Balkan

Balkan (141)

Ono što se, zapravo, dešava u ovom zatvoru zatvorenog tipa najbolje znaju oni koji tamo provode dane

Zatvor u Bosni i Hercegovini, KP dom Zenica važi za jedan od najozloglašenijih zatvora u regionu. Njegova zgrada je ograđena visokim zidom i bodljivakavom žicom, a ovde kaznu služe brojne ubice, ratni zločinci, otmičari, trgovci drogom i drugi. Kamere kriminalističkog magazina "Slučajevi X"sa Hayat TV BiH snimile su priče iza rešetaka zeničkog zatvora. 731 osuđenik, 731 sudbina, 731 životna priča.

U ovom zatvoru nije lako raditi. Policajci su ovde i čuvari, lekari, učitelji, prijatelji, kao i rame za plakanje.

Odavde gotovo da nije moguće pobeći, a poslednje bekstvo je zabeleženo pre 15 godina. Zatvorenici unutar zidina imaju sve, osim slobode.

Mogu da koriste paviljon, radionice, bioskop, sportsku dvoranu, učionice, restoran, kao i verske prostorije.

Ono što se, zapravo, dešava u ovom zatvoru zatvorenog tipa najbolje znaju oni koji tamo provode dane. Za "Slučajeve X" govore osuđenici, ali i novi direktor ove ustanove Redžo Kahrić.

Počeo je od zatvorskog policajca pa do šefa smene odseka, kriminologa, stručnog savetnika za pružanje pravne pomoći osuđenicima, stručnog savetnika za kriminalističke poslove, zapovednika zatvorske policije i na kraju do direktora. Nakon preuzimanja dužnosti direktora Kahrić je naglasio svim zaposlenima da želi red, rad i disciplinu .

- Oni koji su radili časno i pošteno, oni će samo biti zadovoljni sa mojim radom. Oni koji su radili mimo pravila će sigurno biti sada u ovom periodu uznemireni - poručuje novi direktor KPZ Zenica.

Na putu kriminala našao se 1996. godine. Počeo je s pljačkama prodavnica, s razbojništvima, imao je pokušaj ubistva i na kraju je počinio dvostruko ubistvo. Kao maloletnik je bio smešten u dom za nezbrinutu decu na Humu, odakle je pušten nakon godinu i po dana.

- Dobio sam godinu dana za pokušaj ubistva i godinu dana za razbojništvo kao maloletnik. Kada sam počinio prvo ubistvo odležao sam dve godine u maloletničkom zatvoru - rekao je on.

Hidajet je bio slobodan čovek samo godinu dana, nakon čega je počinio novo ubistvo zbog kojeg će biti osuđen na 10 godina zatvorske kazne.

- Nakon osam godina podignu optužnicu protiv mene za ubistvo. Izrekli su mi kaznu od 15 godina zatvora. Odležao sam 12,5 godina, ostalo mi je manje od tri godine - kaže on.

Ističe da je to vreme proveo u svim mogućim zatvorskim paviljonima. Bio je u samicama, a čak se i drogirao. Kaže da se nije tukao i da nije imao nikakvih incidenata.

Prvo ubistvo je počinio 2002. godine. Presrela ga je grupa ljudi među kojima je bio muškarac kojeg je i ubio. Kaže da je ubistvo počinio jer mu je taj čovek lupio šamar, što je za njega najveće poniženje koje čovek može da doživi. Ubistvo je počinio nekoliko dana kasnije i pažljivo ga je planirao. Došao je ispred kuće tog čoveka koji ga je udario i ubio ga je sekirom. Odmah su ga uhapsili i predali tužilaštvu.

Za "Slučajeve X" govori i Mirza Hatić koji je široj javnosti postao poznat jer se javno hvalio da je srušio krst na Zlatištu iznad Sarajeva. Simbol krsta podignut je u znak sećanja na 6.500 hiljada ubijenih Srba u ratu u Sarajevu.

Na snimku koji je objavljen na Jutjubu, prikazan je Hatić koji je detaljno objasnio svoj plan, kao i tok događaja koji je usledio. On je objasnio na koji način je sa četvoricom drugova rušio krst u Sarajevu, iskoristivši trenutak kada policija nije obezbeđivala ovaj simbol podsećanja na srpske žrtve.

- To je moja vera. Ja verujem u dragog Alaha, verujem u Boga. Moja vera je islam. I to ne treba tu da stoji - rekao je on pokazajući na mesto gde je stajao krst i na džamiju koja se nalazi u blizini.

Uhapšen je u akciji Federalne uprave policije 2015. godine. Hatić je od ranije poznat bosanskoj policiji i bio je privođen zbog raznih krivičnih dela među kojima i nekoliko pucnjava, a 2008. godine je na njega pucao izvesni Adin Bajraktarević i tom prilikom mu je naneo teške telesne povrede. Hatić izdržava kaznu od 4,5 godine zbog iznude.

- Taj moj gest rušenja krsta, doneo mi je samo probleme. Ništa mi lepo nije doneo, što se tiče situacije života. To mi je donelo neku duševnu hranu i opet bih najnormalnije to uradio. Ali eto sada sam u zatvoru. Tu sam gde sam. Pošteno izdržavam svoju kaznu - rekao je on.

Naglašava da od kada je došla nova uprava da je situacija u zatvoru bolja.

- Bolje se jede, ljudi dobijaju slobodne vikende, generalno su srećniji - ističe on.

Celokupne ispovesti možete da poslušate na ovom videu:

Jedan penzioner iz Hrvatske postao je pravi hit na internetu nakon što je odgovorio na pitanje kako se zaštiti od gripa

On je na početku šokirao sve izjavom da grip ne postoji, ali to nije sve. Ubrzo je stigla hit izjava u kojoj za probleme u zdravstvu nije optužio državu, već penzionere.

- Za 82 godine nikad nisam bio bolestan i nikad nisam bio kod lekara. Sramota me je, penzioneri su uništili zdravstvo. Boli me ruka, boli me noga, sve me boli... Vežbaj, pi*da ti materina - rekao je ovaj Zagrepčanin.

Snimak koji je nasmejao mnoge postao je hit na internetu, a s obzirom na to da ovaj penzioner zaista izgleda dobro i vitalno za svoje godine, možda će neko i poslušati njegov savet i krenuti sa vežbanjem.

"Gledam da budem izvan politike, iako je politika deo našeg života i ne može da nas mimoiđe, moja interesovanja definitivno nisu vezana za ovu oblast", poručio je proslavljeni košarkaš Dejan Bodiroga, nakon što je bio gost na obeležavanju Dana Republike Srpske u Banjaluci 9. januara.

