Planeta

Planeta (87)

default

Mislimo da je život jedan velik biohemijski proces i da, nakon što umremo, trunemo u zemlji. Ali nije baš tako, uveren je Lanza.

Većina naučnika uglavnom se slaže da je zagrobni život besmislica, da ne postoji ili da je, u najboljem slučaju, teško dokaziv.

 

Ali ugledan profesor Robert Lanza sa Univerziteta "Wake Forest" u Severnoj Karolini tvrdi da je smrt iluzija koju stvara naša svest.

"Mislimo da je život jedan velik biohemijski proces i da, nakon što umremo, trunemo u zemlji. Ali nije baš tako", uveren je Lanza.

Prema njegovoj teoriji biocentrizma ljudi veruju u konačnu smrt jer su tako učeni. Život, tvrdi, povezujemo sa telom, a tela dokazano odumiru.

"Naša svest formira svemir, a ne obratno. Stvar je u tome kako percipiramo svet oko sebe. Osoba vidi plavo nebo jer mu je neko rekao da je ono plavo. Ali stanice u ljudskom mozgu mogu biti ‘izmenjene’ pa nebo možemo doživljavati kao zeleno ili crveno", kaže Lanza.

On i njegovi istomišljenici tvrde da sve što vidimo ne postoji bez naše svesti, odnosno da nam ona predočava svet onakvim kakav jeste. Takođe, biocentristi tvrde da su svemir i vreme alati našeg uma.

 

"Kad ljudi napokon prihvate činjenicu da su ti elementi plod naše svesti, shvati će da je smrt iluzija. Postoji na hiljade paralelnih svemira u kojima živimo, samo mi toga nismo svesni. U tom sistemu nema smrti. Kada umremo, naš život se jednostavno vraća u taj beskonačni sistem svemira i negde ponovno "procveta", tvrdi Lanza, koji je pre nekoliko godina objavio veliku knjigu o biocentrizmu.

Svoju teoriju potkrepio je brojnim eksperimentima, a jedan od njih je i onaj sa česticom koja prolazi kroz barijere. Gledana samo ljudskim okom, čestica doslovno prolazi kroz barijere i kreće se linearno. Kad se pogleda sa strane ili ne tako pažljivo, liči na talas koji istovremeno može biti na više mesta, odnosno prostora između barijera.

"Sve je stvar svesti. Život je jedna avantura koja nadilazi naš linearni način razmišljanja. Kad umremo, ponovno oživimo što dokazuje kvantna mehanika i brojni dokazi kvantne fizike", kaže Lanza.

 

Njegove tvrdnje naišle su na niz neodobravanja među naučnicima, a neki od njih su objavili opširne disertacije u kojima demantuju Lanzine tvrdnje.

Jedan od njih je i Vinod Vadavan, koji tvrdi da je Lanza pogrešno protumačio kvantne zakonitosti te da je odbacio Darvinovu teoriju, koja je opće prihvaćena u znanstvenim krugovima.

"Današnja nauka odbacuje teorije onih koji se ne slažu s Darvinovom teorijom. Ona je jedan od temelja moderne nauke, a Lanza se bavi nekim čudnim oblikom nauke koji je neprihvatljiv. Biocentrizam ne nudi nikakvo detaljno objašnjenje svesti i sistemski ignoriše nove naučne spoznaje o njoj", napisao je Vadavan.

Popis onih koji se ne slažu s Lanzom je poduži, ali je sve više onih koji smatraju da je Amerikanac na pragu velikog otkrića.

default

U julu 2014. pojavila se publikacija, moguće je da je to bila "aktivna operacija“ jedne od ruskih specijalnih službi, koja otkriva jedan od najbitnijih ciljeva februarskog prevrata u Kijevu – likvidacija autonomije Krima, uklanjanje iz Krima ruskih vojnih objekata i smeštanje na poluostrvu vojne infrastrukture SAD već 2014-2015. godine.

Drugi izvori potvrđuju adekvatnost te informacije. Zato je razumljivo nezadovoljstvo – osujećena je tako bitna i obuhvatna geostrateška operacija!

Posebna tema je totalni informacioni rat protiv Rusije.

On se vodi ostrašćeno prema standardima ratnog doba: svuda, svim dostupnim sredstvima među svim starosnim, socijalnim i profesionalnim grupama, od elitnih struktura vlasti do dečijih vrtića – i postignuti su ozbiljni rezultati.

Kad tvrdi da Ukrajinci nikada nisu bili tako jedinstveni kao sada, Petar Porošenko ima pravo, ali, na žalost, to se jedinstvo gradi na antiruskom raspoloženju. Međutim, informacioni rat ne treba doživljavati tako lako – agresivni rusofobski mentalitet, ubačen u svest velikog procenta stanovništva, sa odrazom u praktičnim akcijama unutar i van Ukrajine.

U Ukrajini je u avgustu 2014. došlo do toga da su se Kijevom kretali automobili sa natpisom „Tražim kilera da ubije Putina“ na zadnjem staklu.

Kampanja protiv Putina se vodi ne samo u ukrajinskim, već i u širim dimenzijama, u čitavoj Evropi, SAD i svuda gde to mogu da obezbede. Njena ideja vodilja i cilj su da se u masovnu svest ubaci misao da su lider Rusije i sama Rusija – van zakona, protiv njih – u bliskoj i daljoj budućnosti – su opravdana sva dejstva.

