Balkan

Balkan (85)

default

Ova kuća je postala turistička atrakcija, a mnogi se ljudi zaustavljaju kako bi uzeli selfie pred jedinstvenim prebivalištem.

Prema pravilima gravitacije, sve što ide gore mora pasti dolje. Međutim, domovi na ovom popisu čini se da prkose ovom pravilu. Mnogi su si arhitekti dali truda kako bi pokazali da se gravitaciju ipak da pobijediti. Te građevine nalaze se u Europi, Aziji, Australiji i Sjevernoj Americi, te redefiniraju značenje pojma “dom” u mnogim aspektima.

Penziooniosani graditelj, 65, sagradio je naopaku kuću, unatoč svojoj supruzi koja je smatrala ideju kao “lud”

Pojedine građevine nas ostave bez riječi. Ponekad možete naći na razne interesantne ideje kojih se dosjete neke osobe. Te ideje su kreativne i ne nailazimo baš tako često na nešto takvo.

Jedan čovek iz Makedonije je napravio nešto zaista fascinantno. Napravio je kuću koja stoji na krovu. Nije kao one klasične, baš zbog toga ne može proći nezapaženo.

On je inače bivši građevinac i živi u Prilepu. On je svoju ideju pretvorio u realnost. Naravno, mnogi su bili skeptični i smijali su se njegovoj ideji. Nije im bilo jasno zašto bi napravio nešto takvo.

On nije želio odustati od svoje ideje. Napravio je kuću onakvu kakvu je želio. Kuću koja nije nimalo izgledala obično.Krov nije bio na vrhu. Na ovim slikama možete vidjeti kako je ta kuća zapravo izgledala.

Zbog takvog izgleda se dosta pisalo o njoj, postala je vrlo popularna. Kaže da je želio uraditi nešto drugačije i uzbudljivije. Bio je u penziji i želio je biti aktivniji. Posvetio se tome i uspio je. Sada je ta kuća prava atrakcija.

Trenutno niko ne boravi u njoj, ali on kaže da će svako ko bude živio u njoj, postati popularan. Šta vi mislite o ovome? Šta kažete na ove slike?

default

U predgrađu Balga u Pertu, Australija, u stanu u kome je živeo sa svojim roditeljima, u petak uveče je pronađen mrtav, Dejan Dimitrovski ( 36 ), australijski državljanin makedonskog porekla, prenose mediji u Skoplju.

On je brat Natalije Dimitrovske, koja izdržava 17- godišnju zatvorsku kaznu zbog napada na Danu Vulin, Australijanku srpskog porekla.

Dejan Dimitrovski, brat monstruozne Natalije Dimitrovske, sa fatalnim povredama po telu, pronađen je mrtav u petak oko 18,30 časova. Njegova majka, Ljiljana je za australijske medije izjavila da je Dejan bio dobar dečko i da ne razume ko ga je i zbog čega ubio. Ona je preko medija pozvala detektive i policiju da pronađu ubicu njenog sina.

- Obećala sam da ću sve učiniti da se otkrije ko je ubio mog sina... Ako postoji neko ko nešto zna u vezi njegovog ubistva, molimo vas da izađete i kažete - rekla je Ljiljana Dimitrovska.

Detektivi iz odeljenja za ubistva i australijski policijski forenzičari ceo dan su proveli na imanju Dimitrovskih, gde su uzeli otiske i sa luksuznih automobila parkiranih ispred njihove kuće.

Fatalni napad na Danu se desio 16. februara 2012. godine kad je ljubomorna Natalija Dimitrovska upala u njen stan, polila je kiselinom i zapalila. To je učinila jer je mislila da Dana ima ljubavnu aferu sa njenim mužem.

Nakon užasnog napada gde joj je od opekotina stradalo čak 65 odsto tela i lica, Dana Vulin se oporavila i danas izgleda fenomenalno. Ona je prošla preko 200 plastičnih operacija i provela tri godine noseći masku, a danas, kako je nedavno izjavila, sebe voli više nego pre napada.

Policija treba da otkrije da li je smrt Dejana Dimitrovskog povezana sa njegovom sestrom Natalijom Dimitrovski, koja je unakazila lice Dani Vulin, ili je u pitanju nešto sasvim drugo.

Dana Vulin sada ima trideset godina, i nakon pet godina od tragedije, sada se, kako je izjavila „Dejli mejl“, konačno oseća odlično i samouverenije nego ikada pre.

default

Nenad Stanković (47) iz Ostrožnje Donje preminuo je kada ga je, dok je sa još dvojicom muškaraca sekao stablo u šumi u mestu Cvrtkovci kod Stanara, napao i izbo roj stršljenova.

Muškarac je preminuo ubrzo nakon što su ga insekti izujedali. Kako saznajemo, imao je šest-sedam ujeda, a čega najviše po glavi, a onda po vratu i leđima. Pretpostavlja se da je Stanković bio alergičan na ubod stršljena, ali da je kobnom ishodu doprinelo možda i to što je imao astmu. Nesreći čovek sa sobom je imao pumpicu.

