Planeta

Planeta (136)

default

Luk Ejkins (42) je prvi èovek u istoriji koji je namerno pokušao ovakav skok.

Profesionalni padobranac Luk Ejkins postao je prva osoba koja je skoèila sa 7.600 metara bez padobrana, uspešno se prizemljivši u mreži postavljenoj u pustinji u Dolini Simi, amerièka država Kalifornija.

Ime juèerašnjeg skoka bilo je "Poslat iz raja", a njegov dvominutni slobodni pad je uhvaæen na snimku:

Ejkins ima 42 godine i preko 18.000 skokova iza sebe. Njegov otac i deda bili su padobranci, a njegova žena je skakala 2.000 puta, javlja Asošiejted Pres.

Luk je bio vidno uzbuðen kada je udario u mrežu velièine 30 sa 30 metara:

- Skoro kao da lebdim, neverovatno je. Ova stvar se upravo desila! Ostao sam bez teksta - rekao je ovaj hrabri èovek za AP.

Ipak, Ejkins je naleteo na nepriliku neposredno pre skoka, i problem nije bio tehnièke prirode. Pošto je skok bio prikazivan na TV Fox-u, tamošnje Udruženje glumaca mu je "naredilo" da nosi padobran.

Ali, Ejkins je rekao da bi nošenje padobrana uèinilo okretanje na leða neposredno pred udar u mrežu mnogo opasnijim. Sreæom po njega, nareðenje je povuèeno i dopušteno mu je da skoèi bez padobrana.

Za ovog èoveka možda èujete prvi put, ali on je bio rezervni skakaè Feliksa Baumgartnera 2012. godine, kada je ovaj skakao sa visine od 40 kilometara na zemlju, sa takozvane ivice svemira.

Kada je ovaj neverovatan podvig završen, Ejkins se može vratiti svom poslu savetnika za bezbednost amerièke Asocijacije padobranaca, kao i skokovima sa nešto više zaštite.

default

Na ukrajinskoj granici zaustavili su ga kao špijuna, svirao je ukulele da bi zaradio za nastavak puta, pa ga još i prodao, volontirao za hranu... Bojan Stekiæ (23) je, uz neverovatne peripetije, prošle godine autostopom stigao do Kine. Sada se sprema za novu avanturu: u avgustu kreæe u Iran, takoðe autostopom.

Autostopiranje uglavnom mami uzdahe i priseæanja dalekih generacija o tome "kako se nekad do mora putovalo". Dok se mnogi plaše, nemaju vremena ili su lenji da iskušaju putnièku sreæu, Bojan baš to preferira, i uz veru u ljude prepušta se sudbini i putuje do najdaljih taèaka sveta.

- Svi misle da je za to potrebno mnogo hrabrosti, a nije tako. Nisam nešto posebno hrabar, samo treba èovek da krene. Kad poèneš da stopiraš, samo misliš o tome gde æeš spavati i šta æeš jesti. Znam samo da svuda imaš dobrih ljudi, a na putovanjima mnogi stereotipi nestaju - prièa Bojan.

Prva takva putešestvija poèeo je 2013. godine, ali nešto uobièajenije, uz meseènu kartu za voz po Evropi, u društvu roðenog brata.

- Obišli smo polovinu evropskih zemalja. Bilo je jako naporno, ali tada sam se zaljubio u to. Naredne godine išli smo zajedno autostopom po Evropi i tu sam utvrdio da sam stvarno lud za takvim naèinom putovanja - nastavlja on.

Bojan je potom preko Rumunije, Moldavije, Ukrajine, Belorusije, Rusije i Mongolije stigao u Kinu za 73 dana i odatle se vratio, a za to, prièa on, nije potrebno mnogo novca.

- Budžet mi je bio 150 evra, ali smo društvo i ja napravili žurku. Veèe pre puta u novèaniku sam imao 35 evra. