Srbiji

Go to top