Evropa

Evropa (56)

default

Braća Truši, etnički Albanci, jednojajčani blizanci koji se jednako oblače i imaju iste tetovaže, nose toliko sličan genetski profil da ih je moguće razlikovati jedino otiscima prstiju. A momci, naravno, na 'poslu' nose rukavice.

Tako ovi jednojajčani provalnici vuku za nos italijansku policiju i sudove i to već duže vreme. Naime, ne mogu da ih osude jer nikako ne uspevaju da ustanove ko je počinio krađe. Edmond ili njegov jednojajčani blizanac Eduard.

Sud u Veroni pre nekoliko je dana oslobodio Eduarda Trušija (34) optužbe za tešku krađu jer se ni DNK analizom nije moglo dokazati je li na mestu zločina bio on ili njegov jednojajčani blizanac Edmond.

Njegov advokat Fabio Porta kaže da to nije prvi put. Sud je njegovog klijenta oslobodio i 2016. i 2017., "zato jer ga nije bilo moguće sa sigurnošću identifikovati ni DNK metodom", rekao je on.

Obojica imaju podeblji policijski dosje i povezuje ih se s više stotinu provala u kuće širom severne Italije. Ali zasada to niko ne može da dokaže.

Kefalonija je pored prelepih plaža čuvena i po jednoj specifičnosti koja se dešava samo u avgustu mesecu u malom selu Markopulo na jugoistoku ostrva.

Naime, u crkvi koja je smeštena u ovom selu svake godine u avgustu, na praznik Uspenja Presvete Bogorodice, u narodu poznatijem kao Velika Gospojina, dopuzi veliki broj zmija, za koje meštani veruju, da su blagoslov od Bogorodice.

Zmije dugačke i po nekoliko metara, ali i njihovi mladunci pojavljuju se uvek na istom mestu - kod zvonika i u samoj crkvi!

Iako mnogi tvrde da su otrovne, nikada nikoga nisu ujele, a turisti ali i meštani igraju se sa njima i maze ih.

Devojka iz Srbije, Milica Kuč, udata je za Grka i živi u Kefaloniji, a do sada nikada nije imala hrabrosti da ode i poseti ovu crkvu. Ipak ove godine ona je rešila da ode, a na stranici "Live from Greece" objavila fotografije iz crkve.

Prizor je mnogima sledio krv u žilama.

- Svake godine, 15. avgusta u selu Markopulu se održava praznik Uspenije Presvete Bogorodice-Velika Gospojina, pojavljuju se zmije u crkvi. Zmije posle dan-dva odlaze iz crkve i vraćaju se u isto vreme sledeće godine. Meštasni ih zovu “agiofida” što znači “svete zmije”. Dugačke su i do tri metra i bezopasne po ljude, možete ih maziti. Često se mogu videti i na ikonama. Na glavi i na jeziku imaju šaru koja izgleda kao krst - napisala je Milica na stranici.

Ono što je čula o ovom mestu, ispričala je i za naš portal, i objasnila nam kako sve to izgleda.

- Do ove godine sam se plašila da odem, iako porodica mog muža ide svake godine. Inače ovde je to glavna tema, a komšije i turisti samo o tome pričaju ovih dana. Tog datuma crkva je puna meštana iz okolnih sela, ali i turisti koji su čuli za ovo mesto stižu organizovano autobusima da vide "Bogorodičino čudo". Zmije puze svuda po crkvi, a kada se liturgija završi one odlaze i ne vraćaju se do sledeće godine - objasnila nam je Milica.

Ono što je čula o ovom mestu, ispričala je i za naš portal, i objasnila nam kako sve to izgleda.

- Do ove godine sam se plašila da odem, iako porodica mog muža ide svake godine. Inače ovde je to glavna tema, a komšije i turisti samo o tome pričaju ovih dana. Tog datuma crkva je puna meštana iz okolnih sela, ali i turisti koji su čuli za ovo mesto stižu organizovano autobusima da vide "Bogorodičino čudo". Zmije puze svuda po crkvi, a kada se liturgija završi one odlaze i ne vraćaju se do sledeće godine - objasnila nam je Milica.

