Planeta

Planeta (206)

Troipogodišnja Martina M., za koju se navodi da je državljanka Srbije, pronađena je mrtva u automobilu svog dede. Devojčica je, navodno, pre toga bila na dečjem rođendanu, a u kolima se igrala s drugim mališanima.

Kako navode italijanski mediji, majka je pronašla Martinu, pa je dete, koje je bilo bez svesti, hitno transportovano u bolnicu „San Đovani Bosko“.

- Utvrđeno je da porodica stanuje u nomadskom kampu. Devojčica je u bolnicu doneta mrtva i utvrđeno je da je najverovatnije preminula tri do četiri sata pre nego što ju je majka pronašla. Lekari su mogli samo da konstatuju njenu smrt i zabeleže da je na čelu imala ranu - navode mediji.

Zasad se proverava da li je devojčica povređena u igri, a dete je, navodno, bilo bez odeće.

- Rana je mogla nastati i od blažeg udarca ili pada. Postoji mogućnost da se onesvestila ili zaspala u automobilu i preminula usled toplotnog udara. Zanimljivo je da automobil nije bio zaključan kad je dete nađeno - prenosi italijanska štampa.

Kako su majka i ujak doveli Martinu u bolnicu, policija je po službenoj dužnosti ispitala ženu.

- Ona je navela da je devojčicu ostavila da se igra i da je ona nestala. Ispričala je da ju je tražila satima, sve dok je nije otkrila u kolima u nesvesti - navode mediji.

Kako prenose mediji, očekuje se da će obdukcija pokazati kako je tačno došlo do smrti troipogodišnjakinje. Dosadašnja istraga jasno je pokazala da dete sa sigurnošću nije zaboravljeno u automobilu.

- Porodica će za potrebe istrage morati da rekonstruiše popodne koje je prethodilo Martininoj smrti, kako bi se razjasnila ova misterija - kažu mediji.

Mediji navode i da su roditelji male Martine srpski imigranti koji su živeli u romskom kampu u blizini Napulja. U istragu je uključen i centar za socijalni rad koji je posećivao kamp u kom je devojčica živela.Pre desetak dana u Italiji je preminuo i Danijel Mitrović (15), koji je 40 dana pre toga polomio zglob. Majka pokojnog Danijela, Nataša Mitrović je iznela svoje sumnje da je tinejdžer nepropisno lečen. Obdukcija je pokazala da je umro od embolije pluća i tromba, što je roditeljima zasmetalo pošto je dečak 40 dana primao injekcije protiv zgrušavanja krvi.

Zbog satirične realnosti oko kandidatura i dodela Nobelove nagrade za mir, možda bi trebalo promeniti definiciju i uslove za njeno dobijanje. Najvažnija stavka novih propozicija glasila bi doslovno ovako – „Oni koji svakog dana umesto ‘dobro jutro’ kažu: ‘mrzim pse, Srbe i Ruse’, dobijaju Nobela bez odluke Komiteta, a nagrada im se šalje brzom poštom“.

Petru Porošenku život, ipak, nije čokolada. Ekonomija Ukrajine – čiji predsednik je postao na vanrednim izborima maja 2014. posle Evromajdana i svrgavanja Viktora Janukoviča – u konstantnom je padu, građanima nije ispunio obećanje o boljem životu, članstva u EU nema, NATO mu je koliko juče odložio pregovore o protivraketnoj odbrani…

Na sve to, nikako da preboli što nije dobio Nobelovu nagradu za mir. Za razliku od Baraka Obame koji je nagradu dobio unapred, pa ju je tek onda „opravdavao“, Porošenko se nadao priznanju na godišnjicu vlasti 2015. Međutim, opet se pokazalo da se „sirotinji ne da sitno samleti“.

Pritom, umesto polemike kako neko sa takvim rezultatima i delovanjem može uopšte da bude i kandidat za Nobelovu nagradu za mir, fabrikuje se teza prema kojoj su Rusi sprečili „mirotvorca“ Porošenka da dobije šta mu pripada, piše Nenad Zorić u svom tekstu za Sputnjik.

Alfrede, dobio si otkaz

Nobelova nagrada za mir je – neminovno moramo podsetiti zbog očiglednog degradiranja u poslednje vreme – priznanje za posebne zasluge na poljima spajanja naroda, razoružanja ili smanjenja svetskih ili regionalnih vojnih potencijala, političkog i drugog obrazovanja kao i održavanja mirovnih konferencija. Koje narode je spojio Petro Porošenko? Ne da nije razoružao, već opet svakodnevno dolaze vesti iz Donbasa o „kiši bombi“ i „klanici“. Zasluge ima, ali ne za mir. Nipošto.

Ili je možda Marti Ahtisari, dobitnik ove nagrade 2008, spojio neke narode, razoružao terorističke formacije, učinio Srbima na Kosmetu život dostojnim čoveka? Ne. Rešenja sukoba na Kosovu – obrazloženje koje je išlo uz priznanje finskom diplomati – nema ni devet godina posle, a nije ga bilo ni tad.

Menjaj propozicije, šta čekaš

Zbog satirične realnosti prilikom kandidatura i dodela Nobelove nagrade za mir, možda bi trebalo promeniti definiciju i uslove za njeno dobijanje, piše u tekstu za Sputnjik. „Dinamit je osnovni cilj i svrha“, pisalo bi u preambuli. „Koristiti ga na ljudima“, posebno bi bilo naglašeno.

Potom uslovi svih uslova: vojna industrija mora da radi nesmanjenom brzinom; bombardovanje je kao pranje zuba; osiromašenim uranijom gađati prvo one koji ne slušaju, a ako svi budu slušali, gađati i njih… Precizna pojašnjenja došla bi na kraju: ko prvi uperi prstom, taj se već nametnuo za prestižno priznanje; ko napravi veću nestabilnost, još veće su mu šanse da otputuje u Oslo.

Poseban izuzetak od novoustanovljenih pravila: „Oni koji svakog dana umesto ’dobro jutro‘ kažu: ’mrzim pse, Srbe i Ruse‘, dobijaju Nobela bez odluke Komiteta, a nagrada im se šalje brzom poštom“, piše u tekstu na portalu Sputnjik.

default

Komunalni radnici na Floridi iznenadili su se kad su saznali da je rupa koja se nedavno pojavila na putu zapravo tajni tunel koji vodi do banke.

Federalni agenti kažu da je tunel dug 45 metara i da vodi nedaleko od banke. Premda tunel nije iskopan do kraja i ne vodi direktno u zgradu, policijski službenici su zaključili da se radi o pokušaju pljačke.

Ovaj 'filmski' pokušaj završio je neslavno jer su istražitelji zapečatili rupu. U uski prolaz poslali su policijskog psa. Pronašli su samo blatnjave čizme, jedan generator, nekoliko električnih kablova i alat.

Specijalni agent Majkl D. Leverok je rekao da je prečnik rupe oko pola metra.

"Voleo bih da kažem da sam ovo video samo u filmovima, ali ni tamo tuneli nisu toliko uski", komentariše Leverok. Nije naznačeno koliko je dugo tunel bio tamo. Policijska istraga je još u toku.

default

Tek 20 godina od sankcija, Ambasada SAD u Beogradu je pozvala srpske firme čija su sredstva bila zarobljena u Americi da joj se jave. Sa isplatom onog što je ostalo počeli su krajem prošle godine. To je tek deo prvog čina ekonomskog genocida koji nad Srbijom traje od 1992, kaže ekonomista Zoran Vujović.

Trebalo je da prođe 18 godina pa da domaća naučna i stručna javnost ukaže da je NATO agresijom na Srbiju načinjen ekološki genocid. Ovih dana je ekonomista Zoran Vujović promovisao termin ekonomski genocid, kome je, po njegovom mišljenju, Srbija izložena još od 1992, kada su uvedene sankcije UN. Njihovo ukidanje nije, međutim, označilo i kraj ciljanom porobljavanju i pljačkanju Srbije.

Na pitanje Sputnjika čime obrazlaže tezu o ekonomskom genocidu, Vujović, koga je, dok je radio za naše firme, posao vodio od Iraka, preko Indije i Kine, do Kube, podseća da je prema deklaraciji UN genocid delimično ili potpuno uništenje jedne nacije. A to smišljeno pljačkanje i porobljavanje je, smatra on, upravo vodilo ka tome. Kada pogledamo šta se sve dešavalo od uvođenja sankcija Srbiji 1992. godine, taj ekonomski genocid je imao tri čina, kaže vršilac dužnosti predsednika Asocijacije malih i srednjih preduzeća i preduzetnika Srbije.

Prvim on smatra period od uvođenja sankcija, koje su dovele do blokade srpskih sredstava u inostranstvu i propadanja velikih privrednih sistema usled zabrane uvoza i izvoza, do NATO agresije. Samo na računima Jugobanke i Beobanke u Njujorku u momentu donošenja sankcija bilo je 450 miliona dolara od naših privrednih organizacija. Ta sredstva su zamrznuta, na njih, prema odluci, nije bilo kamate i trebalo je da budu vraćena jednoga dana. Amerikanci su, dodaje on, odmah napravili firmu koja će da brine o tim parama.

