NAJČUDNIJE MESTO BALKANA: Katolici i pravoslavci žive u slozi “BUDALE IŠAMARALI NA VREME”

Moravice su mesto u Hrvatskoj koje je jako neobicno – tamo cirilicne ploce stoje netaknute, a meštani, i Srbi i Hrvati, oduvek žive u miru i slozi i proslavljaju oba Božica.

Mnogi pišu da je baš u ovom selu ocuvana nekadašnja Jugoslavija. Svaki treci stanovnik Vrbovskog, cije su Moravice mesni odbor je Srbin, ali ovde nije bilo sukoba, jer nije bilo zainteresovanih ni s jedne strane.

A bili su naoružani, jednima je puške podelila JNA, a drugima hrvatska policija. Oni, medutim, sela nisu cuvali jedni od drugih, vec od onih “sa strane”.

Ovo mesto je nekada bilo važno za železnicu, i tada je bujalo od života. Tu je radio 650 osoba, a danas nema toliko meštana. Pre 100 godina imali su srednju Željeznicku školu, ona se sada zove Željeznicko-tehnicka, a ove školske godine nije upisala nijednog železnicara.

U osnovnoj školi sedamdesetih godina bilo je 67 osmaša, a danas je 53 daka u svih osam razreda, u prvom razredu dvoje ili troje.

– Grad Vrbovsko ima više od 35 posto predstavnika srpske nacionalne manjine. Mi smo u potpunosti implementirali Zakon o pravima nacionalnih manjina u naš Statut.

Dogovorili smo se s predstavnicima Veca srpske nacionalne manjine da one dvojezicne ploce idu samo tamo gde su Srbi u vecini, a to su, uz Moravice, još Gomirje i Ljubošina, te odredene ulice.

Smatrali smo jedni i drugi da nema potrebe takvim plocama pokrivati druga naselja, pogotovo ona u kojima Hrvati žive u stopostotnoj vecini – prica za „Jutarnji“ gradonacelnik Dražen Mufic, koji je do mandata došao sa svojom nezavisnom listom.

Ovde živi i Srbin Novica Vucinic, koji je slikar, kao i profesor geografije i istorije. On, kako kaže, ne voli rec „suživot“.

– Nismo mi izmislili ništa novo, mi smo samo nastavili onako kako su to radili pre nas. Kada je sve krenulo pocetkom devedesetih, mi smo videli da ne valja, imali smo, doduše, svatko svojih budala, koje smo morali “išamarati”.

Pogodile su se dobre generacije Hrvata i Srba koje su se trudile. Bilo je bitno da nikome ne padne glava, i u tome smo uspeli. Nije na lokalnom nivou nikada bilo problema, na nivou Grada još manje, a saradnja sa Županijom je izvrsna.

No, tako nije na nacionalnom nivou. Mi se ne bavimo politikom, ali ona nama itekako da. Mi se odupiremo, ali kako dode s vrha, tako mora biti – kaže prof. Vucinic.

Meštani se nisu delili prema nacionalnosti, niti su se iskljucivali u poštivanju obicaja.

– Za praznike bi se svešenici sa župljanima izmenjivali, išli bi jedni drugima cestitati. Ja vodim crkveni zbor u pravoslavnoj crkvi, a moj kolega s posla, profesor muzickog, u katolickoj.

Srpski daci pohadaju dopunsku nastavu iz srpskog jezika i književnosti te pohadaju veronauku. Pridruže im se cesto i katolici i muslimani jer žele nauciti cirilicu.

Na školske ekskurzije deca koja pohadaju veronauku zajednicki su išla u Trst, gde smo posjetili pravoslavnu i katolicku crkvu, pa se sa životom monaha upoznavali u manastiru Krka te životom redovnika u samostanu Visovac.

Kod nas je to tako, vlada zajedništvo. Problema dakako ima, kao i u ostatku Hrvatske, jer izumiremo. No, nevolja normalne ljude može samo zbližiti, a ne razdvojiti – zakljucuje prof. Vucinic.

Kao protojerej-stavrofor u Moravicama je postavljen Jelenko Stojanovic, koji za sve pravoslavne praznike poklone deli i muslimanskoj i hrvatskoj deci.

On je bosanski Srbin koji se školovao u Beogradu, a vec 33 godine službuje u Moravicama. Filozofija kojom se rukovodi ne može biti jednostavnija.

– Kada je Bog stvorio prvog coveka, video je kako nije dobro da je covek sam, i dade mu ženu. Bog je odredio da je covek bice zajednice, kao što je i Bog bice zajednice.

Sam taj pocetak upucuje nas jedne na druge, mi kad nekoga volimo, trebamo se za njega boriti i trebamo živeti jedni s drugima jer Gospod kaže: “Što ucinite jednome od najmanje brace moje, meni ste ucinili”.

Hrišcanstvo pociva na tome, na ljubavi. Ono nas upucuje na ljubav prema bližnjima i Bogu. To je suživot koji moramo živeti, to je zajednica, nema sile.

Ovde kod nas žive pravoslavci, katolici i muslimani, i niko nikoga ne tera na suživot. Mi svi živimo zajedno i svako sa svojim problemima. Možda je ovo cak i jedinstven primer takvog suživota.

U svakom semenu ima kukolja, nije idilicno, i Gospodin je imao 12 apostola, pa ga je jedan izdao, ali ipak je to na ovom podrucju ostalo nekako neiskvareno – kaže svecenik. Zajedno sa katolickim sveštenikom, Jelenko Stojanovic sa velikom radošcu ocekuje Božic.

-Kada razgovaram s decom, a cesto to bude i s katolickim verouciteljem, s radošcu ga ocekujemo, jer je on izmirenje Boga i coveka. Bog postaje covek, da bi covek postao Bog, po blagodati, ne prirodi.

Bog nas poziva, ne traži ništa nego da uživamo u radosti. Zato je Božic temelj, svi mu se raduju i slave ga, u porodici, medu prijateljima, susedima i mestima, iako mi se cini da ga posljednjih godina krade komercijalizam, no doci ce to jednom sve na svoje.

Kod svakog covjeka postoje iskušenja, ali ovde se zbog više faktora, naroda, predstavnika vlasti, sveštenstva – mir sacuvao. Posle rata je ovde bilo lakše nego tamo gde nije bio mir. To je biser koji trebamo cuvati za buduce naraštaje.

Svima želim srecne božicne i novogodišnje praznike, uz reci proroka Isaija: “Bog je s nama, urazumite se, narodi”. Neka se urazume narodi, onda ce sve biti dobro. Mir Božji.

Hristos se rodi – zakljucuje on. U centru gradica, iz jednog kafica se može cuti i Tomson i Baja Mali Knindža, i svi zajedno pevaju, i Hrvati i Srbi. Tamo je „Jutarnji“ naleteo da neobicnog sagovornika, vlasnika kafica, koji im je ispricao sledece:

– Zamisli, a ja Srbin – dobrovoljac Domovinskog rata, prijavio se u domobrane u Ogulinu, prvo odmah 1990. godine, a onda sam postao prvi hrvatski redarstvenik, školovao se u Puli, njih 369 Hrvata i ja, jedini Srbin. Postrojavali nas Tudman, Šušak i Moric.

Cetiri i polgodine ratnog staža imam, no morao sam se povuci zbog pretnji mojoj porodici. Tada sam se zaposlio u HŽ-u, i tamo radimo zajedno nas trojica – kaže on.

Dodao je da mrzi politicare, i sveštenike, i da mu je jedino stalo do „obicnog coveka“. Upravo tog obicnog coveka najviše muci ekonomska situacija, iseljavanje i beznade.

– Generalni problem je demografska situacija. Još rade vrtic, osnovna i srednja škola. Kada to zatvore, tada cemo izumreti. Što se ostaloga tice, nikada nije bilo problema, imamo mi ovdje i muslimana i Roma i nema problema.

Ma, ovde ne da nema problema, nego niko nikada nikome nije rekao jedne ružne reci. Kod mene u kaficu deset godina je bila muzika, ne da nije bilo tucnjave, nego ni svade.

Ovde se ne zakljucavaju vrata kuce ni bicikli. Nema krada, nema kriminala. Ovde se živi tipicno bratstvo i jedinstvo. Ma i bolje od toga, evo sada se spremamo za Božic jedan, i svi cemo pevati Tompsona, za drugi ce svirati Baja Mali Knindža, i svi ce ga pevati, i Hrvati i Srbi.

Kod nas je to normalno. Reci mi jedno mesto na svijetu u kojem je tako nešto moguce. Kao ovo što smo neki dan imali, da Hrvat na harmoniku pjeva Tompsona, a s njime ga pevaju i Srbi – zakljucuje on.

Leave a comment

Make sure you enter all the required information, indicated by an asterisk (*). HTML code is not allowed.

Novosti dana Politika Ekspres 

Ekspres Politika predstavlja online magazin sa osvrtom na dnevno političku situaciju u Srbiji i svetu. Ovaj online news portal nije ni u kakvoj vezi sa kompanijom Politika AD koja se bavi izdavanjem magazina: Bazar, Politikin Zabavnik, Ilustrovana Politika, Viva, Svet kompjutera, Mali Politikin Zabavnik, Enigmatika i Razbibriga, kao i dnevnih novina Politika i Sportski žurnal, a koje izlaze pod firmom Politika novine i magazin. Politika Ekspres Online predstavlja poslednji pravi tabloid u Srbiji koji se nalazi među TOP 50 najčitanijih sajtova u Srbiji

Go to top