Zmije se šetaju i obmotavaju oko ljudi i ikona, a roditelji ih deci stavljaju na glavu jer neki veruju da je to za sreću i zdravlje.

Ipak, kako tvrde meštani najveća je misterija, što se ove svete zmije, ne mogu naći nigde nekoliko dana pre ili posle praznika.

Ipak prema Miličinim rečima, iako se zmije pojavljuju svake godine, samo dve godine je njihov dolazak izostao.

Prema tvrdnjama ljudi koje su posetili ovo mesto i koji su razgovarali sa sveštenicima, postoje brojne legende vezane za pojavu ovih zmija.

- Danas ove zmije mnogi nazivaju “Bogorodične zmije” jer je davne 1705. godine selo napao gusar Barbarosa, gde su monahinje molile Bogorodicu da ih pretvori u zmije, kako ne bi bile zarobljene. Mnogi smatraju da su njihove molitve uslišene jer kad su gusari ušli u selo, dočekalo ih je mnoštvo zmija koje su gmizale po zidovima, ikonama, podu, ljudima.

Od toga događaja se ove zmije vraćaju u selo svake godine. Smatra se da zmije donose sreću, jer se desilo to da 1940. i 1953. godine se nisu pojavile u selu, tako da je 1940 došlo do okupacije Kefalonije, a 1953 godine se desio katastrofalni zemljotres na ostrvu - navode oni.

Ipak bilo je onih koji ne veruju u ovu pojavu.

- Ljudi u šta vi verujete, pa to me stvarno začuđuje. Žrtvujete vlastito dete zbog neke gluposti, jedan ugriz i stvar je gotova. Ne samo detetetov već i vaš vlastiti život - napisao je jedan tursita na stranici, a sa njim je mišljenje delilo još nekoliko ljudi.

Jedina njihova zasluga je što su zemljaci sa milijarderom koji nije zaboravio svoje korene

Svih 80 stanovnika malog španskog sela postali su milioneri preko noći, ali nije u pitanju, kako ste verovatno pomislili, zajednički dobitak na lutriji.

Ipak, ne može se poreći da su meštani Kerezales del Kondada imali sreće, jer je jedina njihova "zasluga" što su zemljaci sa milijarderom koji nije zaboravio svoje korene.

Antonino Fernandez umro je u avgustu u 100. godini života, a u svom ekscentričnom testamentu 200 miliona evra je ostavio stanovnicima sela u kojem je odrastao. Svakom meštanu tako je pripalo nešto više od 2,3 miliona evra, a ostalo je i za druge troškove kao što je novi kulturni centar, piše Daily Mail.

On je rođen u siromašnoj porodici u kojoj je bilo 13 dece i on je sa 14 godina morao da prekine školovanje jer njegovi roditelji to nisu mogli da priušte. Nakon Španskog građanskog rata odselio se u Leon, gde je upoznao suprugu Siniu Gonzalez Diez.

Njen ujak je bio vlasnik kompanije Grupo Modelo i 1949. godine je pozvao mladi bračni par da se preseli u Meksiko, gde je tada 32-godišnjeg Fernandeza zaposlio da radi u skladištu.Godinama je gradio karijeru, pa je 1971. postao direktor kompanije čije će pivo postati ne samo najpopularnije u Meksiku, već i ogromni izvozni fenomen. Izvozili su ga i u njegovu rodnu Španiju, pod imenom Koronita. Korona Ekstra je danas drugo najčešće uvoženo pivo u Americi s godišnjom prodajom od skoro 700 miliona dolara.

Fernandez je bio veliki dobrotvor koji nikad nije zaboravio svoju otadžbinu, pa je za svoj humanitarni rad dobio odlikovanje od bivšeg kralja Španije Huana Karlosa. Njegovo rodno selo dobiće i novi Centar za kulturu, a lokalna nevladina organizacija takođe je nasledila dobar deo njegove imovine.