A brinuli su tako što su ih „okretali“ i bankari su izračunali da su za 25 godina sa minimalnom kamatom na 450 miliona dolara zaradili dve milijarde dolara. Sredstva su, kaže Vujović, počeli da vraćaju tek krajem prošle godine. Na pitanje zašto se toliko čekalo kada su sankcije UN ukinute 1996. godine, a one američke 2001, on kaže da je sve smišljeno tako da u stvari i ne budu vraćene.

Čekalo se da, prema očekivanjima, bankrotira ili promeni vlasnika najveći broj firmi i da se onemogući ceo postupak. Uz to, naše najveće banke su odmah posle 2000. gurnute u stečaj kako bi ceo bankarski sistem, a on je krvotok funkcionisanja jedne zemlje, bio ustupljen stranim bankama. Tek oktobra 2012. godine američka ambasada u Beogradu je objavila oglas u kome je pozvala sve srpske firme koje su imale sredstva na računima dve banke u Njujorku. Malobrojne, poput Energoprojekta i Progresa, imale su sve valjane papire i javile su se na taj oglas. Primera radi, Progres je imao glavnicu šest miliona dolara, oni su vratili dva, jer ostalo je pojedeno u Americi.

Zbog zabrane izvoza i uvoza su, nastavlja sagovornik Sputnjika, svi naši veliki sistemi, koji su zapošljavali stotine hiljada radnika, poput Železare u Smederevu, RTB Bor, Prve iskre u Bariču, Azotare u Pančevu, Petrohemije, jedan za drugim počeli da propadaju. Na listama zabranjenih, odnosno blokiranih, samo u SAD bila su imena 574 firme i 76 pojedinaca. Srbija je, kako kaže sagovornik Sputnjika, praktično bila u zatvoru. NATO agresija na Srbiju 1999. kao drugi čin ekonomskog genocida je, ističe Vujović, donela razaranja koja su pre svega odnela ljudske živote, a potom i uništila infrastrukturu i privredne objekte. To je, kako ističe, urađeno sa idejom porobljavanja.

„Kada razoriš jednu zemlju, ona da bi prehranila svoj narod mora da se zadužuje, mora da porušeno ponovo podigne. Mi ekonomisti smo došli do podataka da su direktni i indirektni troškovi oko 100 milijardi dolara. Kada to izrazimo u godine, vraćeni smo 36 do 40 godina unazad“, ističe prvi čovek Asocijacije malih i srednjih preduzeća. On, uz to ukazuje i na štetu koja je nemerljiva, a koja će još godinama dolaziti na naplatu zbog troškova lečenja našeg stanovništva koje sve više oboljeva od najtežih bolesti izazvanih uništenjem hemijskih postrojenja i korišćenjem municije sa osiromašenim uranijumom.

Pošto poslednjih godina intenzivno sarađuje sa Kubancima koji su poznati po vakcini protiv karcinoma pluća, ukazuje da smo pre 10 godina imali 3.500 obolelih godišnje, a prošle godine blizu 7.000. Trećim činom ekonomskog genocida Vujović smatra ono što je uradila vlast koja je došla nakon oktobarskih promena 2000. godine.

„Ti koji su nas bombardovali dobili su najkvalitetnije srpske kompanije koje nisu bombardovali — duvansku industriju, cementare, pivare… Sve visokoakumulativne grane koje su upravo otišle njima u ruke. Tu takođe treba imati u vidu i otimanje Kosova i Metohije sa svim njegovim prirodnim bogatstvima, rudom, telekomunikacijama. Sve što im je bilo interesantno opet se našlo u njihovim rukama“, kaže ovaj ekonomista.

Vujović smatra da je DOS-ova vlast donela nekoliko katastrofalnih odluka pod pritiskom Zapada. „Srbija je sve vreme sankcija imala ugovor sa Ruskom Federacijom za gas koji nam je nesmetano isporučivan. Mi smo plaćali jednu trećinu u robi, hrani, farmaceutskim proizvodima, odeći, obući. Drugu trećinu smo plaćali građevinskim radovima, a treća trećina plaćala se u efektivi, odnosno novcu.

