Evropa

Evropa (49)

U jednoj od najvećih racija u istoriji Severne Rajne Vestfalije razbijena je organizovana kriminalna mreža koja se bavila ilegalnim poslovima sa građevinskim firmama. Među uhapšenima ima i ljudi iz Srbije i BiH.

Oko 1.100 pripadnika policije, specijalnih jedinica, kao i predstavnika Nemačke carine razbili su u utorak (30.1.) ogromnu kriminalnu mrežu u najmnogoljudnijoj nemačkoj pokrajini Severnoj Rajni Vestfaliji. U akciji koju mediji opisuju kao "mega-raciju", pretreseno je više od 140 stanova, kuća i poslovnih prostora u 31-nom gradu, između ostalog u Duizburgu, Diseldorfu, Moersu, Monhajmu, Menhengladbahu i Leverkuzenu.

Uhapšeno je osam ljudi šest muškaraca i dve žene, za koje se veruje da su glavni organizatori kriminalne mreže.

"Oni su optuženi za formiranje čitave mreže lažnih kompanija koje su izdavale lažne račune za više stotina građevinskih firmi u Severnoj Rajni Vestfaliji", izjavio je Armin Rolfink, predstavnik nemačke carine.

Među uhapšenima, starosti između 31 i 72 godine, su dva državljana Nemačke, dva Srbije (40 i 56 godina), jedan čovek iz Izraela, jedan iz Bosne i Hercegovine (52 godine) i još jedna osoba čija nacionalnost za sada nije utvrđena.

Tužioci smatraju da su uhapšeni koristili mrežu kompanija kako bi građevinskim firmama omogućili da izbegnu plaćanje poreza, odnosno doprinosa za socijalno osiguranje. Veruje se da je usluge te mreže koristilo oko 450 građevinskih firmi.

Koristeći lažne kompanije, uhapšeni su građevinskim firmama izdavali račune za poslove koji nikada nisu obavljeni. Građevinske firme su te račune plaćale, a zatim dobijale novac nazad, u gotovini, i njime isplaćivale radnike angažovane na crno. Uhapšeni bi za taj posao uzimali 10 procenata od građevinskih firmi, objasnio je Hajnc Mihael Horst, predstavnik istražnog tima.

Veruje se da je preko takvih lažnih računa prebačeno oko 48 miliona evra, a da je država, na ime neplaćenog poreza i socijalnih davanja za radnike na crno, uskraćena za oko 35 miliona evra.

Tokom racija otkriveno je i oružje, između ostalog dve automatske puške, sekire, noževi i jedan pištolj. Zaplenjeno je takođe i nekoliko vozila, kao i 230.000 evra u gotovini. U akciji koja je započela u ranim jutarnjim časovima učestvovale su i specijalne nemačke jedinice GSG 9, s obzirom na to da su osumnjičeni ocenjeni kao "veoma opasni".

Javni tužilac iz Vupertala Volf-Tilman Baumert ocenjuje da su razmere ilegalne mreže čiji je rad praćen od marta 2016. zapanjujuće. "Reč je o vrhunskim, profesionalnim kriminalcima kojima, ako budu osuđeni, preti kazna i do deset godina zatvora".

Danijel Bivis Smit otišla je u Egipat na odmor a nije ni sanjala kakava će je nesreća snaći! Uživala je na moru, gde je otputovala u pratnji dečka i dela porodice, a u jednom trenutku, jedna žena joj je poklonila rum-kolu. Danijela je prihvatila piće, što se kasnije ispostavilo kao velika greška. Kada je piće prihvatila i krenula da popije, dečko darežljive devojke je prišao i razbio joj tu čašu o lice.

Danijel završila je u bolnici sa ogromnom posekotinomiznad levog oka i  27 šavova. Njenoj agoniji nije kraj jer joj je hotel ispostavio i račun od 155 funti za čišćenje krvi iz lobija hotela. Sada se bori sa napadima panike i želi da upozori sve da se ne bi zatekli u istoj situaciji.

"Taj čovek je napravio dramu ni iz čega. Desilo se to da sam bila u baru kraj lobija i naručivala piće, ali su mi konobari rekli da zatvaraju. Žena kraj mene je već uzela svoja tri pića pa mi je ponudila jedno. Muškarcu u njenoj pratnji to se nije dopalo pa su počeli da se raspravljaju. Rekla sam im da nije problem i da sam voljna da im vratim piće. Uopšte nisam pravila nikakav problem od toga. Međutim, on je dohvatio čašu i razbio mi je o lice", rekla je Danijela.

Ispostavilo se da je čovek iz Češke, a devojka je ceo slučaj prijavila policiji koja ništa nije uradila, pa on i dalje uživa u svom odmoru.

default

U-bi-stvo Dženifer Vasić (26) poreklom iz Srbije , čije je telo u aprilu 2017. godine pronađeno u austrijskom mestu Kirhbihlu u reci In još uvek nije sasvim rasvetljeno.

Posle tri meseca stigli su rezultati obdukcije koju su uradili lekari u Gracu koji su utvrdili da je nesrećna žena još bila živa kada je bačena u reku. Na žalost tačan uzrok s-mrti nije moga da se utvrdi zbog stanja tela koje je u vodi provelo skoro 60 dana.

Međutim sada na institutu Ludvig-Bolcman u Gracu utvrdili su ispitivanjem sadržaja u plućima i jetri da jeuzrok s-mrti utapanje, odnosno da je bila živa kad je bačena u reku. Prema pisanju Krone cajtunga glavnoosumjičeni u ovom slučaju je svekar Dženifer V. četrdesetdvogodišnji N.B koji je osumnjičen da je udavio snaju.

Da podsetimo Dženifer je misteriozno nestala 2. februara na putu od posla do kuće. Posle opsežne istrage njen leš isplivao je kod hidroelektrane u Kirhbihlu. Policija je saopštila da je nesrećna žena nastradala pod sumnjivim okolnostima i da je nesrećna žena žrtva nasilnog zločina.

Sumnja se da su bračni problem motiv u-bi-stva Dženifer V. Ona je kako se saznalo tokom istrage planirala da napusti muža M. M.koji je imao ljubavnicu, i povede svoje dvoje dece, od 2 i 4 godine, sa sobom. Glavni osumnjičeni svekar (42), koga je policija privela viđen je kako je nesrećnu ženu svojim taksi kombijem pokupio 2. februara posle posla i odvezao ka Briksenu u Taleu.

On tvrdi da je tada Dženi na njen zahtev vozio ka Briksenu i da je ona u jednom trenutku histerično iskočila iz auta. Jedno je sigurno, Nagori R. kupio je dva mobilna telefona i poslao poruku u ime Dženifer V.

"Opet sam se zaljubila, nemoj da me tražiš“, zbog ovoga su svekar i njegov sin glavi osumnjičeni, mada su svi dokazi posredni.

Dileri droge ne žele da koriste smart telefone, već se okreću onim starinskim, a navodno omiljeni im je model Nokia 8210.

Britanski mediji tvrde da su se kriminalci u Birmingemu okrenuli običnim telefonima kako bi izbegli policiju. Nije retko da se prodaje krek u zamenu za ovaj telefon umesto novca.

- Imam tri Nokije 8210 i preko njega policija ne može da me locira, a i dugo mu traje baterija. Verujem staroj Nokiji - rekao je jedan diler.

Ovaj telefon ne poseduje GPS koji se nalazi u svim smart telefonima, kao ni Bluetut, NFC ili WiFi. Ovi telefoni su zato toliko popularni, da se i dan danas prodaju kao alva. Interesantno je da ovaj telefon danas košta oko 30 funti, što je mnogo za tehnologiju staru 16 godina.

Vozač srpskog autobusa Siniša Stanojević (60) iz okoline Paraćina je poginuo, dok je 25 putnika povređeno u saobraćajnoj nesreći koja se juče oko podneva dogodila na auto-putu u Mađarskoj u blizini Budimpešte.

Kako saznajemo, reč je o turističkom autobusu paraćinskog auto-prevoznika „Eurolin“, koji se kretao na redovnoj liniji ka Austriji.

- Okolnosti nesreće još uvek nisu poznate. Srpski autobus udario je u kamion firme koja se bavi održavanjem auto-puta, a koji je na sebi nosio signalizaciju. Prednja strana autobusa je potpuno smrskana i vozač je, nažalost, preminuo na mestu nesreće - prenose mađarski mediji.

Autobus je juče ujutru krenuo iz Rekovca, a u njemu se nalazilo 25 putnika i dvojica vozača, od kojih je jedan prošao bez povreda, potvrđeno nam je u srpskoj ambasadi u Budimpešti. Među putnicima je bilo ljudi iz više gradova.