Blagosiljajući Kijev na rat u Donbasu pod devizom „suprotstavljanja ruskoj agresiji“, organizatori svakako nisu računali na pobedu ukrajinske vojske nad narodnom vojskom ili izmišljenim ruskim trupama, već na to da Rusija neće ostati ravnodušna prema sudbini ljudi koje istrebljuju metodima genocida i da će izvršiti humanitarnu intervenciju kako bi ih zaštitila.

Izjavama Baraka Obame, američkih političara i pripadnika vojske o tome da SAD nemaju nameru da se mešaju u vojni sukob sa Rusijom u vezi sa ukrajinskom krizom, ne treba verovati – operacije u Ukrajini se izvode u duhu koncepcije „savremenog obuzdavanja“ što znači da se uzlaznom linijom organizuju sve veće provokacije da bi Rusija bila primoravana na poteze koje u normalnoj situaciji ne bi povlačila (pitanje poverenja prema američkoj administraciji -je tema za posebnu priču).

Cilj provokacija je da se konfrontacija svaki put podigne na novi nivo sa novim paketom kazni i nanete štete. Uspon po lestvici eskalacije, prema zamisli, treba da dovede do direktnog sukobljavanja oružanih snaga bivših bratskih slovenskih zemalja, a zatim – u ovom ili onom formatu – do konflikta Rusija-NATO sa mogućim prelazom sa nivoa lokalnog na regionalni i sa perspektivom, koliko god to danas nezamislivo izgledalo, globalnog oružanog sukoba, kada će početi odbrojavanje vremena drugog projekta.

O tome već pričaju eksperti – češće zapadni, nego ruski.

Konflikt, ako se dogodi, verovatno neće ličiti na ratove prethodnih generacija. Nije toliko bitno, u koju od postojećih vojno-naučnih kategorija će biti svrstan, niti kako će se zvati taj rat – svetski, Treći, Četvrti ili neki drugi rat. Može da bude atomski ili ne-atomski, ako se, naprimer, u oružanim snagama SAD do njegovog početka pojavi nenuklearno oružje nazvano „Munjeviti globalni udar“, na čijem se razvoju trenutno radi, a čije će karakteristike dozvoliti da se u najkraćem roku po strateški važnim objektima nanose udari koji će po razornom dejstvu biti jednaki nuklearnom naoružanju, ali bez nuklearnog punjenja i posledica nuklearne eksplozije.

Pojačavanje i slabljenje ukrajinske krize, njeno osciliranje između agresivnosti i poziva na diplomatsko rešenje, što se vidi u izjavama političara SAD i NATO, može da budu povezano, između ostalog, za ubrzanjima ili, naprotiv, zastojima u realizaciji projekta "Munjevitog globalnog udara“ ili neke druge vrste naoružanja.

Kako se naziva neki konflikt – to nije od principijelne važnosti, naziv može da se izmisli. Stvar je u drugom.

Medijske tehnologije pretvaraju mali rat u veliki i obrnuto, čine virtuelno – realnim a realno – virtuelnim i igraju, kao nikada do sada, veliku ulogu u svetskim događajima.

Prema prohtevima naručilaca, svetski mediji mogu da pridodaju konfliktu dimenzije koje u stvari ne postoje, a da se za pobednike ili žrtve proglase oni, koji to nisu – pored primera političkog manipulisanja lažnim medijima u Siriji, a pre toga u Iraku i drugim zemljama, ukrajinska kriza potvrđuje da zapadne zemlje sve češće koriste medijske prevare za zvanično obrazloženje svojih spoljno-političkih akcija.

Glavno današnje pitanje glasi: da li iz ukrajinske krize može da izraste krupni regionalni ili globalni sukob? Jer, smisao krupnog sukoba, kao i u prošlim stolećima, jeste pobeda jednih država, poraz drugih, zbog čega se ili kardinalno menja, ili ostaje u svojoj osnovi, ali se usavršavaju svetski poredak i njegove vrednosti, norme i pravila života i ponašanja ljudi, društava i država.

Odgovor je jednoznačan – bezuslovno, da.

Ako bankarsko-birokratski vrh Zapada bude smatrao da mu računice obećavaju pobedu i da je sad trenutak – vojni sukob ovih ili onih dimenzija može da se dogodi. Finansijski, ekonomski, geopolitički, vojno-strateški i drugi razlozi i motivi SAD da provere sreću u vojnom sukobu sa Rusijom su poznati – dobitak, u slučaju uspeha bio bi ogroman.

Govoreći 30. septembra ove godine u njujorškom Savetu za međunarodne odnose, zamenik ministra odbrane SAD Vork pojasnio je da američki vojni potencijal, koji je u principu jedinstven po svojim mogućnostima, može već danas da bude iskorišćen u svako doba i u svakoj tački zemaljske kugle, ali da oružane snage SAD za takvu misiju još nisu dovoljno spremne. Obećao je da će taj „nedostatak“ biti otklonjen u narednih 2-4 godine, za šta će biti izdvojena odgovarajuća sredstva.

Ako današnja ili buduća američka administracija bude smatrala da ima dovoljno snage da počne sa konkretnim potezima, to može da se desi – jer je baš taj rok( 2-4 godine) predviđen „mapom“ na kojoj su ukrajinska i(li) odmah nekoliko kriza.

Zaista, toliko decenija za ratne ciljeve se trošilo onoliko novca – možda je došlo vreme da ratna mašina proradi?

