Evropa

Evropa (40)

default

Ispovest gastarbajtera Ljubiše Levajca povodom pola veka od odlaska naših radnika na rad u Nemačku

Odlazak na rad u inostranstvo bio je državni projekat Jugoslavije koji se isplatio i narodu i državi. Zato nameravam da u Srbiji otvorim prvi Muzej gastarbajtera – otkriva nam Ljubiša Levajac, danas nemački penzioner

Tačno pre pedeset godina država SFRJ je sa Austrijom i Nemačkom potpisala Sporazum o angažovanju jugoslovenske radne snage.  Već krajem šezdesetih u ovim zemljama radilo je po 200.000 Jugoslovena. Danas u Nemačkoj živi i radi oko 700.000 Srba, a u Austirji oko 300.000 Srba. Oni su većinom radnička klasa Zapadne Evrope, koja je izgradila i Nemačku, ali i Srbiju. O tome će da bude reči na Izložbi gastarbajtera, koja se 26. juna otvara u Matici iseljenika Srbije u Beogradu.

U okviru Vidovdanskih dana dijaspore obeležićemo pola veka od organizovanog i masovnog odlaska Srba i Jugoslovena na rad u Austriju i Nemačku. Otvorićemo izložbu dokumenata i fotografija iz arhiva gastarbajtera Ljubiše Levajca iz Čačka, koji je bio funkcioner naše zajednice u Frankfurtu – najavio nam je Mića Jakšić, predsednik Matice iseljenika Srbije.

Odlazak na privremeni rad u Nemačku predstavljao je veliki izazov za žitelje Srbije i Srbe iz tadašnje Jugoslavije. Jedna od ljudi koji se okušao u tom izazovu bio je Ljubiša Levajac, momak rođen 1933. godine u Čačku. Levajac je sin Dobrosava Levajca, koji je vodio poreklo od dede Rake Levajca, vojvode vožda Karađorđa. Odrastao u selu Kulinovci, nekad pored Čačka, a danas predgrađe, u kome ima divnu porodičnu kuću i parče očeve zemlje.

Odlazak na rad u inostranstvo bio je državni projekat Jugoslavije koji se isplatio i narodu i državi. Mi smo gradili Evropu i Srbiju. Zato nameravam da u Srbiji otvorim prvi Muzej gastarbajtera – otkriva nam Ljubiša Levajac, danas nemački penzioner

Školovao se u rodnom gradu, u kome je zavšio osnovnu i srednju školu sa vrlo dobrim uspehom. Radio je u porodičnom domaćinstvu, pomagao roditeljima u kućnim poslovima i na njivi.  Upisao je studije ekonomije 1952. godine na BU i kao uzoran omladinac učestvovao je na radnima akcijama ORA “Novi Beograd”, ORA “Bratstvo i jedinstvo”. Kao rukovodilac jugoslovenskih sportskih organizacija učestvovao je na prvoj Univerzijadi u Torinu 1959. godine. Kako je počeo da se interesuje za putovanja u inostranstvo i dolazak stranih turista u Jugoslaviju, počeo je da sarađuje sa nemačkom agencijom “Fahr mit” (“Putujte sa nama”).

Nemci su dovodili svoje turiste u Beograd, Dubrovnik i Rovinj, a ja sam im se prudružio da bi uvežbavao svoj školski nemački jezik i imao praksu iz turizma, koji sam studirao. Kada sam 1964. godine otišao u njihov kamp u Bad Niederbreisig, odlučio sam da se zaposlim i ostanem da radim u Nemačkoj.

Turistička agencija “Putujte sa nama” ga je angažovala da bude volonter u mestu Hatzenport na reci Mosel. Radio je po hotelima u noćnoj smeni, da bi mogao da uči nemački. Primljen je 1965. godine u agenciju “Ameropa” u Frankfurtu, koja mu je obezbedila smeštaj u blizini Gete univerziteta. U slobodno vreme učio je na univerzitetu nemački.

Izuzetno loša 1965. godina primorala je čelnike agencije “Ameropa” u Frankfurtu da nama mladim volonterima da otkaze. Otišao sam u Biro za zaposlenje, smeštenom u velikoj zgradi na obali reke Majne i od službenika zatražio da mi nađe posao u turizmu. Dugo me je propitivao odakle sam, šta sam završio od škola, kako znam nemački, zašto volim turizam, da bi zadovoljan mojim znanjem nemačkog rekao da mi nudi da im budem zvanični prevodilac u razgovoirima sa jugoslovenskim gastarbajterima – kazuje nam Ljubiša Levajac.

Tu ponudu nije odbio. Tako je Levajac postao još 1965. godine prvi srpski gastarbajter i službenik nemačke državne uprave. Bilo je to vreme kada su naši radnici počeli da pristižu iz Jugoslavije na privremeni rad u Nemačku. U početku pojedinačno, potom grupno i od 1968. godine prošlog veka, posle potpisivanja sporazuma između Jugoslavije i Nemačke, i masovno.