- Devetoro srpskih putnika prošlo je bez povreda i oni su se nalazili na obližnjoj pumpi, dok je njih 16 smešteno u bolnice u Budimpešti. Dva putnika su zadobila teže povrede. Utvrdili smo da se među putnicima u autobusu nalazio jedan strani državljanin čija je žena Srpkinja - kaže ambasador Rade Drobac.

Drobac navodi da se devetoro srpskih putnika nalazilo na benzinskoj pumpi „Šel“, gde su sačekali pomoć.

- Konzularni radnici su odmah otišli na mesto nesreće, tamo pomažu policiji i pružiće pomoć našim državljanima. Na auto-putu su se usled nesreće stvorile velike gužve. Zbrinuti putnici će našim vozilom biti prebačeni do ambasade, gde ćemo ih okupiti. Koliko znam, auto-prevoznik je poslao novi autobus kojim će nepovređeni putnici nastaviti ka Austriji - dodao je ambasador

Prema nezvaničnim informacijama, telo poginulog vozača je ostalo zarobljeno u sedištu, čak je u nekom trenutku visilo iz olupine autobusa.

- Čak deset vozila Hitne pomoći došlo je na mesto nesreće kako bi pružili pomoć povređenima, a poslat je i spasilački helikopter. Zbog siline udarca autobus je smrskan, pa su u intervenciji morali da pomažu vatrogasci, koji su sekli lim vozila - navodi se u medijima.

Đorfi Pal, portparol Hitne pomoći, ispričao je da je 19 ljudi prevezeno u bolnicu, a dvoje je teško povređeno.

- Jedna osoba ima povrede grudnog koša, dok su drugoj slomljene kosti. One su prevezene u bolnice „Gustav Merenji“, „Honved“ i „Peterfi“. Sedamnaestoro ljudi ima lakše povrede, ali će svi biti podvrgnuti rendgenskom snimanju kako bi se isključila mogućnost da je neko zadobio teške povrede. Svi se nalaze na traumatologiji - naveo je Pal za medije.

default

Naši radnici su najtraženiji u Nemačkoj, zatim u Austriji i Francuskoj. Traže nas i u Švedskoj, Španiji, Italiji.

Tesar, moler, zidar, vozač samo su neki od poslova za koje se radnici Srbije rado opredeljuju kad im na vrata zakuca poslodavac iz inostranstva. Ekonomsko razvijenim svetskim i evropskim državama radna snaga je preko potrebna, pa sve češće zapošljavaju kandidate sa naših prostora koji, bez obzira na stepen stručne spreme, ne odbijaju da dobro zarade.

- Srbi su u svetu prepoznatljivi kao dobri radnici, pa nije čudno što ih inostrani poslodavci traže - kaže predsednik Građevinske komore Srbije Goran Rodić.

Prema njegovim rečima, poslodavci u inostranstvu najviše traže zanatlije iz Srbije.

- Najviše zapošljavaju skeledžije, varioce, molere, stolare, parketare, zidare, tesare, keramičare, stolare, vozače, kuvare, mesare i konobare. Sada imamo 100.000 zanatlija i svi bi mogli da idu u inostranstvo i dobro zarade - kaže Rodić.

Srpski radnici su najtraženiji u Nemačkoj, zatim u Austriji i Francuskoj. Traže nas i u Švedskoj, Španiji, Italiji.

Što se tiče zarade, mesečna satnica u Nemačkoj je 30 evra, u Švedskoj je prosečna plata oko 2.500 evra, u Austriji 2.000 evra, u Francuskoj malo veća i iznosi oko 2.400 evra, a sve naravno zavisi od zanimanja.

U Finskoj psiholozi, sportski treneri, kuvari i dadilje mogu zaraditi između 3.000 i 8.000 evra, dok će u Slovačkoj moleri, stolari, električari i radnici na građevini zarađivati između 500 i 1.200 evra.

- Svet traži ljude koji će održavati puteve, pruge, zgrade, liftove, elektroinstalacije. A mi smo vredni radnici. Takođe, traže se i medicinske sestre, doktori i inženjeri. U inostranstvu se poslovi dobro plaćaju, a to je svima primamljivo kada se odlučuju na put "preko grane".

default

U pokrajinskom sudu u njemačkom Esenu u ponedjeljak je počeo sudski proces protiv 35-godišnjeg bh. državljanina zbog počinjenja više krivičnih djela razbojništva.