Zvaničnici DOS-a odlaze u Moskvu i na čuđenje Rusa traže da se taj ugovor koji je radio beogradski Progres raskine“, navodi sagovornik Sputnjika i podseća da su Jumko, Simpo, Koštana… između 150 i 200 miliona dolara svake godine izvozili u Rusiju, na čemu je u tim našim firmama radilo desetine hiljada radnika. Ti ljudi su, kaže on, po raskidanju ugovora automatski ostali bez posla, firme su bankrotirale, a što je najgore — ostali smo bez povoljnog gasnog aranžmana. Po tom povlašćenom aranžmanu, njegova cena bila je 104 dolara za hiljadu kubika gasa, a po novom koji su sklopili 168 dolara, i to u potpunosti plaćanjem u novcu.

Nemerljiva je, kaže, šteta koju su naneli, kao i u slučaju ukidanja zakona o svojinskoj transformaciji iz 1997. godine koji je našim firmama omogućio pretvaranje u akcionarska društva. To su pojedine firme poput Hemofarma i Dijamanta učinile i time onemogućile da kasnije budu plen pljačkaških privatizacija. Ukidanjem tog zakona je, kaže, počela rasprodaja srpskih firmi, pa su, primera radi Francuzi posle ukidanja sankcija UN 1996. godine bili zainteresovani za beočinsku cementaru i tada su nudili oko 60 miliona evra. Međutim, kasnije posle 2000. su sve tri srpske cementare prodate za pedesetak miliona evra. A cementare su, podseća Vujović, visokoakumulativne kao i pivare, duvanska industrija, farmacija, koje su prodate kao i cementare.

U naučnom radu „Ekonomske reforme u Jugoslaviji — jedno viđenje spolja“, Đerđ Simon Mlađi 2003. godine piše da je, prema procenama, između 1992. i 1999. godine SRJ usled sankcija izgubila oko 95 milijardi dolara. Dodatno je NATO bombardovanje 1999. nanelo samo privredi dodatnu štetu od 30 milijardi dolara. To je dovelo do toga da je na početku privredne reforme, krajem 2000. godine, 35 odsto srpskog stanovništva živelo ispod crte siromaštva i još 35 odsto „na njoj“.

Sve je, po oceni Vujovića, bio smišljen scenario pljačke i porobljavanja. Primer Kine nam najbolje govori šta znači ekonomska moć, bez koje nema svake druge, pa ni vojne.

„Sa tako poražavajućim podacima, uz učešće domaćih izvođača radova, uz tako ogromne troškove, vrlo je teško vratiti se na pravi put“, kaže Vujović, uz ocenu da je ohrabrujuće da su Kinezi na svom novom Putu svile opredelili šest milijardi dolara za oživljavanje srpske privrede.

Ono što je najvažnije je da to rade bez ijedne političke ucene, ističe ovaj ekonomista koji je, kako napominje, igrom slučaja bio učesnik pregovora sa Kinezima od 1995. do 1999. godine. Tada smo dobili 600 miliona dolara kredita od Kineza, 250 miliona dolara u nafti i derivatima, 100 miliona dolara je dato da stabilizujemo dinar, a ostatak je bio za projekte za železaru u Smederevu, Azotaru i Petrohemiju u Pančevu. Sve bez ijedne političke ucene, navodi Vujović.

„Pogledajte šta radi Zapad. Iza svakog kredita koji daju stoji politička ucena — od takozvane saradnje sa Haškim tribunalom, privatizacije, do odricanja od Kosova i Metohije. Hvala bogu, ima drugih država koje rastu, Kina, Rusija, Indija, drugih moćnih zemalja koje hoće sa nama da sarađuju i pomažu bez ucena, kojima treba da se okrenemo“, zaključio je Vujović.

default

Pričali smo sa Stefanom Miloševićem stručnjakom za društvene mreže i kreativnim piscem, o zagonetkama koje je od nedavno počeo da piše. Prvo što smo ga upitali jeste zašto je krenuo da se bavi pisanjem zagonetkama, a njegov odgovor je prvenstveno bio: "Zagonetke su u današnjem vremenu u izumiranju, to je jedan od glavnih razloga zašto sam počeo da ih pišem". 

Drugo naše pitanje je bilo kako to da je došao na ideju da od svoje struke digitalnog marketinga i nastupa na društvenim mrežama, kao i bloginga, krene da se bavi i pisanjem zagonetki, a ovo nam je on odgovorio: "Radeći sa raznim klijentima došao, susreo sam se sa objavljivanjem zagonetki na jednom od Instagram profila, i primetio sam da ljudi zaista vole zagonetke. 

U jednom trenutku sam došao do toga da nisam bio u mogućnosti da nađem još takvog materijala na internetu, i tada sam probao da i sam kreiram neke zagonetke. Moj pokušaj je na sreću bio uspešan, ljudi su zaista voleli moj rad, i rado ga prate. Takođe smo pričali i o njegovom poslovanju, pitali smo ga koliko svesti o značajnosti društvenih mreža postoji u Srbiji.