U Biro za zaposlenje u Frankfurtu već su radili prevodioci za grčki, španski, italijanski i turski jezik. Imali su svoje kancelarije i na vratima zastavice svojih zemalja. I ja sam dobio kancelariju i na vrata stavio zastavicu Jugoslavije – priča Levajac – Vrlo brzo pred vratima moje kancelarije napravio se red, jer su građani iz naše zemlje dolazili po savet, pomoć i posao. Zalagao sam se da pomognem našim ljudima, ali u saradnji sa Nemcima, pre svega, sa nemačkim poslodavcima, koji su cenili moj trud. Postao sam ugledan službenik Nemačke i popularan savetnik jugoslovenskih gastarbajtera.

Levajac je, koliko pamti, pomogao najmanje 13.000 naših ljudi. Kako je pravio izveštaje o kretanju tražnje radne snage na nemačkom tržištu za Generalni konzulat Jugoslavije, da bi se koordiniralo dovođenje naših ljudi na rad, konzul Ilija Šuput je počeo da ga posećuje na radnom mestu u Birou za zaposlene. Jednom prilikom upoznao je gospodina jugoslovenskog konzula sa Rudolfom Zahnom, šefom u Birou za zaposlenje.

Taj razgovor je bio neformalan, jer moj šef nije smeo bez dozvole države da razgovara sa strancima. Ali, kako je konzul poštovao njegove savete i dovodio tražene i stručne radnike u Biro za zaposlenje je od toga imao velike koristi. Vrlo brzo ubedio sam šefa Zahnoma da poseti Jugoslaviju i na licu mesta vidi svoje buduće radnike gastrabajtere. Posetili smo Beograd i Peć. Odveo sam ga u Pećku patrijaršiju i ispričao mu kratku istoriju srpskog naroda i pravoslavlja – posvedočio mi je Ljubiša Levajac.

U međuvremenu njega je šef zaštitio od nasrtaja ustaških emigranata, koje je doveo ustaša Petar Čabraja, da traže da se sa vrata kancelarije skine zastava Jugoslavije.

Rekao sam ustašama da ja nisam stavio zastavicu i da ja neću da je skidam. Da je zastavicu stavio u Biro za zaposlenje i moj šef Odeljenja prevodilaca her Feldhausen. Čabraja je od njega drsko tražio da skine “komunističke oznake “ sa vrata kancelarije jugoslovenskog prevodioca.

Gospodine ovo je Nemačka država, a vi ste stranci, i molim vas da napustite u Biro za zaposlenje! – isterao ih je na fin način her Feldhause.

Posle ovog incidenta Levajac je vodio računa o svojoj bezbednosti, kao i o sigurnosti svoje porodice.

Radeći u nemačkom Birou za zaposlenje stranih radnika Ljubiša Levajac je krajem šezdesetih upoznao radnicu Zdenku Pavičić. Tražeći posao kod Levajca mlada Zdenka je našla i muža. Venčali su se 28. februara u Opštinskom matičnom uredu u Frankfurtu.

Iznenada 1970. godine dao sam otkaz u Birou za zaposlenje. Prihvaćen je moj otkaz sa blagim razočarenjem, jer sam, kako je napisano u karakteristici koja mi je data, „stručno ovladao poslovima“ i „da se na poslu zalagao za svoje zemljake i više nego što je dužnost prevodioca to nalagala“. Žalili su zbog mog odlaska, ali ja sam planirao da napredujem u svom životu u Nemačkoj – priča danas Levajac, koji je napravio rukopis memoara o svom životu.

Od 1970. godine, naime Levajac je radio kao direktor predstavništva Turističke organizacije “Jugo­tur­s” za Nemačku, Austriju i Švajcarsku i do penzije 2003. U opisu radnog mesta bilo je i prijem i odvođenje naših radnika na godišnji odmor u otadžbinu i organizacija kulturnih manifestacija za naše gastarbajtere u Nemačkoj. Doveo je 100.000 Nemaca kao turiste u Jugoslaviju.

Voleo sam turizam, voleo sam da budem bliže otadžbini, pa sam prihvatio ponudu direktora Vladimira Mikuleca da pređem u “Jugoturs”. Nemci su mi dali sjajnu karakteristiku i preporuku. Time je moj cilj dolaska u Nemačku bio ispunjen – naučio sam odlično nemački jezik i počeo profesionalno da se bavim turizmom – iskren je Levajac.

Direktor Vladimir Mikulec Pišta, kako su ga zvali, dao mu je u zadatak da organizuje kulturne priredbe za jugoslovenske gastarbajtere u Nemačkoj i da organizuje turističke ispostave “Jugotursa” u Nemačkoj, Austriji i Švajcarskoj, u njenim kantonima sa nemačkim življem. Ljubiša Levajac je prihvatio ove zadatke kao velike poslovne i lične izazove.

Teško mi je bilo da organizujem kulturne manifestacije i priredbe, jer u tome nisam imao iskustvo, a ni znanje. Srećom pomagali su mi naši konzulati, kulutrno-umetnička društva, Radio i Televizija Beograd – priča Levajac.