Kako izvještava Halterner zeitung, on je početkom godine već osuđen i to na zatvorsku kaznu od osam godina, ali to ga nije spriječilo da, boraveći na slobodi, još dva puta počini razbojništvo. Posljednji put je opljačkao tržni centar Pennymarkt.

U aktuelnom sudskom procesu, sudi mu se za čak četiri pljačke koje je počinio u periodu od avgusta do septembra 2016. Kako se navodi, ovaj Bosanac je pomenuta krivična djela počinio naoružan. Pljačkao je po Gladbecku, Oberhausenu i Duisburgu.

Zanimljivo je, kako se izvještava, da je on, u Njemačku došao tek neposredno prije počinjenja prvog krivičnog djela u ovoj državi.

default

Perica Gavrilović (37) sa drugom Almirom M. (28) prigovorio devojkama iz Srbije što se druže sa sumnjivim Albancima! Šiptar A. S. potegao nož, pa ubio Pericu, a teško ranio Almira.

Perica Gavrilović (37), rodom iz Bele Crkve, ubijen je u subotu u zoru ispred svog kafića u Beču kada mu je Šiptar A. S. (28), koji je bio u društvu tri Srpkinje, zabio nož u grudi! Perica je prethodno sa drugom Almirom M. (28) prigovorio tim devojkama što se druže sa sumnjivim Albancem, a A. S. je skočio i ubio Gavrilovića, a teško ranio njegovog prijatelja!

Nakon zločina pobegli su i krvnik Šiptar i Srpkinje koje su bile s njim.

Krvnik je potom pobegao i austrijska policija traga za njim. Prema nezvaničnim saznanjima, on ima srpsko državljanstvo i prebivalište u Nišu.

Peričin prijatelj ispričao nam je da je u Gavrilovićevom klubu „Spejs bar laundž“ kobne noći bila žurka, na kojoj je bila i grupa Albanaca sa tri Srpkinje.

– Perica se već u kafiću pokačio sa tim Šiptarom oko nekog bezazlenog razloga. Svi su bili pod dejstvom alkohola, došlo je do nekog koškanja, ali se sve brzo smirilo. Pred zoru, kad se žurka završila, Perica i Almir su krenuli do obližnje taksi stanice jer nisu hteli da voze pripiti. Međutim, ispred kafića je bio A. S. sa devojkama iz Srbije – navodi naš sagovornik.

Prema njegovim rečima, Perica i Almir, koji je takođe državljanin Srbije, zamerili su svojim zemljakinjama što izlaze sa Albancima.

– Perica je, navodno, dobacio nešto u stilu: „Devojke, pored toliko naših ljudi, vi izlazite s nekim sumnjivim Albancima.“ Razjareni Šiptar je odmah nasrnuo na njih, potegao nož i zario ga Perici u grudi, a Almiru u stomak. Nakon toga su pobegli i taj Šiptar i Srpkinje koje su bile s njim – priča prijatelj ubijenog.

Albanci likuju i prete na društvenim mrežama

Mnogi Albanci su sa radošću na društvenim mrežama ispratili vest da je njihov sunarodnik nožem ubio Srbina.

„Ovo je samo početak osvete Albanaca…“, glasi jedna poruka, dok u drugoj stoji: „Platićete za sve što ste uradili na Kosovu. Ako ne vi, onda vaša deca. Kao pravom Albancu, verujte mi na reč.“

Teško ranjeni Gavrilović je iskrvario nasred ulice, dok je Almiru pomoć ukazana u jednoj od bečkih bolnica.

– Perica je bio dobar čovek, svima je pomagao. Bio je vredan mladić i nije se libio nijednog posla. Kada nije bilo posla u noćnom klubu, sam je krečio, lepio pločice… Ni on ni Almir nisu bili neke kavgadžije, ne znam da li su se u život s nekim potukli – priča Peričin prijatelj.

Prema pisanju austrijskih medija, bečka policija intenzivno traga za A. S. i dvojicom njegovih prijatelja koji su bili s njim kobne noći u klubu „Spejs bar laundž“. Policija ih je lako identifikovala, pogotovo jer je mesto gde se dogodio napad pokriveno video-nadzorom.

