Planeta

Planeta (25)

Da li je moguće da su drevne kulture imale međusobni kontakt pre više hiljada godina? Prema hiljadama podzemnih tunela koji se protežu od Severne Škotske prema Mediteranu, odgovor je veliko da.

Dok je razlog koji stoji iza ovih sofisticiranih tunela misterija, mnogi stručnjaci veruju da je ova 12.000 godina stara mreža izgrađena kao zaštita od predatora i drugih opasnosti.
Neki stručnjaci veruju da su ovi misteriozni tuneli korišćeni kao današnji auto-putevi, omogoćavajući prelaz ljudi i povezivao je udaljena mesta širom Evrope.

U knjizi "Tajne podzemnih vrata ka drevnom svetu", nemački arheolog dr Hajnrih Kuš navodi da su dokazi o velikim podzemnim tunelima pronađen ispod nekoliko desetina neolitskih naselja širom evropskog kontinenta. Ovi ogromni tuneli često se nazivaju i drevni auto-putevi.

 


Prema dr Kušu, činjenica da mnogi od ovih tunela i danas postoje, posle 12.000 godina ukazuje na to da su bili kompleksni i jako veliki.

"Širom Evrope bilo ih je na hiljade", kaže dr Kuš.
"U Nemačkoj smo otkrili stotine metara podzemnih tunela. U Austriji smo našli više stotina. Ovi podzemni tuneli se mogu naći svuda u Evropi i postoje na hiljade njih", rekao je nemački arheolog.

I dok su neki od tunela relativno mali - neki idu i preko metar u širinu, postoje i drugi tuneli koji su pronađeni u podzemnim komorama i skladištima.

Činjenica da su ovi tuneli pronađeni ukazuje na neverovatne drevne genijalnosti koja je sve samo ne ono što nam knjige iz istorije govore danas. Drevno čovečanstvo imalo je znanje i sredstva za izgradnu složenih struktura pre više od 10.000 godina.

Dokaz za to su i piramide iz Bosne i Hercegovine u Evropi i njihovi podzemni neverovatni tuneli koji se protežu kilometrima.

Dr Kuš navodi da "širom je Evrope bilo na hiljade ovakvih tunela - sa severa Škotske do Mediterana. Oni se smenjuju sa uglovima, na nekim mestima ima više mesta, a na nekim manje. Oni se ne povezuju svi, ali ako ih uzmemo u uvid sve zajedno, to je ogromna podzemna mreža."

Kapadokija u Turskoj je još jedan neverovatni primer. Podzemni grad Derinkuju je još jedan dokaz koji ukazuje prema savršenstvu kao i davno izgubljenim metodama gradnje naših predaka. Podzemni grad Derinkuju je možda jedno od najvećih dostignuća u podzemnoj izgradnji sa ogromnom mrežom tunela. geološke karakteristike kamena iz Derinkuja je nešto veoma važno: veoma je mekano. Tako su drevni graditelji morali da budu veoma oprezni kada su zidali ove podzemne prostorije kako bi pružili dovoljno snage da podrže stubove iznad podova, ako to ne bi bilo postignuto, grad bi propao, ali sve do sada arheolozi nisu pronašli nikakve dokaze o urušavanju u Derinkuju.

 

Drugi drevni spomenici, kao što je Gobekli Tepe su još više komada kricijalnih dokaza koji ukazuju na neverovatne veštine i znanje ljudi koji su naseljavali našu planetu pre više od 10.000 godina.

Prema dr Kušu, kapele se često grade na ulazima u podzemne tunele, jer se crkva plašila nasleđa i onoga šta ti tuneli možda predstavljaju, kao i mnoge druge stvari, crkva je htela da se uveri da će tuneli ostati tajna. U nekim od tunela otkriveni su spisi koji se odnose na ove podzemne prolaze kao ulaze u podzemlje.

e-max.it: your social media marketing partner

Zbog manjeg prekrsaja jedan covek biva sam zatvoren u celiji 14 D. Nakon svega nekoliko trenutaka covek je poceo vristati. Tvrdio je kako je s njim u celiji cudoviste sa svetlecim ocima. Price o duhovima tih ukletih hodnika nisu bile retkost, no cuvari su ih smatrali cistim besmislicama i pricama za zabavu, tako da se niko nije obazirao na urlanje "napadnutog" coveka iz celije 14 D. Vristanje se nastavilo dugo u noc, sve dok naglo nije prestalo.