Sve se dogodilo u ponedeljak rano ujutro u šumi vlasništvo Pere Tutnjevića koji je trojicu radnika angažovao da prokrče deo šume. Pretpostavlja se da je gnezdo stršljenova bilo u stablu koje su obarali i da su ih tada napali, a da su posebno agresivni i zbog visokih temperatura. Nije bilo šanse da izbegnu nalet roja.

Tutnjević kaže da je on tog jutra nameravao da ode do šume kako bi video da li je sve uredu i kako napreduje posao, kada mu je zazvonio telefon dok je pio kafu. Jedan od radnika koji je bio sa Stankovićem mu je rekao da požuri i odmah dođe, jer je Nenada ubo stršljen. Odmah je seo u džip i krenuo prema šumi.

 

- Rekao sam da odmah dolazim i da ga polevaju vodom. Za 15-20 minuta sam bio tamo, a on je već ležao. Odmah smo ga stavili u auto, a ja sam nazvao lakare, javio im šta se dogodilo i da ćemo krenuti prema domu zdravlja. Sve se odigralo za manje od pola sata – priča Tutnjević.

Kaže da je medicinska ekipa krenula odmah i da su se sreli na pola puta. Oni su Stankovića odmah pregledali, a Tutnjeviću je rečeno da je muškarac već preminuo. Bio je taman u licu i otečen od silnih uboda.

 

- Radnici koji su bili sa njim su mi rekli da je se on nakon uboda umio vodom, a onda odjednom rekao „Joj, Vlado, ja sam gotov“ i srušio se – priča Tutnjević. Drugog radnika takođe su ubola dva stršljena, ali on nema nikakvih posledica. Njemu se na mestu uboda pojavilo crvenilo, a lekari su mu na licu mesta dali terapiju posle koje se osećao dobro. Reakcija Stankovića na toliko veliki broj stršljenova bila je tako burna da je najverovatnije preminuo već posle nekoliko minuta.

U PU Doboj su potvrdili da je Policijskoj stanici Stanari oko 7.30 časova iz Doma zdravlja prijavljeno da su medicinski radnici, koji su intervenisali po pozivu, na lokalnom putu u mestu Dragalovci susreli vozilo kojim je P.T. prevozio N.S. kome su pokušali da ukažu pomoć, ali da N.S. nije davao znakove života.

- Na osnovu prikupljenih saznanja, kao i pregledom tela preminulog od strane lekara mrtvozornika Doma zdravlja Stanari utvrđeno da je N. S. napao roj stršljenova koji su ga uboli po glavi i telu, usled čega je nastupila smrt. O svemu je obavešten dežurni tužilac Okružnog javnog tužilaštva Doboj – rekli su u PU Doboj.

 

Stanković i dvojica muškaraca bili su komšije iz istog mesta i često su zajedno radili po selu ako je nekom nešto trebalo i da su živeli od toga. Preminuli muškarac nije bio oženjen i nema dece, a od komšija saznajemo da ima dva brata. Biće sahranjen danas u 13 časova na mesnom groblju u Ostrožnji Donjoj.

Stručnjaci kažu da agresivnost stršljenova zavisi od doba godine, dok medicinska struka smatra da 10 ili više uboda ovog insekta može da bude fatalno. Međutim, kakav će ishod biti zavisi od čoveka do čoveka, odnosno da li je alergičan, da li ima neku bolest, ali i drugi faktori.

 

Saveti lekara

 

Šef Službe Hitne pomoći Doboj doktor Slobodan Tomanić savetuje da nakon uboda stršljena na to mesto treba staviti hladnu oblogu, a da se za lekarsku pomoć obavezno treba obratiti u slučajevima ako se otok širi, oseti otežano disanje i gušenje, te ako se po telu pojavi osip.

Status splitskog part-time konobara u kom je opisao goste različitih nacija s kojima se susreo u svom poslu, na Fejsbuku je postao totalni hit. Napominje Jozo kako je status "Napojničke agonije u tri čina" pisan za uži krug Fesjbuk prijatelja, pa je i jezik tome prilagođen, ali mi ga prenosimo u celosti:

 

NAPOJNIČKE AGONIJE U 3 ČINA

 

Vođen blagom nadrkanošću i umorom, evo već četvrtu godinu kao part-time konobar u potrazi za dodatnom lovom, delim s vama moji prijatelji tuge i boli jednog smrtnika u ugostiteljstvu, jer mi se čini da će mi biti lakše ako od svega napravim sprdnju, iako je to daleko od sprdnje, ali eto...ako bar nekog nasmejem ili možda eventualno nekog potencijalnog budućeg konobara edukujem o manirima gostiju koji ga čekaju, onda možda od svega ispadne i nešto dobro.

