Planeta

Planeta (267)

Krajem prošle godine javnost u Srbiji šokirana je vešću da je mlada Srpkinja Aleksija Vračar (24) uhapšena u Australiji zbog sumnja da je povezana sa švercom narkotika vrednih oko 300 miliona evra! Prilikom pretresa njenog stana pronađeno je još droge, oružja i novca.

Njen sunovrat počeo je kada je granična policija zaustavila pošiljku čili sosa koja je putovala u Australiju. U skladištu gde je roba odložena, u 768 konzervi ovog proizvoda, usmesto sosa, policajci su pronašli 400 kilograma smese za koju je forenzičkim testiranjem utvrđeno da je reč o drogi metamfetamin!

Međutim, istražitelji nisu odmah zaplenili ovu drogu, već su pustili da pošiljka nastavi svoj put ikako bi ih odvela do primalaca. Tako je i bilo.

Policija je na radaru imala četvoricu muškaraca čiji identiteti nisu objavljivani u tamošnjim medijima, ali je poznato da je jedan od njih osumnjičen za razvoz droge, dvojica su uhapšena ispred hotela, a u njihovom apartmanu pronađene su 34 kutije sa flašicama čili sosa i četiri telefona. Četvrti mukarac uhapšen je zbog korišćenja lažnih dokumenata.

Nastavljajući dalje svoj put, pozamašni teret droge trebalo je da stigne na adresu firme koja je registrovana upravo na Aleksiju Vračar.

Pištolji, MDMA, kanabis...

Ispitujući preduzeće koje se vodilo na Srpkinju, istražitelji su došli do saznanja da je ona otvorena falsifikovanim dokumentima, zbog čega su želeli da razgovaraju sa Aleksijom. Zakucali su na njena vrata, a u njenom stanu imali su šta i da vide...

- Utvrđeno je da je ona, na osnovu falsifikovanih dokumenata, otvorila čak četiri firme za uvoz i na taj način olakšala promet droge s jednog na drugi kontinent - pisali su australijski mediji.

Pronašli su više od 640.000 dolara, jednu skraćenu pušku, dva poluautomatska pištolja, SIM kartice, telefone, vagicu za precizno merenje i mašinu za brojanje novca. Osim toga, policajci su našli i dva kilograma droge MDMA, 264 kilograma kokaina i 337 kilograma kanabisa. Ulična vrednost zaplenjene droge procenjena je na 200.000 dolara.

Suđenje Aleksiji Vračar počelo je u januaru ove godine, ali joj se, makar zasad, na teret ne stavlja šverc droge. Tamošnji mediji su pisali da je pponudila kauciju, ali da je sud to odbio. Pored Aleksije, za krijumčarenje narkotika optužena su još četvorica muškaraca od 30, 34, 36 i 45 godina.

Iskoristio je dečko?

Da li je Aleksija zaista direktno bila upletena u šverc droge, te da li je svesno otvorila firmu da bi pokrila pošiljku, utvrdiće se na suđenju koje je protiv nje počelo u januaru. Međutim, u pojedinim medijima pojavile su se informacije o tome da je Srpkinja izmanipulisana, to jest da ju je u prljavi posao uvukao dečko.

Rasprave oko ovoga povele su se i na njenom Fejsbuk profilu, gde su ljudi koji je poznaju ali i potpuni stranci napravili pravu malu debatu oko toga.

Fotografije sa srpskom zastavom

Aleksija je na društvenim mrežama, kad god joj se pružila prilika, naglašavala i isticala svoje srpsko poreklo, a inače, rođena je u Banjaluci. Pisala je statuse na srpskom, a neretko se fotografisala i sa srpskom zastavom i pravoslavnim krstom oko vrata. Postavljala je snimke i sa srpskih veselja, gde je igrala i pevala domaće pesme.

Trudnu muslimanku Ranu Elasmar (31) brutalno je napao Stipe Lozina (43) u kafiću u Sidneju. 

Rana, koja je inače u 38. nedelji trudnoće, večerala je s prijateljicama kada ju je napao nasilnik, za koga se pretpostavlja da je hrvatskog porekla. Lozina je, kako se vidi na snimku nadzornih kamera, mirno prišao, nešto pričao, a potom pesnicama prebio ženu. Udario ju je u glavu oko 14 puta.