Od 1971. do 1978. godine preduzeće “Jugoturs” u Nemačkoj je organizovalo u saradnji sa medijskim kućama širom SFRJ 315 priredbi, koncerata, gostovanja umetnika iz Jugoslavije kod jugoslovenskih radnika. Pokrovitelj tih priredbi bili su Savez sindikata Jugoslavije i Savez sindikata Nemačke, posebno Sindikat nemačke industrije. Na ovih 315 priredbi učestvovalo je oko 160 umetnika, folklornih ansambala i orkestara iz Jugoslavije.

Učestvovao sam u organizanju najveće jugoslovenske priredbe 1981. godine – proslave Dana mladosti na gradskom Vald stadionu u Frankfurtu sa 3000 izvođača i pred 40.000 posetilaca. Proslava je okončana fudbalskom utakmicom između beogradske “Crvene Zvezde” i zagrebačkog “Dinama” – priča Levajac, koji je bio jugoslovenski i srpski aktivista u nekoliko klubova i zajednica naših građana.

Prvo je postao član FK “Progres” u Frankfurtu, a potom JKUD “Oro”, Jugoslovenskog centra i vodeća ličnost (1978) Zajednice udruženja jugoslovenskih građana u Frankfurtu u kojoj su članovi urave bili Milan Šulić iz Knežine, Branislav Pendić Penda iz Beograda, Mir­ko Mla­dić iz Sa­ra­je­va, Bog­dan To­pić iz Bro­da i Mile Ste­fa­no­vić iz Pa­ra­ći­na.

JKUD “ORO” se pod njegovim vođstvom divno razvijalo. Do sredine osamdesetih društvo je imalo oko 250 članova. Imalo je Narodni orkestar, Tamburaški orkestar, Dramsku sekciju, Scenski ansambl, Plesački ansambl, u kojima je bilo dosta Nemaca. Vodili su ga Ivan Božović i Vukašin Miletić.

Osamdesetih godina “ORO” je bilo perjanica jugoslovenske gastarbajterske kulture u Nemačkoj. Predložio sma i privaćeno je da JKUD “ORO” bude primljeno kao član u Savez amatera Srbije. Time je dobio status državnog kulturnog ansambla na radu u inostranstvu – hvali se Ljubiša Levajac.

Kada je došlo do raspada SFRJ i pokušaja gašenja JKUD “ORO”, kada je jedini njen aktivni član bila Nataša Komadinić, tada početkom devedesetih član Dečijeg folklornog ansambla, spasao je od propasti. U tome su mu Milan Marinović, Milenko Buđevac, Brnaislav Pendić i Stanko Ilić. Potom je “ORO” promenilo ime u Srpsko kulturno-umetničko društvo. Zahvaljujući naporima Svetlane Ilić i Dragane Jeftić društvo je napredovalo i dobilo svoje prostorije u Frankfurtu.

Sarađivao je Levajac i sa srpskim klubovima JK “Jadran” Damštat, , JK “Vuk S. Karadžić”, DJK “Fečenhejm”, JK “Zavičaj”, JK “Tempo”, svi iz Frankfurta na Majni. Jedno vreme je vodio najveću dobrotvornu organizaciju Srpski humanitarni fond. Idejni je tvorac  filmskog festivala “Mala Pula”, omladinske posete otadžbini “Jedna mladost-jedna domovina”, privredne smotre “Mala privreda – velike mogućnosti”, koncerata “Mikrofon je vaš” i protesta “Kosovo je Srbija”.

– Karijeru gastarbajtera sam završio kao vlasnik prevodilačke agencije “Duga” 2003. godine i vratio se u zavičaj. Penzionisan sam po nemačkim zakonima, sa 60 godina starosti – priznaje Ljubiša Levajac.

Vratio se na porodično imanje u predgrađu Kalinovci, gde je podigao novu kuću i u nju smestio svoj Muzej dijaspore, odnosno srpskih gastarbajtera u Nemačkoj.

Poklanjam gradu Čačku moj Muzej dijaspore sa hiljadu eksponata. A Matici iseljenika Srbije poklanjam Izložbu gastarbajtera iz Nemačke – rekao nam je vidno raspoložen Ljubiša Levajac

default

Britanska Nacionalna agencija za borbu protiv kriminala (NCA) u svojoj proceni organizovanog kriminala na Ostrvu za 2016. godinu zaključila je da su „Srbi glavni transporteri kokaina morem, koji iz Južna Amerike i SAD ulazi u Veliku Britaniju“.

Srpska mafija tesno sarađuje sa albanskim i turskim kartelima, za koju vrši transport kokaina u London. Reč je o srpskoj grupi kriminalaca, maloj po brojnosti, ali vrlo uticajnoj u britanskom podzemlju – kaže se u izveštaju britanske Agencije NCA.

I u Nemačkoj je registrovano značajni prisustvo srpskih delinkvenata, čiji broj poslednjih godina raste. Prema policjskoj statistici lane je u Nemačkoj registrovano 7.684 građana Srbije koji su osumnjičeni sa počinjena krivična dela.

– Pored građana Srbije, koji su sedmi na listi osumnjičenih stranaca, kriminalom se bave i Srbi sa Kosmeta, BiH, Crne Gore i Hrvatske. Reč je o bandama iz Istočne Evrope, koje se bave ponajviše razbijništvima i pljačkama, ucenama i ubistvima, ali i trgovina narkoticima – saopšteno je u nemačkoj policiji.

Za razliku od Britanaca koji ne pominju članove srpske mafije, Nemci u svojim službenim dokumentima govore o Srbima koji se nalaze u pritvorima ili zatvorima zbog počinjenih kriminalnih dela. Policija u Hagenu saopštila je da je 35-godišnji srpski državljanin A.K. uhapšen zbog napada na 77-godišnju vlasnicu zlatare u tom gradu. Napadač A.K. je u međuvremenu uhapšen u Hamburgu zbog druge pljačke i već se nalazi u pritvoru.

– Zvezdan Slavnić (40), sin proslavljenog srpskog košarkaša Zorana Moke Slavnića, ponovo je uhapšen, ovog puta kao navodni član bande „Pink panteri”. Prema policijskim navodima, Slavnić i još trojica muškaraca iz Srbije, uhapšeni su pre desetak dana u Nemačkoj. Policijska akcija njegovog hapšenja je izvedena nakon pljačke juvelirnice u Austriji iz koje je, kako se sumnja, ova četvorka odnela nakit i satove vredne više od 1,3 miliona evra.

Čak 929 državljana Srbije služilo kaznu zatvora u Nemačkoj u 2016. godini. Među robijašima zbog počinjenog ubistva u Nemačkoj, bio je i Miloš O. iz Zemuna, koji je izašao na slobodu:

– Bio sam u zatvoru u Nemačkoj od 2004. do 2010. jer sam ubio čoveka koji mi je dugovao pare. Ja nisam profesionalni ubica, nego sam se samo branio. Ubio sam ga iz nehata. Za to delo sam dobio devet godina. Odležao sam pet godina i devet meseci u Nemačkoj i zatim sam se vratio u Srbiju 2010. godine – kaže Miloš O.

Na Kipru je uhapšeno sedmoro kriminalaca iz Srbije osumnjičenih za pokušaj ubistva državljanina Rusije, tako što su daljinskim putem aktivirali prethodno postavljenu eksplozivnu napravu. Uhapšeni su R. P. (57) iz Kelebije, Ž. T. (56) iz Novog Sada, R. M. (46) iz Topole, P. Đ. (45) iz Subotice, G. R. (59) iz Sombora, i Beograđani D. O. (60) i J. R. (57). Srbima se zbog plaćenih ubistava sudi u Austriji, Australiji, SAD , Švedskoj i na Kipru.

Prošle godine italijanska policija se dva puta digla na noge zbog srpskih državljana. Prvo tražeći Slavicu Kostić, čiji nestanak je prijavila njena porodica iz Kučeva. Odmotavajući klupko, nedeljama kasnije, karabinjeri su otkrili ubicu, uhapsili njenog bivšeg muža Dragoslava i u aprilu ga osudili na 16 godina zatvora.

Ovo proleće obeležila je i potraga italijanske policije po šumama oko Bolonje, za dvostrukim ubicom iz Subotice. Oko 1.000 specijalaca i karabinjera, uz pomoć padobranaca, snajperista i helikoptera, traži Igora Vaclavića, osumnjičenog da je 1. aprila ubio vlasnika bara u Bolonji, a zatim, sedam dana kasnije tokom bekstva, i čuvara šume.

– Nema zvaničnih preciznih podataka o broju srpskih kriminalaca u svetu, jer o tome nijedna institucija ne vodi računa. Registruju se samo Srbi koji su pritvoreni ili zatvoreni u inostranstvu i traže pravnu pomoć od države Srbije, odnosno od naših ambasada i konzulata. Takvcih je lane bilo 528. Neki naši kriminalci traže pomoć i od sveštenika Srpske pravoslavne crkve u rasejanju. Međutim, kako većina delinkvenata ne želi da traži pomoć, kako njihova porodica u Srbiji ne bio otkrila da se bave kriminalom u tuđini, to je njihov broj teško utvrditi – rekao nam je konzul, koji se bavi pravom pomoću našim delinkventima u Austriji.

Prema evidenciji Ministarstva spoljnih poslova Srbije tokom 2016. godine u inostranstvu je uhapšeno 1.896 naših državljana.

– Najveći broj njih prijavljen je našim konzulatima radi pravne pomoći u Hrvatskoj – 399, Nemačkoj – 243, Mađarskoj – 204 i Crnoj Gori – 178. Najčešća krivična dela zbog kojih su Srbi uhapšeni lane su šverc cigareta, ljudi i droge, razbojništva, provalne krađe i pljačke, falsifikovanje dokumenata, boravak i rad na crno i nasilje – navodi s eu MSP-u.

Srbi su glavni pljačkaši u Nemačkoj i Austriji, razbojnici u Italiji i Švajcarskoj, nasilnici u Australiji, krijumčari ljudi u Hrvatskoj i Mađarskoj, krijumčari kokaina u V. Britaniji, Holandiji i Španiji, i dileri drogom u Bugarskoj, Rumuniji, Švedskoj, SAD i Čileu.

U sredu je u emisiji nemačke televizije ZDF “Brojevi akata XY… nerešeni” ponovo je otvoren nerešen slučaj otmice hendipiranog sina nemačkog milijardera Rajnholda Virta u Šlicu od pre dve i po godine.

Nova analiza glasa nepoznatog kidnapera, koji se tada telefonom javio kako bi dao koordinate gde treba da bude obavljena primopredaja novca, tri miliona evra za otkup kidanpovanog, ukazuje na muškarca starog između 40 i 52 godine sa akcentom koji ukazuje na poreklo iz Srbije, sa Kosmeta ili iz Crne Gore.

Srpski kriminalci deluju na svim kontinetnima i bave se, gotovo svim kriminalnim i mafijaškim poslovima. Bračni par iz Srbije otkriven je na Tajlandu kako pokušava da proda lažno zlato. Oni su uhvaćeni sa 19 lažnih ogrlica i dve narukvice.

Analize diplomatskih i policijskih podataka došli smo do procene da danas čak 20.000 srpskih kriminalaca hara po zemljama Evrope i tri Amerike. Mnogi od njih su organizovani kao kriminalne grupe i predstavljaju srpsku mafiju. U Italiji, Nemačkoj, Švedskoj, Francuskoj, zemljama Beneluksa i Austriji srpska mafija ima svoje korene od početka sedamdesetih godina, kada su u Trstu, Milanu, Stokholmu, Parizu, Briselu, Holandiji i Beču postojali klanovi koje su predvodili odbegli „čvrsti momci“ iz Srbije, Crne Gore i BiH.

– Jugoslovensko podzemlje, u kome su glavnu reč bodili Srbi, koje je postojalo u ovim zemljama, bilo je aktivno do početka 21. veka. Kada su mnogi od vođa tog podzemlja nestali sa lica zemlja ili se penzionisali, njihova mesta u evropskom podezmlju zauzeli su mlađi i agresivniji delinkventi. Posle operacije „Sablja“ 2003. godine, i posebno danas, posle zavođenja novih bezbednosnih mera u Srbiji, iz zemlje se iselilo na hiljade kriminalaca, koji „rade“ po Evropi i Americi – tvrdi jedan iskusni beogradski policajac.

Evo šta bi trebalo da znate o Šveđanima ukoliko poželite da se odselite u Švedsku

Šveđane ljudi često doživljavaju kao ljude koji "nemaju nikakvih problema u životu"...

Za njih je uvreženo mišljenje i da su pravi ekolozi i da vole vreme da provode u prirodi.

Međutim, ima još stereotipa o Šveđanima koje treba da zna svako ko želi da poseti Švedsku, a tiče se vremena provedenog sa porodicom, prijateljima, kolegama, ili poznanicima...

Međutim, za njih svaki razgovor treba da ima svrhu.

To je dobro da znate ukoliko planirate da idete u Švedsku, kao i još nekoliko stvari.

Evo šta vam je zabranjeno da radite u Švedskoj:

1. Švedska živi u skladu sa filozofijom  da u životu svega treba imati dovoljno, ali ne previše... Dakle nikako nemojte da se ponašate bahato.

2. Šveđani vole da proslavljaju neobične festivale, zato nikada nemojte reći da vam je avangarda "čista glupost"!

3. Najviše vole crnu i belu... Boje nikako ne spominjite!

4. Među ribama, primat im drži - konzervisana riba koja se lovi u Baltičkom moru. Nikako ne odbijajte specijalitet tog tipa.

5. Nećete verovati, ali bez obzira na standard, Šveđani se svi do jednoga - isto oblače! Ne pokazujte, dakle, da ste bolji od njih.

6. Šveđani su poznati po tome da govore direktno i bez uvijanja. Zato razmislite pre nego što im bilo šta kažete i nikako nemojte da ih lažete.

7. Švedska poslovica koja se prevodi kao: "Govoriti je srebro, a ćutanje je zlato", često dovodi u zabludu da su Šveđani veoma stidljivi. Ne, nisu i nemojte biti ni vi! Nikako!

default

Švedska policija zatražila je od Srbije da pronađe i uhapsi Vladu Nikčevića (38), jednog od dvojice osumnjičenih za ubistvo "kralja kocke" Ratka Đokića 2003. godine u Stokholmu, a prema navodima policije ove zemlje, on se krije kod brata u Novom Sadu.

Posle 12 godina, kako smatraju Šveđani, na ovaj zločin biće stavljena tačka. U ćeliji je naručilac i pomagač. Nedostaju još Nikčević i Slavko Milošević (37).

Prvog je skandinavska policija locirala u Novom Sadu. Juna ove godine u Stokholmu je organizovana velika akcija, sa helikopterima i psima tragačima, a tamošnji mediji su obelodanili da je bilo reči o hapšenju jednog od dvojice begunaca, ali da je on opet uspeo da umakne. Nagađalo se da je reč o Miloševiću.

Nikčević i Milošević su danas među 10 najtraženijih kriminalaca u Švedskoj, čija je policija nedavno intenzivirala potragu za njima, ali i kontakte sa kolegama širom sveta. U sklopu toga je poslat i zahtev Srbiji sa molbom da se provere operativni podaci da se jedan od njih dvojice krije u Novom Sadu i da se on uhapsi, pišu "Novosti".

Kompletnu "priču" oko mreže zločinaca, koja je učestvovala u ubistvu skandinavskog "kralja kocke", otvorio je Nenad Mišović, zvani Debeli, rodom iz Aranđelovca. On je u švedskom zatvoru, kao jedan od učesnika likvidacije. Krajem decembra 2007, u intervjuu za jednu stokholmsku televiziju, Mišović je obelodanio imena Radeta Kotura kao naručioca ubistva, a Nikčevića i Slavka Miloševića, kao počinioce. Obojica su, kako je tvrdio, zbog ubistva Đokića doputovala iz Crne Gore.

"Kotur mi je rekao da ima posao za mene - da ubijem Ratka Đokića, jer mu je smetao u njegovom poslovanju s automatima", ispričao je tada Mišović. "Odgovorio sam da mogu da ga štitim, ali da ne ubijam ljude. Znao sam sve o pripremi te likvidacije. Znao sam da je Kotur našao druge ljude koje je angažovao da ubiju Đokića, ali lično nisam učestvovao u ubistvu."

Nekoliko meseci pre Mišovićevog izlaska u javnost, Koturu su stavljene lisice u Londonu, u velikoj akciji policija više evropskih zemalja. Teretio se za naručivanje najmanje tri likvidacije, kao i pripremu još desetak, ali i pranje para, utaju poreza... Prema tvrdnjama geteborskog suda, smrt po nalogu Kotura, pored ostalih, izbegli su Saša Petrovski, 16. septembra 2002. u predgrađu Stokholma, i Vuk Šarović, 31. maja 2004. godine u Geteborgu.

Švedsko tužilaštvo je obelodanilo da postoji svedok koji tvrdi da je Kotur sačinio listu od desetak ljudi za odstrel i da pored imena jednog švedskog biznismena stoji brojka od 100.000 evra, koliko je Kotur, navodno, bio spreman da plati za likvidaciju. Đokić, međutim, nije imao sreće. Nekoliko godina posle istrage, švedska policija je raspisala poternice za njegovim ubicama - Nikčevićem i Miloševićem, obojica rodom iz Nikšića i sa ličnom kartama iz Bara. Oni su bili označeni kao direktni izvršioci zločina.

Policijski "insajder" Mišović, čiji je DNK pronađen u kolima iz kojih je pucano na Đokića, osuđen je na doživotnu robiju. Samom činu likvidacije prethodila je jurnjava kolima po stokholmskim ulicama, a žrtva je na kraju izrešetana ispred tržnog centra. Kotur je u Geteborgu osuđen na 14 godina zatvora zbog naručivanja ubistava Saše Petrovskog, Vuka Šarovića i Ratka Đokića, nezakonitog kockanja i utaje poreza u iznosu od 100 miliona evra. Šarović i Petrovski preživeli su atentate.

Ime Ratka Đokića dugo se vezivalo za Željka Ražnatovića Arkana, ali i druge momke sa ovdašnjih prostora, koji su se zbog "poslova" otisnuli u Švedsku. On se pominjao i u jeku "duvanske afere" koja je potresla Balkan. Pored njega, sa trgovinom cigaretama povezivan je i njegov brat od tetke Baja Sekulić, koji je, takođe, ubijen.

Ratko Đokić (55), rodom iz Podgorice, dugo se bavio raznim poslovima od kojih su neki bili na ivici zakona. Važio je za bogatog čoveka. Krajem devedesetih odselio se u Švedsku, a njegovo ime dospelo je u žižu javnosti tokom famozne "duvanske afere", koja je buknula u maju 2001. godine, kada je zagrebački "Nacional" objavio niz tekstova o švercu duvana na Balkanu. U izjavama "Nacionalu" i podgoričkom "Danu", Đokić je svedočio o navodnoj umešanosti crnogorskog državnog vrha u biznis sa duvanom, i u više navrata je tvrdio da mu je zbog tih izjava život ugrožen. Od tada nije dolazio u Crnu Goru.

Turska očekuje da će pravoslavni manastir Sumela u pokrajini Trabzon u blizini Crnog mora uskoro biti otvoren, nakon što budu završeni radovi na restauraciji, javljaju turski mediji.

Manastir je smešten u okrugu Macka u Trabzonu, a zbog istorijskog i kulturnog značaja svrstan je u UNESCO-ov privremeni popis svetske baštine. Zbog toga predstavlja značajnu turističku atrakciju u Turskoj. 

Izgrađen je na strmoj litici na 1.200 metara nadmorske visine u Nacionalnom parku Altindere. Manastir je za versku upotrebu otvoren 15. avgusta 2010. godine, uz dopuštenje Ministarstva kulture i turizma, nakon što je 88 godina bio zatvoren. 

U toku su, kako su saopštile turske vlasti, unutrašnji radovi, a za mesec dana će biti moguće doći do glavnog ulaza manastira. Planirano je da se pre naredne sezone renovira kompletan manastir, uprkos obilnim kišama i rizičnom području.

default

Radio sam u „Samsungovoj“ fabrici 12 sati dnevno u neljudskim uslovima, a spavali smo u magacinu ispod mosta, bez tople vode i grejanja, priča za Kurir Milenko Petković

Radio sam bez ikakvog ugovora po 12 sati dnevno u fabrici, nisam smeo da odem u toalet ili popijem vode... Do posla smo putovali tri sata, a živeli u neljudskim uslovima u magacinu, gde nema ni grejanja, ni tople vode. Kada sam dobio visoku temperaturu, nisu mi dali ni lekove...

Još jedna potresna ispovest o teškom nelegalnom radu Srba u Slovačkoj dolazi iz Putinca kod Inđije, od Milenka Petkovića (25), koji je u „Samsungovoj“ fabrici, u nehumanim uslovima, radio od 8. januara do 3. februara ove godine. Prema Petkovićevim rečima, gubitak posla naterao ga je da sa drugom okuša sreću preko agencije „Largo“, koja se reklamira da se bavi zapošljavanjem srpskih radnika u Slovačkoj.

- Tog dana na put Slovačke krenulo je 25 autobusa iz Novog Sada. Svi smo se nadali poslu i boljem životu. U Slovačku, u Karlov Brod, stigli smo oko 12 sati uveče i odmah u tri ujutru ustali da radimo - priseća se Milenko za Kurir, koji je bio raspoređen u fabriku „Samsung Vodjeradi“, gde je pravio okvire za televizore. Na radnom mestu dočekao ga je šok.

- Kada ulazite u fabriku, morate da se izujete, do svlačionice idete bosi, a zatim trčite do proizvodne linije. Radno vreme je 12 sati bez plaćene pauze. Kad hoćete da idete u toalet, menadžeri ili koordinatori moraju da vas zamene, ali to, naravno, niko ne želi da radi i onda trpite. Sa linije ne smete da odete ni vodu da popijete... Imate pravo da zakasnite, dva puta, pa makar i samo minut, i to će vas koštati 50 evra, a još jedno kašnjenje znači momentalni otkaz i vraćanje u Srbiju o svom trošku - prepričava strahote rada u EU Petković i kaže šta mu je najteže palo:

- Najgore je bilo što smo bili smešteni u gradu Dunajska Streda, u magacinu ispod mosta, bez grejanja i tople vode, koji je od fabrike udaljen čak 120 km. Svuda je vlaga, a vrata se ne zaključavaju. Morao sam da prodam mobilni da bih kupio grejalicu. Živeli smo u neljudskim uslovima. Od firme imate jedan obrok dnevno, a za ostalo se sami snalazite - kaže Petković.

Sve se završilo kada se Milenko razboleo i više nije mogao da radi pod visokom temperaturom.

- Tražio sam im da idem kod lekara, ali predstavnici „Larga“ su mi rekli da nemaju ništa s tim i da nisu zaduženi ni za šta. Satnica je trebalo da bude pet evra, ali agencija je od svakog čoveka uzimala 2,2 evra, tako da sam jedva imao pare za hranu, a kamoli za lekove. Tako bolestan sam se jedva vratio kući, a još uvek čekam da mi isplate 170 evra - svedoči ovaj nesrećni čovek i dodaje da im je obećana zarada od 700 evra.

- To tamo niko ne može da zaradi jer kažnjavaju za svaku sitnicu i na taj način umanjuju zaradu.

Iz agencije „Largo“ nismo do zaključenja ovog broja dobili odgovore na pitanja, kao i od firme „Samsung Vodjeradi“.

Prema rečima Milenka Petkovića, od firme „Largo“ nisu dobile validne ugovore, a slovačka policija je znala da su svi radnici u fabrici, od kojih je preko 3.000 Srba, tu nelegalno.

- Njih to ne zanima, već samo da ne prekoračite boravak u EU. Pitam se kako to da na granici prođe 25 autobusa s ljudima koji idu da rade na crno? - priča Petković.

default

Nemačka Vlada je prvi put od okončanja hladnog rata savetovala svojim građanima da uskladište veće količine hrane i vode koje će koristiti u slučaju vanredne situacije.

Pojedini poslanici iz redova opozicije smatraju da novi koncept Civilne zaštite koji će sredinom sedmice biti iznet pred ministre predstavlja zastrašivanje javnosti.

Građanima je savetovano da uskladište dovoljno hrane za desetak dana jer u slučaju vanredne situacije nacionalne službe neće moći odmah da pomognu svima.

Nemački dnevnik "Frankfurter algemajne cajtung" navodi da se novi koncept nalazi u dokumentu Ministarstva unutrašnjih poslova, koji sadrži 69 stranica.

U dokumentu se navodi da "verovatno neće doći do napada na nemačku teritoriju zbog kojeg će biti potrebna konvencionalna odbrana, ali da ne može biti odbačena mogućnost veće bezbednosne pretnje zbog čega su neophopdne mere civilne odbrane".

Policija je ostala zbunjena pojavom olupine NLO u sred londonskog predgrađa

I definitivno, ova letalica če ostaviti mnoge teoretičare zavere zainteresovane gde su "oni" iz letalice i da li lutaju slobodno po glavnom gradu Velike Britanije, ko zna možda planiraju neki sastanak u Bakingemskoj palati?