- Niko od nas nije imao novca. Ne znam šta bi se desilo da nije bilo Antonina - kaže Maksimino Sančez, vlasnik jedinog bara u selu.

default

Nemačke vlasti smatraju kako bi prihvatanjem mladih bračnih parova s decom mogli bar donekle rešiti problem u vezi sa sve starijim stanovništvom

Zbog sve starije populacije mnoga manja mesta u Nemačkoj, među kojima je i selo Otenštajn na severu Nemačke, došla su u situaciju da zatvore škole jer nemaju dovoljno učenika. Čelnici ovog nemačkog sela stoga pozivaju mlade bračne parove s decom da se dosele u ovo mesto gde će imati prijatan i miran život.

Kako piše Fajnenšl Tajms, nemačke vlasti poslednjih decenija intenzivno rade na privlačenju mladih porodica iz drugih zemalja kako bi rešili sve izraženiji problem starenja.

Prema poslednjim podacima Ujedinjenih nacija (UN), broj stanovnika u zemlji do 2050. godine biće smanjen na 74,5 miliona.

Procenat Nemaca do 15 godina mogao bi pasti na 13 posto, što bi bilo među najmanjim brojem mladih u jednoj zemlji u svetu. Broj osoba u Nemačkoj iznad 60 godina, prema procenama, mogao bi porasti sa 27 na 39 posto.

- Demografske promene su jedan od najvećih izazova Nemačke - rekao je ranije ove godine Volfgang Šojble, ministar za finansije.

Nemačke vlasti smatraju kako bi prihvatanjem mladih bračnih parova s decom mogli bar donekle rešiti problem u vezi sa sve starijim stanovništvom, prenosi Buka.com.

I na sajtu Nemačke ambasade u Sarajevu stoji da Gradska uprava sela Otenštajn / Okrug Holzminden zaista poklanja opštinske parcele mladim porodicama sa decom. Međutim, ove porodice moraju u periodu od tri godine graditi na parceli i snositi troškove priključaka koji nisu beznačajni (priključak za vodu, kanalizaciju, struju, gas, telefon, pristupni put itd.).

Uostalom, izgradnja kuće u Nemačkoj kao i troškovi života generalno-nisu jeftini. U Otenštajnu i okolini ima mnogo slobodnih radnih mesta (npr. u oblasti medicinske nege, gastronomije i zanatstvu).

Ali, ovde naravno takođe važi pravilo da se radna dozvola može izdati samo u slučaju ako se stečena diploma o završenoj stručnoj spremi prizna u Nemačkoj. Izglede za radno mesto ima u pravilu samo ona osoba koja ima dobro znanje nemačkog jezika.

default

Pojavio se jezivi snimak na kom se vidi trenutak u kom je BMW u rumunskoj fabrici "Leoni" usmrtio Nišlijku Irenu Ilić.

Na snimku su radnici koji ručaju, i tada na njih naleće automobil u punoj brzini. Neposredno nakon toga, ostali radnici su izašli da ukažu pomoć povređenima.

U nesreći je povređeno ukupno petoro ljudi, među kojima su još dve državljanke Srbije - Branka Grigorijević (34) i Aleksandra Ranđelović (29).

Irena Ilić (28), Nišlijka koja je juče poginula u Rumuniji, u pogonu fabrike “Leoni” u mestu Piteštiju, pre nedelju dana je poslata  u ovaj pogon na usavršavanje, gde je imala ugovor na određeno vreme.

Njeni roditelji očekivali su da se Irena uskoro vrati u zemlju. Baš kao i Irenini prijatelji, koji su u neverici primili vest o njenoj tragičnoj smrti.