Pre batina ju je vređao na nacionalnoj i verskoj osnovi.

"Vikao je da su muslimani silovali njegovu majku", ispričala je.

Kako je naveo Ranin muž, ona slabo izlazi, ali kada su je prijateljice pozvale, odlučila da se vidi sa njima, dok je on ostao kod kuće da čuva decu. Lozina je zatražio od sudije da ga pusti na slobodu uz kauciju, ali je to odbijeno. Pred sudom bi trebalo da se pojavi 5. decembra, a do tada će ostati iza rešetaka. Lozina već ima podebeo kriminalni dosije, kako navodi australijska policija.

Povređena trudnica je u međuvremenu puštena iz bolnice, ali ima veliki broj modrica.

Ukrajinka Nina Rudčenko (57) preživela je pravi užas kada su je u Poltavi napale pijane komšije, inače dva brata.

Muškarci starosti 27 i 30 godina upali su u njenu kuću, tukli je bejzbol palicom i mučili dok se nije onesvestila. Potom su je odvukli do groblja, polili je vodom po licu da je probude, naterali da iskopa raku i rekli joj da legne unutra.

Tada su krenuli da je zatrpavaju zemljom, a ona je šakama pokušavala da zadrži mali džep vazduha

"Smejali su se i pričali kako će mi pobiti porodicu. Kada su završili upitali su se da li sam mrtva i otišli", ispričala je Nina.

Spasla, kako kaže, jer je grob bio izuzetno plitak pa je uspela da izađe i dopuzi do kuće gde je odmah izgubila svest.

Sledećeg jutra na podu ju je našla sestra Ljudmila Gura.

"Krv i modrice su joj bili preko celog lica. Bilo je crno i otečeno, jedva sam je prepoznala", priseća se Ljudmila. Žrtva je odmah prebačena u bolnicu, a prema nalazima hirurga Oleksandra Klimčuka, imala je potres mozga, prelome vilice i nosa, dok joj je celo telo bilo u modricama.

Osumnjičeni za pokušaj ubistva su uhapšeni i pokrenuta je istraga. Na saslušanju su pričali kako su bili pod dejstvom alkohola.

Ako budu proglašeni krivim, braću čeka do 10 godina zatvora.

Navodno, sve je počelo zbog psa. Komšije tvrde da im je Nina uzela psa, ali negiraju da su je mučili, u šta ostali meštani tog kraja ne veruju.

Aleksandar (13), ruski dečak, priznao je policiji da je nožem do smrti izbo svog 7-godišnjeg brata, u napadu besa pošto je izgubio u video igrici na mobilnom telefonu. 

On je, kako je ispričao inspektorima, prvo rasturio celu kuću zbog poraza u igrici, a onda je pronašao brata i ubio ga, iz straha da ovaj ne kaže mami šta se desilo. 

Mama dečaka, Olga (32) ostavila ih je da spavaju u kući u Dudinki u Krasnojarskom kraju u Rusiji 23. aprila, kako bi odvela svoju 6-mesečnu ćerku kod svoje mame. 

Aleksandar se probudio i počeo da igra video igricu na telefonu, i dobio je napad besa kad je izgubio. 

On je tada počeo da udara nameštaj i prevrće sve po kući, da bi na kraju polomio i telefon. 

Mlađi brat, čije ime nije objavljeno, probudio se od buke i sakrio se od Aleksandra u kuhinji. 

Tinejdžer se navodno uplašio da će njegov brat svima ispričati šta se desilo u kući, i u napadu besa uzeo je nož i izbo 7-godišnjaka 15 puta. Dečak je umro na licu mesta. 

Majka Olga je pozvala policiju čim je videla šta se desilo. 

U policiji je Aleksandar priznao ubistvo, i rekao da je mislio da će drugovi da ga ismevaju jer je izgubio na najlakšem nivou u igrici. 

Procenjuje se da 200.000 ljudi u Hongkongu živi u veličine 15 metara kvadratnih, a u njima je nemoguće držati socijalnu distancu

Lum Čai ima 45 godina i pre pandemije je, kako je rekao iz svog više nego skromnog smeštaja, odlazio u grad kako bi izbegao komšije, ali je sada to nemoguće.

Reč je o minijaturnim stanovima, veličine sanduka, koje su UN već nazvale "uvredom za ljudsko dostojanstvo".

U pitanju su prostorije u kojima ima dovoljno mesta jedino za krevet i nešto odeće, a komšija je već na manje od pola metra od njega.

Kupatila u takozvanim "stanovima-kavezima" su zajednička, a kuhinje često nema, postoje samo utičnice za rešo.

Stanovi su izdeljeni jedino improvizovanim ili pregradnim zidovima.

Lum stanarinu plaća 232 dolara, a živi u stanu sa još 10 osoba.

Hongkong je poznat kao grad bankara, ali se u njemu najviše primećuje razlika među društvenim klasama.

Jedan je od najgušće naseljenih gradova na svetu sa 6.544 stanovnika po kvadratnom kilometru.

Epidemija je uticala da se te razlike još prodube, pa su mnogi koji žive u "stanovima-kavezima" ostali bez smeštaja, jer nisu mogli da plaćaju stanarinu.

Prema poslednjim podacima u Hongkongu je zabeleženo 1.038 slučajeva zaraze korona virusom, a umrlih je četvoro.

U gradu su na snazi restriktivne mere zbog širenja virusa, koje su produžene na prvu nedelju maja.

Zabranjena je proslava Praznika rada, a nejasno je da li će biti otkazani svi skupovi u junu i julu.

Ministarka zdravlja Sofia Čan rekla je da će društvo morati da se navikne na restriktivne mere, jer će to postati normalnost.

Lider Severne Koreje Kim Džong Un poslednji put viđen je na javnom događaju 11. aprila. Svetski mediji, koji se pozivaju na različite izvore, ovih dana bruje o razlozima Kimovog nestanka iz javnosti – teškoj bolesti, smrti posle operacije srca i pokušaju da se sakrije od pandemije virusa korona.

Američki tabloid "Njujork post", pozivajući se na jednog od rukovodilaca televizije HKSTV iz Hongkonga, piše da je Kim Džong UN – preminuo. Tu informaciju su navodno dobili od "veoma pouzdanog izvora".

"Internešnal biznis tajms" precizira da je potpredsednica HKSTV objavila na kineskoj društvenoj mreži "Veibo" saopštenje o smrti severnokorejskog lidera, gde je prati 15 miliona ljudi.

Njeni pratioci ne samo da aktivno dele objavu, nego i fotografiju na kome se navodno Kim Džong Un nalati u staklenom kovdžegu.

Sa druge strane, japanski list "Šukan Gendai" obaveštava da je seernokorejski lider živ, ali da se nalazi u "vegetativnom stanju" nakon operacije srca. List je objavio i priču kineskog stručnjaka, koji je navodno saznao od severnokorejskih lekara da se Kim Džong Un početkom aprila "uhvatio za grudi i pao".

Dok se još uvek ne zna šta se desilo sa liderom Severne Koreje društvenim mrežama počela je da se širi fotografija na kojoj se navodno nalazi mrtav Kim Džong Un, ali za sada nema potvrde da li je slika autentična ili je u pitanju montaža.

Zapadni mediji su prenosili da je u Severnu Koreju otputovao tim lekara i zvaničnika iz Kine kao „savetnici“. Južnokorejska agecija Jonhap pretpostavlja da se Kim Džong Un nalati u gradu Vonsan na istoku zemlje, kako bi se spasao od virusa korona.

Međutim, važno je istaći da nijedno od navedenih saopštenja nije dobilo zvaničnu potvrdu. Predsednik Korejske asocijacije prijateljstva Alehandro Kao de benos na Tviteru je opovrgao informacije o smrti severnokorejskog lidera.

- To je zvanična vest. Informacije da je naš maršal Kim Džong Un u teškom zdravstvenom stanju su lažne i zlonamerne - napisao je on.

Sa druge strane, severnokorejska državna agencija CTAK ne izveštava o zdravlju lidera svoje zemlje. Umesto toga, mediji su fokusirani na temu obeležavanja 88. godišnjice od osnivanja vojske u zemlji.

Prema pisanju svetskih medija, Kim Džong Un se poslednji put pojavio u javnosti 11. aprila na zasedanju Politbiroa vladajuće Radničke partije Koreje.

Lider Severne Koreje Kim Džong Un, na iznenađenje javnosti, propustio je proslavu rođendana svog dede 15. aprila, kojoj je prisustvovao svake godine od dolaska na vlast 2011. godine.

Četiri muškarca optužena za silovanje, ubistvo i spaljivanje leša veterinarke čiji se skuter pokvario, ubijeni su u Indiji. Policija kaže da su muškarce odveli na mesto zločina kada su oni pokušali da pobegnu.

Muškarci su pokušali bezuspešno da otmu oružje policajcima, a potom su likvidirani. Narod je proslavio pobedu policijaca obasipajući ih cvećem dok su proslavljali likvidaciju bande silovatelja.

Muškarci, koji su bili u pritvoru nedelju dana, upucani su rano jutros, dok su pokušavali da pobegnu tokom obilaska mesta zločina i rekonstrukcije istog u južnoindijskom gradu Hajderabadu, saopštila je policija.

- Ubijeni su u unakrsnoj vatri, kada su pokušali da izvuku oružje iz ruku čuvara, koji su ih upucali - rekao je za AFP zamenik komesara policije Prakaš Redi.

Četvorica ubijenih optužena su za silovanje, ubistvo i spaljivanje tela devojke, 27-godišnje veterinarke, koja je u novembru parkirala svoj skuter na prometnoj magistrali.

Muškarci su skinuli gumu sa njenog skutera i odveli je na parking kamiona uz obećanje da će popraviti skuter, navodi policija. Oni su je potom silovali i ubili pre nego što su zapalili telo ispod izolovanog mosta.

Žena, koja se ne može imenovati iz pravnih razloga, pozvala je sestru obavestivši je da se plaši muškaraca koji su joj ponudili pomoć pre nego što joj se telefon isključio.

Slučaj je izazvao široke demonstracije i pozive na brzu i oštru pravdu, pri čemu su društvene mreže preplavili zahtevi da se oni kazne smrću. Ubrzo nakon hapšenja stotine demonstranata su takođe pokušale da napadnu policijsku stanicu u Hajderabadu, gde su bila četvorica optuženih.

Na jednoj od demonstracija u Delhiju, neke žene su držale mačeve, dok je u parlamentu jedan poslanik pozvao muškarce da linčuju silovatelje, a drugi da se silovatelji kastriraju.

Nekoliko stotina ljudi pojurilo je u petak na mesto likvidacije muškaraca, bacajući petarde da proslave i obasipajući policiju cvetnim laticama.

Sestra žrtve takođe je pozdravila ubistva.

- Srećna sam što su četvorica optuženih ubijena u jednom cugu. Ovaj incident će biti primer. Zahvaljujem se policiji i medijima na podršci - izjavila je sestra nesrećne devojke za lokalnu televizijsku stanicu.

Bilo je i drugih izveštaja o ljudima koji su proslavili likvidaciju silovatelja iz više delova zemlje.

Međutim, aktivisti za prava optužili su vladu da koristi "proizvoljno nasilje" kako bi izbegla odgovornost.

Policija u Indiji često je optuživana da koristi vanpravna ubistva kako bi zaobišla sudski postupak, često kroz zataškavanje neupadljivih istraga ili kroz ublažavanje besa javnosti.

- To je apsolutno neprihvatljivo - rekla je advokat i aktivistkinja Vrinda Grover za AFP.

- Mora postojati odgovornost policije. Umesto istrage i krivičnog gonjenja država čini ubistva kako bi odvratila pažnju javnosti i izbegla odgovornost - rekla je ona.

U Indiji je tokom 2017. prijavljeno više od 33.000 silovanja, prema poslednjim vladinim podacima, ali ogroman broj ih se i dalje prijavljuje, kažu stručnjaci.

U isto vreme, veliki je zaostatak sa sudskim slučajeva u izuzetno neefikasnom indijskom krivičnom pravosuđu što znači da mnoge žrtve godinama čekaju da njihovi napadači budu osuđeni.

Kina je stavila grad od 10 miliona "pod katanac" kako bi suzbila novu epidemiju koronavirusa nakon što se student koji se vratio iz Njujorka "zarazio više od 70 ljudi".

Veliki kineski grad Harbin usvojio je drakonske karantinske mere protiv koronavirusa nakon što je otkrivena nova epidemija, javlja "Dejli mejl".