Inače, taj kraj Beča je poznat po brojnim noćnim klubovima, a Peričin kafić je važio za mesto gde je dobar provod i gde su nastupali naši poznati pevači.

Još nije poznato gde i kada će Perica Gavrilović biti sahranjen, ali postoji mogućnost da pogreb bude u okolini Bele Crkve, odakle je rodom. On nije bio oženjen i imao je brata.

U Srbiji sam imao fakultetsku diplomu i radio sam u branši. Taj rad je bio takav da se sve zloupotrebljavalo od strane poslodavca, privatnika. Oko mene je uvek bio neki haos, dok je ćerka kući rasla. Supruga sa državnim poslom i minimalnim primanjima. Treba preživeti, pa jedini spas se video u odlasku. 

Dugo sam pokušavao, Amerika, Kanada, Španija... Ništa od toga nije uspelo, pa mi je jedino ostalo da odem kod brata na Maltu.

Bilo je i tu mnogo obećanja različite prirode, mislilo se sve će lagano proći, ali... Morao sam da čekam godinu dana kako bih upisao taj fakultet koji bi mi garantovao rad u svojoj branši. A dotle, brat mi je našao posao konobara.

Zaposliti se kao konobar na Malti je veoma lako za svakog Srbina. Ili si izbacivač po klubovima, samo ako rednovno vežbaš.

Odjednom, sa svojom fakultetskom diplomom radim kao konobar i perem čaše. Čekam ta neka obećanja, verovatno kao i većina Srba. I kome sreća zakuca na vrata...

A da, nisam spomenuio, u malenom stanu od 56 kvadrata živi nas šestorica. Čudno? Mi smo već navikli, a svako ima svoju rutinu i drugačije radno vreme, pa nije tolika baš gužva. 

Ima nekoliko uspešnih priči sa Malte gde su Srbi zaista postali prznati u društvu. Tih priča je samo nekoliko, a to sam shvatio tek po dolasku. 

Da vidimo ko sve može izdržati tu priču. Učio sam u Srbiji na fakultetu, učiću i ovde. 

Samo, sada sam stariji i sa manje energije, plus fali mi moja porodica i ćerka.

Dotle, samo da čistim čaše i poslužujem turiste. 

Zato sam studirao i bio dobar student. 

Hvala ti, to si mi sve ti omogućila, moja zemljo Srbija. 

Ispovest gastarbajtera Ljubiše Levajca povodom pola veka od odlaska naših radnika na rad u Nemačku

Odlazak na rad u inostranstvo bio je državni projekat Jugoslavije koji se isplatio i narodu i državi. Zato nameravam da u Srbiji otvorim prvi Muzej gastarbajtera – otkriva nam Ljubiša Levajac, danas nemački penzioner

Tačno pre pedeset godina država SFRJ je sa Austrijom i Nemačkom potpisala Sporazum o angažovanju jugoslovenske radne snage.  Već krajem šezdesetih u ovim zemljama radilo je po 200.000 Jugoslovena. Danas u Nemačkoj živi i radi oko 700.000 Srba, a u Austirji oko 300.000 Srba. Oni su većinom radnička klasa Zapadne Evrope, koja je izgradila i Nemačku, ali i Srbiju. O tome će da bude reči na Izložbi gastarbajtera, koja se 26. juna otvara u Matici iseljenika Srbije u Beogradu.

U okviru Vidovdanskih dana dijaspore obeležićemo pola veka od organizovanog i masovnog odlaska Srba i Jugoslovena na rad u Austriju i Nemačku. Otvorićemo izložbu dokumenata i fotografija iz arhiva gastarbajtera Ljubiše Levajca iz Čačka, koji je bio funkcioner naše zajednice u Frankfurtu – najavio nam je Mića Jakšić, predsednik Matice iseljenika Srbije.

Odlazak na privremeni rad u Nemačku predstavljao je veliki izazov za žitelje Srbije i Srbe iz tadašnje Jugoslavije. Jedna od ljudi koji se okušao u tom izazovu bio je Ljubiša Levajac, momak rođen 1933. godine u Čačku. Levajac je sin Dobrosava Levajca, koji je vodio poreklo od dede Rake Levajca, vojvode vožda Karađorđa. Odrastao u selu Kulinovci, nekad pored Čačka, a danas predgrađe, u kome ima divnu porodičnu kuću i parče očeve zemlje.