Na to pitanje nam je on odgovorio: 

" U ovom trenutku svest o važnosti društvenih mreža je veoma mala, pogotovo kada su u pitanju firme. Prosečni korisnici pogotovo mlađa publika je veoma svesna značaja, i društvene mreže koristi na pravi način. Postoji i manji broj firmi kojim trenutno moja firma vodi naloge na društvenim mrežama i koje su značajno unapredili svoje poslovanje samo iz tog razloga. Iskreno se nadam da će kroz par godina svest ljudi na Balkanu biti sve veća. Skoro sam objavio knjigu "Sve tajne o Instagramu" (Kako dobiti 100.000 pravih pratilaca na Instagramu za 1 mesec) u nadi da će ljudi sve više shvatiti značajnost društvenih mreža". 

Pored toga Stefan Milošević je kreator i mnogobrojnih ljubavnih, motivacionih i citata o životu. Sve njegove zagonetke, citate i ostalo možete videti na njegovom sajtu. Pored toga Stefan Milošević je i biznis motivator, bavi se motivacionim govorima, piše motivacione citate i sve sa ciljem da podstakne mlade u Srbiji i regionu.

www.milosevicstefan.com

default

BRITANSКA novinska agencija Reuters objavila je da su u Venecuelu stigli pripadnici ruskih privatnih vojnih kompanija koji će štititi predsednika te zemlje Nikolasa Madura.

Reuters se pozvao na dva anonimna izvora, ali navodi da su pripadnici „ruskih privatnih vojski“ već stigli u Кarakas. Treći „izvor“ je navodno potvrdio tu informaciju.

Izvesni „kozački ataman“ Jevgenij Šabajev rekao je britanskoj agenciji da je u glavnom gradu Venecuele već oko 400 boraca ruskih privatnih vojnih kompanija, ali je naglasio da je to „čuo“.

„Vagnerovci“, ali ne u Кarakasu

Sam Reuters tvrdi da se radi o borcima ruske privatne vojne kompanije „Vagner“.

Međutim, portparol Кremlja, Dmitrij Peskov, rekao je da o tome ništa ne zna.

Ambasador Rusije u Venecueli – Vladimir Zaemski – istim povodom je rekao:

„Pojma nemam ni o kakvim ruskim privatnim vojskama u Venecuseli. To je nova novinarska patka“.

Rusija je podržala legalnu vlast Venecuele. To je Maduru – u telefonskom razgovoru – lično preneo Vladimir Putin.

Isto je uččinio i predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko.

Na Madurovu stranu zvanično je stala i Кina.

default

Slika pokazuje mladu golu ženu okruženu muškarcima na jednoj plaži u Floridi i na jednom snimku čini se kao da pokušava da se izvuče iz te gužve, a policija je zabrinuta

Policija Floride traga za devojkom koja na sebi ima samo sunčane naočare i raznobojne perle na vratu. Tu fotografiju ona je 11. marta podelila na društvenim mrežama. 

Slika pokazuje mladu golu ženu okruženu muškarcima na jednoj plaži u Floridi i na jednom snimku čini se kao da pokušava da se izvuče iz te gužve.

- Želimo da budemo sigurni da je u redu, rekao je šerif okruga. 

Njene slike okružene razgolićenim muškarcima na jednoj žurki poplavile su društvene mreže. Nažalost, na fotografijama nije bilo dovoljno detalja da bi moglo da se odredi gde su tačno slikane. 

Portparol policije izjavila je u petak za Dejli Mejl da vlasti pokušavaju da pronađu mladu ženu, jer je reč o vrlo mladoj osobi, a policija nije sigurna šta se događa na fotografijama i jesu li odnosi "konsenzualni".

"Mi ne pokušavamo da je uvalimo u nevolje. Želimo da budemo sigurni da nije u nevolji.", rekla je portparolka.

Na jednoj od objavljenih fotografija koja je u međuvremenu uklonjena, ova mlada žena pokušava da pokrije svoje telo dok je okružuje grupa muškaraca. 

Na drugoj slici, prizor je agresivniji. Devojka pokušava da pobegne dok je okružena polugolim muškarcima, dok je jedan od muškaraca, čini se, drži za ogrlicu.