Više od 70 ljudi je zaraženo, a preko 4.000 je testirano u Harbinu, a veruje se da je virus 'uvezao' u grad student koji se vratio iz Njujorka.

Zvaničnici su zabranili okupljanja i naložili zajednicama da pažljivo prate nelokalne posetioce i vozila u gradu od oko 10 miliona.

Postavljeni su kontrolni punktovi na aerodromu i železničkim stanicama kako bi se pregledali oni koji dolaze odasvud.

Vest stiže nakon što je Kina objavila da su u Vuhanu, bivšem centru pandemije, ostala samo dva kritično bolesna pacijenta.

Harbin, glavni grad provincije Heilođijang na severoistoku Kine, suočio se sa onim što je sada najveća epidemija koronavirusa u zemlji.

Vlada je juče objavila direktivu kojom je navodila dalja ograničenja za stanovnike, posetioce i ulazni saobraćaj.

Pre ulaska u bilo koji javni objekat i stambene komplekse, ljudi moraju da koriste zdravstvenu aplikaciju koju je odobrila vlada da bi dokazali da nemaju virus, da im se temperatura uzima i da nose masku za lice, ističe se u obaveštenju.

Stanovnici moraju da slede mere socijalne distance. Venčanja, sahrane, javni nastupi i konferencije su zabranjeni.

Svi potvrđeni, sumnjivi, asimptomatski slučajevi i njihovi bliski kontakti biće stavljeni u strog karantin. Sve njihove komšije u istoj zgradi moraju da budu izolovane kod kuće dve nedelje, uz neprekidni nadzor.

Asimptomatski slučajevi su oni koji nose virus, ali ne pokazuju simptome. I dalje mogu da šire virus na druge.

Svako ko je u kućnom karantinu mora da prođe dva ispitivanja nukleinske kiseline kojima se otkriva koronavirus i jedan test antitela koji pokazuje da li je osoba imala virus u prošlosti.

Harbin, najveći grad Heilonđijanga, već je naredio izolaciju za one koji stižu izvan Kine ili ključnih područja epidemije.

Gradska vlada saopštila je da je ovog meseca naredila 28 dana karantina za sve dolaske iz inostranstva, sa dva ispitivanja nukleinske kiseline i testom na antitela za svakog.

Heilonđijang je bio na vrhu napora Kine da identifikuje zaražene građane koji stižu iz Rusije, sa kojima deli granicu, kako bi suzbila širenje virusa.

Američki investitor i milijarder Džordž Soroš smatra da Evropska unija u cilju borbe protiv kovida 19 i oporavka od posledice pandemije treba da preduzme mere kakve se obično preduzimaju samo izuzetno u kriznim vremenima, a koje podrazumevaju izdavanje i prodaju obveznica bez roka dospeća za koje nije potrebno otplaćivati njihovu nominalnu vrednost.

Prema njegovim rečima, na predstojećem samitu Evropske unije 23. aprila rešavanje ovog pitanja treba da postane prioritetan zadatak.

Prethodno je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen objavila da će Evropi trebati oko 1 bilion evra za borbu protiv pandemije kovida 19. Ovaj novac se može usmeriti na stvaranje evropskog Fonda za oporavak, ali se postavlja pitanje odakle dobiti ovu sumu.

EU je prvi put prinuđena da se bori protiv virusa koji ne samo da ugrožava živote građana, već i sam opstanak Unije. Ako države-članice počnu da štite nacionalne granice čak i od svojih partnera-članica EU, to bi uništilo sam princip solidarnosti, na kom je i izgrađena Unija.

Umesto toga, Evropa mora da pribegne hitnim merama kako bi se izborila s vanrednom situacijom koja je zadesila sve članice EU. Pri izdavanju obveznica bez roka dospeća treba računati na političku podršku tog koraka, što je Evropska centralna banka (ECB) već i uradila ukinuvši sva ograničenja u svom programu kupovine obveznica.

Obveznice bez roka dospeća imaju tri dodatne prednosti.

Prva prednost je što nikada neće biti otplaćene, što je iznenađujuće lak finansijski teret za EU, bez obzira na značajnu finansijsku moć koju EU može da mobiliše. Štaviše, EU neće morati da ih refinansira kada dođe do roka otplate, plaća amortizacione stavke ili čak izdvoji novac za njihovo eventualno izmirivanje.