Pogledajte video:

Klaus Kenet, nemački pisac i filozof, tragao je decenijama za Bogom, promenio je sve vere, od katoličanstva, preko islama, budizma i hinduizma, sve dok se nije susreo sa srpskim monasima i Svetom Liturgijom

Pravoslavlje nije religija, to je otkrovenje Božije! Kod mene, u Švajcarskoj se pravi "roleks", ali Srbi imaju mnogo bolji produkciju - brojanicu. Nadam se da će ljudi u Srbiji to shvatiti i biti srećniji!

Ovako besedi Klaus Kenet, Nemac koji živi u Švajcarskoj, filozof, profesor, pisac, teoretičar religija. Kenet je ceo život tragao za Bogom, ali Boga je našao tek posle nekoliko decenija - u pravoslavlju! Kenet, veliki poštovalac pravoslavlja i Srbije siguran je da je pravoslavlje Božija vera. To je svojevremeno rekao i bivši papa Benedikt XVI, otkriva Klaus.

- Verujem da će ljudi iz Srbije da preobrate zapadnu Evropu. Da će Srbija uz brojanicu i ime Hristovo preobrati zapadnu Evropu. To je zaista tako i zato sam srećan u Srbiji! - poručuje Kenet, koji dobro razume da je na narod nesrećan, ali siguran da će to prevazići.

Njegova životna priča je put od pakla, koji je doživeo kao mali, do otkrovenja, odnosno susreta sa srpskim monasima. Prošao je sve vere, putovao od Irana do Tibeta, sve dok se nije vratio u Evropu i vratio pravoslavlju. Danas je profesor nemačkog jezika, pisaca, novinar, filozof.

-  Sve što sam našao u svetu, našao sam na Liturgiji. Shvatite ozbiljno Pravoslavlje! Nećete zažaliti, obećavam. Ne kažem to gordo jer, i da sam loš pravoslavac, Bog me voli- poručio je Klaus Kenet u duboko emotivnom kazivanju o svojoj knjizi i burnom životu mladim Valjevcima, sa željom da još više zavole svoju veru. Ovaj po mnogo čemu jedinstveni bogotražitelj, srca kao retko koje velikog i usuda odsustva ljubavi, rođen je u Nemačkoj 1945. godine. Napušten od oca u ranom detinjstvu, Klaus Kenet rastao je kraj majke operske pevačice, kako sam kaže, „blesave i pune demona", od koje je samo za brutalnosti znao. Ljubavi, iako naizgled posvećena rimokatolkinja, za dete ni zrno nije imala. Višegodišnja tortura odvela ga je na ulicu.

Postao je vođa pljačkaške bande sa svega dvanaest godina. Kako bi obuzdala Klausovu buntovnu prirodu, majka ga poverava na staranje lokalnom rimokatoličkom svešteniku, ne sluteći kakvom ga zlu izlaže. Sveštenik- homoseksualac i pedofil ga zlostavlja narednih sedam godina, što u mladom Klausu rađa prezir prema hrišćanima u celini i projavljuje potrebu da se sile koje zlo pobeđuju traže u drugim religijama.  Obišao je svet pedesetak puta tražeći Boga, ljubav... Kako u Nemačkoj živi mnogo Turaka, najpre se upoznaje sa islamom. Boravak u Maroku, Iranu, Avganistanu i drugim islamskim zemljama doveo ga je do spoznaje strogosti šerijatskih zakona, obilja kazni i svega drugog što evocira bolne uspomene na mučenja koja je u detinjstvu pretrpeo od majke i izopačenog sveštenika. Potom su usledila traganja po Indiji, višesatne  meditacije, osećanje moći nad ljudima, priče o milionima reinkarnacija, „vraćanju u nepostojanje" kao kraju patnje, Krišna i uništenje grešnika... Ali, ljubavi nigde! Onda se, sa setom govori, Gospod smilovao na njega.

