Evropa

Evropa (64)

EU ministri pravde i unutrašnjih poslova na sastanku u Luksemburgu potvrdili su nova pravila koja će putnicima iz zemlja za koje važi vizni režim omogućiti brže i jasnije procedure

EU je donela izmene Zakona o vizama kojima će poboljšati uslove za legalna putovanja i ojačati borbu protiv nezakonitih migracija, navode u Savetu EU.

EU ministri pravde i unutrašnjih poslova na sastanku u Luksemburgu potvrdili su nova pravila koja će putnicima iz zemlja za koje važi vizni režim omogućiti brže i jasnije procedure.

Izmene podrazumevanju podnošenja zahteva za vizu u periodu od 6 meseci do 15 dana pre putovanja, elektronsko ispunjavanje i potpisivanje obrazaca za prijavu i postepeno pordužavnje perioda važenja vize sa više ulazaka za redovne putnike od jedne do pet godina.

Novom uredbom povećava se i taksa za obradu podataka koja će sada iznositi 80 evra, a njena visina će se revidirati svake treće godine.

U Savetu EU navode da će se donetom uredbom poboljšati saradnja sa trećim zemljama u pogledu readmisije nelegalnih migranata i to kroz novi mehanizam.

Komisija će u okviru tog mehanizma redovno procenjivati saradnju sa trećim zemljama u pogledu ponovnog prihvata.

U slučaju da zemlja ne sarađuje, Komisija će Savetu predložiti da donese odluku o primeni mera ograničavanja u pogledu procedura obrade zahteva, ali i u pogledu visne taksi za vize.

S druge strane, ako zemlja sarađuje u pogledu ponovnog prihvata, Komisija može predložiti da Savet donese odluku kojom se ili smanjuju vizne takse, skraćuje vremena potrebno za odlučivanje o zahtevima za vizu ili povećava period trajanja viza za više ulazaka.

EU je Srbiji 2009. godne odobrila bezvizvizni režim za putovanja u zemlje šengenskog prostora.

Iz regiona Zapadnog Balkna vizni režim jedno je zadržan za građane koji u EU dolaze sa pasošima tzv. Republike Kosovo.

Ove godine, tačnije 5. decembra, navršiće se 75 godina od neslavnog završetka Operacije Barbarosa. To je jedan od najvećih poraza koje je nacistička Nemačka doživela u Drugom svetskom ratu.

Glavni cilj operacije je bio brzo osvajanje celog evropskog dela Sovjetskog Saveza, zapadno od linije koja je povezivala Arhangelsk i Astrahan. Neuspeh operacije Barbarosa na kraju je rezultovao celokupnim porazom Trećeg rajha. Istočni front koji je otvorila operacija Barbarosa bio je najveće bojište Drugog svetskog rata, sa najvećim i najbrutalnijim bitkama, velikim ljudskim gubicima i razaranjem.

Nemačke snage su zarobile na milione sovjetskih ratnih zarobljenika kojima nije bila zagarantovana zaštita propisana Ženevskim konvencijama. Većina njih nisu preživeli; Nemačka je namerno izgladnjivala zarobljenike do smrti kao deo plana izgladnjivanja, čiji je cilj da se smanji broj stanovnika istočne Evrope i da se ona kasnije ponovo naseli Nemcima

Ipak Sovjeti su uspeli da odbiju naciste i da im nanesu težak poraz.

Hitler očigledno nije bio svestan snage SSSR. Tome u prilog govori i razgovor između njega i Karla Manerhajma, fisnkog maršala, koji je snimljen u tajnosti. Dobar deo njihovog razgovora koji je tajno snimljen ticao propale Operacije Barabarosa.

"Mi jednostavno nismo znali koliko je SSSR bio jako naoružan. To je najveće noružanje koje možete da zamislite. Da mi je neko rekao da neka nacija ima 35.000 tenkova ja bih mu rekao da je lud. Rekao bih mu da taj vidi duplo. Rekao bih da je lud, da vidi duhove", ispričao je Hitler.