"Jednostavno, političarima i sportistima uvek se negde ukrste putevi, ali da budem iskren, sa političarima budem samo onoliko koliko mi to nameću obaveze i situacije", rekao je Bodiroga u intervjuu za Novosti.

Bodiroga je na proslavi od predsednice RS Željke Cvijanović dobio Orden časti sa zlatnim zracima. 

 "Ovo je velika čast i priznanje za mene. Moji koreni su iz Hercegovine, iz Trebinja, tako da sve ovo ima za mene posebno značenje", rekao je Bodiroga.

On kaže i da je proslava u Banjaluci bila sjajna.

"Organizovana je iz više delova. Od dodele odlikovanja, pa do svečanog defilea i svečane akademije. Obeležavanje rođendana znači mnogo za Republiku Srpsku. Raduje me da je Srpska danas jedna slobodna, sigurna i otvorena republika za sve njene građane", rekao je Bodiroga.

On je u ovom razgovoru poručio i da uvek ima vremena za Trebinje, gde je organizovao i košarkaški kamp. 

"Svi naši ljudi koji vode poreklo iz Republike Srpske imaju u glavi to da nakon završenih sportskih, ili nekih drugih karijera, jednog dana više vremena provode tamo gde su im koreni. Republika Srpska je deo svih nas koji smo otišli širom sveta, i uvek će biti u našim srcima, gde god mi bili. Samim tim što je Republika Srpska danas jedno mesto koje je otvoreno za svakoga i koje napreduje iz godine u godinu, i nama znači još više. Raduje me što Republika Srpska danas deli vrednosti sa ljudima širom Evrope", rekao je Bodiroga.

Proslavljeni košarkaš je pričao i o odnosu sa najvažnijom političkom figurom u RS Miloradom Dodikom.

"Veliki smo prijatelji. Uvek kada se sretnemo popričamo, naravno, između ostalog, i o košarci. Predsednik Dodik je veliki navijač i poznavalac košarke. Prati košarku i imamo mnogo zajedničkih tema. On je uradio velike stvari, zajedno sa svojim timom, za Republiku Srpsku", rekao je Bodiroga.

Na kraju, naš izvor navodi kako je Dejan Bodiroga jedan od kandidata za novog ministra RS, pa se sa njim uveliko vode pregovori, odnosno Milorad Dodik vodi dugačke telefonske razgovore kako bi ga ubedio da dođe u Banja Luku. 

Srbiju u ovom trenutku želi da napusti 46 odsto populacije između 15 i 29 godina

Srbiju bi u narednim godinama moglo da napusti i do 25 odsto školovane i mlađe populacije, a čak i sa mogućim prilivom migranata koji u Srbiji žele da se nastane, to stavlja našu zemlju, kao i ceo region Balkana, u sam vrh liste država kojima preti opasnost od masovnog „odliva mozgova“.

Ovakve podatke dalo je obimno i iscrpno istraživanje koje je sproveo američki analitičko-istraživački centar Galup, na osnovu intervjua sa skoro pola miliona odraslih iz 152 zemlje širom sveta koji su obavljeni između 2015. i 2017. godine, piše Demostat.

Galupovo istraživanje pokazalo je da Srbiju u ovom trenutku želi da napusti 46 odsto populacije između 15 i 29 godina, kako bi započeli život u nekoj drugoj državi, bez ideje o povratku. Osim toga, 27 odsto visoko-obrazovanog kadra izrazilo je spremnost da trajno napusti Srbiju.

Podaci za stanovništvo Kosova su odvojeni i znatno lošiji – ukupni gubitak za populaciju Kosova meri se sa čak 42 procenta, u šta je uključeno 43 odsto školovanih i 48 odsto mladih koji žele da se isele u neke od razvijenijih zemalja. Ovako loš rezultat ubedljivo je najgori na Balkanu, a i jedan od najgorih u svetu. 

Iza Kosova su samo Sirija i Sijera Leone. Istraživanje pokazuje da je upravo Balkan, osim pojedinačnih zemalja koje su pogođene ratom i siromaštvom i nestabilnim društveno-političkim situacijama, teritorija sa koje se stanovništvo masovno iseljava, dok same države ne preduzi

Od zemalja u okruženju najgori indeks „odliva mozgova“ beleži, kao što je navedeno, Kosovo sa 42 odsto, a sledeće su Bosna i Hercegovina i Albanija sa istim rezultatom od 32 odsto, a prati ih Makedonija sa 30 odsto.

Srbija je u nešto boljoj kategoriji ispod 30 odsto, ako ih možemo tako podeliti, ali i dalje nedovoljno da bi se moglo reći da se trend odlazaka mladih i školovanih ljudi kontroliše, te da ima napretka. Po rezultatima znatno zaostajemo za susednom Hrvatskom, koja ima indeks odliva mozgova od samo 6 odsto, što pokazuje da ova država ili uspeva da zadrži stanovništvo, ili uspeva da privuče nove doseljenike, iako se dosta njih odseli. Druga opcija je mnogo verovatnija s obzirom da su relativno skorim učlanjenjem Hrvatske u Evropsku uniju granice drugih država za građane Hrvatske postale manja prepreka.

I druge opsežne analize Galupa procenjuju da bi broj migranata u svetu mogao da dostigne 400 miliona tokom narednih nekoliko decenija. Obećane zemlje za većinu ispitanika iz svih krajeva sveta su redom Novi Zeland, kao najpopularniji sa čak 231 odsto šanse da dobije mlado i obrazovano stanovništvo, zatim ga prati Island sa 208 odsto i Ujedinjeni Arapski Emirati sa 204 odsto.

Od kontinentalno evropskih zemalja prva je Švajcarska sa 187 odsto, a sledeća popularna svetska destinacija je Australija sa 179 odsto potencijala za dobitak stanovništva. Na bliskom istoku od „odliva“, odnosno „priliva mozgova“ mogao bi da profitira Kuvajt sa 169 odsto šanse, a među centralno-azijskim zemljama jedina atraktivna destinacija za iseljenike je Butan sa 162 odsto šansi da proširi populaciju. U vrhu država koje će sigurno doživeti ekspanziju sa preko 100 odsto indeksa neto potencijala za migracije je i Norveška koja ima 109 procenata šansi za priliv iseljenika.

Iako je uvreženo mišljenje u domaćoj javnosti da najviše svetske populacije želi da se preseli u SAD ili Nemačku, prema odgovorima Galupovih ispitanika „dobitak“ odnosno „priliv mozgova“ za ove zemlje je znatno manji od očekivanog.