-  Živeo sam u Kalkuti, gde i Majka Tereza. Ta žena je bila moja prva majka, prva osoba koja je imala bezuslovnu ljubav za mene. Pokušao sam da je ubedim da je hinduistkinja jer, verovao sam zbog majke i sveštenika, hrišćani su loši! Svesna da nisam bio spreman da prihvatim hrišćanstvo, tek nju kao osobu, uputila me je na molitvu Majci Božjoj, predala me je njoj- seća se Klaus Kenet.

Potom se obreo na Tibetu, kao budistički monah . Mantre su nudile „nirvanu", svojevrsnu prazninu. Ali, znao je istrajni bogotražitelj, život je u punoći, a ne u praznini. Lutanja se nastavljaju po Južnoj Americi, u svetu magije i okultizma. Ponor, čini se, nikada dublji. Odgovori, nikada dalji. Ali... Tokom boravka u Kolumbiji, pripadnici Komunističke oslobodilačke vojske su ga, kao taoca, osudili na smrt. Okrvavljen u blatu, Klaus je čekao da jedna od sedam uperenih pušaka okonča njegov život.  U poslednjoj sekundi, pomislio je „Bože, ako te ima, spasi me!". Upravo tada, druga grupa revolveraša je naišla iz džungle i meci namenjeni njemu „promenili su putanju". I to je, nakon godina traganja, bio prvi dokaz da Bog postoji. Ali, gde, pitao se iznova. 

Vrativši se u Evropu, Klaus Kenet sreće utvrđene hrišćane koji mu govore da ga je Gospod Hristos spasao jer ga voli. Zalud su bile molitve Budi, Muhamedu i Krišni. Oni su mrtvi. Hristos je vaskrsao i On je život. Dakle, mogu da ga upoznam, likovao je Klaus Kenet, i dalje neumoran u svojoj potrazi za Bogom i ljubavlju. To se kasnije i dogodilo. Posebno dragoceno u njegovom otrivanju u pravoslavlju bilo je duhovno vođstvo oca Sofronija iz Eseksa, koji je za Klausa predstavljao „ovaploćenje ljubavi". Godine 1986. primio je i Svetu tajnu krštenja. Osetio blagodati življenja u veri pravoslavnoj, oprostio majci i svešteniku...

Kenet je, šireći pravoslavlje napisao i knjigu „Kroz njive gladi do hleba života, uz blagoslov Episkopa valjevskog g. Milutina.

Klaus Kenet danas živi u Švajcarskoj, u francuskom govornom području, sa suprugom Srpkinjom iz Crne Gore. „Znam malo srpski" uz osmeh kaže, dok ga oduševljeni Valjevci pozdravljaju dugim i glasnim aplauzom. Stekao je penziju kao profesor nemačkog jezika. Skroman i vrlinom bogat. Stoga, ne čudi, ali svakako je vredno pohvale, to što sav prihod od prodaje knjiga daruje u humanitarne svrhe, preko Fondacije „Sveti Sava".

Pogledajte gostovanje Klausa Keneta u emisiji Agape, Studija B

default

Evropska kancelarija za zapošljavanje objavila je detaljan izveštaj u kojem se navodi da su Poljskoj potrebni inženjeri, nastavnici, medicinske sestre, ali i vozači autobusa, kuvari i konobari, a kojima se u toj uređenoj nordijskoj zemlji nudi prosečna mesečna plata od skoro 4.500 evra.

Naime, ovoj zemlji potrebni su inženjeri, a posebno stručnjaci za mehaniku, elektroniku, automatiku, hidrauliku i vodovod, predškolski vaspitači, nastavnici, posebno u oblasti prirodnih nauka i matematike, doktori medicine i medicinske sestre, psiholozi, vozači autobusa, taksisti, kuvari i konobari.

Kompanije u Poljskoj koje trenutno traže inženjere i stručnjake različitih profila su, između ostalog, Aker Solutions, FMC Technologies, Statoil, National Oilwell Varco, Kverner, Kongsberg Grupa, Aibel, Roksar i Fabricom.