Ujutro je jadnik pronadjen mrtav, ukocenog i prestravljenog izraza lica, sa vidljivim otiscima saka oko vrata. Autopsijom je utvrdjeno kako modrice koje su nastale usled gusenja nisu bile delo ruku tog coveka, odnosno ne radi se o samo-zadavljenju. Nesto je udavilo tog coveka, nesto sto je ostalo zakljucano u celiji, nesto sto kazu i danas vreba iz celije 14D..



Od zatvaranja zatvora, mnogi tvrde da čuju čudne zvukove, krike, plač i često se te pojave događaju u zatvorskim blokovima. Neobjašnjivi koraci i stenjanje se prijavljuje u blokovima A i B. Blok C navodno progoni duh bivšeg logoraša Abia Maldovitza koji je ubijen u perionici. Dana 5. septembra 1984. rendžer je noć u zatvoru proveo sam. Tada na ostrvu nije bilo nikog osim njega. Probudila su ga otvaranja vrata u C-bloku, ali nije našao uzrok za to. Otvaranje vrata se nastavilo i u drugoj noći.



D-blok se smatra paranormalnim a istražitelji kažu kako se u ovom bloku dešava najviše aktivnosti u zatvoru. 4 od ukupno 42 ćelije u ovom bloku se smatraju ukletima i neobjašnjivi glasovi su prijavljeni u ćelijama 11, 12 i 13. Ćelija 14-D bila je ćelija za najgore kažnjene zatvorenike u Alkatrazu. Ona se smatra najukletijom. Mnogi kažu da je u toj ćeliji uvek hladno pa čak i leti.

e-max.it: your social media marketing partner

Dogodilo se to 1880.g na farmi Davida Langa, država Tenesi, SAD. Ispred Langovog doma je bio veliki pašnjak. Tog popodneva Langova deca, osmogodišnji George i jedanaestogodišnja Sarah, igrali su se igračkom koju im je otac tog jutra doneo iz Neshwilla a roditelji su ih gledali. Gospodin Lang je pošao prema ogradi da pogleda svoje konje. Stao je uz ogradu i pogledao na svoj veliki džepni sat kada mu je žena doviknula: "Vrati se brzo, Davide, htela bih da me odvezeš u grad pre nego što se prodavnice zatvore". David mahnuvši rukom rece: "Evo me za par minuta". 

Ali, nije se nikada vratio!
Deca su prestala da se igraju jer su ugledala automobil kako se približava iz daljine. Dolazio je sudija August Pack koji im je uvek donosio darove. Gospođa Lang je takođe videla auto kao i David. David Lang nije učinio više od pet-šest koraka, kada je nestao na očigled svih prisutnih. Gospođa Lang je vrisnula. Deca su ostala zabezeknuta. Svi su potrčali prema mestu gde je Lang bio viđen poslednji put pre par sekundi. Nije bilo ni grma ni stabla ni rupe koji bi narušavali površinu. Niti ikakvog traga koji bi pokazivao šta se desilo sa Davidom Langom. David Lang je nestao pred očima supruge, dvoje dece i dvoje ljudi u automobilu. Naknadna ispitivanja svedoka pokazala su da su svi videli iste stvari u isto vreme i na istom mestu. Geolog je pregledao teren i izjavio da nema nikakvih podzemnih šupljina ni rupa i da je sav teren vrlo čvrst. 