SAD sa 46 odsto šansi, Nemačka koja je prati sa 45 odsto, zatim i Francuska i Austrija sa po 44 procenata moguće dobiti, neke su, od država čiji su rezultati u sredini ovih istraživanja. Pre nego što se zaključi da su ove zemlje manje atraktivne i poželjne za migrante treba imati na umu da ovaj indeks zapravo računa razliku između stanovništva koje bi moglo da se doseli i onog koje se iseljava. Podaci svakako pokazuju da ove države imaju manju mogućnost da prilikom migracija „zarade“ od recimo Novog Zelanda, ali činjenica je da ovakvom rezultatu doprinosi i to što kako je uobičajeno u razvijenijim zemljama, imaju i veliki odliv stanovništva.

Osim ovih država, na „dobitku“ od migracija, i to u znatno manjoj meri, mogle bi da budu jedino još Švedska, Velika Britanija, Španija, Saudijska Arabija, Danska, Holandija, Belgija i Panama. Sa druge strane, kada je „odliv mozgova“ u pitanju, od iseljavanja sa Balkana, situacija je gora samo u afričkim državama i Siriji i Iraku, odakle ratne izbeglice svakodnevno, već nekoliko godina unazad, beže i hrle u druge delove sveta, uglavnom ka Evropi.

Najgori indeks „odliva mozgova“ na svetu od svih ispitivanih zemalja ima Sijera Leone 78 odsto, zatim Sirija 44 odsto, a odmah za njom je Kosovo sa 42 odsto, a u istraživanje nije uključeno samo nekoliko država afričkog kontinenta.

- Više moraš da mrziš Srbe, nego Muslimane. Jer Musliman je nekrst, a Srbin je anti-krst. Tako me kao dete učila moja komšinica, žena bivšeg ustaše - navodi Goran Šarić

Hrvatska danas slavi 23 godine od vojne akcije "Oluja", a tim povodom katolički teolog i istoričar iz Rijeke, Goran Šarić, objavio je u subotu status na Fejsbuku. Post je od tada lajkovan više od tri hiljade puta, ima više od 300 komentara i više od hiljadu deljenja. Mnogi su oduševljeni njegovom hrabrošću da, kako navode, govori istinu.

Mi vam njegovu objavu prenosimo u celosti uz opasku da je na današnji dan, kad su emocije vrlo uzavrele, idealan tajming za ovako nešto. Za smirivanje strasti.

UČILI ME DA MRZIM SRBE, JA IH VOLEO JOŠ VIŠE

"Više moraš da mrziš Srbe, nego Muslimane. Jer Musliman je nekrst, a Srbin je anti-krst". Tako me kao dete učila moja komšinica, žena bivšeg ustaše, koji je kasnije bio saradnik UDBE, a od 1990. član HDZ-a (što je i logičan životni put). Ja sam uradio baš suprotno, voleo sam Muslimane (Bošnjake), a Srbe još više. I dobro se sećam, iako sam bio dete, vremena kada su Srbi postali "anti-krsti". Hrvati su kukali kako sav novac ide Srbima, iako srpska sela u Krajini nisu na pragu 21. veka imala ni vodu ni kanalizaciju (neka sela nemaju ni danas), iako od 1945. do 1991. ni jedan Srbin nije bio na vodećoj poziciji ne samo u Hrvatskoj, nego ni u Jugoslaviji (Broz možda nije Zagorac, ali sigurno nije Srbin, za one koji ne znaju).

Nema društva na svetu, nema plemena u onoj zadnjoj tropskoj kišnoj šumi koje nema koncept žrtve. Ljudsko društvo je utemeljeno na žrtvi i žrtvovanju. Da bi postala stabilna, zajednica mora da pronađe krivca za svoje probleme, mora da je homogenizuje mržnja prema tom krivcu. Krivac postaje žrtva, a da bi bio žrtvovan prvo treba da ga sotonizuješ i dehumanizuješ.

Devedesetih je u Hrvatskoj uloga žrtvenog jarca pripala toj krajiškoj sirotinji i generalno hrvatskim Srbima koji su u najvećem procentu bili normalni i vredni članovi društva, koji su Hrvatsku gradili i podizali jednako kao i njihovi sugrađani hrvatske nacionalnosti. I ta netrpeljivost prema Srbima se sa nešto manjim intenzitetom oseća sve do danas (kako je Srba ostalo malo, onda su sad neprijatelji nepostojeći "Jugosloveni", "Orjunaši", itd.).

Devedesetih je u Hrvatskoj uloga žrtvenog jarca pripala toj krajiškoj sirotinji i generalno hrvatskim Srbima koji su u najvećem procentu bili normalni i vredni članovi društva, koji su Hrvatsku gradili i podizali jednako kao i njihovi sugrađani hrvatske nacionalnosti. I ta netrpeljivost prema Srbima se sa nešto manjim intenzitetom oseća sve do danas (kako je Srba ostalo malo, onda su sad neprijatelji nepostojeći "Jugosloveni", "Orjunaši", itd.).

Ako se već proslavlja što su srpska sela u Krajini opustela, zašto se ne slave prazna hrvatska sela po Slavoniji? Ako se slavi otimanje srpskih kuća, zašto se ne slave i sve one kuće koje su Hrvatima oduzele banke?

Očigledno je da hrvatske tzv. političke elite koje se svake godine naslikavaju poput starleta na Kninskoj tvrđavi ne mogu narodu ponuditi ništa više od srbofobije, ni danas, 23 godine od kako Srba više nema. A kad vidim kako narod zdušno pozdravlja 30 godina stare avione F-16 onda shvatam da bolje političare nisu ni zaslužili. U državi kojoj se sve raspada, oni kupuju avione koji će dok uđu u redovnu vojnu upotrebu biti stari više od 35 godina. Hrvatska je kao devojka koja nema zube, a zadnje pare daje za ugradnju silikona. Davno je bard hrvatskog novinarstva Igor Mandić zaključio da je Hrvatska propali projekat. Možda najgenijalniji živi hrvatski naučnik, fizičar sa Ruđera, Elvis Popović je jednom napisao:

- Rekli su mi da nikad nisam hteo hrvatsku državu. I bio sam u pravu.

Problem sa srbofobijom je što od nje ne mogu da živeti svi, nego samo elita na vlasti. Pre 30 godina, za vreme Jugoslavije, Hrvatska je ekonomski bila razvijenija od 13 sadašnjih članica EU, tokom Svetskog prvenstva u Rusiji pretekla ju je i Bugarska i sad je službeno poslednja. Ali tek kad stranci kupe zadnji hotel na Jadranu, tek kad propadne i zadnje brodogradilište, tek kad zadnje selo u Slavoniji opusti, tek kad zadnji mladi čovek sedne u autobus za Irsku, (a taj dan nije daleko), tek tada ćete shvatiti da se srbofobija ne maže na kruh (ili hleb) i ne sipa u traktor. Do tada, srećna vam proslava Oluje!

default

Režimski mediji u Republici Srpskoj uporno vrte priču o navodnom državnom udaru i prijetnjama po institucije, sve s ciljem da u drugi plan bace nezakonito postupanje policije.

ATV navodi da je policija tokom saslušanja u vezi sa protestima u Banjaluci od 30. decembra “došla do saznanja da je u planu bio i dosta ozbiljniji scenario i da je na tajnim sastancima predlagano da se napadne jedna od institucija”.

Nije teško iščitati da ovo spinovanje ima za cilj da opravda brutalnost policije tokom nedavnih događaja u Banjaluci i činjenicu da su se drznuli da pošalju naoružanu policiju u crkveno dvorište da rastjeruje okupljene građane.

Izvori “Istinito” navode da je Eparhija banjalučka nije tražila intervenciju policije.

– Naprotiv, Crkva je zatražila informaciju od policije da li zaista postoji potreba da policija ulazi u portu Hrama Hrista Spasitelja, ali MUP nije ponudio nikakav odgovor, navodi izvor “Istinito” 

Savjetnik predsjedavajućeg Predsjedništva BiH Milorada Dodika, Srđan Perišić, u izjavi za Novinsku agenciju SRNA tvrdi da “stratezi obojenih revolucija mogu preći na krajnje ekstremne oblike rušenja vlasti u Republici Srpskoj kao što su likvidacije pojedinih prozapadnih političara i istaknutih javnih ličnosti da bi za to bila optužena vlast Srpske”.

Ovakve ničim izazvane informacije šire strah i paniku među građanima, a mogu da budu i podloga i opravdanje za brutalno i nezakonito ponašanje policije i drugih institucija prema građanima.

Gostujući u emisiji “Kopča” na TV1, u duelu sa narodnim poslanikom Draškom Stanivukovićem, odgovarajući na konstataciju da sa “krajem vas dolazi novi početak sa novim ljudima i novom generacijom, za mnogo bolju Republiku Srpsku i Bosnu i Hercegovinu”, Perišić je Stanivukoviću izrekao  latentnu prijetnju:

– Stanivukoviću, najviše treba da se plašite vaših, jer poznato je da CIA ubija svoje ugrače!

Politička analitičarka Tanja Topić ističe da su spinovi o državnom udaru “nebulozni i imaju dugu ‘tradiciju’ među spin majstorima koji se nalaze pod skutima vlasti”.

– Posebno je uznemirujući za javnost i građane najnoviji spin u kojem se najavljuju likvidacije prozapadnih političara, za šta bi navodno trebalo okriviti aktuelnu vlast. Međutim, i to nije ništa novo. Strašno je da u javnosti možete neodgovorno lansirati ovakve konstrukcije bez imalo srama i odgovornosti. Na drugoj strani se pitam kako tim, tobože ozbiljnim spin majstorima, ne postave pitanje dokle će obmanjivati javnost, jer se do sada nije desio niti jedan od scenarija koje su predviđali, pita Topić.

Navodi da spin majstori uporno ne odustaju od svoje nevjerodostojnosti i postavlja pitanje šta im je stvarna namjera u tako zlonamjernom djelovanju.

– Ako postoje saznanja o mogućim likvidacijama, zar ne bi morala biti dostavljena nadležnim institucijama kako bi ih one spriječile. Ovakve optužbe su previše ozbiljne da bi ih se plasiralo putem Fejsbuka ili medija. I hoće li revnosne institucije reagovati na ovakve pisanije koje su uznemirile javnost, jer su i plasirane kao upozorenje? – dodaje Topić.

Vlasti u Republici Srpskoj su izgubile kompas, što potvrđuje i način na koji se institucije odnose prema građanima, novinarima, advokatima, a posebno prema građanskom pokretu “Pravda za Davida”.

Pritisci, nezakonita i neosnovana privođenja i saslušavanja, prijetnje, događaju se već danima, bez valjane reakcije nadležnih državnih i entitetskih institucija.

"Slikajte sve pripadnike MUP-a pojedinačno, svi ste imali pravo da odbijete naređenje zlčinca Lukača, Burle i ostalih i onoga što je hapsio majku Suzanu i mene. U nedjelju u 18 časova, skup podrške Davidu, Davoru, Suzani i Teodori, skup podrške ljudi roditeljima ubijenog Davida ovdje na Trgu mog sina. To će biti najveličanstveniji skup u novijoj historiji na ovim prostorima", kazala je Suzana Dragićević, majka nastradalog dečaka.

"Uradili ste gore nego Goebels, pod vašim vođom ili voždom. Pripadnici MUP-a RS su ubili studenta od 21 godinu, nećete se izvući, a ti Burle treniraj pred Tužilaštvom s nama nećeš, to će tebi vrlo brzo trebati, a novogodšinjeg slavlja neće biti, mi ćemo biti na trgu i odbrojavati, za sretniju 2019. godinu", dodaje Suzana. 

"Gdje je onaj zločinac Stakić što šuta babe, e moj Stakiću, kako li ti je sada, a kako će ti biti. Snimajte sve sa mobilnim telefonim i obilježite sve, svi snimajte sve i policiju", poručila je neutešna majka. 

Suzana je na pitanje novinara o izjavama Milorada Dodika da ponovo poziva da se sastane sa njim, kazao da je Dodik može sastajati sa svojom mamom i tatom, Željkom i Biserkom.

"Milorad Dodik je zločinac i ubica, Milorad Dodik je poslao vas tu da vas ubije, vas u plavim uniformama

"Večeras ćemo isto ići stazama mog sina, Davida Dragičevića i svaku noć ćemo koračati stazama Davida, kada napokon oslobodimo ovaj trg, za ove fašiste neće biti mjesta, a sve na miran i dostojanstven način. U nedjelju u 18 časova ću iznijeti zahtjeve državi, koji moraju biti ispunjeni. Niko od vlasti više ne može stati uz narod, ima ko će biti uz narod, oni su se pokazali, treba da idu u zatvor", rekla je Suzana.

Suzana Radanović, majka ubijenog Davida zahvalila se svima koji su se okupili u Srajevu, Beogradu, Zagrebu, Novom Sadu i svim drugim gradovima za njeno dijete i pozvala je Dragana Lukača da podnese ostavku.

Policija se oglasila u jednom trenutku i pozvala građane da se raziđu u interesusvoje bezbjednosti, nakon čega su građani povikali ubice i negodovali.

Današnji događaji u Banjaluci odjeknuli su širom regiona, a hapšenje oca koji traži istinu o smrti svog sina potreslo je mnoge građane koji su danas, gotovo ćitav dan, tražili pravdu u Banjaluci, blokirajući ulice i sukobljavajući se sa policijom.

Mladić zbog kojeg je danas hiljade ljudi na nogama, David Dragičević, bio je 21-godišnji student elektrotehnike iz Banjaluke. Rođen je 31. januara 1997. godine, a nestao je u noći između 17. i 18. marta 2018. godine, nakon što se udaljio iz porodične kuće prema centru grada.

Roditelji su mu razvedeni. Otac Davor je konobar u Banjaluci, borac Vojske Republike Srpske i ratni vojni invalid, a majka Suzana živi i radi u Austriji. Ima mlađu sestru Teodoru (13), starijeg brata po ocu Denija (26) i mlađeg brata po majci Andreja (3). Davidov nadimak je bio "Đakac". Živeo je sa ocem u porodičnoj kući u Banjalučkom naselju Pobrće.

Osnovno i srednje obrazovanje je završio u Osnovnoj školi "Jovan Cvijić" i Elektrotehničkoj školi "Nikola Tesla". Studirao je na Elektrotehničkom fakultetu u Banjaluci, na studijskom programu Elektronika i telekomunikacije. Bio je i polaznik međunarodne obrazovne institucije ITAcademy u Beogradu. David je bio i kantautor pesme Klinac u getu. Govorio je srpski, engleski i nemački jezik.

Zahvaljujući njegovom ocu koji se devet meseci bori da se sazna istina o njegovoj smrti, za Davida je čuo celi svet.

Nestanak Davida Dragičevića je prijavljen policiji 18. marta 2018. godine. Prema prvim informacijama, David je otišao od kuće u subotu 17. marta oko 19 časova, a poslednji put je viđen u nedelju ujutro oko 3,30 časova, kada je izašao iz noćnog kluba "Fabrika". U trenutku nestanka David je na sebi imao crnu jaknu, tamnoplave farmerke i smeđe cipele.

Bio je prepoznatljiv po svojim dredovima. Dana 22. marta roditelji su ponudili novčanu nagradu od 100.000 KM za informaciju o njemu, a u potragu po banjalučkim naseljima su se uključili i građani.

Roditelji su apelovali da se pažnja obrati na poruku koju je David poslao te noći, a u kojoj se optužuje mladić Filip Ćulum (20), ako se Davidu nešto desi.

Dana 24. marta oko 11,45 časova telo Davida Dragičevića pronađeno je na ušću pritoke Crkvene u reku Vrbas kod tvrđave Kastel u Banjaluci.

Prvobitnom policijskom istragom je utvrđeno da je smrt nastala utapanjem, ali bez elemenata krivičnog dela, da bi tužilac nakon tri meseca, 28. juna 2018, doneo naredbu o sprovođenju istrage protiv nepoznatih počinilaca zbog osnova sumnje za ubistvo.

Tome je direktno zaslužna istrajnost njegovih roditelja da dokažu da smrt njihovog sina nije slučajna. David je sahranjen 7. aprila 2018. godine u 14 časova na banjalučkom Novom groblju.

Uviđaj na mestu pronalaska tela Davida Dragičevića izvršio je dežurni okružni javni tužilac Biljana Janković zajedno sa pripadnicima Policijske uprave Banjaluka i uz prisustvo lekara sudske medicine doktora Željka Karana koji je dan kasnije izvršio obdukciju tela. Postupajući tužilac je postao Dalibor Vrećo.

Policija je 26. marta saopštila da istraga ukazuje da se u slučaju smrti Davida Dragičevića radi o "zadesu", te da je on verovatno pao u reku Crkvenu koja ga je potom odnela do ušća u Vrbas gde je telo pronađeno.

Načelnik Uprave za organizovani i teški kriminalitet Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srpske Darko Ilić rekao je da su u džepovima Davida pronađene ukradene stvari iz provalne krađe u jednoj kući u Ulici Velibora Janjetovića Janje br. 11 u banjalučkom naselju Lauš. Naglasio je da je iz te kuće ukraden laptop, oko 200 KM, memorijski stik, švajcarska crvena čakija i ključevi. Tačno 180 KM i sve drugo, osim laptopa, pronađeno je kod Davida. Dan kasnije pronađen je i laptop i to 50-60 metara ispod ulaza Crkvene u tunel kod kružnog toka na Laušu.

Po verziji događaja u noći kada je nestao David, koju je saopštila policija, David se oko 23,30 sati potukao sa tri osobe (Nikolom Ćulumom, Ognjenom Grujićem i Strahinjom Momićem) ispred kafića "Meta" nakon čega su se razišli. Nakon toga odlazi sam u kafić "Downtown", a oko ponoći u klub "Fabrika". Oko 2,20 sati je otišao u kafe bar "988" gde se kratko zadržao. U 2,50 sati snimljen je video nadzorom u Ulici Velibora Janjetovića Janje dok je jeo pecivo kupljeno u pekari "Zmijanje". Potom je snimljen kamerama apartmana "Vesto", a zatim ponovo u 3,42 kako se kreće nazad prema centru grada.

Tada je, navodno, upao u Crkvenu. Takođe, vidi se da je osoba za koju se sumnja da je David ušla u dvorište jedne kuće tačno u 2,52 sati. Pet minuta nakon te osobe, u 2:57 ulazi jedan od vlasnika, a u 3:09 i brat vlasnika. Punih 50 minuta video nadzor nije ništa snimio, a potom se u 3,42 vidi da iz kuće izlazi mladić koji šepa. Tako šepajući vraća se Ulicom Velibora Janjetovića Janje prema preduzeću "MK" (čijom je kamerama snimljen), a u čijoj se blizini nalazi mostić preko Crkvene. Protiv Davida Dragičevića je 28. februara 2018. bila podignuta optužnica za krivično delo Teška telesna povreda.

Novu obdukciju Davidovog tela 28. marta je obavio pukovnik dr Ivica Milosavljević, načelnik Odeljenja za sudsku medicinu Instituta za patologiju i sudsku medicinu Vojnomedicinske akademije u Beogradu.