Međutim, nije sve tako jednostavno – globalna zamisao za naručioce i izvršioce znači globalne i čak egzistencijalne rizike.

Ne mogu se izbrojati ratovi koji se nisu završavali onako kako je planirano.

Realisti u političkim i vojnim strukturama vašingtonske administracije shvataju da je lako isplanirati i započeti rat, ali da niko ne može da garantuje pobedu, a krah zamisli bio bi ne samo neuspeh u ratu, regionalnom i čak globalnom. Na karti bi u ovom slučaju stavi neizmerljivo više – globalna budućnost, način daljeg života na planeti i svetski poredak za čovečanstvo, dakle – nova slika sveta.

Viši cilj konflikta sa Rusijom u pobedničkoj za SAD i NATO varijanti – ne bi bili toliko materijalni faktori (kontrola nad teritorijama, energetskim resursima, tehnologijama, odlaganje finansijske katastrofe i sl.) koliko uklanjanje Rusije kao sile, koja sprečava uspostavljanje Novog svetskog poretka.

U Vašingtonu odavno smatraju da Rusiji sa njenim ponašanjem treba pokazati mesto, zato su razrađivane mere uticaja na nju. Sam po sebi, kurs Rusije u ukrajinskoj krizi, prema američkom mišljenju, zaslužuje najsuroviju kaznu. Ne samo zato što se Rusija odlučno opirala potpisivanju sporazuma Ukrajina-EU koji joj nanosi osetnu štetu. Moskva nije dozvolila linč Kijeva nad Krimom i ekspanziju Pentagona u vodama Crnog mora, a još podržava stanovništvo Jugoistoka Ukrajine u borbi za njegova prava.

Sve nabrojano samo po sebi bilo bi dovoljno za kažnjavanje, međutim sve je to bilo još i zadiranje u nevidljivu ali sasvim realni plan kretanja prema Novom svetskom poretku.

Njegovi naručioci koristili su kriznu situaciju u Ukrajini i oko nje, koju su sami i stvorili, u duhu popularnog danas postulata – „kriza nije samo kriza, već i mogućnost rešavanja problema“ za njeno projektovanje na Rusiju. Zato je bilo odlučeno da se oštrina i razmere krize povećaju nekoliko puta. Verovatno da su takve ideje nastale početkom 2013. kada se potpuno iskristalisalo rusko neprihvatanje sporazuma o pristupanju Ukrajine EU.

Novi svetski poredak – to je svojevrsna anticivilizacija, koja će, ako projektu bude dozvoljeno da se ostvari, značiti koreniti preokret čitavog svetskog poretka i načina bitisanja čovečanstva.

Akcionari Novog svetskog poretka ne kriju samo postojanje projekta, ali o njegovim podrobnostima govore retko i u uglavnom u formi parola. Jer, imaju šta da kriju.

Ako se pogledaju dostupne informacije o Novom svetskom poretku – pokazuje se da će, u slučaju realizacije projekta, u prošlosti (kao nepotrebni teret( ostati: suverenitet i nezavisnost država, nacionalne ekonomije, prava i sloboda građana, demokratija, politika kao i duhovne vrednosti i osnove života ljudi – porodica, moral, savest, pravednost, kultura, istorijsko pamćenje, humanitarne nauke i sl.

Stanovništvo zemaljske kugle čiji se broj osetno smanjio, neće činiti ljudi (homo sapiens), već čipovani i nano-robotizovani bio-objekti transhumanoida, polu-ljudi-polu-kompjuteri (homo  electronicus ). Oni neće biti opterećeni nepotrebnim „zabranama, znanjima i predrasudama iz prošlosti“, transhumanoidi će voditi programirani život pod nadzorom elektronskih info-centara i rukovodstava teritorijalnih (lokalne vlasti) i globalnih (svetska vlada) top-menadžera – naslednika današnjih američkih i evropskih finansijskih i vladajućih elita.

Bankarsko-birokratski vrh Zapada zamišlja da uspostavi Novi svetski poredak na vekove i već decenijama implementira ga na različite načine u život ljudi i država (na dolarskoj novčanici SAD piše «novus  ordo  seculorum» – „novi svetski poredak“). Rezultati su vidljivi – kao što je poznato, mnoge se vrednosti i osnove današnjeg života – ruše, degradiraju, svest i norme ponašanja se menjaju, zabranjeno i sramotno postaje norma i podstiče se, ljudi postaju elektronski zavisnici, postaju primitivniji.

Da bi se ubrzala realizacija zamisli Novog svetskog poretka, otvoren je međunarodni forum "Globalna budućnost – 2045“ sa najbogatijim sponzorima – forum treba da se pretvori u svetski pokret, a zatim u svetski poredak, nakon čega će biti stvoren univerzalni kodeks svetskih zakona, čije će poštovanje pratiti svetska vlada ili vladar. Na taj način ovi eksperimentatori nad čovečanstvom  obećavaju da zauvek zatvore put u prošlost i da do 2045. učine sve zdravima, srećnima i besmrtnima.

Objavljen je i glavni neprijatelj svetle budućnosti: to su „nacionalno orijentisane ideologije“, za koje u Novom svetskom poretku nema mesta.