Njegova žena, koja je poživela još mnogo godina,živela je u nadi da će se David Lang, jednom vratiti. Najzad je dozvolila sudiji Packu da iznajmi celu farmu osim pašnjaka ispred kuće. 
Koliko je bio čudan nestanak toliko je čudno i ono sto su primetila Langova deca 1881.g, sedam meseci posle događaja. Deca su zapazila da se na onom mestu gde je otac bio zadnji put viđen nalazi krug zakržljale trave. Jedne večeri dok su stajali pored tog kruga jedanaestogodišnja Sarah je pozvala oca i na njihovo iznenađenje čuli su njegov glas koji je zvao u pomoć... ponovo i ponovo... sve slabije, dok nije otišao, zauvek.

e-max.it: your social media marketing partner

Stravična japanska jedinica 731 bila je najgora od svih. Ovaj istraživački program bio je jedna od najvećih tajni u Japanu tokom i nakon završetka Drugog svetskog rata. Bio je to obiman program sa ciljem da se razvije oružje za biološki rat, gde bi bili korišćeni virusi kuge, antraksa (crni prišt), kolere i mnogih drugih stravičnih patogena. Istraživanja je vodila misteriozna jedinica 731 japanske imperijale armije, eksperimentišući na ljudima i testirajući na terenu bombe kuge. Bombe su bacane na kineske gradove da bi se ustanovilo može li se na taj način izazvati epidemija. Na žalost, uspeli su u tome…

Jedan 72- godišnji starac, koji je bio medicinski asistent u japanskoj armiji u Kini i koji je tada i sam vršio stravična dela na ljudima kaže: “Ljudi u belim mantilima dovukli su golog tridesetogodišnjeg muškarca u operacionu salu. Operacija bez anestezije je počela. Momak je znao da je za njega sve gotovo, pa se nije odupirao dok su ga vezivali za sto, ali kada sam u ruke uzeo skalpel, počeo je da vrišti. Napravio sam rez od grudnog koša pa do stomaka. On je užasno vrištao, bio je to neopisiv zvuk, dok mu se lice grčilo u agoniji. Onda je konačno prestao da vrišti. To je bila svakodnevna rutina jednog hirurga, ali je na mene ostavilo poseban utisak jer mi je bilo prvi put”.Ovaj starac koji je naravno insistirao na anonimnosti objasnio je razloge ovog iživljavanja: zatvorenik, Kinez, bio je namerno zaražen virusom kuge za potrebe istraživačkog projekta čiji je cilj bio da se razvije bakteriološka bomba kuge za upotrebu u Drugom svetskom ratu. Istraživači su želeli da otkriju efekte bolesti na unutrašnje organe čoveka, pa su jednostavno odlučili da raspore živog zarobljenika. Japanska jedinica 731 koristila je ljudska bića za vivisekciju sa ciljem da razvije biološko oružje. Jednako neverovatno zvuči i činjenica da su SAD zataškale zločin u zamenu za podatke i rezultate eksperimenata na ljudima, što je direktno ignorisanje međunarodnih zakona i ljudskih prava. Oni koji su bili stručnjaci u svojim monstruoznim projektima prebačeni su u SAD, putem operacije PAPERCLIP (Spajalica).

Naučnici i bivši pripadnici jedinice 731 tvrde da je najmanje 3.000 ljudi, a po nekim računicama i mnogo veći broj, ubijeno u stravičnim medicinskim ekperimentima. Nijedan od njih nije preživeo, a niko ne zna koliko je ljudi umrlo prilikom testiranja “na terenu”.

U junu 1938. godine jedinica 731 seli se na novu lokaciju kod Pingfana i zauzima površinu od 32 kvadratna kilometra, označenu kao “ničija zemlja”. Od 1940. godine Iši Širo je u Kini predvodio jedinicu 731 angažovanu u biološkom ratovanju i napadima na gradove Ningpo, Činhua, Čučoa u provinciji Čečiang (tokom rusko-japanskog rata u Mongoliji, 1939. godine jedinica 731 je raspoređena na front da bi vršila bakteriološke napade). Početkom novembra 1941. godine jedinica 731 šalje avion da prioširi bubonsku kugu u Čangtiju i Hunanu. Ovaj događaj je bio dobro poznat američkim i britanskim obaveštajcima u Čangkingu, a pored toga je i kineska vlada poslala kompletne informacije američkoj i britanskoj vladi preko svojih ambasadora u Londonu i Važingtonu. Kineske vlasti su dugo znale da Japan koristi bilološko oružje protiv Kine. Pre bekstva iz Kine u vreme japanske predaje, jedinica 731 je oslobodila hiljade zaraženih pacova koji su izazvali epidemiju kuge u 22 okruga provincija Heilungčiang i Kirin, a preko 20.000 Kineza izgubilo je život. Kako je kuga bila sasvim dobro opisana u novinama, mnogi Kinezi su postali svesni da je Japan primenjivao biološko oružje tokom rata.