Sve što Evropska unija treba da uradi, jeste da redovno plaća kamatu na obveznice. Obveznice bez roka dospeća u iznosu od jednog biliona evra sa kuponom od 0,5 odsto koštaće budžet EU ukupno pet milijardi evra godišnje — manje od tri odsto budžeta za 2020. godinu.

Druga prednost se najviše odnosi na tehnički plan, ali ništa manje vredan i važan. Tržište neće moći da apsorbuje ovu vrstu obveznica od jednog biliona evra istovremeno, pa Evropska unija može da izda ove obveznice u etapama.

Treća prednost sastoji se u tome što će obveznice bez roka dospeća koje bi emitovala EU postati veoma atraktivna akiva u programu kupovine obligacija Evropske centralne banke. Rok otplate ovih obligacija je uvek isti, a ECB neće morati da rebalansira svoj portfelj.

EU neće morati da stvara novi mehanizam ili strukturu za izdavanje obveznica, jer je već ranije emitovala obveznice.

Prihode bi trebalo iskoristiti za investicije i grantove usmerene na suzbijanje pandemije.

Evropska komisija će usmeravati sredstva direktno ili preko država-članica i drugih institucija, koje neposredno učestvuju u borbi protiv pandemije kovid-19.

Poremećaji u vezi sa pandemijom biće privremeni, ali samo ako evropski lideri preduzmu hitne mere kako bi se izbegla dugoročna šteta po EU. Zbog toga je EU toliko potreban Fond za oporavak, a finansiranje obveznicama bez roka dospeća je najlakši, najbrži i najekonomičniji način za njegovo stvaranje.

Izvesno je da će emitovanje obveznica bez roka dospeća, naročito u ovoj vrednosti, za EU biti nesvakidašnji korak, iako su neke države u prošlosti više puta koristile ovu vrstu obveznica. Najpoznatiji primer je Velika Britanija, koja je iskoristila konsolidovane obveznice za finansiranje napoleonovskih ratova i vojne obveznice za finansiranje Prvog svetskog rata. Ovim obveznicama u Londonu se trgovalo do 2015. godine, kada su i bile otplaćene.

Pored toga, Kongres Sjedinjenih Američkih Država je 1870. godine dozvolio američkom Ministarstvu finansija da emituje trajne obveznice koje su i izdate narednih godina.

U Holandiji, na primer, postoje tri vrste obveznica, a jedna od njih su — stalne obveznice (Lijfrenten), za koje se kamata plaća tokom celog života kupca. Isplata nominalne vrednosti prestaje da važi smrću vlasnika.

Jednom su zapitali Njutna: “Kako je moguće da tela mrtvih, odavno raspadnuta, ponovo postanu tela svojih duša?”

Na to je naučnik pomešao gvozdene opiljke sa zemljom i upitao svoje sagovornike: “Ko može da izdvoji iz prašine i sastavi ove gvozdene opiljke?”

Odgovor nije dobio.

Onda je Njutn uzeo magnet i prineo ga mešavini. Nastalo je komešanje čestica. Opiljci gvožđa počeli su se hvatati za magnet i jedni za druge.

U prašini nije ostalo ni molekula gvožđa.

Tada Njutn reče prisutnima: “Onaj, koji je ovoliku silu dao mrtvom kamenu, zar On ne može dati takvu moć našim dušama kada bude trebalo da se obuku u svoja proslavljena tela.”

Strana 1 od 20

Preporuka za čitanje

Novosti dana Politika Ekspres 

Ekspres Politika predstavlja online magazin sa osvrtom na dnevno političku situaciju u Srbiji i svetu. Ovaj online news portal nije ni u kakvoj vezi sa kompanijom Politika AD koja se bavi izdavanjem magazina: Bazar, Politikin Zabavnik, Ilustrovana Politika, Viva, Svet kompjutera, Mali Politikin Zabavnik, Enigmatika i Razbibriga, kao i dnevnih novina Politika i Sportski žurnal, a koje izlaze pod firmom Politika novine i magazin. Politika Ekspres Online predstavlja poslednji pravi tabloid u Srbiji koji se nalazi među TOP 50 najčitanijih sajtova u Srbiji