Zatim je 10. aprila objavljena zvanična potvrda o smrti koju je izdao Zavod za sudsku medicinu Republike Srpske u kojoj se navodi da je vreme smrti 18. mart 2018. godine u četiri časa. Kao neposredni uzroci smrti se navode utapanje i krvni podlivi po glavi i telu, a smrt je okarakterisana kao nasilna smrt. Sledećeg dana je objavljen i obdukcioni zapisnik kojeg je sačinio prof. dr Željko Karan.

Nalaz ponovne obdukcije koju je izvršio dr Ivica Milosavljević pokazao je da je David bio živ danima nakon nestanka. U svom mišljenju je istaknuo da je smrt nasilna, te da je nastupila neposredno usled utopljenja u vodi, kao i da je leš pokojnika proveo u vodi od dva do najviše četiri dana. Kod Davida su ustanovljeni tragovi prisustva THC (metabolit marihuane) i LSD sredstava zloupotrebe.

Od 19. aprila policijsku istragu vodi Uprava kriminalističke policije Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srpske pod načelništvom Siniše Kostreševića, generalnog inspektora policije. Novu istragu je tražio i Davidov otac Davor. Dana 28. juna banjalučko Okružno javno tužilaštvo je donelo naredbu o sprovođenju istrage protiv nepoznatih počinilaca zbog osnova sumnje da su lišili života Davida Dragičevića.

U naredbi tužioca Dalibora Vreće se navodi da su nepoznati izvršioci dana 18. marta 2018. godine oko 4 časa, u Banjaluci, u Ulici Velibora Janjetovića Janje, kod br. 27, verbalno, besnim i histeričnim glasom, napali Davida koji je plašeći se za svoj život, bežao od izvršilaca i pao niz strmu obalu reke Crkvene, visine oko 4,5 metra, u nabujalu reku Crkvenu ili su ga izvršioci sa iste obale gurnuli u reku Crkvenu, da bi u kratkom vremenskom periodu nakon dospeća u vodu, kod Davida nastupila smrt usled utopljenja u vodi.

U tužilačkoj naredbi se dalje navodi da je prema nalazima obdukcije dr Željka Karana iz Banjaluke i reobdukcije dr Ivice Milosavljevića iz Beograda, kao i nalaza i mišljenja tima veštaka iz Zagreba, utvrđeno da je uzrok Davidove smrti utapanje u vodi.

Novi detalj istrage, dotada nepoznat javnosti, jeste izjava žene koja je kao svedok rekla da je nju dana 18. marta oko četiri sata ujutru probudila snažna buka, galama i svađa koja je dolazila spolja. Čula je jak muški histeričan glas koji je galamio na nekoga te izgovarao psovke i preteće reči. Pored tog glasa, čuo se glas još dva ili tri muškarca. Zatim je čula dva snažna zvuka treske, odmah jedan iza drugog, zatim zvuk kršenja granja, te da je nešto teško pljusnulo u vodu.

U saopštenju Okružnog javnog tužilaštva Banjaluka, koje potpisuje glavni okružni javni tužilac Želimir Lepir, naglašeno je da je tek nakon pristizanja nalaza veštaka medicinske struke iz Zagreba tužilaštvo došlo u poziciju da donese tužilačku odluku. Tada je rečeno i da je sa sigurnošću utvrđeno: David Dragičević nije otet, zarobljen i zlostavljan kako stalno potencira Davidov otac; nije pretučen šipkama, palicama od veće skupine ljudi; u telu je pronađeno prisustvo alkohola; do utopljenja je došlo upravo 18. marta i leš je proveo u vodi do 24. marta kada je pronađen; u krvi i urinu nije dokazano prisustvo opojnih droga; postoje lake telesne povrede koje su verifikovane na prednjoj strani tela, a nijedne telesne povrede nema na leđima; telo nije palo sa mosta direktno u vodu bez kontakta sa preprekama već upravo padom i klizanjem niz strminu.

Sa velikim stepenom verovatnoće utvrđena je putanja Davidovog kretanja. Sprovođenjem dodatnih istražnih radnji došlo se do osnova sumnje da je do utopljenja i dospeća Davida Dragičevića u rečcu došlo na način kako je definisano u naredbi o sprovođenju istrage.

Protiv dva policijska službenika, Mikice Marijanca (55) i Zorana Bošnjaka (44), podignuta je optužnica za krivično delo Sprečavanje dokazivanja. Inženjer elektrotehnike Alen Kukić (36) pritvoren je za krivično delo Pomoć učiniocu posle izvršenog krivičnog dela. Nije mu produžen pritvor zbog nepostojanja osnovane sumnje.

Dana 26. marta, nakon što je policija saopštila prve rezultate istrage, formirana je fejsbuk grupa "Pravda za Davida". Istog dana su počeli i istoimeni protestni skupovi na banjalučkom Trgu Krajine. Davidovi roditelji su tvrdili da smrt nije bez elemenata krivičnog dela, već da se radi o ubistvu. Ubrzo su otvorili račune za prikupljanje novčanih sredstava. Pored Davidovog oca Davora jedan od istaknutih učesnika protestnih skupova je i Daniela Ratešić.

Glavna obeležja protestnih skupova su visoko uzdignuta stisnuta pesnica, koju okupljeni drže dok pevaju refren Davidove pesme Klinac u getu, kao i korišćenje naziva "Davidov trg" umesto Trg Krajine. Protesti se održavaju svakim danom sa početkom u 18 časova.

U subotu 21. aprila održan je veliki skup "Pravda za Davida" na kojem je bilo prisutno nekoliko hiljada građana. Skup je protekao mirno i bez incidenata. Drugi veliki skup je održan u subotu 7. jula, a treći u petak 5. oktobra 2018. godine. Svi skupovi okupili su mnogo ljudi na trgu u Banjaluci iz svih krajeva BiH.

Davor Dragičević je neko vreme spavao na banjalučkom trgu na kom je napravio i šator. Jedno vreme na trgu je bio parkiran i njegov automobil, a u posete su mu dolazili i razni pripadnici opozicije.

Okupljanjima na banjalučkom trgu pridruživao se i otac pokojnog mladića Dženana Memića iz Sarajeva, a Davor je nekoliko puta išao i na protestna okupljanja u Sarajevu u kojima se tražila istina o smrti tog mladića. Roditelji su zajedno protestovali pod sloganom "Pravda za svu našu decu".