Takeo Vane, 71-godišnji bivši medicinski radnik jedinice 731 kaže da je jednom prilikom video staklenu teglu visoku dva metra, u kojoj je muškarac, belac, bio potopljen u formaldehid. Čovek je bio isečen vertikalno na dva dela i Takeo Vane pretpostavlja da je to bio Rus jer je tada mnogo Rusa živelo u okolini. Glavni štab jedinice 371 imao je dosta takvih tegli sa uzorcima. U njima su čuvana stopala, glave, unutrašnji organi i sve je bilo uredno popisano i obeleženo nalepnicama. Jedan od veterana jedinice 731 koji je insistirao na anonimnosti izjavio je da je video nalepnice na kojima je pisalo: Amerikanac, Englez, Francuz, ali većina su bili Kinezi, Korejci i Mongoli. Medicinski istraživači često su zatvarali zaražene zatvorenike sa zdravima da bi videli kojom će se brzinom bolest širiti. Doktori su takođe zatvarali ljude u komore pod velikim pritiskom da bi ustanovili koliko vremena je potrebno dok im očne jabučice ne izlete iz svojih ležišta. Žrtve su često odvođene na mesto zvano Anda u strogo zabranjenoj zoni. Tamo su ih vezivali i bombardovali bakteriološkim oružjem da bi videli koliko je nova tehnologija efikasna. Avioni su zasipali zonu virusima kuge ili bacali bombe sa buvama inficiranim kugom. Cilj eksperimenata je bio da se ustanovi koliko će ljudi umreti i na kojoj udaljenosti od centra eksplozije.

Vodeći naučnik jedinice 731 Keiči Tsuneiši vrlo je skeptičan po pitanju broja nastradalih. On je u Japanu čak predvodio akciju javnog razotkrivanja zverstva jedinice 731, ali je rekao da je napad na Ningbo ubio samo stotinu ljudi i da ne postoje dokazi da su velike epidemije bolesti izbijale tokom testiranja na terenu

e-max.it: your social media marketing partner

Zvezda rijalitija (49) nije ispuštala mobilni telefon iz ruke, koji je najpre koristila da bi razgovarala, a potom i da bi se slikala.

Džeki Sigel šokirala je javnost kada sa osmehom na licu slikala na komemoraciji svojoj ćerki, koja je imala samo 18 godina kada je umrla.

Zvezda rijalitija (49) nije ispuštala mobilni telefon iz ruke, koji je najpre koristila da bi razgovarala, a potom i da bi se slikala.

 

Njena ćerka Viktorija u nedelju je pronađena mrtva u porodičnoj vili, a s obzirom na to da se dugo borila sa zavisnošću, veruje se da se predozirala, ali da nije namerno sebi oduzela život.

Džeki i njena porodica proslavili su se u rijalitiju "Kraljica Versaja", koji je prikazivao izgradnju njihove private rezidencije, jednu od najvećih i najskupljih porodičnih kuća u Americi.

Udata je za uspešnog biznismena Dejvida Sigela, sa kojim ima osmoro dece.

e-max.it: your social media marketing partner

Moamer Gadafi bio je libijski političar, državnik, vojni vođa i de facto vođa Libije, koji je to postao nakon vojnog udara 1969. godine.

Gadafijeva druga žena bila je Jugoslavenka Sofija Farkaš (navodno rođena u Mostaru), a, nakon smrti egipatskog predsednika Gamala Abdela Nasera, Jugoslavija postaje Gadafijev najbolji prijatelj.