Sada je inače vreme festivala "Prolećni raspust". Vreme kada učenici i studenti u SAD-u imaju praznike. Raskalašne zabave mladih ove godine su prema rečima policije agresivnije nego inače. Zabeleženi su brojni incidenti, a mere poput zabrane točenja alkohola posle 2 sata, nisu se pokazale kao dobro rešenje. Policija je dosada zabeležila čak 936 hapšenja.

default

Prošle godine se u Italiji završila istraga duga pet godina o masovnom i neobjašnjivom umiranju italijanskih vojnika, pre svega među onima koji su bili u ratnim zonama i takozvanim humanitarnim misijama NATO pakta.

Osiromašeni uranijum i ćutanje o ,,nejasnoj praksi” vakcinisanja vojnika

Osiromašeni uranijum? To je tema još od vremena kada su se iz BiH i kasnije s Kosova vraćali prvi italijanski vojnici koji su služili u mirovnim misijama Ujedinjenih nacija na ovim prostorima, koji su kasnije počeli da oboljevaju od raka i raznih drugih bolesti.

Međutim, uvek se o tome izveštavalo vrlo malo i sve je ubrzo arhivirano. Članci na tu temu se i danas objavljuju na internet izdanjima dnevnih listova, ali s pogrešnim naslovima poput ,,Više od hiljadu bolesnih mornara”, što je  novinarski trik modernog doba kada novinar ne želi da čitaoci idu dalje od naslova i namerno ih odbijaju da pročitaju ceo tekst, na pametnom telefonu ili ekranu kućnog računara.

Ustvari, italijanska vojska je pogođena ozbiljnim bolestima i leči se najmanje 4000 vojnika, a do početka 2019. je 340 umrlo. Ovde govorimo o ,,ratnom biltenu” koji je sastavila italijanska komisija za odbranu, kojom je predsedavo senator Gian Pietro Skanu, bivši podsekretar za reforme, koga Renzijeva Demokratska stranka nije ponovo nominovala na opštim izborima 4. marta 2018.

Nakon dolaska nove koalicijske vlade Liga/M5S, odricanje od ,,tihog masakra” italijanskih vojnika, često angažovanih u misijama u inostranstvu, pitanje je koje je opet aktuelno.

,,Tišina medija je posebno sramotna kada je reč o vakcinama koje se daju vojnicima. Zajedno sa izlaganjem osiromašenom uranijumu, vakcine su drugi sumnjivi izvor ozbiljnih bolesti prijavljenih od strane komisije“, kaže Patricia Skanu iz Ruzveltovog pokreta (Movimento Roosevelt).

Njene optužbe je potvrdio Ivan Katalano, potpredsednik odbora, zastupnik iz redova Pokreta 5 zvezda (M5S) u mešovitoj radnoj grupi, koja sada sudeluje u javnoj debati u Torinu, koja je prerasla u sukob, upravo s Patricijom Skanu. Cilj im je da ukažu i otklone ozbiljne propuste medija o temi koja tišti hiljadu italijanskih porodica, počevši od onih čiji su sinovi, supružnici ili očevi u vojnoj službi.

Osim što priznaje vezu između tumora i izloženosti osiromašenom uranijumu, ističe Blasting News, završni izveštaj komisije za odbranu ,,naglašava kako je praksa vakcinisanja jedan od činilaca smrti, koji je pokosio italijanske vojnike”. Previše smrtnih slučajeva i previše mladih vojnika koji se bore s rakom.

,,Posebno se naglašava izloženost vojske određenim hemijskim, toksičnim i radiološkim činiocima s mogućim patogenim učinkom, zbog upotrebe municije koja sadrži osiromašeni uranijum, disperzije u okolini nanočestica teških minerala nakon eksplozije ratnog materijala i moguće interakcije”, stoji u izveštaju.

Istraga je trajala punih pet godina i na njoj je radilo 30 italijanskih poslanika, uz potporu naučnog tima sa zadatkom pružanja potrebne medicinske podrške za istraživanje uzroka koji su doveli do brojnih smrti italijanskih vojnika.

Dosije jasno navodi ,,kako je vojna municija identifikovana kao jedan od činioca koji je doveo do pojave ozbiljnih bolesti u italijanskoj vojsci i smrti nekih vojnika”. Ceo izveštaj je objavljen na internet stranici Ivana Katalana.

Kao što je već istaknuto u skraćenom i privremenom izveštaju iz jula 2017. godine, komisija je nakon pet godina utvrdila da vakcinisanje vojnika uključuje određene rizike: probleme imunosupresije, hiperimunizacije, autoimunih bolesti i preosetljivosti.

