Balkan

Balkan (122)

Mučna istraga prvog zabeleženog slučaja kanibalizma u BiH i dalje šokira istražioce i tužioce u Unsko-sanskom kantonu, a Krajišnici sa strahom izgovaraju ime osumnjičenog Sabahudina Velića (33) iz Bosanske Krupe, koji je sekirom iskasapio majku Nasihu (60), a zatim jeo delove njenog tela.

Kako Avaz saznaje od izvora bliskog istrazi, i Velićevo saslušanje u bihaćkom tužilaštvu teklo je mučno i praćeno je zgražavanjem zbog načina na koji je izvršen zločin. Čak se i Sud našao u nezavidnoj situaciji, jer niko od krajiških advokata nije želeo preuzeti ovaj slučaj koji je izazvao veliko uznemirenje javnosti.

Naposletku mu je dodeljen advokat, koji je tokom ispitivanja nekoliko puta napuštao prostoriju, jer je Velić iznosio previše zlokobnih detalja od kojih se ledi krv u žilama.

Kako otkriva izvor Avaza nakon toga ušao je u kuću i poslednji put obratio se Nasihi: “Majko, jesi li ti zadovoljna sa mnom?“, na šta je nesrećna žena kazala da jeste. Čim mu je okrenula leđa, Velić je zamahnuo sekirom udarivši je u vrat.

Prisutni su se šokirali činjenicom da je Velić plakao dok je pričao kako je iskasapio psa, ali da nije pokazivao emocije kada je govorio o ubistvu majke.

Hladno je pojasnio da je majku ubio da bi prineo žrtvu. On je na ispitivanju, kako otkriva izvor Avaza, ponovio ono što je kazao istražiocima, a to je da je majku ubio sekirom te da je njeno telo prepolovio, kasnije rasparčao, pekao i jeo!

Ponovio je da je pod uticajem crne magije, takozvanih sihira, te da su mu to naredila četiri džina.

Spaljene delove zakopao je u dvorište kuće, a kasnije su ih istražioci pronašli prekopavajući uz pomoć bagera.

Na kraju ispitivanja Velić je upućen u pritvor, a naređeno je i njegovo timsko psihijatrijsko veštačenje, koje treba dati konačan odgovor o njegovoj uračunljivosti.

Veliću je određen jednomesečni pritvor i nalazi se u KPZ Luke, gde je, kako saznajemo, izolovan od ostalih pritvorenika te ga na šetnju stražari izvode samog.

Ova pritvorska jedinica nema prostorije predviđene za osumnjičene njegovog profila. Pri ulasku oduzeli su mu pertle s obuće, a iz ćelije su sklonjeni i ostali predmeti pomoću kojih bi mogao nauditi sebi ili stražarima.

Zaista, ova društvena mreža mnogima s prostora bivše Jugoslavije pomaže da se zaposle, ali je istovremeno stecište raznih prevaranata.

Još pre koji mesec je Danijel Horvat vozio međunarodne autobuske linije, od Zagreba pa kuda god treba, najčešće do Frankfurta. Za volanom je sedeo i po dvadeset sati bez pauze, godišnji odmor je bio naučna fantastika, a plata – minimalac plus dnevnice. "Od onih sam koji će reći da je novac najmanji problem. Problem je sve drugo kod nas. Ako hoćeš da radiš i zaradiš dobre novce, ne možeš imati život. Ne poštuju se propisi i zakoni.“

- Onog trenutka kad sam odlučio da dignem ruke od svega kod nas, kad sam video da tamo nema smisla, a da mogu bolje i više, počeo sam na ovim grupama na Fejsbuku da oglašavam da tražim posao. Sve što sam saznao o odlasku u Nemačku je preko te društvene mreže - priča ovaj 29-godišnjak za DW.

Ove grupe se zovu "POSAO U NEMACKOJ – POMOC – INFORMACIJE“, "Idemo u Njemačku – narodna grupa“, "POSAO I STAN U NJEMAČKOJ“ i imaju do 50.000 članova. Princip je jednostavan – svaki član grupe može da pita ili odgovori na ono što drugi pitaju, a ima veze mahom sa zapošljavanjem, studiranjem, sređivanjem papira ili pikanterijama svakodnevnog života u Nemačkoj.

To je mesto susreta ljudi koji očajnički žele da napuste prostor bivše Jugoslavije i onih koji su u tome već uspeli. Administratori grupa upozoravaju da se uzdrži od bilo kakvog vređanja, pogotovo na nacionalnoj osnovi. Tako, dok ispod videa na Jutjubu ili tekstova na portalu index.hr traju neprekidni ratovi anonimnih komentatora u kojima se preti novim srebrenicama, olujama i ćele-kulama, ove grupe na Fejsbuku (FB) postaju oaze normalne komunikacije. "Ovde smo svi sa istom mukom koja nas je naterala, zato budimo složni i pomozimo jedni drugima za bolje sutra“, piše osnivač jedne od grupa.