Libija s jedne strane dobijala tehničku pomoć i određen broj vojnih instruktora, a Jugoslavija je s druge strane dobijala naftu. U septembru 2009, Gadafi se prvi put obratio skupštini Ujedinjenih nacija.

On je oštro kritikovao njihovu međunarodnu politiku. Gadafi se osvrnuo i na raspad Jugoslavije.

"Nijedna zemlja nije bila miroljubiva kao Jugoslavija, izgrađena korak po korak i deo po deo nakon što ju je Hitler uništio. Onda smo je mi uništili, uradili smo isto što i Hitler. Tito ju je izgradio ciglu po ciglu, a onda smo stigli mi i srušili je svojim imperijalističkim ličnim interesima. Kako možemo biti spokojni nakon toga? Ako je mirna zemlja poput Jugoslavije bila suočena s takvom tragedijom, Generalna skupština bi trebalo da pokrene istragu i da odluči koga osuditi na Međunarodnom sudu“, poručio je Gadafi.

Snimak njegovog govora možete pogledati u videu ispod. Deo govora koji se tiče Jugoslavije počinje od 1:05:12

e-max.it: your social media marketing partner

Arbab Khizer Hajat (25) dnevno pojede 36 jaja, više od tri kilograma mesa i popije pet litara mleka. Visok je 1,86 metara.

Podigao je 4 i po tone na takmičenju u Japanu.

Arbab Khizer Hayat (25) kojeg zovu pakistansku Hulk ima 432 kilograma. Arbab dnevno unosi 10.000 kalorija. Nedavno je snimljen kako je zaustavio traktor. Držao ga je za uže dok je pokušavao da krene. Pakistanac kaže kako želi da postane svetski prvak u dizanju utega.

"Zahvalan sam Bogu što mi je dao takvo telo. Samo je pitanje vremena pre nego što ću postati svetski prvak", rekao je Hajat

Dnevno pojede 36 jaja, više od tri kilograma mesa i popije pet litara mleka. Visok je 1,86 metara.

"Nisam bolestan i nemam problema zbog svoje težine. Ali moram da vežbam i održavam telo u formu", rekao je Arbab.

"Počeo sam da se debljam dok sam bio tinejdžer. Uskoro sam shvatio da želim da postanem najbolji svetski dizač tegova pa sam nastavio da dobijam na težini", rekao je Arbab i tvrdi da je podigao 4.500 kilograma tokom takmičenja u Japanu

Želi da postane kečer, a u svojoj državi već je zvezda i smatraju ga za najjačeg muškarca u Pakistanu.

e-max.it: your social media marketing partner
Zaustavio je automobil i ponudio joj vožnju do grada prema kojem se uputio, na šta je devojka pristala

Na Intrenetu se pojavio izbor priča koje "lede krv u žilama", ali čija istinitost nije potvrđena, pa se mogu smatrati i urbanim legendama.

Čak i ako nisu istinite, zanimljive su takve priče i navode na razmišljanje. Ovoga puta prenosimo prenosimo takvu priču o momku koji je u svoj auto primio lepu autostoperku…

Kako kaže priča, taj mladić se jedne večeri vraćao kući kada je ugledao zgodnu devojku kako stopira. Zaustavio je automobil i ponudio joj vožnju do grada prema kojem se uputio, na šta je devojka pristala. Prijatno su pričali, smejali se i vrlo brzo stigli do odredišta, gde je devojka napustila vozilo

Uskoro je mladić shvatio da je devojci ostao šal u automobilu. Setio se iz njihovog razgovora odakle je ona, pa joj ga je idućeg dana odlučio vratiti. U obližnjem selu je obišao nekoliko kuća, ali pre nego što je odlučio da odustane, vrata poslednje kuće otvorili su mu stariji čovek i žena, a on je pomislio da su to roditelji od autostoperke.

Čovek je uzeo šal i zahvalio se, a njegova supruga je odlučila da mladiću objasni da šal zaista pripada njihovoj ćerki, ali da je ona mrtva već 10 godina. Poginula je upravo na tom mestu gde ju je mladić pokupio, a oni svake godine u isto vreme otvore vrata osobama koje nose taj isti šal…

e-max.it: your social media marketing partner
Amanda Lindaut je kanadska novinarka koja je svojevremeno provela 15 meseci u zarobljeništvu u Somaliji.