Ova tvrdnja potvrđena je analizom javnih dokumenata o korišćenim vakcinama, kao što su leci i listovi s tehničkim podacima. Konkretno, same farmaceutske kompanije ,,zahtevaju primenu odgovarajućih mera opreza pri primeni vakcina i, između ostalog, proveru zdravstvenog stanja vojnika ili osobe kojoj se daje”. U svom dokumentu istražna komisija stoga poziva na ,,usvajanje načela predostrožnosti, ne kao što se ranije primenjivalo, budući da uzročna veza između vakcinisanja i nuspojava, koje su prijavile iste farmaceutske kompanije, ne može biti isključena”.

Odbor takođe poziva da monodozna i monovalentna vakcina takođe bude ,,čista” vakcina, to jest bez toksičnih supstanci koje se trenutno koriste u njihovoj proizvodnji. Isto tako, vakcinisanja se moraju sprovoditi unutar sistema javnog zdravlja, uz vojne protokole, ali i obvezne testove pre vakcinisanja uz aktivni nadzor nakon vakcinisanja.

Zapravo, preporuke komisije za odbranu sadrže takođe zahteve italijanskih roditelja protiv obveznog vakcinisanja i favorizuje se slobodan izbor vakcinisanja njihove dece. Iz svog ugla, Patricia Skanu je pažljivo pratila rad komisije, temeljno proučavajući i ,,potres” zbog obaveznog vakcinisanja koje je zabrinulo italijanske roditelje.

Za Ruzveltov pokret, koji se protivi ,,Dekretu Lorencin” kao ,,neprihvatljivoj metodi nametanje vakcinisanja, koje nije motivisano pravim zdravstvenim hitnim slučajevima”, Patricia Skanu je sprovela temeljnu i nepristranu studiju na tu temu.

Zaključila je kako je jedna stvar preporuka upotrebe novih vakcina, sa svim potrebnim merama opreza, a sasvim druga obavezati porodice na tu praksu, jer u Italiji nema zabrinjavajućih epidemija.

Nakon svega, tišina medija o zdravstvenoj katastrofi koja je pogodila italijansku vojsku bila je nečuvena. Ćutanje, prema Patriciji Skanu, krši član 21. Ustava Republike Italije, koji glasi: ,,Mediji ne mogu biti predmet autorizacije ili cenzure”.

,,Pre svega, suočavajući se s takvom pretećom situacijom za demokratiju, potrebna nam je transparentnost. Moramo reagovati. Italijanski narod čine ljudi, a ne pokorne sluge, a građani, uključujući vojsku i njihove porodice, imaju pravo da znaju”, zaključuje Patricia Skanu.

Nekoliko nedelja kasnije njena majka je pokrenula kampanju u Danijelino ime, kako bi širila svest o opasnosti korišćenja telefona za vreme vožnje

Devojka iz Kanzasa poginula je u saobraćajnoj nesreći koja se dogodila jer je tokom vožnje pisala poruke na mobilnom telefonu. Poslednje reči izgovorila je svojoj majci, koja je sada poslala iskrenu molbu svima da izbegavaju korišćenje telefona tokom vožnje.

Žaki Tierce prisetila se užasnog trenutka kada je saznala da se njena ćerka Danijel Delgado Garsija (22) sudarila sa kamionom na putu ka poslu 26. decembra.

Odmah je otišla u bolnicu u koju je njena ćerka prevezena, u tom trenutku i dalje budna i sposobna da govori, piše Dejli mejl

- Mama, užasno boli! Stomak me jako puno boli - rekla joj je ćerka.

Žaki je rekla kako je u tom trenutku uhvatila ćerku za ruku i rekla joj da je voli, pre nego što su je smestili u helikopter i prevezli u drugu bolnicu.

Nekoliko sati kasnije Žaki je čula da joj je ćerka preminula od povreda.

U blogu koji je objavila, Žaki je napisala kako je čula sirene nešto pre 8 sati tog jutra kada se desila nesreća i da se molila za sve, ne znajući da je u sudaru učestvovala njena ćerka.

Nekoliko trenutaka kasnije, dobila je poruku od kolege njene ćerke, koji se zabrinuo što Danijel kasni i ne javlja se na telefon.

- Stalo mi je srce, znam da moja ćerka nikada ne kasni na posao. Kada se ni meni nije javila, počela sam da paničim - prisetila se nesrećna majka.

Otišla je u vrtić u kojem je bio Danijelin sin i saznala da je nekoliko minuta ranije njena ćerka poslala poruku vaspitačici da će baka uzeti njenog sina kasnije.

- Tada sam znala da su sirene bile zbog Danijel - rekla je majka.

Ubrzo je dobila poziv sa Danijelinog telefona, javila se iako je znala da sa druge strane linije neće čuti glas svoje ćerke.

To je bio policajac. Rekao joj je da je Danijel doživela saobraćajnu nesreću, verovatno dok je slala poruke.

Kada je čula da je njena ćerka preminula, Žaki je rekla kako "nije mogla ni da plače jer je bila u šoku".

Nekoliko nedelja kasnije njena majka je pokrenula kampanju u Danijelino ime, kako bi širila svest o opasnosti korišćenja telefona za vreme vožnje.

U austrijskoj prestonici izašla je u klub, a pre toga nije imala previše iskustva sa muškarcima

Postoje brojne urbane legende koje kruže Srbijom, a odnose se na čudne, izopačene ili najneverovatnije priče i događaje. Jedna od trenutno aktuelnih koja cirkuliše u "WhatsApp" grupama lokalnih stanovnika manjih sredina zaista je filmska.

Kako se dobre vesti šire brzo, a loše još brže, nakon Subotice i Novog Sada, ovaj video stigao je i do naše redakcije. Jedna devojka odlučila je da podeli iskustvo koje je navodno čula od svoje najbolje drugarice.

Na snimku sa početka teksta čućete sve najstrašnije detalje ove priče koju su mnogi nazvali urbanom legendom, a drugi su brže-bolje odmah poverovali u istu.

Naime, devojka iz Niša (19) bila je veoma fina i povučena (nije kliše i ustaljena fraza), trenirala je, a kada je završila svoje školske obaveze, roditelji su je počastili putovanjem koje je sama birala.

Njen izbor bio je Beč. U austrijskoj prestonici izašla je u klub, a pre toga nije imala previše iskustva sa muškarcima. Ovaj momak joj se veoma dopao,  i jedan petak uveče pretvorio se u dobru zabavu. Ture pića su se okretale i desio se prvi poljubac, drugi i akterka ove priče shvatila je da sve vodi ka krevetu.

On joj je ponudio ostatak večeri u njegovom stanu, što je bilo odbijeno. Ipak, dao joj je vizit kartu, za slučaj da se predomisli

Po povratku kući, u Srbiju, primetila je da joj po uglovima usana izlaze bele afte. U početku nije pridavala veliki značaj tome, misleći da je samo pad imuniteta, međutim, stvar je uzela maha i cela usta, brada, grlo bilo je prepuno čudnih belih plikova. Shvatila je da mora hitno da se javi lekaru i u lokalnom domu zdravlja uradila je briseve.

Dan nakon lekarskog pregleda, desio se šok i za devojku i za njenu porodicu. U kuću im je upala policija, počela sa pretresom, prevrćući svaki predmet, a nikome nije bilo jasno otkud policija kod njih, jer svi znaju da je ona bila divna ćerka.

Policajci su im rekli da su dobili hitan poziv iz Doma zdravlja, ali pošto nije podigla rezultate, nesrećna devojka nije znala o čemu je reč.

- Rezultati su pokazali da ono što se nalazi na tvojim ustima jeste bakterija koja se prenosi sa leševa - saopštili su joj. Bila je u šoku i danima nije mogla da dođe sebi.

Bečku policiju okrenula je niška i naložila pretres stana dotičnog mladića, kog su lako pronašli na osnovu vizitkarte koju je nekrofil prethodno dao u klubu.

Potom je usledio šok i za tamošnje organe reda - tri leša u stanu. Devojci koja je podelila ovu priču, samo je prošla jeza kroz telo. Shvatila je da je ona mogla da bude sledeća.

Komentari koji su se nizali na ovu temu, svakako su upućivali i opominjali da bi trebalo obratiti pažnju sa kim odlazite u nepoznato i kakvi su ljudi koje upoznajete.

Da li mislite da je ova priča istinita ili se zapravo radi samo o igrici na društvenim mrežama? Ostavite nam u komentarima ukoliko ste čuli za sličnu urbanu legendu.

Strana 2 od 15

Novosti dana Politika Ekspres 

Ekspres Politika predstavlja online magazin sa osvrtom na dnevno političku situaciju u Srbiji i svetu. Ovaj online news portal nije ni u kakvoj vezi sa kompanijom Politika AD koja se bavi izdavanjem magazina: Bazar, Politikin Zabavnik, Ilustrovana Politika, Viva, Svet kompjutera, Mali Politikin Zabavnik, Enigmatika i Razbibriga, kao i dnevnih novina Politika i Sportski žurnal, a koje izlaze pod firmom Politika novine i magazin. Politika Ekspres Online predstavlja poslednji pravi tabloid u Srbiji koji se nalazi među TOP 50 najčitanijih sajtova u Srbiji

Go to top