Banjalučki planinar Đorđe Rađen, zajedno sa ostalim ukućanima iz kuće na Laušu, prozivan je od Davidovog oca Davora kao jedan od saučesnika u ubistvu njegovog sina. Osim njega, prozivani su i ministar Dragan Lukač, policijski direktor Darko Ćulum i načelnik Darko Ilić, okružni javni tužioci Želimir Lepir i Dalibor Vrećo, lekar sudske medicine dr Željko Karan i mladić Filip Ćulum.

Kao krivci za smrt Davida označavaju se pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srpske. Banjalučkom Okružnom javnom tužilaštvu je podneseno preko 1.000 prijava protiv nepoznatog lica, dok je Državnoj agenciji za istrage i zaštitu (SIPA) podnesena prijava protiv 13 lica i to uglavnom pripadnika Policije Republike Srpske. S druge strane, neka od prozivanih lica podnela su tužbe za klevetu. Na skupovima "Pravda za Davida" tvrdi se da su pripadnici policije Davida mučili, silovali i masakrirali.

Angažovan je i međunarodni advokatski tim iz komšijskih država koji je kratko radio na strani Davidove porodice. Protestnim skupovima povremeno prisustvuju predsednici opozicionih stranaka. Sa skupova je čak poručivano da oktobarskih opštih izbora neće biti ukoliko se ne reši Davidov slučaj. Najavljivano je i izražavanje građanske neposlušnosti, pa i iskopavanje Davidovog tela i donošenja na Trg Krajine. Nakon oktobarskih izbora protest "Pravda za Davida" objedinjen je sa opozicionim "Narodnim protestom" zbog izbornih rezultata.

Dana 10. maja održana je 26. posebna sednica Narodne skupštine Republike Srpske posvećena ovom slučaju. Desetominutno obraćanje imao je Davidov otac Davor. Ministar unutrašnjih poslova Dragan Lukač je tada izneo podatak da se drugi obducent, dr Ivica Milosavljević, naknadno saglasio da je David mogao provesti u vodi i više od četiri dana. David Dragičević u 2:38 snimljen je kamerama NLB banke koja se nalazi u poslovnoj zgradi „Ekvator”, a u 2:51 kamerama sa preduzeća „MK” u Ulici Velibora Janjetovića Janje na Laušu. Dalje, kamere apartmana „Vesto” ga u 2:52 snimaju kako ulazi u dvorište kuće supružnika Đorđa (Milorad) Rađena i Viktorije (Zdravko) Bande u istoj ulici. Potvrdu da se radi o Davidu je dao slovenački forenzičar. Iz dvorišta kuće izlazi u 3:42, a u 3:43 ponovo ga snima kamera preduzeća „MK” kako prolazi pored mehaničarske radnje i odlazi u pravcu mosta na Crkveni koji je odatle udaljen oko 20 metara. Ministar je naglasio da se ne zna šta se desilo u tih 20 metara, niti kako su predmeti iz kuće u Ulici Velibora Janjetovića Janje br. 11 dospeli kod Davida, te da je istraga povodom toga još u toku.

Posebna skupštinska sednica je okončana donošenjem 13 zaključaka i odluke o formiranju anketnog odbora na čelu sa jednim od lidera opozicije i tada narodnim poslanikom Branislavom Borenovićem.

Tokom rada anketnog odbora saslušani su dr Željko Karan, policijski načelnici Darko Ilić i Siniša Kostrešević, direktor Policije Republike Srpske Darko Ćulum, ministar unutrašnjih poslova Dragan Lukač, glavni okružni javni tužilac Želimir Lepir i postupajući tužilac Dalibor Vrećo. Anketni odbor je 5. juna usvojio izveštaj i zaključke u kojima je konstatovao da postoje „osnovi sumnje” za ubistvo. Međutim, 3. jula održana je 25. redovna sednica Narodne skupštine Republike Srpske na kojoj u konačnici nisu prihvaćeni izveštaj i zaključci anketnog odbora.

Ministar Lukač je i iz skupštinskih klupa najavljivao da će podneti prijave sudu protiv svih koji su ga, smatra, klevatali.

Iako se činilo da su skupovi utihnuli, da se na Trgu Krajine svaki dan okuplja sve manje ljudi, hapšenje Davora Dragičevića na ulici u Banjaluci je vratilo sve one koji su možda i odustali. Hapšenje Davora Dragičevića jutros je izazvalo niz nemilih događaja u Banjaluci, tokom kojih su uhapšeni opozicioni političari i još nekoliko osoba, a povređeni su građani i policajac.

Građani u toku dana nisu odustajali od mirnog protesta, a sve je praćeno sukobima sa policijom koja je okružila trg. U jednom od njih uhapšena je Davorova majka Suzana nakon što je policiju upitala zašto trakama ograđuju mesto na kojem se već devet meseci mirno okupljaju građani, te ko je ubio njenog sina. Suzana je kasnije puštena i vratila se među građane na ulice Banjaluke.

MUP RS je, naime, nekoliko dana pre hapšenja saopštio da su protiv Davora Dragičevića i još 19 osoba podnete krivične prijave zbog okupljanja ispred Narodne skupštine RS 17. decembra, u vreme održavanja posebne sednice na kojoj je izabrana nova Vlada RS.

Tada su se Davor Dragičević i grupa "Pravda za Davida" okupili ispred zgrade Narodne skupštine i prozivali ministra unutrašnjih poslova RS Dragana Lukača i čelne ljude MUP-a RS.

Veče uoči hapšenja Davor je na Trgu rekao da su mu taj dan u dvorište došla tri inspektora kako bi mu uručili poziv za saslušanje u policiji zbog, kako su mu objasnili, ugrožavanja bezbednosti, ali im je on odgovorio da im više neće dozvoliti ulazak u njegovo dvorište.

default

Prošlo je šest dana od kako se izgubio svaki trag Davoru Dragičeviću, čovjeku koji je u proteklih devet mjeseci svakodnevno bio na Trgu Krajine u Banjoj Luci tražeći samo istinu i pravdu za svog stradalog sina Davida.

Davor Dragičević je 30. decembra predvodio protestnu šetnju građana u Banjoj Luci koja je trajala duže od šest sati, nakon čega su intervencijom specijalne jedinice policije okončani protesti u Banjoj Luci. Davor je nestao.

Od tog trenutka pojavilo se mnogo (dez)informacija u vezi sa Davorom Dragičevićem. Prve su govorile da je on uhapšen, što je odmah demantovano iz banjalučke policije. Kružile su glasine da je napustio zemlju i da se skriva u Ambasadi Velike Britanije u Sarajevu, što je takođe zvanično odbačeno. 