Torturu koju je preživela teško je i zamisliti a ono što je najšokantnije u celoj priči je njena nedavna izjava da je svojim otmičarima sve oprostila i da je sa njima u kontaktu preko Fejsbuka.

Svoja iskustva pretočila je u knjigu koja opisuje događaje iz 2008. godine kada je ova novinarka je, zajedno sa australijskim fotografom, oteta u blizini Mogadiša, glavnog grada te afričke zemlje. U zarobljeništvu je provela 460 dana, a preživela je samo zahvaljujući konceptu "kuće na nebu" koja joj je bila utočište u najtežim trenucima zlostavljanja.

"Abdulah me je silovao, trpela sam strašne bolove, pokušavala sam da se odbranim i onda sam doživela nešto neverovatno. Bilo je to vantelesno iskustvo. Videla sam sebe odozgo", kaže Amanda.
Novinarka dalje navodi da je to bio trenutak kada je doživela prosvetljenje i shvatila da je jedina stvar koju njen mučitelj poznaje nasilje.

"Moji otmičari su proizvod rata i njih je rat oblikovao. Ta spoznaja mi je pomogla da izdržim. Shvatila sam da su i oni ljudska bića sa sopstvenim traumama i potresnim pričama. To nikako ne znači da su nevini, ali činjenica je da su proizvod kulture nasilja.

U svojoj knjizi "Kuća na nebu" Lindaut je ispričala i kako je uspela da se dokopa slobode. Naime, njena porodica je uspela da dođe do pregovarača koji je uspeo da se nagodi sa otmičarima i isposluje oslobađanje novinarke i fotografa u zamenu za 600.000 dolara.

Konačno su pušteni na slobodu u novembru 2009. godine.

Ubrzo nakon oslobađanja ona je osnovala fondaciju čiji je glavni cilj unapređenje kvaliteta života žena u Somaliji i Keniji. Vest o njenom humanitarnom projektu je dospela i do njenih otmičara pa joj je jednog dana na Fejsbuku stigla poruka u kojoj jedan od njih hvali njen rad sa mladim Somalijkama.

"To da su moji nekadašnji mučitelji svesni posla kojim se trenutno bavim i toga da nisu uspeli da me slome, za mene je najbolji osećaj zadovoljene pravde", završila je Amanda.

e-max.it: your social media marketing partner

Neverovatna priča o prijateljstvu i velikom obostranom poštovanju Josipa Broza Tita i tadašnjeg predsednika Narodne Republike Koreje, Kim Il Sunga, zabeležena je kamerom, a pre više od 40 godina plasirale su je Filmske novosti.

Kada je krenuo u svoju veliku posetu komunističkim zemljama, pre nego što je posetio Kinu, svratio je do režima u Severnoj Koreji. Tamo je dočekan uz najveće počasti, kakve do tada nisu viđene u svetu. Ono što su priredili Titu, pamtio je do kraja života. Legenda kaže kako je jedan vojnik pogrešio u protokolu, bio je odmah streljan.

Uostalom, pogledajte kako je Tito dočekan u Severnoj Koreji, sjajnim sletom kakav nije viđen do tada. Na desetine hiljade ljudi je koordinisano stvarala različite figure na jeziku dva bratska naroda. 

e-max.it: your social media marketing partner
Strana 1 od 2

Novosti dana Politika Ekspres 

Ekspres Politika predstavlja online magazin sa osvrtom na dnevno političku situaciju u Srbiji i svetu. Ovaj online news portal nije ni u kakvoj vezi sa kompanijom Politika AD koja se bavi izdavanjem magazina: Bazar, Politikin Zabavnik, Ilustrovana Politika, Viva, Svet kompjutera, Mali Politikin Zabavnik, Enigmatika i Razbibriga, kao i dnevnih novina Politika i Sportski žurnal, a koje izlaze pod firmom Politika novine i magazin.

Go to top