Odlazak na rad u inostranstvo bio je državni projekat Jugoslavije koji se isplatio i narodu i državi. Mi smo gradili Evropu i Srbiju. Zato nameravam da u Srbiji otvorim prvi Muzej gastarbajtera – otkriva nam Ljubiša Levajac, danas nemački penzioner

Školovao se u rodnom gradu, u kome je zavšio osnovnu i srednju školu sa vrlo dobrim uspehom. Radio je u porodičnom domaćinstvu, pomagao roditeljima u kućnim poslovima i na njivi.  Upisao je studije ekonomije 1952. godine na BU i kao uzoran omladinac učestvovao je na radnima akcijama ORA “Novi Beograd”, ORA “Bratstvo i jedinstvo”. Kao rukovodilac jugoslovenskih sportskih organizacija učestvovao je na prvoj Univerzijadi u Torinu 1959. godine. Kako je počeo da se interesuje za putovanja u inostranstvo i dolazak stranih turista u Jugoslaviju, počeo je da sarađuje sa nemačkom agencijom “Fahr mit” (“Putujte sa nama”).

Nemci su dovodili svoje turiste u Beograd, Dubrovnik i Rovinj, a ja sam im se prudružio da bi uvežbavao svoj školski nemački jezik i imao praksu iz turizma, koji sam studirao. Kada sam 1964. godine otišao u njihov kamp u Bad Niederbreisig, odlučio sam da se zaposlim i ostanem da radim u Nemačkoj.

Turistička agencija “Putujte sa nama” ga je angažovala da bude volonter u mestu Hatzenport na reci Mosel. Radio je po hotelima u noćnoj smeni, da bi mogao da uči nemački. Primljen je 1965. godine u agenciju “Ameropa” u Frankfurtu, koja mu je obezbedila smeštaj u blizini Gete univerziteta. U slobodno vreme učio je na univerzitetu nemački.

Izuzetno loša 1965. godina primorala je čelnike agencije “Ameropa” u Frankfurtu da nama mladim volonterima da otkaze. Otišao sam u Biro za zaposlenje, smeštenom u velikoj zgradi na obali reke Majne i od službenika zatražio da mi nađe posao u turizmu. Dugo me je propitivao odakle sam, šta sam završio od škola, kako znam nemački, zašto volim turizam, da bi zadovoljan mojim znanjem nemačkog rekao da mi nudi da im budem zvanični prevodilac u razgovoirima sa jugoslovenskim gastarbajterima – kazuje nam Ljubiša Levajac.

Tu ponudu nije odbio. Tako je Levajac postao još 1965. godine prvi srpski gastarbajter i službenik nemačke državne uprave. Bilo je to vreme kada su naši radnici počeli da pristižu iz Jugoslavije na privremeni rad u Nemačku. U početku pojedinačno, potom grupno i od 1968. godine prošlog veka, posle potpisivanja sporazuma između Jugoslavije i Nemačke, i masovno.

U Biro za zaposlenje u Frankfurtu već su radili prevodioci za grčki, španski, italijanski i turski jezik. Imali su svoje kancelarije i na vratima zastavice svojih zemalja. I ja sam dobio kancelariju i na vrata stavio zastavicu Jugoslavije – priča Levajac – Vrlo brzo pred vratima moje kancelarije napravio se red, jer su građani iz naše zemlje dolazili po savet, pomoć i posao. Zalagao sam se da pomognem našim ljudima, ali u saradnji sa Nemcima, pre svega, sa nemačkim poslodavcima, koji su cenili moj trud. Postao sam ugledan službenik Nemačke i popularan savetnik jugoslovenskih gastarbajtera.

Levajac je, koliko pamti, pomogao najmanje 13.000 naših ljudi. Kako je pravio izveštaje o kretanju tražnje radne snage na nemačkom tržištu za Generalni konzulat Jugoslavije, da bi se koordiniralo dovođenje naših ljudi na rad, konzul Ilija Šuput je počeo da ga posećuje na radnom mestu u Birou za zaposlene. Jednom prilikom upoznao je gospodina jugoslovenskog konzula sa Rudolfom Zahnom, šefom u Birou za zaposlenje.