Njegovi bliski prijatelji i članovi grupe Pravda za Davida zabrinuti su za njegovu sudbinu s obzirom da se nikome nije javio danima. Suzana Radanović, sa kojom je Davor imao sina Davida, kazala je da nema kome prijaviti njegov nestanak. Davorov advokat Ifet Feraget s javnosti nije dijelio informacije gdje bi se njegov klijent mogao nalaziti.

Vojin Mijatović, učesnik protesta i jedan od opozicionih političara koji podržava grupu Pravda za Davida i veliki kritičar vlasti u RS, u razgovoru za Klix.ba je kazao da je vlast uspjela potpuno okrenuti situaciju da Davor od žrtve porodične tragedije postane bjegunac.

"Postavlja se pitanje gdje se Davor sada nalazi. Nažalost od žrtve, kao što jeste, dolazimo do pravno formalnih činjenica da je on danas bjegunac pred Zakonom. To pokazuje koliko je režim na čelu s Miloradom Dodikom bio preplašen i riješen da prekine čitavu priču oko Pravde za Davida", smatra Mijatović.

Policijska Uprava Banja Luka dan nakon nestanka raspisala je potragu za Davorom Dragičevićem i još četiri osobe zbog sumnje da su počinili krivična djela i prekršaje jer se nisu pridržavali obaveza propisanih Zakonom o javnom okupljanju RS, te su, kako je navedeno iz policije, prekinuli zakazani koncert estradnog umjetnika Harisa Džinovića.

Mijatović se pita da li se samo čekao trenutak da grupa Pravda za Davida postane formalno registrovana kako bi se i krivično mogle goniti određene osobe.

"Posljednji protesti su prvi put organizovani sa zahtjevom grupe koja se registrovala kao nevladina organizacija. Da li se čekalo upravo to da mogu formalno pravno pokrenuti lavinu prekršajnih i krivičnih prijava protiv ljudi iz grupe i opozicije? Grupa insistira na traženju pravde i istine. Većina opozicionih partija podržava tu priču, iako neki pokušavaju da se okoriste od to, a režim pokušava sve prikazati kao obojene i šarene revoluciju jer su u strahu velike oči. Putem režimskih medija su krenule konstrukcije i izmišljanja", kazao je Mijatović.

Od tog trenutka društvenim mrežama i medijima bliskim aktuelnoj vlasti u RS kružile su vijesti da je grupa Pravda za Davida planirala pokušaj, kako su nazvali, državnog udara, nasilni ulazak u zgradu RTRS-a te izazivanje nemira širokih razmjera. Išlo se do te mjere da su se pojavile informacije kako su učesnici protesta nosili i plinske boce koje su namjeravali aktivirati.

Vojin Mijatović ističe kako se nada da je Davor dobro i da mu se nije dogodilo ništa loše.

"Nadam se da će priča nastaviti jačim intenzitetom, ali na pametniji način. Bojim se da ovako neartikulisanim potezima dajemo argumente režimu da divlja u nekontrolisanom smjeru. Odgovornost je i na političkim partijama da usmjere stvari na pravi način do istine i pravde na miran i dostojanstven način kao i u prethodnih više od 280 dana".

Ističe da ovo nije samo borba u Banjoj Luci, već da se tiče svih u BiH te je citirao Suzanu Radanović.

"Kao što je Suzana rekla, ona i Davor će otići i šta onda? Ovo je borba za uspostavljanje sistema."

Svi učesnici protesta, posebno opozicioni političari koji podržavaju grupu Pravda za Davida, kazali su da se vodi opšta hajka protiv svih koji žele saznati istinu o smrti Davida Dragičevića odnosno tačne detalje kobne noći u martu 2018. godine. 

Borba se, kažu, nastavlja do kraja, pod svaku cijenu.

default

Kratak susret koji se dogodio u avionu pre gotovo dvadeset godina promenio je živote dvaju sestara koje su s područja bivše Jugoslavije bežale u Ameriku, a danas pokušavaju da pronađu osobu koja je na njih imala velik uticaj, piše Star Tribune.

Vanja i Aida Zugaj su nepoznatoj ženi i njenom prijatelju, koje su 1999. srele u avionu na letu iz Amsterdama u američku državu Minesotu, ispričale kako beže od bombardovanja u Jugoslaviji. Tad su imale 17 i 12 godina, a pobegle su prvo u Mađarsku gde su uspele dobiti vizu za SAD, pa preko Amsterdama u Minesotu.

Pri rastanku žena im je dala kovertu, a u njoj su pronašle pisamce, novčanicu od 100 dolara i zlatne minđuše.

"Devojčicama iz bivše Jugoslavije, žao mi je što je bombardovanje vaše zemlje izazvalo probleme u vašoj porodici. Nadam se da će vam boravak u Americi biti siguran i srećan. Dobro došle u Ameriku, iskoristite ovo da vam pomogne", napisala im je žena koja se potpisala kao "vaša prijateljica iz aviona, Trejsi".

"Puno nam je to značilo. Nakon što smo videle toliko ružnih stvari, bilo je neverovatno da nam se dogodi nešto dobro", ispričala je Aida koja je tad imala samo 12 godina. Kaže da je to jedini novac koje su tad imale, a za njega su uzele smesu za palačinke i koka-kolu kako bi što duže bile site.

Aidi je danas 31 godina, govori četiri jezika i ima diplomu političkih nauka, a njena starija sestra je anesteziolog. Godinama kasnije pronašla je pismo nepoznate žene i odlučila je pronaći, no to se pokazalo teškim pa je pismo objavila i na internetu. Pretpostavlja da žena još uvek živi u Minnesoti, a sve što želi je zahvaliti joj na dobročinstvu.

"Želim da joj kažem koliko je imala uticaja na moju sestru i mene. To je bilo prvo što smo doživele u Americi, ljubaznost dvoje ljudi koji su čuli našu priču", zaključila je ona.

Strana 1 od 11

Novosti dana Politika Ekspres 

Ekspres Politika predstavlja online magazin sa osvrtom na dnevno političku situaciju u Srbiji i svetu. Ovaj online news portal nije ni u kakvoj vezi sa kompanijom Politika AD koja se bavi izdavanjem magazina: Bazar, Politikin Zabavnik, Ilustrovana Politika, Viva, Svet kompjutera, Mali Politikin Zabavnik, Enigmatika i Razbibriga, kao i dnevnih novina Politika i Sportski žurnal, a koje izlaze pod firmom Politika novine i magazin. Politika Ekspres Online predstavlja poslednji pravi tabloid u Srbiji koji se nalazi među TOP 50 najčitanijih sajtova u Srbiji

Go to top