Ove se šeme, međutim, sukobljavaju sa ozbiljnim preprekama. Da bi se u „rupu istorije“ (izraz DŽ. Orvela, „1984.“) bacio stari svet sa njegovim predrasudama, potrebno je globalno ujednačavanje i kontrola nad svim ljudima i teritorijama sveta. Pripremajući dolazak Novog svetskog poretka, menadžeri novog života preko informacionih tehnologija – obrazovanje, sredstva masovnog informisanja, reklamu i virtuelni svet razonode koji sve više potiskuje kulturu – polako ali korenito menjaju vrednosti i stvaraju novu matricu svesti.

To se radi u svim zemljama bez izuzetka pomoću, u većoj ili manjoj meri, neformalnih komercijalnih tehnologija, koje već decenijama formatizuju svest ljudi, ubacuju nove i potiskuju već postojeće kodove i koncepcije.

Za dolazak Novog svetskog poretka mnogo toga je spremno već sada – u punom su jeku primitivizacija svega i svačega i zamena slike sveta. Međutim, u globalnom okviru – čak i u okviru pojedinih država – „zamena mozgova“ i spremnost da se priključe Novom svetskom poretku se ne odvija svuda i uvek sa uspehom.

Pripajanje Novom svetskom poretku novih teritorija i naroda političkim putem ili putem sile – bitan je deo strategije Novog svetskog poretka. Bez državnih struktura ovde ne može da se prođe, a one ne simpatišu uvek ideologije Novog svetskog poretka.

Širenje Novog svetskog poretka ponekad se odvija mirno, a često – putem organizacije nasilne smene režima i pomoću građanskih ili međudržavnih ratova.

Unutrašnji i međunarodni oružani sukobi nastaju kao rezultat operacija SAD uz angažovanje saveznika iz Evrope i drugih regiona.

Kretanje ka novom svetskom poretku teče bez zaustavljanja, ciljno, naizmenično se koristi i koordiniše „tvrda“ i „meka“ moć, plan i mape procesa se kontrolišu i, ako je neophodno, ponovo se razmatraju.

Današnja unutrašnja i spoljna politika Rusije protivreči zamisli i scenariju Novog svetskog poretka i postaje centar gravitacije za zemlje, koje ne planiraju da se odriču državnog suvereniteta i osnova postojećeg svetskog poretka i tradicionalne civilizacije.

Rusija otvoreno istupa protiv „američke izuzetnosti“, „obojenih revolucija“ i građanskih i međudržavnih ratova. Osim toga, Rusija uz podršku niza država može da, kroz neko vreme, istupi kao inicijator alternativnog Novom svetskom poretku  razvojnog puta, a to predstavlja ozbiljnu pretnju ne samo za planove američke geopolitike, geostrategije i geoekonomije, već i samom projektu Novog svetskog poretka i algoritmu pristupanja sve novih i novih zemalja „svetu progresa i promena“.

Očigledno je da su akcionari Novog svetskog poretka odlučili da u cilju uklanjanja takve pretnje može da se ide na ozbiljne rizike.

Faktor suzdržavanja u svesti naručilaca ne postoji (ljudskost, moral i sl.), SAD, EU i NATO interpretiraju   međunarodno pravo u svom interesu, raspoloženja stanovništva zemalja-naručilaca rata formiraju se pod uticajem dobro kontrolisanih medija.

Velika i bitna za Rusiju zemlja – Ukrajina – zato treba da postane teren i instrument za raspirivanje konflikta.

Izbor je pao na Ukrajinu zato što je politička klima u zemlji već bila pripremljena, zahvaljujući efektima američkih državnih programa i fondova nevladinih organizacija. Formirana je agresivna rusofobska neofašistička grupacija koja je čekala priliku da dođe na vlast, što se i dogodilo u februaru 2014. godine.

Treba priznati da je izbor bio uspešan i da je opravdao očekivanja: američka strana je zadovoljna ne samo poslušnošću već i inicijativnošću Kijeva u ruskom smeru (vlasti ponekad čine i ono, što Amerikanci ne bi mogli da smisle).

U parlamentarnim i naučnim krugovima Ukrajine otvoreno se priča o tome da bi Treći svetski rat dao Ukrajini dugoočekivanu mogućnost da se zauvek otarasi Rusije.

Američki krugovi -uz mere pritisaka na Rusiju – počeli su da najavljuju korišćenje „tvrde moći“ (vidi pomenuti govor Vorka).

Tema ukrajinske krize u vezi sa temom svetskog poretka čula se i u govoru Baraka Obame u Generalnoj skupštini OUN.

Naravno, govornik je, po tradiciji, optužio Rusiju za sve događaje u Ukrajini, a i za pretnje svetskom poretku i kršenju međunarodnog prava. Međutim, glavni momenat na koji treba obratiti pažnju bile su reči izgovorene na početku nastupa: „Mi se nalazimo na raskrsnici mira i rata“.

U kombinaciji sa rasutim po tekstu pozivima na ujedinjenje radi rešavanja zajedničkih problema – u duhu opštih interesa i uzajamnog poštovanja (što u stvari znači: "prati Ameriku“) – označavanje svetske situacije kao prekretnice između rata i mira može da posvedoči o čvrstom stavu administracije SAD i američke političke klase: ili mir pod našim uslovima ili rat.

oš jedan momenat – ubrzo posle onog što je Obama rekao u Generalnoj skupštini OUN o važnosti međunarodnog prava i očuvanju posleratnog sistema međunarodnih odnosa, SAD su istupile sa predlogom da se odustane od principa konsenzusa stalnih članica Saveta Bezbednosti OUN prilikom glasanja o svim pitanjima osim proceduralnih. Ideja nije nova, ali je – u kontekstu današnjeg američkog spoljnopolitičkog mišljenja -to najverovatnije signal da će se Vašington u pitanjima rata i mira i međunarodne bezbednosti još manje nego dosad obazirati na Povelju OUN i međunarodno pravo.