Bečka policija sumnja da ubistvo Igora Z. (26), Austrijanca, poreklom iz BiH, koji je upucan u Beču, ima veze sa nedavnim hapšenjem pripadnika čečenske mafije.

Naime policija je najpre saopštila da je motiv ubistva mladića sukob zbog devojke i ljubomora, međutim tokom istrage došli su do šokantnih saznanja. Policija povezuje likvidaciju Igora Z. sa hapšenjem 22 čečenska mafijaša u februaru zbog ilegalnog posedovanja naoružanja.

Osumnjičenog za ubistvo, Škejzena D. (27), poreklom sa Kosova, u direktnu vezu sa pripadnicima mafije dovodi to što se u zgradu policije dovezao "folksvagen tuaregom", koji je registrovan na austrijskog ugostitelja (559, koji je nedavno proglasio bankrot.

Taj ugostitelj je pre samo 15 dana prijavio da ga reketiraju, a oružje uhapšenih Čečenima pronađeno upravo u blizini njegovog lokala.

Iako je prvo objavljeno da je osumnjičeni Škejzen D. bio sam kada je ubio Igora Z., policija je na osnovu izjava svedoka utvrdila da je imao saučesnike i traga za još četvoricom osumnjičenih. Neki austrijski mediji spekulišu da ubistvo ima veze i sa novcem koji je mafija uzimala od reketa, iako to još ne mogu dovesti u direktnu vezu.

Ono što je sigurno, jeste da je Škejzen D. radio kao izbacivač u čečenskom noćnom klubu u Beču. Osumnjičen je da je Igora Z. ubio hicem u glavui spred bečkog kafića "Blanko" u nedelju, na Vaskrs. Mladić iz BiH je preminuo na licu mesta.

Kako su javili austrijski mediji, policiji je u nedjelju oko 15 sati prijavljeno da je ispred kafića "Blanko" došlo do obračuna dvojice muškaraca, a kada je patrola stigla na mesto događaja, zatekla je 26-godišnjaka sa prostrelnom ranom glave, kom nije bilo pomoći. Škejzen D. se sam predao policiji i priznao ubistvo.

"Napravio sam s...nje", navodno je rekao policajcima, priznavši zločin. "On me udario pesnicom. Prvo sam pokušao da ga poprskam suzavcem, ali sam promašio. zatim sam pokušao da ga udarim svojim pištoljem. U tom trenutku pištolj je opalio i metak je pogodio Igora u glavu", prenose mediji izjavu Škejzena policiji.

default

Postoje brojne prepreke za odlazak preko i neretko ta bitka traje godinama. Evropa sve više traži profilisanu radnu snagu, ukratko, ono što im nedostaje na tržištu rada.

Naša sagovornica već duže vreme živi u Norveškoj. Radi kao pomoćno osoblje u kuhinji jednog staračkog doma na određeno vreme, jer zamenjuje stalne radnike dok su oni na bolovanju. Ovaj posao obavlja već nekoliko godina.

"Nekad radim puno radno vreme, nekad ne, zavisi, uglavnom 75% stalnog posla. Plata koju dobija je oko 25.000 kruna, odnosno oko 300.000 dinara. Od te cifre se odbija porez državi 35% na osiguranje i na doprinos za penziju. Na ruke dobijem 16.000 kruna (oko 192.000 dinara)", kaže nam.

"E sad, od toga se izdvaja za stan sa strujom, stan sa jednom spavaćom 5.000 kruna (60.000 dinara), iznos za telefon zavisi od toga koliko se zove, ja ga dosta koristim".

Kaže da zbog toga što živi sama do sada nije mogla da dobije neki kredit za kupovinu stana.

"Oni koji su u zajednici uglavnom su kupili nešto na kredit, jer zarađuju po dve  plate i otprilike mesečno izdvajaju oko 10.000 kruna (oko 120.000 dinara) za ratu. Stanovi u Norveškoj su skupi, naročito oni u velikim gradovima – tu se cene kreću od 2 miliona kruna pa nadalje. Uslov za dobijanje kredita je učešće u iznosu od 15 odsto," ističe naša sagovornica.