Prema navodima EURES-a, za boravak u Poljskoj potrebno se prijaviti za dozvolu za boravak u periodu od tri meseca u lokalnoj policijskoj stanici u toj zemlji ili nakon što strani državljanin pronađe adekvatno zaposlenje. Stranac može ostati u Poljskoj šest meseci dok traži zaposlenje.

Ova zemlja je poznata i po ogromnim rezervama sirove nafte i gasa, a ubraja se i među najveće izvoznike morske hrane u svetu. Bruto domaći proizvod (BDP) Poljske trenutno iznosi 56.920 dolara, ili 41.683 evra, po stanovniku. Do dvostrukog masakra u julu 2011. godine kada je Anders Bering Breivik ubio 77 ljudi, Poljska je smatrana i jednom od najsigurnijih zemalja u svetu. Na referendumu 1994. godine građani Poljske odbili su da se pridruže Evropskoj uniji, a prema nedavnoj anketi 80 posto Poljaci ne želi u EU.

Istraživanja pokazuju da su uslovi rada u Poljskoj među najboljima i najhumanijima u svetu. Radnici zaključuju pisani ugovor koji podrazumijeva tri do šest meseci probnog rada pre potpisivanja dugotrajnog ugovora. Plata se isplaćuje na mesečnoj osnovi, a zaposleni radi 37,5 sati sedmično, odnosno 7,5 sati svaki radni dan, a maksimalno 40 sati u sedmici.

Evropska kancelarija za zapošljavanje u svome izveštaju navodi da zaposleni u Poljskoj u proseku imaju 25 dana godišnjeg odmora, a svi oni iznad 30 godina starosti imaju 30 dana godišnjeg odmora koji je uredno plaćen.

Prosečna plata u ovoj zemlji je jedna od najviših u Evropi, ali i svetu. Tako je prosečna mesečna plata u Poljskoj trenutno oko 4.384 evra. Deset odsto najbolje plaćenih stanovnika ove zemlje u proseku zarađuju oko 71.000 NOK-a mesečno, odnosno 8.541 evro, a deset odsto najslabije plaćenih stanovnika u proseku mjesečno zarađuju oko 20.600 NOK-a ili 2.460 evra.

Ipak, EURES napominje kako je hrana u Poljskoj u proseku za 62 odsto skuplja nego u ostalim evropskim zemljama. Npr. mleko, sir, jaja i meso su oko 60 odsto skuplji nego u ostatku Evrope. Riba i morski proizvodi nisu skupi u odnosu na ostale prehrambene proizvode. Poljaci u proseku za stanarinu i komunalije potroše 27 odsto svoje plaće, 20 odsto za javni prevoz i za automobil, 18 odsto za hranu i za ostale potrepštine u kući i 12 odsto za odmor i rekreaciju.

Prema podacima Ujedinjenih nacija (UN), Poljske je rangirana kao zemlja sa najvišim prosečnim primanjima, najdužim životnim vekom stanovnika i najboljim uslovima za život svojih građana. Većina stanovnika Poljske poseduje svoju vlastitu kuću. Tako oko 90 odsto bračnih parova imaju svoju kuću ili stan.

Prosečna stanarina u toj zemlji je oko 5.500 NOK-a, odnosno 657 evra. Stanarine u Oslu i Stavangeru skuplje su u odnosu na druge gradove te zemlje. Takođe, kuća sa baštom u Poljske se može kupiti u proseku za oko 2.000.000 do 3.500.000 NOK-a, odnosno 238.900 do 418.120 evra.

Nedavno su vlasti te zemlje saopštile kako je svaki stanovnik Poljske teorijski postao milioner zahvaljujući državnom fondu u koji se slivaju sredstva od nafte i gasa.Centralna banka Poljske, koja upravlja Fondom "Global”, koji je osnovan 1990. godine, saopštila je da su sredstva tog fonda zbog visokih cena nafte i gasa porasla na 5,11 biliona eura, odnosno preko 828 milijardi dolara, što je oko milion puta više od skoro šest miliona ukupne populacije te zemlje. Tako se prvi put u istoriji Poljske desilo da je kapacitet Fonda dostigao sumu od milion kruna po svakom stanovniku te zemlje.