 

Već duže vreme hrabren iskustvom prethodnih sezona, i težinom ove, razmišljam da napravim malu ličnu rekapitulaciju iliti ga presek profila gostiju koji dolaze da uživaju u čarima ‚‚Lijepe naše", kvasiti svoja jajca u našem divnom Jadranu, slikati se na plamencima za profile po Instagramu, uživati u našoj spizi i mom superugodnoprofesionalnom odnosu kad navrate kod mene kao najdraži mi gosti.

Iako sam u životu vođen mišlju da je generalizovanje popriličan zajeb, i nikako nisam zagovornik istoga, evo nakon nekoliko godina fušarenja u ugostiteljstvu ne mogu da i sam ne primetime da zaista postoje poveznice prema kojem se određena vrsta nacije ponaša po točno određenim pravilima, uz povremene izuzetke (Bog im da zdravlja i sreće gde god da su), ali takvi su slučajevi toliko izolovani i usamljeni da se može nabrojati na prste ruke i slobodno ih mogu svrstati u skupinu zajedno s velebitskom degenijom i sredozemnom medvedicom, znači teški endemi.

 

Jednostavno od tolike količine različitih ljudi, rasa i nacija postaneš jebeni psiholog, a da ni sam nisi svestan toga. Nakon prvih sekundi dijaloga u 80% slučajeva pogađam s kim to veče imam posla i u kojem smeru će se događaji odvijati. Da ne bi bilo zabune, ova lestvica i presek su moj lični doživljaj svakog od gostiju i napisan je bez ikakve namere da uvredi ikoga, ali ako se neko nađe i uvređen, Bože moj...zabole me tuki. Sami su si krivi.

Znači lista je moj lični osvrt i niko se ne mora s njom slagati, a koncipirana je na način da krećem od najblažih odnosno u mom slučaju najboljih gostiju pa sve do prvog mesta na kojem caruju oni gosti koje ne bi poželeo ni na inauguraciji Vojislava Šešelja za predsednika Srbije.

 

Zvezde vodilje u odabiru kriterijuma bile su mi odnos prema osoblju, u ovom slučaju naspram mene, opšti utisak, te zadnji, ali ne i najmanje važan činilac, napojnica / manča.

 

Zdravoseljačkim rečnikom na zadnjem mestu su najbolji, a na prvom najgori gosti koji po mom skromnom mišljenju kroče nogom u Kroaciju i koje kad vidim svaki put malo povratim sebi u usta jer znam šta me čeka i u kojem smeru priča ide, ali jbg što bi raja rekla, pos`o je pos`o, sa svim svojim vrlinama i manama...raditi se mora i u radu je spas, bla bla bla. Pa da krenemo....

 

USA / SAD

 

U mom slučaju nemam ja tu šta reći osim, ‚‚God bless America". Kao nacija jesu kreteni, ali prema konobaru pošteni. Ponekad možda malo glasni i forsiraju srčanost i stalno pitaju za striptiz barove, ali mene mojih 10-15 % manče uredno čeka. Naravno, govorim o gostima od 30-te pa nadalje, a ova mlađa EDM bagra koja dolazi na Ultru je nevredna spomena i njih uopšte neću komentarisati, spašava ih to što su ovi stariji Amerikanci dobri gosti inače bi ih instalirao na vrh ove moje liste brzinom svetlosti i ne bi ih Gospa Sinjska makla s prvog mesta, tako da sve u svemu kad se sve zbroji debila ima, ali u globalu s njima kao gostima sam zadovoljan.

 

NEMAČKA / AUSTRIJA

 

Lično, u ovo malo staža koje sam skupio u svom konobarskom radnom veku, na moju žalost i nesreću nisam imao toliko prilike da mi uletaju gosti s tog područja, ali ovo malo i što ih je bilo...uredni. Hladni i strogo profesionalni, ali korektni. Koliko im daš, toliko ćeš i dobiti. Nema tu puno priče. Dobro veče, izvol`te..šprehezni dojč, najn, bitte. Sve po ps-u. Ako si svojim šarmom dopro do njihovih robotskih srca, manča ti ne gine. Ponekad čak ne traže ni da budeš simpatičan. Bitno da sve dobiju na vreme, jer svaki minut kašnjenja sjebaje im dalju koncepciju godišnjeg odmora koji je isprogramiran do u sekundu.

 

UK

 

Pijani i bledi, s naglaskom na pijani. Večno u čoporima i to muškim, po gradu se mogu prepoznati po glupim havajskim košuljama kad obično slave momačke večeri jer kao to je nešto nikad viđeno i toliko originalno da ni sami jadni ne shvataju da su radi toga već postali toliko prepoznatljivi da ih uopšte ne treba pitati odakle dolaze. ...Ako dođu u vreme dok još akohol nije proradio, a to je retko i nikada, onda su vrhunski. Manča uredna i dobra. Ali ako alkoholne pare počnu biti zvezde vodilje, e bato onda si najebo. Deru se i viču, terorišu čitav objekt s vikom i onih glupim engleskim humorom, tlače sve oko sebe, zaborave na manču. Moliš Boga da ti da snage da izdržiš i ne uzmeš tacnu i opizdiš prvoga po glavi, makar i po cenu otkaza. Posle ih vidiš kako pojedinačno pijani ko sipe bauljaju gradom u potrazi za apartmanom.

 

RUSIJA

 

U njihovom slučaju osećaji su mi podijeljeni. 50-50. Ako dođe dobar Rus od kog moderni kapitalizam nije napravio instant bogataša onda su to uredni i dobri gosti. Dobra spiza, dobra boca vina, on zadovoljan-ja zadovoljan, manča varira, ali je bude uvek i uvek je korektna. Može biti dobra i bolja, ali je tu. Spasiba, smešak i adio. Ali, ako ti dođe neki seljak s trinaestočlanom familijom do šestog kolina, jetrvom, snahom i badžom, e onda uzalud vam trud svirači. Za kurac sve i čitavo veče. Odeš malo u wc, pustiš suzu, udahneš duboko i stisneš zube, odradiš to junački jer znaš da ti sledi dvosatno guženje na suvo, ali jbg i to je deo posla.

 

ŠVEDSKA / FINSKA / DANSKA / NORVEŠKA

 

Ne znam šta se njima događa zadnjih par godina, ali ovo su mi pre bili jedni od dražih gostiju koji svakom godinom tonu sve dublje na mojoj ličnoj listi simpatičnosti. Još uvek se tu zna naći dragih ili divnih ljudi ali sve mi se čini da je seljaštvo i čobanizam napokon našlo puta i do njih. Večno znojni i crveni još uvek hladni u srcu kao veštičja sisa, ponekad drski i zahtevni, ali još uvek korektni gosti koji znaju da cene ukoliko im posvetiš malo svoga vremena i pažnje te isto tako tu pažnju i nagraditi.

 

ČEŠKA / POLJSKA / MAĐARSKA / RUMUNIJA

 

Oni su tu zaista onako reda radi stavljeni. Čisto da prepolove listu. Nema takvih puno po restoranima...paštete i salame ih preko dana valjda toliko zakuse da nema potrebe za večerom. A i ovo malo njih što dođe uvek rado i sa smeškom poslužim jer uvek u sebi nekako pomislim, pa Bože dragi možda ću već sutra u crnoj hronici čitati o jednom od njih kako su ga izgorenog i dehidriranog od Sunca pronašli usred Bračkog kanala da jadan dezorjentisano pluta u potrazi za kopnom. Kad znaš da je čoveku to možda poslednji obrok pred avanturu života nekako ti lakše padne činjenica što takvi za manču ne znaju. Pojedi sinko, idi i neka ti je mirno more.

 

ITALIJA

 

Ovo pišem u vreme kad je njihov veličanstveni ‚‚ferragosto pred vratima", i slobodno vam mogu reći da me već lagano boli drob kad se setim šta me čeka. Cigani, izvoljevanja, traženje popusta na svaki račun koji dobiju, prepucavanje na lošem engleskom ako ga uopšte i znaju, i naravno manča koja je kod Italijana ‚‚science fiction". S Italijanima kreće početak kraja ove moje liste. Dno i fundeć.

 

ŠPANIJA

 

Dok još nisam počeo konobarisati uvek bi slušao priče kako su Italijani cigani i najgori gosti koji postoje, ali verujte mi prijatelji ima ih i gorih. Zovu se Španci. I Francuzi. O ovim drugima malo kasnije. A o Špancima...ništa dobro. Italijani su za njih Amerikanci. Iza njih ostaje pustoš. Tu trava više ne raste. Kao da je uragan Katrina proharala stolom za kojim su sedeli. Plaćanje u kovancima i to lipama. Do u kunu. Manča je njima apstraktan pojam. Bože oslobodi i ne uvedi.

 

FRANCUSKA

 

Zahvaljujući njima čir na želucu za kojeg sam mislio da mi je prošao, ponovo se aktivirao. Radi Francuza sam počeo da mrzim ljude uopšteno. Nisam ih ni pre nešto voleo, ali otkad upoznah goste Francuze lično, slobodno vam mogu reći da ‚‚croissanti" u moja usta više neće. Engleski znaju, ali ga ne žele pričati. Očekuju od tebe da razumeš onaj njihov preserans od jezika, i onda kad im odgovoriš da eto ne pričaš francuski, u očima im vidiš da bi te najradije stavili u top pa te uz zvuke marseljeze ispalili u tri pičke materine da te njihove oči više ne vide i uši ne čuju. Al ne mogu im suditi jer osećaji su uzajamni i obostrani, samo što bi u mom slučaju uz desnu ruku na grudima svirala Lepa naša. Po pitanju manče su dno napojničkog sveta, i onaj konobar kojem Francuzi ostave više od 10 kn manče obično nadoda još 740 kn pa kupi janje i počasti ekipu od sreće i neverice.

 

AUSTRALIJA / NOVI ZELAND

 

Pri samom vrhu / dnu i u ‚‚fotofinishu" dolaze mi dobri stari gosti ‚‚from downunder". Nekako su mi sve ove godine prolazili ispod radara, a jako ih je teško razlikovati od Amera jer još nemam toliko dovoljno iskustva u raspoznavanju engleskog dijalekta, pa se nemali broj puta znalo dogoditi da mi oduševljenje naglo splasne kad skužim kako se ustvari radi o Australcima, a ne Amerikancima, jer znam šta mi sledi i šta me čeka. A čeka me mentalno i fizičko guženje. Naporni i zahtevni do bola, 300 puta im donesi ovo, odnesi ono, loču ko smukovi, a manča im je ko i zemlja iz koje dolaze. Škrta i suvoparna. Neko mi je čak i rekao da u Australiji napojnica ne postoji jer su im plate toliko dobre da nema potrebe za njom, ali očito se nisu dobro informisali prilikom biranja mesta za godišnji odmor jer da jesu znali bi da dolaze u pripzdinu u kojoj vlada teška besparica i bieda, te da nisam ja tu iz gušta i ljubavi prema konobarenju, nego da radim i zaradim.

 

KINA / JAPAN

 

...i sve iz kosookog sveta. Ove još nisam prokljuvio i ne znam koliko će mi još trebati vremena da skužim kako ove dve nacije stoje na vrhu svetskog poretka po pitanju napretka i ekonomije. Kako da shvatim kako se neko bez elementarnog poznavanja engleskog jezika (ali doslovno bez ikakve glume kao šta je slučaj kod Francuza ili Italijana koji znaju ali ne žele pričati engleski) sam može uputiti u pizdu mile matere, 25 000 km daleko od kuće. Njihov vokabular i dijalog sa mnom može se opisati kao igrokaz u kom se dva galeba svađaju (karaju) oko komada ribe. Neartikulisani zvukovi i mlataranja rukama, tako da ukoliko slučajno neko gleda sa strane pomislio bi da igramo na kamen, papir i nožice. Izgledaju retardirano, a s maskama i kišobranima usred 38°C kao da su ispali iz nekog apokaliptičnog filma. Menu im se bazira na svemu što počinje ili završava na tuna. Tuna, tuna, tuna...i još malo tune. E da,i da ne zaboravim kao prilog, gle čuda tadaaaaa riža. Jedna jedina takva osoba isisa iz mene energije kao da poslužujem sto od 10 ljudi, bole me ruke od „pričanja“, čitav se oznojim. Radije bi da mi daju motiku i njivu od 300 kvadrata pa udri. Što se tiče manče poprilično sam uveren da ta riječ u njihovom svetu ne postoji, ali doslovno NE POSTOJI.

I napokon numero uno, svetski prvaci, kraljevi šljama dolaze iz.......

 

INDIJA

 

Verovatno iznenađenje za mnoge koji čitaju ovaj moj roman, neki možda nikad ni u ludilu nisu pomislili da bi oni mogli biti na vrhu, odnosno dnu ove moje lestvice srama, ali verujte mi da svi oni ljudi koji su iti dana radili u ugostiteljstvu nisu nimalo iznenađeni šta sam dotične stavio na na broj 1. Znači postoje Indijci i svi ostali...toliko su loši da svi ovi šta se nalaze na broju 2,3,4,5 zajedno nisu loši kao ova bagra. Blago se objektu kojeg oni zaobiđu. Od ljudi koji dolaze iz zemlje koja je nadaleko poznata po svojoj produhovljenosti, ‚‚Buddhi" i čakrama očekuješ neke drage i skromne goste, koji osećaju svet oko sebe na nekom drzgom nivou. Ako ništa drugo očekujem da bar osećaju moju auru koja vrišti da odjebu u neki drugi restoran samo da ih moje oči ne vide,ali ni to. Jad, beda i čemer. Sednu i idemo....

 

- Dobro veče, mi smo vegetrijanci, ne jedemo nikakvo meso ni ribu, ne jedemo hranu s glutenom, ništa preslatko ni preslano, šta biste nam preporučili? - Pa preporučio bi vam vazduh. S malo soli. Hrvatski originalni. Ili možda u najboljem slučaju preporučio bi vam da odjebete u tri pičke mile matere jer ja zaista ne znam šta bi vam s menija ponudio, a da se uklapa u te vaše kriterijume. Najbolje da odete na Matejušku, uzmete u Tommyja po bocu Jane (naravno s nekom dubokoumnom porukom jer vi ste preduboka nacija) stanete uz more i udišete. Šta da ja vama ponudim drugo. I onda kreće masakriranje menija. Dajte mi ovo s ovim, ono bez onoga, malo ovog, sa strane onoga, ako možete umesto jednoga ubacite drugo....

 

Na kraju njihova narudžba nema veze niti s jednim jelom na meniju, a blok mi izgleda ko` diplomski rad Gordona Remzija. Naravno, ni to što im na kraju i donesem ne valja i uvređeno se dignu i odu, verovatno bacajući kakav svoj indijski urok na mene. O manči nema ni govora. Ali nikad. Kune oni nikad nikom nisu ostavili. Ustvari lažem...Priča se da je pre nekih 5 godina jednom jedan Indijac ostavio 50 kn manče jednom konobaru u nekom splitskom restoranu. Kažu kako je konobar završio na psihijatriji. Ne znam šta je s njim danas...

U centralnom delu Hrvatske u Karlovačkoj županji kod spomenika Petrova gora, nalazi se jedna napuštena kuća u šumi koja je godinama predstavljala veliku misteriju.

Nakon mnogo godina, otkriveno je da je ona bila atomsko sklonište i bila je jedna od najvećih tajni bivše JNA. Lift u ovoj naizgled običnoj kući, koja je imala svoje ime “Magarečevac”, na tri sprata je bio posebno specifičan.

Naime, nije išao na gore, već se spuštao 50 metara ispod površine zemlje, gde se zapravo i skrivalo sklonište za slučaj napada atomskom bombom, a koje je bilo opremljeno da može bez problema da se živi 3 meseca u njemu, bez izlaska napolje…

Penzionisani brigadir Zlatko Cišper, objasnio je da se specijalizovana stanica Petrova Gora prostire na 2.000 kvadratnih metara uz čitav niz prostorija – električna centrala, kuhinja, ostave, prostorije za spavanje, prostor za dekontaminaciju.

Sve prostorije su odvojene pregradama i vratima sa udarnim ventilima za slučaj pada atomske bombe, a u izlaznom delu se nalaze betonska vrata od 40 tona, konstruisana da razbiju i zaustave čak i talas nuklearnog udara.

Pogledajte video:

default

Govoreći o licemerju međunarodne zajednice, on je istakao da je Srpskoj oduzeto 83 nadležnosti, ''a mnogi se busaju u grudi zbog referenduma...''

Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik poručio je gostujući u emisiji 'Ćirilica' na TV Hepi da je očekivao rezultat postignut na referendumu po kome je 99 odsto izašlih građana glasalo 'za' to da 9. januar (p)ostane Dan Republike Srpske. On je ocenio da je BiH neuspeli eksperiment međunarodne zajednice i naglasio da uvek oseća nelagodu kada treba da izvadi neki dokument na kome stoji oznaka Bosne i Hercegovine

- Kada me pitaju šta ima u Bosni, uvek odgovorim da ja ne živim u Bosni nego u Republici Srpskoj... Kada moram da izvadim neki dokument na kome stoji Bosna i Hercegovina, nikad se ne osećam prijatno - rekao je Dodik.

Govoreći o licemerju međunarodne zajednice, on je istakao da je Srpskoj oduzeto 83 nadležnosti, 'a mnogi se busaju u grudi zbog referenduma...'

- Glasanjem na referendumu Republika Srpska je učunila još jedan korak ka osvajanju slobode. Propao je plan Bakira Izetbegovića da nadglasavanjem Ustavnom sudu  uz pomoć stranaca ukine i ime Republike Srpske, jer, tobože vređa verska osećanja muslimanskog naroda - istakao je između ostalog Dodik.

Dodik je konstatovao da je rezultat referenduma očekivan, ako se ima u vidu da Bošnjaci nisu glasali.

Komentarišući pretnje upućenoj RS uoči referenduma, i najavama da će Srpska nestati ukoliko referendum bude održan, Dodik je rekao da je to 'stari san u Sarajevu'.

- Od tolikih pretnji uoči refrenduma ništa se nije desilo. Niti je izbio rat, niti je Republika Srpska okupirana, niti je Dodik uhapšen, samo je svanula sloboda za srpski narod - podvukao je predsednik Republike Srpske.

Na konstataciju voditelja Milomira Marića da se opozicija u RS nije deklarisala protiv referenduma, Dodik je konstatovao:

- Nisu se baš trudili onoliko koliko su trebali... Već na samom početku krenula je sabotaža tipa 'eto to je Dodikov referendum'. Ali ja sa tim nemam problem - rekao je Dodik i dodao:

- Da smo se odrekli referenduma, onda bismo se odrekli sebe! - konstatovao je Dodik.

Otrkivajući detalje razgovora sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, Dodik je rekao da je šef Kremlja poručio da je Rusiji iskreni prijatelj Republike Srpske.

- On je poručio da je pitanje referenduma pitanje za Republiku Srpsku a ne za međunarodnu zajednicu - naveo je Dodik, istovremeno demantujući pisanja pojedinih beogradskih medija da je 'Putin lupao šakom o sto na tom sastanku'.

Prema prema Dodikovim rečima, građani Republike Srpske i u buduće će o važnim pitanjima odlučivati na referendumu.

default

U javnost je procureo snimak sa zatvorske nadzorne kamere koja prikazuje poslednje trenutke života Bojana Bešića (25), koji je izgoreo u pulskoj samici 16. novembra 2015. godine.

Bojan je po zatvorima proveo ukupno pet godina. Zadnju kaznu od 8 meseci služio je zbog pretnje bivšoj devojci i nezakonite upotrebe ličnih podataka.

 

Stradao je samo dva meseca pre nego što je trebao da izađe na slobodu. Bojan je zapalio gumenu sobu, odnosno samicu. Plamen se proširio, a stražari nisu reagirali. Ugušio se, a njegovo telo je potom izgorelo.

 

“Na snimku se jasno vidi da je izvukao upaljač iz desnog džepa, iako je policija tvrdila da ga je krio u ustima. On je hteo da privuče pažnju na sebe i da ga izvuku iz samice. Više puta se okreće i gleda u kameru s čuđenjem što niko ne reaguje”, rekao je Vedran Bešić, brat pokojnog Bojana.

O ovom se slučaju u Puli puno govorilo, a u javnosti se i dalje vrlo malo zna.

 

“Jedan od pritvorenika je prilikom izlaska iz zatvora, odnosno premeštaja u drugu instituciju izjavio da je bio svedok tog nemilog događaja. Dok je ćelija gorela i dok se osećao dim i čula vika, čuo je kako čuvari govore da će ga malo pustiti da se peče kako bi Bojan naučio lekciju i došao pameti, a u međuvremenu su se vrata od toplote raširila i više nije bilo moguće da ga izvuku tako da je živ izgoreo”.

default

Dubrovnik bi uskoro mogao postati novo omiljeno mesto za lovce i fanove NLO objekata.

Naime, iako podseća na helikopter, neidentifikovani leteći objekat navodno je snimljen sedam kilometara od Dubrovnika, a snimak je objavio portal Bhmagazin.org. Kako ističu, neidentifikovani leteći objekat snimljen je kako lebdi iznad površine mora, a potom snažno zaranja u more.

Snimak je prema informaciji vlasnika broda snimljen 7 kilometara od Dubrovnika, a nedugo zatim i prijavljen policiji. Radarska kontrola aerodroma Pleso kao i vojni radari nisu uhvatili ništa na svojim ekranima, a ljudi spekulišu da na 7-15 km od Dubrovnika postoji NLO baza pod vodom jer su mnogi turisti, a i stanovnici viđali čudna svetla na nebu. Autentičnost snimka je neosporna jer se čuju i šumovi od vetra kao i drugi zvuci koje je nemoguće namontirati – ističu na portalu Bhmagazin.

Source: Low-Flying UFO Filmed Over The Adriatic Sea Disappears Into Thin Air by AudioColorWorld

default

Slobodan je te 1992. imao samo 12 godina, a ona mu je odsekla uvo, obe ruke do lakata, prste na nogama. Elfeta je napokon uhapšena u Švajcarskoj

Smirili se nesrećni otac i majka Ilija i Desanka. Na groblju u Crkvini, više Drinjače. Počivaju kraj sina Slobodana, koji je tu sahranjen. Ni 13 mu godina još nije bilo. Ubijen, izmasakriran, isečenih ruku i nogu...

 

- Precrkli crni otac i crna majka za sinom - kaže komšinica Rajka Savić (78), čija je kuća odmah ispod groblja.

U podne, nad malim grobom na kome su krstača i slika dečaka velikih, crnih, lepih očiju, u grobnoj tišini, dok sunce prži, leti i klikće orao. U sela iznad Zvornika dan ranije stigla je vest iz Švajcarske. Uhapšena je Elfeta Veseli, zver od žene, za koju čitav Zvornik odavno zna da je i kako ubila Slobodana Stojanovića. Dečaka od 12 godina...

U kućama u Kamenici, odakle su Stojanovići, još čuvaju stare novine. Na njima strašna ispovest oca Ilije o danu kada je u jami, negde u brdima, našao sina: „Prepoznao sam u jami svoje dijete, sina Slobodana. Patolog mi je rekao da ima udarac u glavu. Uho mu je bilo odsječeno, ispaljen metak u glavu, ruku su mu obadvije bile odsječene do lakata, odsječeni prsti na nogama... Dijete sam sahranio u Crkvini, više Drnjače, zna mu se grob...“
- Nije to ljudsko biće uradilo. Zver je iskasapila našeg dečaka - kaže Zoran Milošević iz Kamenice i zaplače, tvrdo, muški, seljački.



On je malog Slobodana držao na rukama kad su ga krštavali.
- A bio je kao jabuka... Išao u školu s našim sinom, imao sve petice - priča Zoran.

Nesrećne 1992. godine, negde u junu, Stojanovići su stigli u kumove, kud bi drugo izbegli. Smestili su se u kući u blizini.
- Mali Slobo igrao se tog dana s jednim drugom. Predveče, majka ga dovela u kuću. Ubrzo se pojavio i taj dečak da zove Slobodana da se igraju. Majka u kuću, Slobodana nema. Nije ga od tada više ni videla - priseća se kobnog dana Zoranova supruga Milena.



Na grobu u Drinjači datum smrti je 27. jul 1992. godine.
- Otišao je svojoj kući da dovede štene koje je ostalo vezano. Prethodnih dana otac Ilija vodio ga je na brdo iznad naših kuća da preko rovova gledaju njihov ostavljeni dom. Prošao je barikade, i našu i muslimansku, i... Oni tamo znaju šta je dalje bilo. Nije ga Elfeta sama mogla ubiti! Ako je ko kriv, krivi su odrasli, ali ubiti dete... Sva deca su anđeli - kaže kum Zoran:
- Ilija je danima izlazio na brdo, zvao komšije muslimane, molio i kukao da mu vrate dete.

Na zahtev Tužilaštva BiH u Švajcarskoj je prekjuče uhapšena Elfeta Veseli (56), osumnjičena da je 1992. u mestu Donja Kamenica kod Zvornika „na svirep način, hladnim oružjem, ubila srpskog dečaka Slobodana Stojanovića“. Patolog dr Zoran Stanković, koji je radio obdukciju tela spreman je da se pojavi pred sudom i svedoči o svojim nalazima.

Građevinarstvo ili građevina je primijenjena znanost, najstarija i najznačajnija grana tehnike. Građevinska se tehnika bavi poslovima potrebnim za građenje svih vrsta arhitektonskih zgrada, cesta, željezničkih pruga, mostova, tunela, vodovoda, kanalizacija, melioracijskih objekata, uređenjem vodotoka i iskorištavanjem vodnih snaga (hidrocentrale), elektrana i ostalih postrojenja za proizvodnju svih dobara. Osobu koja se bavi građevinarstvom nazivamo građevinski inženjer.

Bit građevinske tehnike

Građevinska tehnika je vještina kojom ljudi od izvornih ili prerađenih darova prirode osmišljeno (planirano) sastavljaju nove tvorevine povezane s tlom, odnosno fiksirane na zemlju, pa se njima koriste.

Prirodni materijali kao što su: kamen, drvo, zemlja (glina), ali i umjetni: opeka, vapno, beton i čelik, omogućuju osmišljeno povezivanje s tlom u jednu cjelinu koju nazivamo građevinskim objektom ili građevinom.

Smjerovi građevinske tehnike

U jednom se smjeru odvija građenje zgrada. Zgrade se ističu svojim glavnim dijelovima iznad zemlje, grade se dakle u vis, pa se građenje zgrada često naziva visokogradnja. Visokogradnja je doslovni prijevod internacionalizirane starogrčke riječi “arkitekton” (ὰρχιτεκτονική) – arhitektura. Građenje zgrada se kod nas naziva i zgradarstvo, ali je arhitektura najuobičajeniji izraz.

S druge strane imamo građenje prometnica (ceste, željeznice, mostovi, tuneli) i hidrotehničkih građevina (vodovod, kanalizacija, hidrotehničke regulacije, melioracije, iskorištavanje vodnih snaga te plovnost rijeka i kanala). Spomenuti se objekti grade uglavnom pri samom tlu, iako nije pravilo. Takvo se građenje često naziva niskogradnja, a običajniji je naziv građevinarstvo.

Važno je napomenuti da strogo dijeljenje građevine i arhitekture nema previše smisla jer građevinarstvo obuhvaća mnogobrojne poslove za sve vrste građevina, dok arhitektura obuhvaća arhitektonsko projektiranje objekata visokogradnje. Dokaz stabilnosti i nosivosti arhitektonskog projekta izvodi građevinar u nastavku projektne dokumentacije. Isto tako, arhitekti bivaju potrebni za neke objekte niskogradnje. Bez obzira na smisao, ipak postoji ta podjela.

U prošlosti se poslovi niskogradnje i visokogradnje nisu diferencirali kao danas, nego je arhitektura obuhvaćala sve poslove graditeljstva tj. građevinske tehnike. Tek nedavno s obzirom na povijesnu kronologiju poslovi jednog i drugog ogranka toliko su se umnožili i razlučili da je građevinarstvo automatski postalo zaseban smjer čiji zadaci i ostvarenja po svojoj raznolikosti i značaju za opći napredak često nadmašuju zadatke i ostvarenja arhitekture. U nekim državama (npr. u Španjolskoj) i dalje se arhitektom naziva osoba koja ima znanje građevinskog inženjera pa može graditi ceste i mostove.

Strana 3 od 7

Novosti dana Politika Ekspres 

Ekspres Politika predstavlja online magazin sa osvrtom na dnevno političku situaciju u Srbiji i svetu. Ovaj online news portal nije ni u kakvoj vezi sa kompanijom Politika AD koja se bavi izdavanjem magazina: Bazar, Politikin Zabavnik, Ilustrovana Politika, Viva, Svet kompjutera, Mali Politikin Zabavnik, Enigmatika i Razbibriga, kao i dnevnih novina Politika i Sportski žurnal, a koje izlaze pod firmom Politika novine i magazin. Politika Ekspres Online predstavlja poslednji pravi tabloid u Srbiji koji se nalazi među TOP 50 najčitanijih sajtova u Srbiji

Go to top