Dodaje da je za one koji ne rade država obezbedila socijalnu pomoć oko 5500 kruna (oko 66.000 dinara) mesečno da plate stan i hranu.

"Standard je visok, ali visoke su i cene. Tako kilogram mesa košta recimo 150 kruna, mleko 20 kruna", kaže naša sagovornica.

Najzanimljiviji i svakako najskuplji su noćni izlasci.

"Ako se odlučis da popiješ pivo ili vino u gradu, to iznosi 90 kruna, pica je 250 kruna velika, mala 125 kruna, odrezak sa povrćem 300 kruna. Norvežani izlaze u grad, ali retko. Cigarete su skupe, većinom se puši duvan. Kutija cigareta je 120 kruna (oko 1.500 dinara)", naglašava naša sagovornica.

Vrtić košta oko 2.500 kruna, postoji dečiji dodatak za dete koji iznosi oko 1.250 kruna, a ako je žena sama, onda dobija duplo. U slučaju razvoda, muž još mora plaćati alimentaciju oko 3.000 kruna.

"Ali kad se sve sabere i oduzme, ja se ne mogu požaliti ovde”, zaključuje ona.

default

Vest koja je odjeknula 22. jula 2007. godine pogodila je ceo svet. Dragan Cigan, zidar iz Branešaca kod Čelinca rizikujući sopstveni život skočio je u pobesnelo more, kako bi spasao dvoje italijanske dece koja su se davila.

Spasao ih je, ali i nestao u talasima Jandranskog mora.

Pronađen je nakon potrage koja je trajala 30 sati. Poginuo je spasavajući dečje živote.

Cela Italija se digla na noge klanjajući se neviđenom herojskom činu koji je mnogima naterao suze na oči. 

Žrtvovati život da bi spasio djecu koju nije poznavao mogao je jedino čovjek velikog srca Dragan Cigan, tridesetjednogodišnji zidar iz sela Branešci kod Čelinca iz Republike Srpske.

Tokom jula 2007. godine ovaj nesrećnik utopio se u vrtlogu rječice i mora, u mestu Jezol na severu Italije, spasavajući dvoje italijanske dece. 

Dragan je odlikovan najvišim italijanskim civilnim priznanjem “Zlatnim ordenom časti” i “Spomenicom za nezapamćeno herojstvo i humano delo”.

Čitava Italija, a posebno stanovnici regije Veneto, ni danas ne zaboravljaju nedjelju kada je u Jezolu, gradiću na obali Jadranskog mora, nedaleko od Venecije, Dragan Cigan spasao sedmogodišnjeg i desetogodišnjeg dečaka, ali zato njihovi roditelji, majka Barbara Teksini i otac Mateo Bjanka nisu rekli ni “hvala” njegovoj porodici.

Iza Dragana ostala su sećanja na podvig u kome je izgubio život. Njegovo telo je pronađeno narednog jutra u obližnjoj laguni Mort.

Dragan nije ni sanjao šta ga čeka kad je sa sestrom Zoricom, njenom porodicom i kolegom Marokancem, otišao na plažu na ušću rečice Kortelazo na more, da bi se odmorio i osvežio bar jedan dan posle napornih zidarskih poslova.

Na toj posećenoj turističkoj destinaciji Dragan je, po sećanju sestre Zorice, bio zamišljen i pospan dok se svuda okolo čuo žagor dece i ljudi. Međutim, u tim trenucima duboke zamišljenosti trgli su ga krici dece koja su dozivala u pomoć.

Skočio je i uputio se ka vodi čiji su rečni brzaci gutali deča tela, noseći ih u duboke virove prema moru. Iako je bio slab plivač, očito nije mnogo razmišljao. Skočio je u Kortelezo i uz mnogo truda i muke uspeo da dopliva do dece koja su se davila.