Svakakvih bisera se tu nađe. Recimo, traži se "ženska osoba do 35 godina sa EU papirima“ da radi za šankom u jednom baru u Rozenhajmu. Obavezno znanje "našeg jezika“, nemački ne mora. Plata do 1.500 evra neto. Nije bordel, sigurno, piše navodni vlasnik bara. Zašto traži samo mlade žene? "Zato što mi ne trebaju babe za šankom u baru gde je većina posetilaca između 25 i 40 godina. Hvala vam na razumevanju, pametnjakovići.“

Drugi korisnik nudi kurseve za negovatelje starih lica, jedna devojka iz Zrenjanina pita kako se spaja porodica ako jedan supružnik radi u Nemačkoj, čovek iz Jagodine se nudi kao radna snaga, kaže "radio sam u vešeraju na valjku i pakovanju odela, volim da bude sve uredno i čisto“, jedna pita koliki je otkazni rok u Nemačkoj, traže se tesari, zidari i armirači, satnica navodno odličnih 11 evra neto, tu je i broj telefona, profil "Prevoz Putnika“ kaže da za osmi januar imaju "još dva mjesta fraj“ od Slavonije do Nemačke…

Danijel Horvat je u toj kakofoniji svega i svačega ipak imao sreće. "Jedan čovek – koji mi je sada kolega – je ponudio da se javim u firmu gde on radi, da je sve stabilno i sigurno. To sam i učinio. Ali uvek kada nešto dogovaram ili tražim preko FB dobro proverim profil i prosudim da li je lažan ili se radi o pravoj ponudi“, kaže dalje Horvat. "Svašta ljudi tamo pišu, često se nasmejem i nikada mi neće biti jasno kako naši ljudi nasednu na neke fore. Kad oglas za posao izgleda nerealno ili profil onoga ko objavljuje nema ranije objave – ne znam zašto se ljudi na to obaziru.“

I eto sada Danijela za volanom prigradskih linija 85 i 86 koje idu kroz idilične hesenske varoši sa komplikovanim imenima: niz Majnu se ređaju Obersthauzen, Zelingenštat, Majnhauzen… plata je pristojna, kaže, hrana jeftinija nego u Zagrebu, odmor i slobodni dani svetinja. "Potpuno druga priča“, dodaje Horvat.

Fejsbuk kao Eldorado za nalaženje posla? Tu ipak treba biti oprezan. Više sagovornika DW upozorava da na istim grupama vršljaju prevaranti. Postave lažne oglase za posao, a kada neko zagrize, prelaze na slanje direktnih poruka preko FB ili telefona. Obećavaju kule i gradove, sve, samo ako očajnik u potrazi za poslom uplati koju stotinu evra za autobusku ili avionsku kartu, možda za sređivanje dokumentacije… ko na to padne, može da se oprosti od svog novca.

"Prateći sve grupe i komentare, nisam još naišao da je neko prevaren od nemačkog poslodavca – varaju samo Balkanci“, kaže za DW Hasan Sejdić, i sam sa velikim iskustvom rada preko. Sejdić je postao poznat u Sarajevu i šire kao koordinator Udruženja nezaposlenih koje je organizovalo i brojne proteste. Trenutno ga najviše muči što se na termine za radne vize u ambasadama u BiH čeka mesecima, a bolje nije ni u Srbiji.

One koji traže posao upozorava na ljude koji zahtevaju da se neka suma uplati unapred. "Uvek kažem: ne uplaćujte nikom ništa! Prava posrednička agencija uzima proviziju od poslodavca.“ Ima slučajeva da se prevoz naplati i zaista organizuje – ali da radnici završe u nekoj nedođiji čekajući na nepostojećeg poslodavca. Ili da prevaranti odvuku ljude na "probni rad“ za koji tobože nije potrebna viza – a na kraju rade na crno, pa još i neplaćeno.

Nemanja Panić, programer iz Novog Sada, nije se uzdao u društvene mreže i rekla-kazala već je, tada sa skromnim znanjem nemačkog, pratio zvanične sajtove iz Nemačke i tekstove DW na srpskom o ovoj temi. "Gledao sam doduše neke naše forume i hrvatske, ali tamo ljudi pišu gomilu neistinitih informacija, pogotovo oko visine plata, uslova… preteruje se. Ima onih sa predrasudama o Nemcima, a ima onih koji naglašavaju samo pozitivne stvari.“

Panić je već nekoliko godina u Berlinu odakle je počeo da piše veoma čitam blog "Dva kofera u Berlinu“ koji je za mnoge postao izvor informisanja o životu i pre svega birokratskim preprekama u Nemačkoj. Daleko najčitaniji tekst mu je o tome kako dobiti radne vize – pročitalo ga je preko 40.000 ljudi. Očito je da mnogi traže informacije gde stignu, a Panić je zadobio poverenje tako što piše proverene stvari i poziva se na zvanične izvore. Zašto su mnogi spremni da poveruju u razne dezinformacije i nasednu na prevare? "Očaj igra popriličnu ulogu, nažalost“, kaže Panić za DW.

Primetio sam da ljudi po internetu pišu recimo da su plate četiri, pet ili šest hiljada evra, ali ne spomenu da je to bruto iznos (smeh)“, priča o tome na šta se nailazi. "Jeste to dobra plata, čak i ako je bruto, ali ipak… Ima onih koji kukaju da im država 'uzme' 40 posto. Pitam se: ljudi, da li ste normalni, jeste li ikad čuli za doprinose? Nivo doprinosa je zapravo sličan kao u Srbiji.“

Kako koristiti FB, a ne postati plen prevaranata? U nemačkoj ambasadi u Beogradu nisu od velike pomoći. Na upit DW odgovaraju samo da se građani o uslovima zapošljavanja u Nemačkoj mogu informisati preko njihove internet i FB stranice, ali da nisu u mogućnost da pruže uvid u to kakva im pitanja postavljaju ljudi kojima recimo sa zvanične stranice mnogo šta nije jasno.

ozač autobusa Horvat i dalje prati grupu na FB koja ga je odvela u Nemačku, samo što je sada sa druge strane – daje savete i pomaže. "Treba razmisliti, nikako na brzinu rešavati. Onda se može dobro proći“, kaže on. I ovde vredi pouzdani indikator za prepoznavanje prevaranata kao i u real life-u: traže da im verujete na reč i date neke pare unapred.

default

U Nemačkoj većina kućnih pomoćnica radi na crno. Između 73 i 85 odsto domaćinstava čistačice ili baštovani plaća na ruke. To pokazuju rezultati studije Instituta za nemačku privredu (IW).

Stoga i ne čudi što sve veći broj mladih devojaka počinje, najpre preko fejsbuka da nađe "sigurnu kuću u Nemačkoj, kako bi zaradila za hleb. Ovo se odnosi na sve zemlje Balkana, nije Srbija izuzetak.

- Mnoge kućne pomoćnice ili vrtlari u Nemačkoj rade na crno. Samo 350.000 od 2,7 do tri miliona čistačica, bejbisiterki ili vrtlara, koliko se procenjuje da ih ima u Nemačkoj, socijalno je osigurano - piše u nedavno objavljenoj studiji Instituta za nemačku privredu (IW).

Prema ispitivanju javnog menja, rad na crno u privatnim domaćinstvima čini od 15 do 20 odsto ukupnog broja zaposlenih na crno. U poređenju sa brojem radnika na crno u građevinskog branši je to vrlo mali udeo.

Teško je reći koliki su gubici u državnoj kasi zbog rada na crno u privatnim domaćinstvima. Procenjuje se da se ta brojka kreće između 10,92 i 28,6 milijardi evra.

Plate spremačica recimo idu i do 7.000 evra ukoliko su u bolje situiranoj kući. Realnija priča je između 3 i 5 hiljada evropskih novčanica.

Na crno najviše rade penzioneri, mladi i studenti. Mali je broj onih koji priznaju da nije u redu što rade na crno. Stručnjak iz Instituta za nemačku privredu Dominik Enste kaže da su glavni razlog za rad na crno visoki izdaci i zakonske regulative.

- Mnogima je atraktivnije ako to sami mogu da urade ili da nekoga angažuju “ispod ruke” - kaže Enste.

Enste dodaje kako se tu pojačano radi i o dvostrukom moralu.

- Građani kritikuju političare da premalo rade protiv rada na crno ili nude dosta nesigurnih poslova, a smatraju normalnim što u sopstvenom domaćinstvu kućnim pomogačima ne plaćaju godišnji odmor ili bolovanje u slučaju bolesti - dodaje Enste.

Obim rada na crno u Nemačkoj se osmu godinu zaredom smanjuje. Na međunarodnoj listi Nemačka se nalazi u sredini. Međutim kada se uporedi s Sjedinjenim Američkim Državama ili Švajcarskom, onda je Nemačka očigledno dosta atraktivnija za rad na crno.

Stručnjaci smatraju da je razlog tome veliki broj zakonskih regulativa među koje spada i minimalac i zaštita od otkaza.

Stručnjaci iz Instituta za nemačku privredu navode da se velik obim rada na crno u domaćinstvima može posmatrati kao jedna vrsta izjednačavanja poreske pravde.

- Dok pojedini bogataši svoju imovinu prenose u Luksemburg kako bi uštedeli na plaćanju poreza, ´mali ljudi´ to pokušavaju radom na crno - ističu stručnjaci.

Sve je više ljudi koji razmišljaju o odlasku u Nemačku, posebno otkad je ova zemlja objavila da će tokom pet godina primati po 20.000 radnika sa Balkana godišnje.

Odlukom Bundestaga od pre oko dve godine stranac u Nemačkoj može da dobije radnu dozvolu na osnovu tarifnog sporazuma s poslodavcem, i boravak na neograničeno vreme, piše sajt Klik do posla.

1. GDE TRAŽITI

Najniži nivo znanja nemačkog koji traže tanošnji poslodavci je nivo B1 ili B2. U Nemačkoj se nezaposlenost kreće oko pet odsto, (za razliku od naših 17,5%), a berzu poslova koja se stalno ažurira možete pronaći na ovom linku. Videćete da u svim oblastima postoji na desetine hiljada slobodnih radnih mesta širom Nemačke. 

2. KAKO NAUČITI JEZIK

Najminimalniji nivo znanja sa kojim idete u Nemačku je A2, ali samo ako se bavite zanimanjem koje je tamo izuzetno deficitarno. Mnogo je češći zahtev poznavanja B1 ili B2 nivoa. U čemu je razlika? "A" nivo podrazumeva podrazumeva elementarnu upotrebu jezika i snalaženje u jednostavnim temama, recimo možete da opišete svoje potrebe u svakodnevnim situacijama. Kategorija "B" podrazumeva mogućnost iznošenja stavova i saopštavanje svojih iskustava i doživljaja, nada i ciljeva, planova...

Agencija Deutche Welle - interaktivni kursevi (više besplatnih kurseva, svi nivoi, pa izaberite najbolji za vas)

3. AKO STE STUDENT I ŽELITE STIPENDIJU

Vizu tražite u Ambasadi Nemačke u Beogradu, a detaljno o tome kakvu vizu da tražite, kao i kakvu da slučajno ne tražite da ne biste dobili rešenje o hitnom napuštanju Nemačke, pronađite na ovom linku.T

4. KOLIKI ĆE VAM BITI TROŠKOVI U NEMAČKOJ

Iznajmljivanje stana je prilično skupo - od 600 do 1.000 evra, u zavisnosti od veličine stana i grada. Mnogo se više isplati za početak tražiti sobu u stanu koji delite sa cimerima - tu su cene već od 200 evra mesečno, a ostali troškovi (struja, grejanje, komunalije) su oko 100 evra. Vodite računa da često sobe ili stanovi nisu namešteni, te predvidite i te troškove, kao i da imate novca za tri kirije unapred (često gazde stanova toliko traže).

Ukoliko ste vozač, a posao vam je dalje od stana, automobil možete kupiti već od 2.000 evra. 

Preporučujemo vam i ovaj sajt na nemačkom jeziku, gde možete da u svakom gradu vidite osnovne troškove.

5. ŠTA MOŽE DA VAS IZNENADI

Savladali ste jezik, pronašli posao, kao i stan. Šta još može da krene po zlu? Prvo, morate da znate da Nemci nipošto ne tolerišu kašnjenje. Ni minut. Nemojte ni da razmišljate o akademskih 15 minuta već radije dođite na posao 10 minuta ranije. Kašnjenje neće biti tolerisano, jer je duboko u toj radnoj kulturi usađeno da ako kasnite, ne poštujete ni poslodavca niti kolege. 

Rad na crno u Austriji ne samo da je opasan po zdravlje, jer radnik nije osiguran i ne uživa nikakva prava, već može biti i skup, pošto je sve češća pojava da "gazde" ne daju platu i potom prete i oteraju radnike, koji su dolaskom u Austriji imali samo troškove, umesto željene zarade kojom bi snabdeli svoje najbliže u otadžbini.

Takav slučaj, koji je, kako Tanjug saznaje iz Ambasade Srbije i austrijske policije, samo jedan u nizu, dogodio se našim zemljacima, koji su iz Italije i Srbije došli u Beč, u nadi da će da zarade radeći za građevinsku firmu čiji je vlasnik njihov zemljak.

"Nas 26, svi poreklom iz okoline Smedereva, nedavno smo došli u Beč na poziv jedne žene, koja je iz našeg kraja, a čiji muž ima građevinsku firmu u Austriji. Neki od nas su došli iz Italije, gde imamo validna dokumenta, a drugi iz Srbije, koji su se nadali da će im gazda napraviti ''papire''", objasnio je jedan od prevarenih radnika.

"Radili smo vredno, a smešteni smo bili u veoma lošim uslovima. Kada je došlo vreme za isplatu ne samo da nismo dobili pare, već smo dobili i batine", kazao je on.

Smederevljani su radili na jednoj zgradi, koja je trebalo da se što pre završi, i na njoj su "napravili" ukupno 3.317 radnih sati.

Prema rečima naših sagovornika, ako se uzme u obzir da je bila dogovorena plata u visini između 12 i 15 evra po satu vlasnik građevinske firme koji ih je angažovao "na crno" ostao im je dužan više od 50.000 evra.

"Umesto da nam plate, usledile su batine. Mene su sačekali neki gazdini ljudi i pretukli me, oteli mi telefon preko kojeg sam se redovno čuo sa nadzornikom radova, kako više ne bih mogao da ga kontaktiram. Sa mog telefona oni su potom zvali sve moje kolege i pretili im da će ih pretući", naveo je naš radnik.

Zbog tih pretnji mnogi su pobegli u Srbiju, iako su ostali "kratki" za zaradu, a ujedno imali samo troškove tokom boravka u "obećanom" Beču", kazao je sagovornik, koji je pre Beča živeo 20 godina u Italiji, a odlučio se da dođe u Austriju, jer je u Italiji sve manje posla.

Vlasnik građevinske firme pretio je svojim radnicima da će angažovati razne poznate kriminalce iz Srbije, ako ne budu ćutali i "nestali" sa svojim zahtevima.

Neke od njih je strahom naterao da nastave da rade, iako nadoknade nema.

"Još dvoje radi, jer se plaše da će u suprotnom da ih pretuku i možda još nešto gore im učine", kazao je prevareni radnik iz Srbije.

Nakon što su zatražili plate, vlasnik je čak promenio i brave na smeštaju, koji je, inače, bio ispod svakog nivoa.

Grupa radnika, koja nije dozvolila da ih zastraši ovakvo ponašanje bahatog vlasnika građevinskog preduzeća, odlučila je da se obrati Ambasadi Srbije za pomoć, a potom zajedno sa diplomatama podnela prijavu policiji, i sada čekaju rasplet.

Na tvrdnje vlasnika firme da su navodno pokušali da mu ukradu vozilo, i da je zbog toga na njih poslao "siledžije", radnici ukazuju da je to izmišljena priča.

"Izmislio je to kako bi pokušao da opravda svoje bahato ponašanje. Što bi oteli vozilo koje vredi jedva 1.000 evra", kaže sagovornik.

Šta više, prevareni radnici tvrde da ih je vlasnik firme naterao da ukradu opremu sa jednog drugog gradilišta, kako bi ga koristili na zgradi na kojoj su radili i ističu da su mu to učinili, jer su hteli da pomognu i verovali mu da će sve biti u redu.

Vlasnik firme oštro je napao pomenute radnike, tvrdeći da su oni narkomani i lopovi, i da će ih pretući, kao što je to učinio već sa nekima, te poručio Ambasadi da se ne meša u ove poslove.

"Ovo nije jedini slučaj ovakve prevare. Čuli smo za mnoge takve slučajeve pa želimo da upozorimo naše građane da ne kreću u avanture kada ne poznaju poslodavce koji ih zovu. Poslodavci često koriste strah naših zemljaka, zbog rada na crno, da bi mogli biti proterani, da ih ne plate nakon izvršenog rada", kažu prevareni radnici.

U ovom slučaju grupa radnika poverovala je svojoj zemljakinji, koja ih je zamolila da dođu, kako bi njen suprug završio na vreme posao koji je ugovorio, ali se ispostavilo da se radilo o prevari.

"Pozvivamo sve, koji nameravaju radi većih primanja da kreću u inostranstvo na rad ''na crno'', da ne kreću, jer pored toga što neće dobiti pare, vratiće se u domovinu sa velikim troškom, praznim novčanikom, dugovima, ali i batinama", poručuju prevareni radnici.

default

 Okrutno ubistvo Kristine Krupljan (18), koju je u sredu u Zagrebu izmasakrirao nožem David Komšić (19), postao je glavna tema i u njegovu rodnom Kiseljaku u Bosni i Hercegovini

 S porodicom, ocem, majkom i dve starije sestre, David se iz Kiseljaka kao dete doselio u Zagreb. Davidova familija, naročito s očeve strane, ovih dana je postala top tema među mnogim Kiseljačanima.

"Jabuka ne pada daleko od stabla", samo je jedan od komentara koji su preplavili društvene mreže posle vesti o ubistvu koje je počinio mladi Kiseljačanin. Aludiraju pritom na već pomalo zaboravljena ubistva koja je još pre rata počinio Davidov deda po ocu. On je posle kafanske svađe ubio dvojicu poznanika.

Prokletstvo dvostrukog ubice prenelo se najpre na drugo, a potom i na treće koleno porodice Komšić. Očeva sestra, tetka Davida Komšića, takođe je počinila zločin i u sopstvenoj kući posle rata, pucnjem iz vatrenog oružja, pod nikad do kraja rasvetljenim okolnostima, ubila komšiju.

Trudnoće, jedna za drugom, odgađale su izvršenje kazne izrečene Davidovoj tetki. Pred rukom pravde potom je pobegla u Hrvatsku. Nitko u Kiseljaku ne zna da li je ikada odležala kaznu. Trudna je bila i Davidova žrtva, bivša devojka Kristina Krupljan, koju je mladi Komšić ubio s 30-ak uboda nožem na način koji ledi krv u žilama.

Pre ubistva 18-godišnjakinje, David je automobilom u aprilu 2016. ubio Josipa Kolarića (72). Jedna od njegovih sestara i sama je pre par godina doživela saobraćajnu nesreću u kojoj je jedva preživela. Nevolje, dakle, već godinama prate ovu porodicu. Mnogi kažu da ih još od ubistva koje je počinio Davidov deda prati prokletstvo.

Činjenica je da su tri generacije porodice Komšić mnoge zavile u crno od Kiseljaka sve do Zagreba. Davidova majka Olivera, devojačkog prezimena Marijanović, potiče iz ugledne i bogate porodice bez ijedne mrlje i skandala. Pokojni otac Davidove majke bio je privatni preduzetnik, a nju pamte kao prijatnu i vedru osobu.

S druge strane Davidov otac, Ivo Komšić,  uvek je bio ćutljiv i malo je s kim kontaktirao iako se i u Kiseljaku i u Zagrebu bavio ugostiteljstvom. Odmah posle rata porodica Komšić otvorila je u to vreme poznatu diskoteku “Miami” na samom ulazu u Kiseljak. Sličnim poslovima nastavili su da se bave i u Zagrebu.

Međutim, ni posle odlaska u Hrvatsku nisu se oslobodili navike da nasiljem, pa i ubistvom, “rešavaju” životne probleme. Nažalost, unuk je po okrutnosti s kojom je usmrtio bivšu devojku i njeno nerođeno dete nadmašio i svoga dedu i tetku!

default

 Mladi iz BiH i regije najčešće odlaze u Nemačku u potrazi za boljim životom. Jedan od njih je i Boris Franjić, diplomirani ekonomista iz Kaknja, koji živi i radi u Štutgartu, a svoje utiske nakon godinu dana boravka i rada u ovoj zemlji podelio je na “Fejsbuku”.

- Danas je tačno godinu dana kako sam se preselio u Štutgart. Prekratko je to vreme da bi se napravilo bilo šta veliko, a ipak sasvim dovoljno vreme da se ucrta trasa za sigurnu i bezbrižnu budućnost. Sećam se dobro te večeri pre odlaska. Prijatelji, oni najbolji, polako se okupljaju kod mene u kafiću. Niko ne fali, a nema niko ni viška, samo jedan nije bio tu, on živi u Sarajevu pa sam otišao do njega dan pre da mu javim da idem. Onako nepozvani dolaze sami od sebe, znaju dobro gde će me pronaći. Došli da me isprate. A ja? Ja sam se osećao kao da me ispraćaju na posljednji počinak, a ne u Nemačku.

Oni su nešto pričali celu noć, čisto da se nešto priča, i da mene malo zabave. Ja sam uglavnom ćutao znajući da ću rano ujutro u auto staviti 30 godina svog života, školovanja, fakulteta, rada, uspomena, truda, odricanja, 30 godina prijateljstava i tek pokoji odevni predmet i krenuti sve ispočetka. Valjalo je tu noć preživeti, kao i svaki onaj prijateljski zagrljaj i jak stisak, kao da te grle poslednji put i ne bi te pustili do ujutro… Pa onda na red dođu roditelji, majčine suze i otac koji se kobajagi dobro drži. E kad tu noć preživiš, dva puta trepneš, pogledaš na kalendar kad ono 20. Septembar 2017. godine, shvatiš da je prošlo godinu dana kako živiš u Nemačkoj. E to je Nemačka. Mesto gde vreme brzo leti. I sve možeš napraviti, raditi i zaraditi samo ne možeš kupiti vreme. Kad malo mučneš glavom i analiziraš zašto je to tako, shvatiš da ti je ovde ponuđeno toliko mogućnosti da ti treba bar 9 života kako bi petinu od njih iskoristio. Nije do vremena, nego je do mogućnosti.

U Bosni ih uglavnom nemaš, a i kad ti se ukaže prilika strahuješ ko će ti to sve pokvariti. Nemačka je zemlja bez straha i to je najveće bogatstvo koje nama bosancima neko može ponuditi. Nemaš straha hoćeš li pronaći posao, a kamo li straha da li ćeš ga izgubiti. S vremenom kako napreduješ s jezikom samo ti se otvaraju nove mogućnosti i bolji poslovi. Nemaš straha da osnuješ porodicu. Jer dvoje u kući sa minimalnim platama može da plati stan i režije, hrane u izobilju, lepo i novo neko prosečno auto, putovanje leti 3 sedmice na Majorku, zimi na 2 sedmice na Alpe, te da se svaki vikend negde izvedeš, neko jezero, roštilj uz prijatelje, park, zološki vrt, ili večera u restoranu. Reklo bi se da se živi ko’ nekad u Jugoslaviji.

Ono što sam ih ja upoznao jako su susretljivi i ljubazni, spremni su pomoći, drže do porodice, i nisu cicije u kafani. Postoje i oni neki drugi Njemci, da budem iskren o njima sam samo čuo, al ih kao takve nisam upoznao. E ko ima smisla za privatni biznis i hoće da se bavi time to je već druga priča. Kažu da šira regija ovog grada obuhvata negde oko 3,5 miliona stanovnika koji većinom rade u “Mercedesu”, “Poršeu” i “Bošu” ili nekoj manjoj firmi koja se opet naslanja na ova tri giganta. Veliko tržište, mnogo novca u opticaju, naplata brza, kompenzacije skoro da i nema. Potrebno je malo sluha za biznis, lepa ideja, određena količnina početnog kapitala i mogu se čuda napraviti. I sve je to ok, al onda na red dođe ljubav prema zavičaju. Sve te nešto dole opet vuče.

Iako si stekao već ovde puno poznanstava, poneko prijateljstvo, fale ti prijatelji s kojima si odrastao, gimnaziju ili fakultet završio, prijatelji s kojima si radio. Kreneš u Bosnu, onako već u Sloveniji srce ti jako lupa dok vrtiš one radio stanice i slušaš emisije koje prilično razumeš.

Kad već dođeš u Bosnu nakon 3 sata shvatiš zašto si otišao u Nemačku.

Shvatiš da ti ne nedostaje Bosna kao sistem, nego Bosna u smislu tvojih prijatelja. I najradije bi ih sve natrpao u jedan veliki autobus i doveo sebi. I kad bih to uradio…pitanje koliko bi mi Bosna nedostajala.