Ili, ovo bi mogla da bude napuštena peć. Mada nije prilično jasno šta radi nasred puta u Londonu.

Policija Kingstona postavila je slike na njihovoj zvaničnoj stranici u pokušaju da raščiste ovu situaciju.

Oni su napisali sledeće:

" Sinoć oko ponoći zabrinuti građanin nas je pozvao tvrdeći da nepoznati objekat na vatru stoji na sredini puta. Policajci su došli na lice mesta zajedno sa vatrogascima i nisu mogli da veruju svojim očima! Policajci koji su bili tamo opisali su mesto kao da im izgleda da se srušio NLO!"

nakon zdrave rasprave na društvenim mrežama, policajci su bili srećni što su došli do zaključka da je NLo bio zapravo - pica peć, ali i dalje pokušavaju da shvate kako je završila zapaljena u sred ulice.

Možda je to bio samo neki deo protesta?

default

Nemačka policija intenzivno traga za muškarcem Rijadom K. (26) iz Srbije, osumnjičenim za kraðu više stotina hiljada evra.

Muškarac, za koga se veruje da je iz gradiæa sa jugozapada Srbije, putovao je sa kolegom blindiranim vozilom za prevoz novac, koje su iznajmljivale banke u Minhenu, piše nemaČki Bild.

 Negde oko 8 Časova, u Četvrtak, kada su dvojica njegovih kolega, suvozaČa, ušla u jednu od ulica, lopov je dao gas i pobegao. Ispred obližnje pekare, ostavio je kombi, a novac je ukrao.

NemaČka policija nastavlja potragu i za vozaČem kombija i za novcem namenjenim bankomatima širom Minhena.

"Do sada ga nismo pronašli", rekao je jedan od portparola minhenske policije samo dan pošto je srpski državljanin izveo filmsku pljaČku.

PljaČkaš je, kako se Čini, od ranije poznat policiji pošto je 2015. godine hapšen zbog provale i napada. Rijad je imao dvojicu sauČesnika, 23-godišnjeg muškarca iz Minhena i 39-godišnjeg iz Dahaua, mesta u kojem i on živi.

Vozilo za prevoz novca policija je pronašla ubrzo posle pljaČke, napušteno na jednom parkingu. U njemu su pronaðene i razbacane novČanice koje su pljaškaši ostavili u žurbi.

Posle završetka srednje škole Marko je, svestan da će teško doći do posla u rodnom mestu, otišao u Nemačku. Meðutim, vremenom je shvatio da najrazvijenija zemlja EU nije najbolja opcija za njega.
Tomislavgrad (nekadašnje Duvno) mestašce je u jugozapadnoj Bosni i Hercegovini sa oko pet hiljada stanovnika koji već decenijama idu na Zapad u potrazi za boljim životom. Jedan od njih je i Marko Bagarić koji je otišao u Nemačku, ali se vratio kad je shvatio da to ipak „nije za njega jer se radi od ponedeljka do petka”.

– Živiš radnu nedelju od ponedeljka do petka i fokusiran si na rad. Prespavaš i sutra na isti posao. Vikendom izađeš. Živiš od plate do plate – rekao je Marko koji je sreću okušao u Minhenu.

Njemu se, ipak, svideo način na koji se Nemci ophode i prema zemljacima i prema gastarbajterima.

– Bez obzira na godine svako te smatra ozbiljnim, primerenim za rad, niko ne tračari o tebi ukoliko radiš svoj posao kako treba. Nema nikakvih glupih komentara, nikoga ne zanima ko si i šta si u privatnom životu. Važno je da dobro obavljaš posao – objasnio je za Deutsche Welle.

Marko je u Nemačkoj radio na gradilištu, pospremao, postavljao klima ureðaje i često radio noćne smene. U Minhenu je proveo šest meseci i za to vreme promenio nekoliko poslova.

– Uvek sam razmišljao o povratku, na šetnje sa psom i kafu sa rajom. Nisam želeo da budem prazan iznutra – objasnio i shvatio da Nemačka jednostavno nije za njega.

– Imam dobrog oca i dedu. Imam sve. Uz malo volje i truda mogu dosta toga i ovde da ostvarim. Tu sam se rodio i mislim da ne treba više da govorim zašto sam se vratio. Ostajem u BiH i nastojim da se i dalje formiram kao osoba. Okrenuo sam se drugim stvarima, za sada sam zadovoljan životom koji vodim – zaključio je.

Strana 1 od 3

Novosti dana Politika Ekspres 

Ekspres Politika predstavlja online magazin sa osvrtom na dnevno političku situaciju u Srbiji i svetu. Ovaj online news portal nije ni u kakvoj vezi sa kompanijom Politika AD koja se bavi izdavanjem magazina: Bazar, Politikin Zabavnik, Ilustrovana Politika, Viva, Svet kompjutera, Mali Politikin Zabavnik, Enigmatika i Razbibriga, kao i dnevnih novina Politika i Sportski žurnal, a koje izlaze pod firmom Politika novine i magazin. Politika Ekspres Online predstavlja poslednji pravi tabloid u Srbiji koji se nalazi među TOP 50 najčitanijih sajtova u Srbiji

Go to top