Taj razgovor je bio neformalan, jer moj šef nije smeo bez dozvole države da razgovara sa strancima. Ali, kako je konzul poštovao njegove savete i dovodio tražene i stručne radnike u Biro za zaposlenje je od toga imao velike koristi. Vrlo brzo ubedio sam šefa Zahnoma da poseti Jugoslaviju i na licu mesta vidi svoje buduće radnike gastrabajtere. Posetili smo Beograd i Peć. Odveo sam ga u Pećku patrijaršiju i ispričao mu kratku istoriju srpskog naroda i pravoslavlja – posvedočio mi je Ljubiša Levajac.

U međuvremenu njega je šef zaštitio od nasrtaja ustaških emigranata, koje je doveo ustaša Petar Čabraja, da traže da se sa vrata kancelarije skine zastava Jugoslavije.

Rekao sam ustašama da ja nisam stavio zastavicu i da ja neću da je skidam. Da je zastavicu stavio u Biro za zaposlenje i moj šef Odeljenja prevodilaca her Feldhausen. Čabraja je od njega drsko tražio da skine “komunističke oznake “ sa vrata kancelarije jugoslovenskog prevodioca.

Gospodine ovo je Nemačka država, a vi ste stranci, i molim vas da napustite u Biro za zaposlenje! – isterao ih je na fin način her Feldhause.

Posle ovog incidenta Levajac je vodio računa o svojoj bezbednosti, kao i o sigurnosti svoje porodice.

Radeći u nemačkom Birou za zaposlenje stranih radnika Ljubiša Levajac je krajem šezdesetih upoznao radnicu Zdenku Pavičić. Tražeći posao kod Levajca mlada Zdenka je našla i muža. Venčali su se 28. februara u Opštinskom matičnom uredu u Frankfurtu.

Iznenada 1970. godine dao sam otkaz u Birou za zaposlenje. Prihvaćen je moj otkaz sa blagim razočarenjem, jer sam, kako je napisano u karakteristici koja mi je data, „stručno ovladao poslovima“ i „da se na poslu zalagao za svoje zemljake i više nego što je dužnost prevodioca to nalagala“. Žalili su zbog mog odlaska, ali ja sam planirao da napredujem u svom životu u Nemačkoj – priča danas Levajac, koji je napravio rukopis memoara o svom životu.

Od 1970. godine, naime Levajac je radio kao direktor predstavništva Turističke organizacije “Jugo­tur­s” za Nemačku, Austriju i Švajcarsku i do penzije 2003. U opisu radnog mesta bilo je i prijem i odvođenje naših radnika na godišnji odmor u otadžbinu i organizacija kulturnih manifestacija za naše gastarbajtere u Nemačkoj. Doveo je 100.000 Nemaca kao turiste u Jugoslaviju.

Voleo sam turizam, voleo sam da budem bliže otadžbini, pa sam prihvatio ponudu direktora Vladimira Mikuleca da pređem u “Jugoturs”. Nemci su mi dali sjajnu karakteristiku i preporuku. Time je moj cilj dolaska u Nemačku bio ispunjen – naučio sam odlično nemački jezik i počeo profesionalno da se bavim turizmom – iskren je Levajac.

Direktor Vladimir Mikulec Pišta, kako su ga zvali, dao mu je u zadatak da organizuje kulturne priredbe za jugoslovenske gastarbajtere u Nemačkoj i da organizuje turističke ispostave “Jugotursa” u Nemačkoj, Austriji i Švajcarskoj, u njenim kantonima sa nemačkim življem. Ljubiša Levajac je prihvatio ove zadatke kao velike poslovne i lične izazove.

Teško mi je bilo da organizujem kulturne manifestacije i priredbe, jer u tome nisam imao iskustvo, a ni znanje. Srećom pomagali su mi naši konzulati, kulutrno-umetnička društva, Radio i Televizija Beograd – priča Levajac.

Od 1971. do 1978. godine preduzeće “Jugoturs” u Nemačkoj je organizovalo u saradnji sa medijskim kućama širom SFRJ 315 priredbi, koncerata, gostovanja umetnika iz Jugoslavije kod jugoslovenskih radnika. Pokrovitelj tih priredbi bili su Savez sindikata Jugoslavije i Savez sindikata Nemačke, posebno Sindikat nemačke industrije. Na ovih 315 priredbi učestvovalo je oko 160 umetnika, folklornih ansambala i orkestara iz Jugoslavije.