Zgrabio ih je i poslednjim atomima snage ipak izvukao do obale, u čemu mu je u zadnjem trenutku pomogao kolega Rahid. Dok se odvijala drama, na obali je bio tajac. Ali najčudnije je bilo da niko od prisutnih, pa čak ni spasioci i roditelji mališana, nisu krenuli da pomognu u spasavanju. Nepomično su stajali i posmatrali Draganov herojski čin.

Deca su bili na sigurnom, ali je brza rekla povukla iznemoglog spasioca i slabog plivača. Sestra Zorica je uzalud vrištala dok joj je vrtlog vira odnosio brata. Niko mu nije priskočio u pomoć i tragedija se nastavila u drugom pravcu.

Požrtvovani Srbin gubio je život. Čim se italijanski par dočepao svoje djece, nestao je sa plaže, ne čekajući da vide da li će Dragan preživeti! Nisu se zahvalili ni sestri Zorici, kad je on nastradao, niti joj izjavili saučešće. Očevici kažu da je roditelje spasenih mališana zaustavila policija kad su pokušali da napuste plažu, dok su im prisutni kupači dobacivali uvrede i pogrde.

Ovakvo ponašanje porodice Bjanko naišlo je na osudu i celokupne italijanske javnosti. A Dragan Cigan je spasavajući dvoje tuđe djece od sigurne smrti ostavio svoje dve ćerke bez roditelja.

"Voleo je da pomogne svakome. Ne znam samo zašto i njemu makar Bog nije pomogao da ostane živ?! Često razmišljam o našem zajedničkom životu. Dragan je nadničio, obrađivali smo ovo malo zemlje što imamo i nekako smo živeli. Pre deset godina je otišao kod sestre u Italiju i tamo počeo da radi na građevini da bi nam obezbedio bolji život, kako se ne bismo mučili. Da je sreće bilo, pa da nije ni otišao. Ostao bi živ i zdrav, imale bismo njega, a što bismo se mučili s finansijama nije ništa u odnosu na ove patnje", kroz suze se svojevremeno ispričala Draganova supruga Dijana.

Tog sudnjeg dana, pre odlaska na plažu, Dragan se javio supruzi i ćerkama, kao da je nešto predosećao.

"Pozvao me je ujutru, i rekao: 'Јој, Miko', tako smo zvali jedno drugo, 'ja više ne mogu da izdržim bez vas'. 'Doći ću brodom 4. avgusta da vas vidim, a ako me uhvate bez papira, neka rade sa mnom šta god hoće'”.

Te godine italijanske vlasti su pooštrile mere prema strancima pa mu nisu produžili boravišnu dozvolu. Kući nije dolazio od 19. novembra 2006. godine, jer je čekao da vidi šta će biti sa dozvolom.

"Tada je rekao i da će mene i decu voditi na more. Nikad nismo ni bile na moru, niti na bilo kakvom odmoru. To mu je bila velika želja, koju nije ispunio već je odneo sa sobom u grob. Šest sati nakon što sam završila razgovor s njim, pozvali su me i saopštili mi tužnu vest. Ni do danas se nisam oporavila od njegove smrti", ispričala je Dijana, koja se nakon muževljeve smrti zaposlila i nastavila da gaji povrće kako bi izdržavala decu.

"Herojski čin ne zna granice", izjavila je gradonačelnica italijanskog grada u kom je došlo do tragičnog događaja, pre nego što je došla u San Martino di Lupari, gde je Dragan živio sa svojom sestrom Zoricom i njenom porodicom.

Počast su mu odali i drugi italijanski političari.

"Dragan nam je održao lekciju iz života, lekciju koju svi treba da imaju na umu pre nego što krenu u demagoške kampanje protiv imigranata", kazao je Paolo Ferero, ministar socijalne solidarnosti.

Italijanska regija Veneto donela je tada odluku da stambeno zbrine Draganovu porodicu, kao i da njegovim maloletnim ćerkama Milici i Mariji osigura stipendije.