U narednim nedeljama postaće jasno: da li je sve to bio samo jedan od talasa retorike ili je položaj Zapada takav da je rešio da stane na ratnu stazu.

Što se tiče ukrajinske krize, nema nade za njeno brzo rešenje. Moguće je da će nadolazeći jesenje-zimski period ohladiti ratoborne političare, ali su problemi, nastali zbog ukrajinske krize, takvi da njihovo koliko toliko zadovoljavajuće rešavanje može potrajati dugi niz godina.

Rusija – kako je saopštio potpredsednik njene vlade Dmitrij Rogozin – neće ostaviti bez odgovora američku stratešku koncepciju „munjevitog udara”.


Rogozin je u vladi Dmitrija Medvedeva zadužen za nacionalnu vojnu nauku i industriju, a istovremeno je otkrio da Rusija „razrađuje sistem pariranja američkoj koncepciji”.

Prema njegovim rečima, za razradu odgovora na „munjeviti udar” biće zadužen Fond za perspektivna istraživanja od kojeg se očekuje „vojno-tehnički odgovor na američku strategiju”.

Fond je zbog toga već razmatrao „više hiljada naučno-tehničkih projekata i predloga” i odabrao 52 koji su ocenjeni kao perspektivni. A od njih – osam koji su proglašeni za prioritetne.

„Nemam pravo da bilo šta otkrivam, ali mogu da kažem da jedan od projekata podrazumeva pripremu odgovora na koncepciju globalnog „munjevitog udara” koji je danas glavna strategija Sjedinjenih država”, naglasio je Rogozin.

Da podsetimo: brzi globalni udar (ili „globalni munjeviti udar”) je projekat armije SAD u čijim okvirima se radi na sistemima koji će omogućavati udar konvencionalnim oružjima po bilo kojoj tački na planeti u toku jednog jedinog sata.

Imajući ovo u vidu, Rogozin je naglasio da Rusija ne može sebi dozvoliti da naučno-tehnološki zaostaje u vreme kada se forsirano razvijaju visokotačna oružja i hipersonične tehnologije i novi materijali.

Još je istakao da je ambicija Amerikanaca da sa „munjevitim udarom“ – zahvaljujući njegovoj tehničkoj superiornosti, posebno brzini leta raketa-nosača – steknu prenost nad svim drugim nuklearnim silama. Jer, kako je rekao, SAD rade na raketama koje će se kretati 6-20 puta brže od zvuka.

Posle Rogozina „munjevitim udarom“ se pozabavila i ruska diplomatija. Iz svog ugla i sa svojim procenama i upozorenjima.

Razvoj sistema „globalnog munjevitog udara“, na kojem rade SAD, može dovesti do konflikta sa apokaliptičnim posledicama – ocenio je zamenik ministra inostranih poslova RF Sergej Rjabkov.

"Američki „globalni udar“ računa sa konvencionalnim naoružanjem na balističkim raketama, ali je to put ka konfliktima sa najtežim mogućim, u suštini – sa apokaliptičnim posledicama. A ako se još govori o novim hipersoničnim nosačima – i sa takvim motorima i bez njih – tek treba razjasniti i kakve će biti njihove tehničke karakteristike i varijante primene“ – naglasio je Rjabkov.

On je podvukao: da će pojava hipersoničnih platformi suštinski uticati na stratešku ravnotežu i stabilnost u svetu.

Rusija će – ukazao je visoki ruski diplomata – proceniti kako sve to može uticati na njenu bezbednost. Kao i Rogozin pre njega, Rjabkov je otkrio da je za Moskvu pariranje takvim supertehnološkim sredstvima jedan od glavnih prioriteta.

Svi dalji razgovori o kontroli naoružanja u svetu, moraće – istakao je Rjabkov – da najzbiljnije uzmu u obzir i „munjeviti udar“.

Kin, 13-togodišnja učenica iz Kine, odsekla je glavu svojoj školskoj drugarici Zou, a zatim masakrirala njeno telo jer je Zou bila lepša od nje. 

Kin je postala ljubomorna i zamrzela je Zou jer je smatrala da je lepša i mršavija od nje. Kin je takođe smetalo to što su njihovi drugovi iz razreda češće hteli da se igraju sa Zou.

Jednog dana, posle škole, Kin je pozvala Zou kod sebe kući, posle škole, da se igraju. Tokom gledanja njihove omiljene serije Kin je uzela drvenu stolicu i udarila Zoi u glavu, onesvestivši je.

 

Zbog straha da će Zou reći učiteljici i njihovim roditeljima šta se dogodilo, Kin je uzela kuhinjski nož, polomljenu pivsku flašu, makaze i raskomadala telo svoje drugarice.

Kin je isekla Zouinu glavu i ruke, stavila ih u plastičnu kesu i očistila krv sa mesta zločina.

Policija je, nakon uviđaja, utvrdila da se radi o ubistvu. Zbog toga što je Kin maloletna ne može biti osuđena, već će morati da ide na trogodišnju rehabilitaciju.

Zouini roditelji podneli su tužbu i zahtevaju ukupno 108 hiljada juana što je oko 13.500 evra.

default

Kolumbijka Ana Ferija Santos (28) iz grada Lorika, u blizini karipske obale, rodila je muško dete-đavola, koje je prohodalo posle samo četiri nedelje, ispušta zastrašujuće zvuke i u stanju je da proizvodi vatru. Prema njenim rečima, majčinska sreća nakon rođenja mališana vrlo brzo se pretvorila u veliki strah, jer je nakon nekog vremena posumnjala da se iza detetovog lika krije pravi antihrist.

Baš kao u legendarnom horor filmu „Predskazanje“ iz 1976, o dečaku Demijanu koji je pravi antihrist i zbog kojeg se dešavaju stravične stvari, Anina beba celoj porodici uliva strah u kosti svojim ponašanjem i izgledom. Mališan je vrlo brzo ustao iz kreveca i počeo samostalno da se kreće i krije po kući. Ima običaj da se sakrije, pa da iznenada iskoči i sve prisutne prestravi svojim urokljivim pogledom i stravičnim glasom.



- On hoda kao odrasla osoba, a često se zavlači ispod kreveta, sakriva u kofere, veš-mašinu i frižider, kao da želi namerno da me preplaši. To ne mogu da kontrolišem - rekla je nesrećna Ana u emisiji na jednoj kolumbijskoj radio-stanici.

Komšije su takođe uplašene za svoju sigurnost jer tvrde da je detence iz njihovog kraja zaposednuto zlim demonom, zbog kojeg je ono u stanju da proizvodi vatru.

- Na njegovoj odeći video sam zapaljene delove, a čuli smo i da je na mestu gde najčešće sedi ostao trag paljevine. Takođe, dete i na dlanovima ima opekotine od vatre koju ispušta - rekao je preplašeni komšija.



Zbog bojazni da će antihrist iz komšiluka naudi njima i njihovim porodicama, komšije su nekoliko puta napadale Anu i njenog supruga Oskara Palensija Lopeza, gađali njihovu kuću kamenjem i pokušavali da ih nateraju da napuste Loriku i odvedu svoje dete-đavola što dalje.

Kolumbijska policija i Katolička crkva odbile su da priznaju da se u duh prinove Ane Santos i Oskara Lopeza umešala crna magija, ali lekari su ipak odlučili da sprovedu istragu i utvrde na koji način je dete pokazalo takve sposobnosti samo nekoliko nedelja posle rođenja. Tim sastavljen od psihologa, socijalnih radnika, nutricionista i advokata takođe će ispitati neobičan slučaj, a prokomentarisali su kako je dete zaista pokazalo određene znake zaposednutosti đavolom.

default

Тоni Fеrgusоn је pоsеtiо istоriјski brоd u Pоrtsmuthu kаdа је uhvаtiо nеštо čudnо nа filmu.

Ferguson koji u to vreme nije video ništa neobično, rekao je da se osećao kao da ga neko prati dok je lutao kroz gornju komoru admiralskog broda, poznatog Lorda Nelsona.

“Stigao sam rano ujutru na HMS Victori i znao sam da imam celu gornju dvoranu samo za sebe, ali sam se osećao kao da me neko prati”, rekao je.

Nakon kasnijeg pregleda snimaka koje je zabeležio, primetio je da na jednom snimku, čudna figura čoveka u čizmama udaljava iz vidokruga.

“Čovek je hodao pravo preko dvorane i onda je nestao kroz čvrst zid”, rekao je Toni. “Ono što je najčudnije je da nisam video ništa svojim očima, već sam to uočio tek na snimku.”

Brod je služio kao muzej od 1922. godine, I nije stran pričama o duhovima.

“HMS Victori je poznat po pričama o duhovima koji progone,i puno ljudi je reklo da su tokom godina videli Admirala Nelsona i njegovu suprugu”, izjavio je Toni.

“Gornja odaja  bila je prostor rezervisan za oficire najvišeg ranga, tako da je Nelson sa njegovom suprugom,ovde, proveo najviše vremena zajedno.”

default

Za ovaj video smatra se da je snimljen u istočnom delu Indije, a pokazuje reakciju supruga, nakon što je, po svemu sudeći, otkrio da ga njegova vlastita žena vara s drugim muškarcem!

Muškarac je zavezao suprugu i njenog ljubavnika za stup na verandi ispred kuće. Ubrzo nakon toga i jedno i drugo počeo je snažno tući palicom i nekom vrstom improvizovanog biča.

Čitavo selo moglo je videti šta se događa, okupio se na licu mjesta izvestan broj meštana, a neko je sve i snimao i pre izvesnog vremena postavio na internet, gde se snimak brzo proširio, iako je uznemirujućeg sadržaja.

Zbog svoje vanbračne afere, preljubnici su dobili dobre batine. Muškarac ih je nešto hrabrije podneo, dok je žena uz vrisku pokušavala, uglavnom neuspešno, da izbegne muževljeve udarce.

Analitičari globalnih zbivanja upozoravaju da svetu ponovo preti hladni rata u čijem su epicentru udružene zapadne sile na jednoj strani, i prilično usamljena Rusija, na drugoj. Čini se da je to preblaga ocena onoga što se zbiva na svetskoj sceni.

Ne samo da je hladni rat odavno počeo i da se svakim danom pojačava, već je otvoren još jedan novi front. Na tom frontu, za sada samo ekonomskom, sukobljavaju se SAD i Kina. U velikoj slici stvari, ovaj drugi sukob bi se mogao pokazati još opasnijim po globalnu ekonomsku i geostratešku stabilnost.

Osim u iracionalnim atavizmima zapadnih stratega, Rusija danas ne može predstavljati opasnost za zapadni svet i njegovu globalnu dominaciju. Rusija je i ekonomski i demografski inferiorna, a kombinacija ta dva faktora je u temelju svake dugoročne moći. S druge strane, Kina je veliki i snažan takmac čija se buduća dominacija ne može zaustaviti, osim direktnim, preventivnim sukobom.

Kina je danas jedina velika sila koja niti troši snagu na unutrašnja trvenja, niti izmišlja spoljne neprijatelje. Reč je o državi koja ima najbolje razrađenu i koordiniranu globalnu strategiju.

To se pogotovo odnosi na privrednu strategiju formulisanu planom pod nazivom „Napravljeno u Kini 2025“. Plan je zvanično objavljen 2015, a deklarisani cilj je da Kina do 2025. postane vodeća tehnološka sila i da tako preuzme primat od svojih zapadnih konkurenata.

To podrazumeva i da Kina u najvećoj meri postane tehnološki samodovoljna i nezavisna. Tehnološko liderstvo i ekonomska moć kombinovane sa ogromnim brojem stanovnika će, pre ili kasnije, Kinu pretvoriti i u dominantnu vojnu silu. Ako bi sve išlo po kineskom planu, Kina bi u vrlo kratkom vremenu mogla postati najveća svetska sila.

SAD tvrde da Kina svoju politiku razvoja gradi na praksi nelojalne konkurencije kojom se krše pravila Svetske trgovinske organizacije, kao i da u interesu svoje privrede potcenjuje i manipuliše juanom. Kina se optužuje i da ekonomskim ucenama iznuđuje transfer tehnologije, da pribegava krađi intelektualne svojine i slično.

Osim toga, Kina ima svest o značaju „meke moći“ i nju promoviše kroz Institut „Konfucije“ čija se svetska mreža ubrzano širi i čije širenje sve više smeta zapadnim zemljama. Rečju, Kina je naučila sve zapadne trikove, savršeno je ovladala ključnim tehnikama ekonomske, pa i kulturne ekspanzije. Kina svoje konkurente danas pobeđuje u igri čija su pravila upravo oni kreirali i nametnuli ih ostatku sveta.

Ekonomski sukob sa Kinom je počeo otežavanjem ili zabranom kineskim kompanijama da kupuju zapadne kompanije, da bi se potom sukob nastavio uvođenjem dodatnih carinskih barijera na uvoz neke kineske robe. Poslednji trend je da se američkim kompanijama direktno zabranjuje da isporučuju komponente kineskim tehnološkim kompanijama, ili se državnim agencijama i strateški važnim kompanijama zabranjuje kupovina opreme kineskih proizvođača. Ovakvi potezi se najčešće pravdaju zaštitom nacionalnih i bezbednosnih interesa.

Čak se i MMF diskretno uključuje u ovaj rat protiv Kine. Države koje se nalaze na Putu svile i koje pozajmljuju novac od Kine za infrastrukturne projekte na tom putu, upozorene su da su inostrani krediti veoma opasni po ekonomsku stabilnost i po platni bilans. MMF je 2018. najednom „otkrio“ da su inostrani krediti veoma opasni i da mogu uvesti države u dužničko ropstvo… onda kada se krediti uzimaju od Kineza.

Kina danas radi ono što su zapadne sile radile decenijama unazad. Razlika je samo u tome što Kina svoj uticaj širi mnogo mekše i diskretnije, što nikome ne nameće svoj sistem vrednosti i ne meša se u unutrašnju politiku država koje kreditira. Ne manje važno, Kina pokazuje i (nešto) više razumevanja za ekonomske interese manjih država.

Zapad se prvi put u modernoj istoriji sukobljava sa protivnikom koji mu je dorastao u svim elementima globalne geostrateške igre. Pri tome, i vreme radi u korist strpljive Kine. Otud, „majka svih bitaka“ nije ona između Zapada i Rusije, već ona između Zapada i Kine.

Kako će u konačnici izgledati taj rat ostaje da vidimo. U ovoj ranoj fazi ekonomski rat će se dodatno pojačavati. Ali globalna ekonomska međuzavisnost je otišla predaleko, pa mere uperene protiv Kine bi se mogle vratiti kao bumerang i naneti ogromne štete i globalnoj ekonomiji i zapadnim interesima.

Istorija nas uči da smena na vrhu piramide moći nikada nije bila miroljubiva i da je ta vrsta tektonskih promena uvek bila praćena velikim ratovima. Istorija nas uči i da su ekonomski razlozi u korenu svih velikih ratova i da u takvim sukobima razuma nema, ima samo krvi. Nažalost, istorija nas uči i da nas istorija ničemu ne uči.

default

Rusija je spremna da počne rat sa Izraelom kako bi vratili Golansku visoravan u ime sirijskog predsednika Bašara al Asada.

Od 1967. godine, kada je Izrael okupirao Golansku visoravan, Sirija je izrazila svoju odlučnost da je vrati, a sada ima punu podršku ruskih vlasti, piše awdnews.

Kako navodi Vikipedija, međunarodno priznata kao sirijska teritorija, Golanska visoravan je okupirana i u posedu Izraela od 1967. godine. Međutim, međunarodna zajednica obacuje izraelsko zauzimanje teritorije i smatra je suverenom sirijskom teritorijom.

Dakle, pravno gledano, Golanska visoravan još uvek pripada Siriji.