Učestvovao sam u organizanju najveće jugoslovenske priredbe 1981. godine – proslave Dana mladosti na gradskom Vald stadionu u Frankfurtu sa 3000 izvođača i pred 40.000 posetilaca. Proslava je okončana fudbalskom utakmicom između beogradske “Crvene Zvezde” i zagrebačkog “Dinama” – priča Levajac, koji je bio jugoslovenski i srpski aktivista u nekoliko klubova i zajednica naših građana.

Prvo je postao član FK “Progres” u Frankfurtu, a potom JKUD “Oro”, Jugoslovenskog centra i vodeća ličnost (1978) Zajednice udruženja jugoslovenskih građana u Frankfurtu u kojoj su članovi urave bili Milan Šulić iz Knežine, Branislav Pendić Penda iz Beograda, Mir­ko Mla­dić iz Sa­ra­je­va, Bog­dan To­pić iz Bro­da i Mile Ste­fa­no­vić iz Pa­ra­ći­na.

JKUD “ORO” se pod njegovim vođstvom divno razvijalo. Do sredine osamdesetih društvo je imalo oko 250 članova. Imalo je Narodni orkestar, Tamburaški orkestar, Dramsku sekciju, Scenski ansambl, Plesački ansambl, u kojima je bilo dosta Nemaca. Vodili su ga Ivan Božović i Vukašin Miletić.

Osamdesetih godina “ORO” je bilo perjanica jugoslovenske gastarbajterske kulture u Nemačkoj. Predložio sma i privaćeno je da JKUD “ORO” bude primljeno kao član u Savez amatera Srbije. Time je dobio status državnog kulturnog ansambla na radu u inostranstvu – hvali se Ljubiša Levajac.

Kada je došlo do raspada SFRJ i pokušaja gašenja JKUD “ORO”, kada je jedini njen aktivni član bila Nataša Komadinić, tada početkom devedesetih član Dečijeg folklornog ansambla, spasao je od propasti. U tome su mu Milan Marinović, Milenko Buđevac, Brnaislav Pendić i Stanko Ilić. Potom je “ORO” promenilo ime u Srpsko kulturno-umetničko društvo. Zahvaljujući naporima Svetlane Ilić i Dragane Jeftić društvo je napredovalo i dobilo svoje prostorije u Frankfurtu.

Sarađivao je Levajac i sa srpskim klubovima JK “Jadran” Damštat, , JK “Vuk S. Karadžić”, DJK “Fečenhejm”, JK “Zavičaj”, JK “Tempo”, svi iz Frankfurta na Majni. Jedno vreme je vodio najveću dobrotvornu organizaciju Srpski humanitarni fond. Idejni je tvorac  filmskog festivala “Mala Pula”, omladinske posete otadžbini “Jedna mladost-jedna domovina”, privredne smotre “Mala privreda – velike mogućnosti”, koncerata “Mikrofon je vaš” i protesta “Kosovo je Srbija”.

– Karijeru gastarbajtera sam završio kao vlasnik prevodilačke agencije “Duga” 2003. godine i vratio se u zavičaj. Penzionisan sam po nemačkim zakonima, sa 60 godina starosti – priznaje Ljubiša Levajac.

Vratio se na porodično imanje u predgrađu Kalinovci, gde je podigao novu kuću i u nju smestio svoj Muzej dijaspore, odnosno srpskih gastarbajtera u Nemačkoj.

Poklanjam gradu Čačku moj Muzej dijaspore sa hiljadu eksponata. A Matici iseljenika Srbije poklanjam Izložbu gastarbajtera iz Nemačke – rekao nam je vidno raspoložen Ljubiša Levajac

Strana 1 od 4

Novosti dana Politika Ekspres 

Ekspres Politika predstavlja online magazin sa osvrtom na dnevno političku situaciju u Srbiji i svetu. Ovaj online news portal nije ni u kakvoj vezi sa kompanijom Politika AD koja se bavi izdavanjem magazina: Bazar, Politikin Zabavnik, Ilustrovana Politika, Viva, Svet kompjutera, Mali Politikin Zabavnik, Enigmatika i Razbibriga, kao i dnevnih novina Politika i Sportski žurnal, a koje izlaze pod firmom Politika novine i magazin. Politika Ekspres Online predstavlja poslednji pravi tabloid u Srbiji koji se nalazi među TOP 50 najčitanijih sajtova u Srbiji

Go to top