MISTERIJA ČAUŠESKU: Da li je zaista streljan u Trgovištu ili je pobegao sa svojim bogatstvom preko Srbije u Južnu Ameriku?

Epilog svi vrlo dobro znate: Nikolaje Čaušesku - brutalni diktator Socijalističke Republike Rumunije, čovek zbog koga je njegova zemlja tokom osamdesetih godina prošlog veka pretvorena u ekonomsku pustinju u kojoj su ljudi umirali od gladi, tiranin zbog koga je narod ove države živeo u nezamislivoj bedi i siromaštvu - svrgnut je u krvavoj revoluciji, stavljen na optuženičku klupu i nakon sat vremena suđenja odveden pred streljački vod koji je njemu i njegovoj supruzi Eleni oduzeo život rafalima iz kalašnjikova.

Nikolae je uporno sklapao prijateljstva sa velikim i moćnim državama, prikazujući Rumuniju kao savršenu zemlju koja stalno napreduje. Ipak, on je doskočio tom problemu – naredio je da se najveći deo proizvoda izvozi pa u radnjama nije bilo ni osnovnih namirnica. Da bi slika koja se prikazuje stranim zemljama bila uglancana, kamera ga je često pratila kroz prepune samoposluge.

Čaušesku je u početku bio popularan lider, prvenstveno zbog vođenja nezavisne spoljnje politike zemlje, uprkos dominaciji politike SSSR-a u Rumuniji. Iako je SSSR bio vrlo tolerantan prema Čaušeskuovoj neposlušnosti, zbog ovakve politike Rumunija je imala status „crne ovce“ u Istočnom bloku.

Godine 1966. Čaušesku je zabranio kontracepciju i namerne pobačaje, a uvedene su i druge mere radi povećanja prirodnog priraštaja. Istovremeno, zbog rastućeg broja razvoda, vlasti su maksimalno zakomplikovale proceduru rastave - brak se mogao poništiti samo u izuzetnim slučajevima. Do kraja šestdesetih povećan broj stanovnika pratilo je rastuće siromaštvo i sve veći broj beskućnika i dece siročadi u urbanim oblastima. Ovo je, u kombinaciji sa nekontrolisanim napuštanjem dece, doprinelo epidemiji Side krajem osamdesetih. Stvari je još više pogoršalo uporno odbijanje režima da prizna postojanje bolesti i omogući sprovođenje HIV testova.

Uskoro je počelo racionisanje za hleb, mleko, ulje, šešer i meso; na Čaušeskovljevu inicijativu pokrenut je "Program racionalne prehrane" koji je bio "naučni plan" za ograničenje broja kalorija koje Rumuni unose u sebe, pošto je vlast tvrdila da Rumuni jedu previše. Time je pokušano da se broj kalorija dnevno smanji na 2.800-3.000.

Struja je gašena građanstvu da bi bila prodavana u inostranstvu; centralno grejanje je obustavljano bez obzira na težinu zimskog temperaturnog minusa što je hladne mesece učinilo nepodnošljivim, a topla voda je puštana u većinu domova samo jedan dan u nedelji.

Struja je gašena čak i bolnicama, pa je tako u zimu 1983. godine dvanaestak beba u inkubatorima umrlo zbog nenajavljene restrikcije. Ulično osvetljenje je takođe gašeno i svođeno na puki minimum. 1985. godine prestale su da rade sve regionalne radio stanice, a televizija je svedena na jedan kanal koji emituje program od dva do tri časa dnevno: sve da bi se uštedelo na energiji. Vlasnici privatnih automobila imali su pravo samo na 30 litara goriva mesečno, a državni mediji su apelovali na seljake da se sa traktora i kamiona vrate na korišćenje konja i kočija.

Sve ovo što smo naveli nije ga međutim sprečilo da nastavi da lično živi u bogatstvu, niti ga je sprečilo da bez ikakve konsultacije sa narodom počne da gradi Kuću naroda, koja se danas zove Palata parlamenta: najskuplju građevinu u istoriji sveta zbog koje je srušena četvrtina starog jezgra Bukurešta i na koju je u drugoj polovini osamdesetih otpadalo 70 odsto rumunskog BDP.