Više od 160 država podržalo je u Marakešu neobavezujući sporazum Ujedinjenih nacija o migracijama koji treba da obezbedi sigurno, uredeno i humano kretanje ljudi po svetu. U ime Srbije, ovaj dokument podržao je ministar Zoran Đorđević.

"Dokument je pravno neobavezujući, i predstavlja nastavak politike prema migrantima koji vlada vodi od početka migrantske krize 2015. godine", rekao je on.

Na ovu temu pokrenule su se brojne rasprave, gde s jedne strane imamo pristalice sporazuma, a s druge one koji smatraju da ovaj dokument šteti Srbiji. 

Pa su tako svoje mišljenje na pomenutu temu izneli i lider Dveri Boško Obradović, ali i Nebojša Krstić. 

Obradović se u objavi na društvenim mrežama zapitao "šta potpisuje ministar u vezi sa migrantima, a što ne žele da potpišu SAD i druge zemlje", a zatim dodao da, "da nije isto pomoći izbeglice od rata, i ugroziti sbezbednost zemlje i naseliti prazna sela migrantima".

Građani su u komentarima izrazili svoje stave, i dok su se jedni slagali s Obradovićevim rečima, drugi su mišljenja da nema ništa loše u tome naseliti prazna sela izbeglicama. 

Takvog stava je i marketinški stručnjak Nebojša Krstić, nekada savetnik Borisa Tadića. Naime, on je na reči lidera Dveri napisao da smatra "da je bolje naseliti prazna sela migrantima koji žele da se bave poljoprivredom, nego da zemlja bude napuštena".

Korisnici društvenih mreža burno su ragovali na ove objave, navodeći da je bolje tu opciju ponuditi mladim ljudima iz Srbije, ili licima koja nemaju krov nad glavom. 

Podsetimo, protiv deklaracije glas su podigle zemlje u regionu, ali i širom sveta, počevši od Sjedinjenih Američkih Država. Još pre tzv. Marakeške konferencije, SAD, Austrija, Mađarska, Poljska, Češka, Slovenija, Hrvatska i Bugarska najavile su da neće biti među potpisnicama, tvrdeći da deklaracija briše razlike između legalne i ilegalne migracije i daje "vetar u leđa" novim selidbama.

O deklaraciji će se zvanično glasati na Generalnoj skupštini 19. decembra.

CILjEVI SPORAZUMA

Dekleracija proklamuje pet ciljeva: pristup migrantskoj krizi zasnovan na ljudskim pravima, zaštita migranata u ranjivom položaju, borba protiv ksenofobije, rasizma i diskriminacije, borba protiv ilegalne imigracije i pomoć za povratak migranata.

Tridesetosmogodišnji Martin M. u utorak u 4. bečkoj opštini u Inenštatu u ulici Rinosgase ubio je sa više hitaca svoju bivšu partnerku Sandru D. (35) koja je Austrijanka srpskog porekla.

Austrijska štampa je prenela da je reč o srpskom državljaninu, ali spekuliše se da je poreklom iz jedne od bivših jugoslovenskih republika i da se lažno predstavljao kao Srbin!

Sandra koja je bila zubni tehničar, upoznala je Martina preko Fejsbuka i živeli su zajedno oko godinu dana, zajedno sa njenim sinom (11).

Međutim, nedavno  su se razišli jer je sve češće bio nasilan i pretio joj. Pošto je početkom maja pretukao u stanu prijavila je Martina policiji i 9. maja mu je izrečena mera zabrane prilaska i ulaska u stan.

Zabrana je stupila na snagu 10. maja i  trajala je dve nedelje. Po isteku zabrane Sandra nije ponovila zahtev. Međutim, Martin koji nije mogao da podnese raskid  isplanirao je zločin i presreo Sandru u utorak na ulici u centru grada. 

Martin nikako nije mogao da se pomiri sa raskidom, a svedoci kažu da je pre nego što je pre nego što je kobnog dana napao bivšu partnerku povikao  „Sandra ti si moj život“.

Ona je pokušala da uđe u auto, međutim Martin je udario nekoliko puta, azatim izvadio pištolj i zapucao tri puta u Sandru. Kada se srušila na asfalt hladnokrvno je overio metkom u glavu, a zatim ubio i sebe.

Utvrđeno je da Martin nije imao dozvolu za oružje kojim je počinio zločin.Serija jezivih zločina u Beču se nastavlja i ovo je od početka godine čak 16 ubistvo u austrijskoj prestonici.

Statistika pokazuje da je u prvih pet meseci ove godine u Austriji zabeležen rekordan broj ubistava, čak 32.

default

Centralne banke Nemačke i Austrije će samo još do kraja ove nedelje, tačnije do 26. aprila, izdavati novčanicu od 500 evra

Preostalih 17 centralnih banaka u evrozoni prekinulo je štampanje te novčanice još u januaru, podseća Rojters.

Evropska centralna banka je 2016. donela odluku da u novoj seriji novčanica sa pojačanim bezbednostnim karakteristikama više ne bude i ona najveća od 500 evra.

Nadležni se nadaju da će ukidanje ove novčanice doprineti suzbijanju terorizma i rada na crno.

Građani će i dalje moći da koriste novčanicu od 500 evra.

default

Braća Truši, etnički Albanci, jednojajčani blizanci koji se jednako oblače i imaju iste tetovaže, nose toliko sličan genetski profil da ih je moguće razlikovati jedino otiscima prstiju. A momci, naravno, na 'poslu' nose rukavice.

Tako ovi jednojajčani provalnici vuku za nos italijansku policiju i sudove i to već duže vreme. Naime, ne mogu da ih osude jer nikako ne uspevaju da ustanove ko je počinio krađe. Edmond ili njegov jednojajčani blizanac Eduard.

Sud u Veroni pre nekoliko je dana oslobodio Eduarda Trušija (34) optužbe za tešku krađu jer se ni DNK analizom nije moglo dokazati je li na mestu zločina bio on ili njegov jednojajčani blizanac Edmond.

Njegov advokat Fabio Porta kaže da to nije prvi put. Sud je njegovog klijenta oslobodio i 2016. i 2017., "zato jer ga nije bilo moguće sa sigurnošću identifikovati ni DNK metodom", rekao je on.

Obojica imaju podeblji policijski dosje i povezuje ih se s više stotinu provala u kuće širom severne Italije. Ali zasada to niko ne može da dokaže.

default

Kefalonija je pored prelepih plaža čuvena i po jednoj specifičnosti koja se dešava samo u avgustu mesecu u malom selu Markopulo na jugoistoku ostrva.

Naime, u crkvi koja je smeštena u ovom selu svake godine u avgustu, na praznik Uspenja Presvete Bogorodice, u narodu poznatijem kao Velika Gospojina, dopuzi veliki broj zmija, za koje meštani veruju, da su blagoslov od Bogorodice.

Zmije dugačke i po nekoliko metara, ali i njihovi mladunci pojavljuju se uvek na istom mestu - kod zvonika i u samoj crkvi!

Iako mnogi tvrde da su otrovne, nikada nikoga nisu ujele, a turisti ali i meštani igraju se sa njima i maze ih.

Devojka iz Srbije, Milica Kuč, udata je za Grka i živi u Kefaloniji, a do sada nikada nije imala hrabrosti da ode i poseti ovu crkvu. Ipak ove godine ona je rešila da ode, a na stranici "Live from Greece" objavila fotografije iz crkve.

Prizor je mnogima sledio krv u žilama.

- Svake godine, 15. avgusta u selu Markopulu se održava praznik Uspenije Presvete Bogorodice-Velika Gospojina, pojavljuju se zmije u crkvi. Zmije posle dan-dva odlaze iz crkve i vraćaju se u isto vreme sledeće godine. Meštasni ih zovu “agiofida” što znači “svete zmije”. Dugačke su i do tri metra i bezopasne po ljude, možete ih maziti. Često se mogu videti i na ikonama. Na glavi i na jeziku imaju šaru koja izgleda kao krst - napisala je Milica na stranici.