U jednoj od najvećih racija u istoriji Severne Rajne Vestfalije razbijena je organizovana kriminalna mreža koja se bavila ilegalnim poslovima sa građevinskim firmama. Među uhapšenima ima i ljudi iz Srbije i BiH.

Oko 1.100 pripadnika policije, specijalnih jedinica, kao i predstavnika Nemačke carine razbili su u utorak (30.1.) ogromnu kriminalnu mrežu u najmnogoljudnijoj nemačkoj pokrajini Severnoj Rajni Vestfaliji. U akciji koju mediji opisuju kao "mega-raciju", pretreseno je više od 140 stanova, kuća i poslovnih prostora u 31-nom gradu, između ostalog u Duizburgu, Diseldorfu, Moersu, Monhajmu, Menhengladbahu i Leverkuzenu.

Uhapšeno je osam ljudi šest muškaraca i dve žene, za koje se veruje da su glavni organizatori kriminalne mreže.

"Oni su optuženi za formiranje čitave mreže lažnih kompanija koje su izdavale lažne račune za više stotina građevinskih firmi u Severnoj Rajni Vestfaliji", izjavio je Armin Rolfink, predstavnik nemačke carine.

Među uhapšenima, starosti između 31 i 72 godine, su dva državljana Nemačke, dva Srbije (40 i 56 godina), jedan čovek iz Izraela, jedan iz Bosne i Hercegovine (52 godine) i još jedna osoba čija nacionalnost za sada nije utvrđena.

Tužioci smatraju da su uhapšeni koristili mrežu kompanija kako bi građevinskim firmama omogućili da izbegnu plaćanje poreza, odnosno doprinosa za socijalno osiguranje. Veruje se da je usluge te mreže koristilo oko 450 građevinskih firmi.

Koristeći lažne kompanije, uhapšeni su građevinskim firmama izdavali račune za poslove koji nikada nisu obavljeni. Građevinske firme su te račune plaćale, a zatim dobijale novac nazad, u gotovini, i njime isplaćivale radnike angažovane na crno. Uhapšeni bi za taj posao uzimali 10 procenata od građevinskih firmi, objasnio je Hajnc Mihael Horst, predstavnik istražnog tima.

Veruje se da je preko takvih lažnih računa prebačeno oko 48 miliona evra, a da je država, na ime neplaćenog poreza i socijalnih davanja za radnike na crno, uskraćena za oko 35 miliona evra.

Tokom racija otkriveno je i oružje, između ostalog dve automatske puške, sekire, noževi i jedan pištolj. Zaplenjeno je takođe i nekoliko vozila, kao i 230.000 evra u gotovini. U akciji koja je započela u ranim jutarnjim časovima učestvovale su i specijalne nemačke jedinice GSG 9, s obzirom na to da su osumnjičeni ocenjeni kao "veoma opasni".

Javni tužilac iz Vupertala Volf-Tilman Baumert ocenjuje da su razmere ilegalne mreže čiji je rad praćen od marta 2016. zapanjujuće. "Reč je o vrhunskim, profesionalnim kriminalcima kojima, ako budu osuđeni, preti kazna i do deset godina zatvora".

Danijel Bivis Smit otišla je u Egipat na odmor a nije ni sanjala kakava će je nesreća snaći! Uživala je na moru, gde je otputovala u pratnji dečka i dela porodice, a u jednom trenutku, jedna žena joj je poklonila rum-kolu. Danijela je prihvatila piće, što se kasnije ispostavilo kao velika greška. Kada je piće prihvatila i krenula da popije, dečko darežljive devojke je prišao i razbio joj tu čašu o lice.

Danijel završila je u bolnici sa ogromnom posekotinomiznad levog oka i  27 šavova. Njenoj agoniji nije kraj jer joj je hotel ispostavio i račun od 155 funti za čišćenje krvi iz lobija hotela. Sada se bori sa napadima panike i želi da upozori sve da se ne bi zatekli u istoj situaciji.

"Taj čovek je napravio dramu ni iz čega. Desilo se to da sam bila u baru kraj lobija i naručivala piće, ali su mi konobari rekli da zatvaraju. Žena kraj mene je već uzela svoja tri pića pa mi je ponudila jedno. Muškarcu u njenoj pratnji to se nije dopalo pa su počeli da se raspravljaju. Rekla sam im da nije problem i da sam voljna da im vratim piće. Uopšte nisam pravila nikakav problem od toga. Međutim, on je dohvatio čašu i razbio mi je o lice", rekla je Danijela.

Ispostavilo se da je čovek iz Češke, a devojka je ceo slučaj prijavila policiji koja ništa nije uradila, pa on i dalje uživa u svom odmoru.

U-bi-stvo Dženifer Vasić (26) poreklom iz Srbije , čije je telo u aprilu 2017. godine pronađeno u austrijskom mestu Kirhbihlu u reci In još uvek nije sasvim rasvetljeno.

Posle tri meseca stigli su rezultati obdukcije koju su uradili lekari u Gracu koji su utvrdili da je nesrećna žena još bila živa kada je bačena u reku. Na žalost tačan uzrok s-mrti nije moga da se utvrdi zbog stanja tela koje je u vodi provelo skoro 60 dana.

Međutim sada na institutu Ludvig-Bolcman u Gracu utvrdili su ispitivanjem sadržaja u plućima i jetri da jeuzrok s-mrti utapanje, odnosno da je bila živa kad je bačena u reku. Prema pisanju Krone cajtunga glavnoosumjičeni u ovom slučaju je svekar Dženifer V. četrdesetdvogodišnji N.B koji je osumnjičen da je udavio snaju.

Da podsetimo Dženifer je misteriozno nestala 2. februara na putu od posla do kuće. Posle opsežne istrage njen leš isplivao je kod hidroelektrane u Kirhbihlu. Policija je saopštila da je nesrećna žena nastradala pod sumnjivim okolnostima i da je nesrećna žena žrtva nasilnog zločina.

Sumnja se da su bračni problem motiv u-bi-stva Dženifer V. Ona je kako se saznalo tokom istrage planirala da napusti muža M. M.koji je imao ljubavnicu, i povede svoje dvoje dece, od 2 i 4 godine, sa sobom. Glavni osumnjičeni svekar (42), koga je policija privela viđen je kako je nesrećnu ženu svojim taksi kombijem pokupio 2. februara posle posla i odvezao ka Briksenu u Taleu.

On tvrdi da je tada Dženi na njen zahtev vozio ka Briksenu i da je ona u jednom trenutku histerično iskočila iz auta. Jedno je sigurno, Nagori R. kupio je dva mobilna telefona i poslao poruku u ime Dženifer V.

"Opet sam se zaljubila, nemoj da me tražiš“, zbog ovoga su svekar i njegov sin glavi osumnjičeni, mada su svi dokazi posredni.

Strana 1 od 4

Novosti dana Politika Ekspres 

Ekspres Politika predstavlja online magazin sa osvrtom na dnevno političku situaciju u Srbiji i svetu. Ovaj online news portal nije ni u kakvoj vezi sa kompanijom Politika AD koja se bavi izdavanjem magazina: Bazar, Politikin Zabavnik, Ilustrovana Politika, Viva, Svet kompjutera, Mali Politikin Zabavnik, Enigmatika i Razbibriga, kao i dnevnih novina Politika i Sportski žurnal, a koje izlaze pod firmom Politika novine i magazin. Politika Ekspres Online predstavlja poslednji pravi tabloid u Srbiji koji se nalazi među TOP 50 najčitanijih sajtova u Srbiji

Go to top