Usput, to i pokušavam. Pokušavam ih nagovoriti da dođu kod mene živeti, da se presele. Nisu zaslužili da žive u neizvesnosti, da im neko vređa inteligenciju. Nisu zaslužili da ih neko deli, jer nisu tako odgojeni. Nemačka je država za njih, država u kojoj kao svog zemljaka prepoznaješ svakog onog ko je rođen od Bugarske do Beča. E sad zamislite koliko je ovakvih kao ja koji pokušavaju sve svoje drugove dovesti u Nemačku. Ko će ostati dole živeti? Ostaće neko, al sve manje i manje onih ljudi s kojima sam ja tu državu vidio prosperitetnom.

Prema najnovijim podacima, u Nemačkoj trenutno ima čak 691.000 slobodnih radnih mesta u raznim profesijama, a posebno su traženi, saznaje „Alo!“, radnici sa Balkana!

Nemačkoj su trenutno najpotrebniji radnici u socijalnoj zaštiti, maloprodaji i pripremi i dostavi hrane, kao i građevinskoj industriji.

Da nemački poslodavci traže radnike iz Srbije, kao i sa čitavog prostora bivše Jugoslavije, potvrđuje za naš list Kadrija Mehmedović, predsednik udruženja povratnika „Reintegracije“.

- Nemački poslodavci su skloni da više plate ljude iz Srbije i iz regiona. Najtraženiji su građevinski radnici, koji su plaćeni između 1.800 i 2.300 evra mesečno bruto. Dakle, za molere, fasadere, keramičare, tesare, zidare i pomoćne radnike na građevini minimalna bruto satnica ide do 12,5 evra. Za radnike u maloprodaji i u ugostiteljstvu, kao što su kuvari, pekari, pica-majstori, prodavci u radnjama i kioscima brze hrane, minimalna satnica je devet evra, tako da radnici na ovim poslovima zarađuju u proseku 1.500 evra mesečno bruto - kaže on.

 

Nemci takođe, dodaje naš sagovornik, traže negovatelje, medicinske sestre, medicinske tehničare, lekare... Plate lekara se kreću između 3.000 i 4.000 evra mesečno bruto, a nega lica se plaća u proseku 1.900 evra. U Nemačkoj su sada uveli značajnu novinu, pa se negom starijih lica mogu baviti radnici nemedicinske struke, s tim što moraju proći obuku od tri meseca u bolnici ili zdravstvenim centrima kod nas, koju bi zatim u Nemačkoj nastavili u trajanju od šest meseci, i naravno potreban je B1 nivo poznavanja jezika, za šta je dovoljno šest meseci učenja. Sada neko sa srednjom školom može da prođe obuku i radi ako želi.

 

Zanimanje Plata (bruto)

 

Lekar specijalista 3.000-4.000

Negovatelji 1.900-2.000

Moleri 1.800-2.300

Fasaderi 1.800-2.300

Keramičari 1.800-2.300

Tesari 2.000

Kuvari 1.500

Prodavci 1.500

Najmanje jedna osoba je teže povređena u udesu koji se dogodio putu Podgorica-Bar u mestu Vranjina javlja portal CdM.

Sinoć oko 23.50 časova sudarili su se mercedes budvanskih tablica BD AZ 936 i autobus srpskih tablica autoprevoznika Lasta.

Vozač mercedesa je životno ugrožen i njega je morala da vadi vatrogasna ekipa sa specijalnim alatima za sečenje metala.

"Sinoć je hitno operisan. U pitanju su teške povrede ruke i noge. Jutros je stabilan", kazao je CdM-u direktor UC Nermin Abdić.

Autobus je bio pun putnika i išao je iz pravca Bara, ali kako portal CdM saznaje, nema povređenih.

Na ovom delu puta jutros se saobraća jednom trakom naizmenično.

Morana Mamić, poznata dizajnerka hrvatskog porekla svojim pričama na društvenoj mreži Instagram redovno inspiriše i oduševljava.

Sa preko 90.000 pratilaca, Morana je vrlo uticajna a šta god da napiše širi se munjevitom brzinom.

Ovog puta podelila je priču o jednom satu kojoj neće odoleti žene ali ni muškarci.

Uverite se!

"Sećam se kad sam prvi put videla ovaj sat. Rekla sam sebi "moram ga imati". Štekala sam lovu, ali nikako nisam mogla da skupim potrebnu sumu. U jednom razgovoru požalila sam se baki da već par dana štedim za jedan sat. Baka me pitala "pa koliko imaš love trenutno?" Ja joj odgovorim: "Pola". Zove baka jedno jutro i kaže da dođem na Kvatric. Žena došla autobusom iz Somobora, izvadila kovertu iz torbe i rekla: "Čuj, kad ti već (bivši) muž neće kupiti sat, evo ti ostatak love i kupi ga sama. Sećam se prizora kao danas. Nasred ulice, okružena keljom i salatom, skakala sam od sreće kao malo dete! Sat sam naručila u Gracu a baka, mama Frano i ja smo išle po njega. Bila su to zlatna vremena", napisala je Morana a onda njena priča dobija potpuni preokret.

"Kad sam se razvodila, sat je bio jedina vrednost koju sam imala. Odlučila sam da ga prodam i novac uložim u posao. Čovjek koji ga je kupio bio je izuzetno korektan. Načuo je zašto mi treba novac i platio ga je tačno koliko sam tražila. Baka je taj dan plakala k'o kišna godina... Iduće godine upoznala sam Jozu. Naš prvi zajednički vikend proveli smo u Grazu. Bila je zima. Zagrljeni šetali smo centrom grada i zastali ispred radnje sa satovima. Između silnog blještavila,u uglu izloga, ugledala sam "svoj" sat. Jozo me pitao: "Da možeš birati, koji sat bi izabrala?" Bez reči, pokazala sam na "roze cvetiće" u uglu izloga...Od toga prošlo je osam godina...Nikada Jozi nisam spominjala svoju priču o satu. Pre nepunih mesec dana bio mi je rođendan. To jutro, probudila sam se dosta kasno. Na krevetu dočekala me zelena kutija sa ceduljom. Nespretnim rukopisom pisalo je: "Pre osam godina, ispred onog izloga osvojila si moje srce. Mogla si birati šta god si htela, a ti izabrala njega. Naoko ništa posebno, a iznutra skriven njegov kvalitet. Bolan sat isti ja!!! Srećan rođendan Mici, nosila ga ti meni u zdravlju, a za sreću i smeh ću se ja pobrinuti."

Sjecam se kad sam prvi put vidjela ovaj sat na stranicama Vogue-a.Rekla sam sebi ,moram ga imat'.Štekala sam lovu, al' nikak' nisam mogla skupit' dostatan iznos.U jednom razgovoru pozalila sam se baki da vec par godina stedim za jedan sat.Baka me pitala; Pa kol'ko imas love trenutno?"Ja odgovorim; "Pola!"Zove baka jedno jutro i kaze da dodem na Kvatric.Zena dosla autobusom iz Samobora,izvadila kovertu iz torbe i rekla;" Cuj,kad ti vec (bivsi)muz nece kupit sat ,evo ti ostatak love i kupi ga sama.Sjecam se prizora k'o danas.Posred placa ,okruzena keljom i salatom, skakala sam od srece k'o malo dijete!Sat sam narucila u Grazu,a baka,mama Frano i ja isli smo po njega.Bila su to zlatna vremena...Kad sam se razvodila, sat je bio jedina vrijednost koju sam imala.Odlucila sam ga prodati i novac uloziti u posao.Covjek koji ga je kupio bio je izuzetno korektan.Nacuo je za sto trebam novac i platio ga je tocno koliko sam trazila.Baka je taj dan plakala k'o kisna godina... Iduce godine upoznala sam Jozu.Nas prvi zajednicki vikend proveli smo u Grazu.Bila je zima.Zagrljeni setali smo centrom grada i zastali ispred Rolexa.Izmedu silnog bljestavila,u kutu izloga, ugledala sam"svoj" sat.Jozo me pitao;"Da mozes birati ,koji sat bi izabrala?" Bez rijeci,pokazala sam na "roze cvjetice"u kutu izloga...Od toga proslo je osam godina...Nikada Jozi nisam spominjala svoju pricu o satu.Prije nepunih mjesec dana bio mi je rodendan.To jutro,probudila sam se dosta kasno.Na krevetu docekala me zelena kutija sa ceduljom.Nespretnim rukopisom pisalo je; "Prije osam godina,ispred onog izloga osvojila si moje srce.Mogla si birat sta god si htjela ,a ti izabrala njega.Naoko nista posebno, a iznutra skriven njegov kvalitet.Bolan sat isti ja!!! Sretan rodendan Mici,nosila ga ti meni u zdravlju ,a za srecu i smijeh cu se ja pobrinut"...#MisaoDana "Ma nije vazno koliko je sati.Bitno je da ti zivot svako dobro, jos boljim, vrati!" ❤️✨P.S.Hvala @wishjewelry.rs ????narukvica i prsten su carobni...zelju koju sam pozeljela odat' cu vam kad se vidimo u Beogradu...Voli vas jos jedna #WishGirl ✨M❤️F✨

A post shared by ?????? ????ć (@morana_mamic) on

Strana 3 od 9

Novosti dana Politika Ekspres 

Ekspres Politika predstavlja online magazin sa osvrtom na dnevno političku situaciju u Srbiji i svetu. Ovaj online news portal nije ni u kakvoj vezi sa kompanijom Politika AD koja se bavi izdavanjem magazina: Bazar, Politikin Zabavnik, Ilustrovana Politika, Viva, Svet kompjutera, Mali Politikin Zabavnik, Enigmatika i Razbibriga, kao i dnevnih novina Politika i Sportski žurnal, a koje izlaze pod firmom Politika novine i magazin. Politika Ekspres Online predstavlja poslednji pravi tabloid u Srbiji koji se nalazi među TOP 50 najčitanijih sajtova u Srbiji

Go to top