Ono što je čula o ovom mestu, ispričala je i za naš portal, i objasnila nam kako sve to izgleda.

- Do ove godine sam se plašila da odem, iako porodica mog muža ide svake godine. Inače ovde je to glavna tema, a komšije i turisti samo o tome pričaju ovih dana. Tog datuma crkva je puna meštana iz okolnih sela, ali i turisti koji su čuli za ovo mesto stižu organizovano autobusima da vide "Bogorodičino čudo". Zmije puze svuda po crkvi, a kada se liturgija završi one odlaze i ne vraćaju se do sledeće godine - objasnila nam je Milica.

Ono što je čula o ovom mestu, ispričala je i za naš portal, i objasnila nam kako sve to izgleda.

- Do ove godine sam se plašila da odem, iako porodica mog muža ide svake godine. Inače ovde je to glavna tema, a komšije i turisti samo o tome pričaju ovih dana. Tog datuma crkva je puna meštana iz okolnih sela, ali i turisti koji su čuli za ovo mesto stižu organizovano autobusima da vide "Bogorodičino čudo". Zmije puze svuda po crkvi, a kada se liturgija završi one odlaze i ne vraćaju se do sledeće godine - objasnila nam je Milica.

Zmije se šetaju i obmotavaju oko ljudi i ikona, a roditelji ih deci stavljaju na glavu jer neki veruju da je to za sreću i zdravlje.

Ipak, kako tvrde meštani najveća je misterija, što se ove svete zmije, ne mogu naći nigde nekoliko dana pre ili posle praznika.

Ipak prema Miličinim rečima, iako se zmije pojavljuju svake godine, samo dve godine je njihov dolazak izostao.

Prema tvrdnjama ljudi koje su posetili ovo mesto i koji su razgovarali sa sveštenicima, postoje brojne legende vezane za pojavu ovih zmija.

- Danas ove zmije mnogi nazivaju “Bogorodične zmije” jer je davne 1705. godine selo napao gusar Barbarosa, gde su monahinje molile Bogorodicu da ih pretvori u zmije, kako ne bi bile zarobljene. Mnogi smatraju da su njihove molitve uslišene jer kad su gusari ušli u selo, dočekalo ih je mnoštvo zmija koje su gmizale po zidovima, ikonama, podu, ljudima.

Od toga događaja se ove zmije vraćaju u selo svake godine. Smatra se da zmije donose sreću, jer se desilo to da 1940. i 1953. godine se nisu pojavile u selu, tako da je 1940 došlo do okupacije Kefalonije, a 1953 godine se desio katastrofalni zemljotres na ostrvu - navode oni.

Ipak bilo je onih koji ne veruju u ovu pojavu.

- Ljudi u šta vi verujete, pa to me stvarno začuđuje. Žrtvujete vlastito dete zbog neke gluposti, jedan ugriz i stvar je gotova. Ne samo detetetov već i vaš vlastiti život - napisao je jedan tursita na stranici, a sa njim je mišljenje delilo još nekoliko ljudi.

Strana 1 od 5

Novosti dana Politika Ekspres 

Ekspres Politika predstavlja online magazin sa osvrtom na dnevno političku situaciju u Srbiji i svetu. Ovaj online news portal nije ni u kakvoj vezi sa kompanijom Politika AD koja se bavi izdavanjem magazina: Bazar, Politikin Zabavnik, Ilustrovana Politika, Viva, Svet kompjutera, Mali Politikin Zabavnik, Enigmatika i Razbibriga, kao i dnevnih novina Politika i Sportski žurnal, a koje izlaze pod firmom Politika novine i magazin. Politika Ekspres Online predstavlja poslednji pravi tabloid u Srbiji koji se nalazi među TOP 50 najčitanijih sajtova u Srbiji

Go to top