Spremao se veliki miting 21. decembra koji su državni mediji predstavili kao „spontani pokret podrške Čaušeskuu“. Zbunjeni Čaušesku dok mu okupljeni građani zvižde, ostaće jedna od karakterističnih slika pada komunizma u istočnoj Evropi. Zapanjeni bračni par Čaušesku, u nemogućnosti da kontroliše masu, pobegao je u zgradu CK, gde su ostali do narednog dana. Usledio je masovan protest stanovnika Bukurešta koji su se okupili na Studentskom trgu i sukobili sa vojskom i policijom na barikadama.

Sutradan je još jednom pokušao da se obrati masi okupljenoj ispred CK, ali su ga u tome sprečili protestanti koji su provalili vrata zgrade, ovog puta neobezbeđena vojskom i policijom. Bračni par Čaušesku sa vrha zgrade pobegao je helikopterom, što će se pokazati kao pogrešna odluka, s obzirom da su kroz podzemne tunele mogli pobeći mnogo bezbednije. Dana 22. decembra 1989. Čaušesku je sa suprugom Elenom helikopterom pobegao iz Bukurešta, najpre u njegovu rezidenciju u Snagovu, a odatle u Trgovište, gde ih je uhvatila lokalna policija.

Navodno je streljan u Trgovištu. 

Međutim, postoji velika sumnja i misterija oko odlaska helikopterom. Ispod celog Bukurešta, bili su prokopani tuneli kojima su vrlo lako i brzo mogli pobeći daleko na sigurno mesto gde ih demonstranti nikada ne bi pronašli. Šta ih je nateralo da pobegnu helikopterom? 

Postoji legenda koja kaže da je Elena pobegla baš tim putevima, a da je Čaušesku sam pobegao u rezidenciju u Snagovu gde su bile spremljene njihove zamene. U celoj nemaštinini života rumunskih porodica, Nikolau je imao nekoliko svojih zamena čiju je decu i bližu rodbinu odveo u inostranstvo da se školuju i žive u bogatstvu. Te zamene su bile spremne i da umru ukoliko dođe do takve situacije. U Snagovu je došlo do zamene, a Čaušesku je u najstrožijoj tajnosti ostao u rezidenciji dok je helikopter sa zamenama krenuo ka Trgovištu gde su i streljani. 

Čaušesku je sa zlatnim polugama i najvrednijim umetničkim delima koje je ranije kupovao prvo trebao u tajnosti da krene ka Moldaviji. Taj put je bio bliži, ali ne i toliko siguran. Niko nije smeo da sazna za ovu prevaru, pa je u starom kamionu marke FAP i obučen u seljaka, krenuo ka Srbiji, gde su ga lokalni kriminalci prebacili dalje do Italije, a potom je avionom otišao u Južnu Ameriku. Kao potvrda ovoj sumnji ide i to da su svi navedeni lokalni klriminalci posle izvesnog vremena ubijeni u profesionalno izvršenim likvidacijama.

Misterija Čaušesku i dalje postoji. Da li je on zaista streljan u Trgovištu ili je sa svojim bogatsvom otišao daleko da nastavi život sa Elenom? 

Leave a comment

Make sure you enter all the required information, indicated by an asterisk (*). HTML code is not allowed.

Novosti dana Politika Ekspres 

Ekspres Politika predstavlja online magazin sa osvrtom na dnevno političku situaciju u Srbiji i svetu. Ovaj online news portal nije ni u kakvoj vezi sa kompanijom Politika AD koja se bavi izdavanjem magazina: Bazar, Politikin Zabavnik, Ilustrovana Politika, Viva, Svet kompjutera, Mali Politikin Zabavnik, Enigmatika i Razbibriga, kao i dnevnih novina Politika i Sportski žurnal, a koje izlaze pod firmom Politika novine i magazin. Politika Ekspres Online predstavlja poslednji pravi tabloid u Srbiji koji se nalazi među TOP 50 najčitanijih sajtova u Srbiji

Go to top