Ali po biblijskim zapisima ona pripada Izraelu.

Biće borbe oko nje, ali ovaj put će Rusija biti uključena i zapisi iz Svetog pisma će biti ispunjeni.

Ali, tu je sada novi obrt u situaciji, pronašli su velika nalazišta nafte na Golanskoj visoravni i ova zemlja je sada postala veoma vredna i Sirija će je želeti nazad.

Sirijska vlada je izgubila mnogo teritorije od terorista i pobunjenika al ih sada sa saveznicima vraća. Rusija je legalno uz pristanak sirijskog parlamenta ušla u rat da povrati ovu zemlju.

Sirija je prilično uništena i biće potrebno mnogo novca za obnovu zemlje, a velika nalazišta nafte u Golanskoj visoravni vrede milijarde dolara i mogu biti od velike pomoći. Sirija će to definitivno želeti nazad jer je legalno, po međunarodnoj zajednici, iaonako njihovo.

Problem je, Izrael neće odustati od Golanske visoravni.

Nakon što Rusija i kompanije očiste ISIS iz Sirije, sve što Asad treba da uradi je da kaže: “Kad smo kod toga, hajde da povratimo i Golansku visoravan.“

Iran, Hezbolah, Sudan, Libija, Turska i ostali bi samo uskakali da pomognu da se Izrael istera iz Golanske visoravni.

A međunarodna zajednica koja kaže da ona pripada Siriji, mora podržati Siriju u ovome.

To ne izgleda dobro po Izrael.

Ipak, Sveto pismo će biti ispunjeno i biće onako kao što je Gospod rekao da će biti.

U spisima starog zaveta, Golanska visoravan je bila poznata kao Bašan.

Sada, za vas koji čitate ovo, a niste upoznati sa Svetim pismom, postoji proročanstvo u Jezekilj poglavljima 38 i 39 koji nam govore o toj predstojećoj bici u Golanskoj visoravni.

Šta je to kod motela što ih čini tako jezivim? Da li je to neka zaostavština Hičkokovog psiha da nas je strah od jeftinih hotela pored puta, ili se nešto drugo tu dešava?

Pa, pogledajte malo bliže u ovu fotografiju, da mi možete da primetite šta je to što je toliko uznemirujuće na njoj?



Ako ste primetili sobu sa desne strane koja izgleda kao da je krv razmazana po zidovima, to znači da možda imate instinkt koji vam je potreban za preživljavanje ovde.

Pa, korisnici Redita nisu ovde stavili tačku, posebno ovaj koji je imao fotografiju istog motela, i ako je pomalo drugačije, isto tako je jezivo.

Svako normalan zna da je čuvanje i organizovanje kolekcije boca sa mokraćom skoro isto kao držanje glave u zamrzivaču.

Korisnik Redita koji je napravio ove jezive slike dobio je jedan racionalni savet od drugog korisnika koji ga je podsetio da se krv pretvara u braon boju posle određenog vremena, tako da to verovatno nije bila prava krv ili je bila sveža, a u tom slučaju nije ni bitno jer je sada svakako prekasno da brine.

Fotografije su snimljene u gradu Amboj, u Kaliforniji, koja je očigledno prilično čudno mesto. Procenjuje se da samo četvoro ljudi žive u gradu duhova, a većina od 10 objekata su napušteni i propadaju.

Ono što je još čudnije. jeste motel Roj, koji je otvoren još 30-ih godina, ali sada je zatvoren jer nema vode za piće, ali je bizarno privlačio neke od velikih zvezda. Glumci Harison Ford i Entoni Hopkins potpisali su svoje fotografije u restoranu i posećivali su ovo mesto kad god su mogli. Ford je čak dolazio svojim avionom i sletao je na obližnji plac. Mrzimo da počinjemo neke teorije zavere, ali je poprilično očigledno da je ovo grad u kom je Ford sakrio "kovčeg zaveta" na kraju Indijane Džonsa.

Uvrnutost ovog grada je zapravo dobro poznata, uz veliki broj priča o duhovima o kojima se piše o tom mestu.

default

Paintbol za obične ljude sasvim normalna razonoda, ali ne i za Japance.

Naime, Japanci, igraju tematski peintbol, inspirisani balkanskom ratnom istorijom.Kako je fokus njihovog interesovanja odnos između Srbije i Hrvatske, glavni heroj za njih je Draža Mihajlović, sudeći po fotografijama koje su se pojavile na internetu.

Japanci ovaj scenario koriste da na kreativan način sprovedu 'tim bilding'. Izgubljena strana plaća ceh za saki i čaj u obližnjoj kafani, dok svi prepričavaju dogodovštine tokom bitke.

Strana 1 od 7

Novosti dana Politika Ekspres 

Ekspres Politika predstavlja online magazin sa osvrtom na dnevno političku situaciju u Srbiji i svetu. Ovaj online news portal nije ni u kakvoj vezi sa kompanijom Politika AD koja se bavi izdavanjem magazina: Bazar, Politikin Zabavnik, Ilustrovana Politika, Viva, Svet kompjutera, Mali Politikin Zabavnik, Enigmatika i Razbibriga, kao i dnevnih novina Politika i Sportski žurnal, a koje izlaze pod firmom Politika novine i magazin. Politika Ekspres Online predstavlja poslednji pravi tabloid u Srbiji koji se nalazi među TOP 50 najčitanijih sajtova u Srbiji

Go to top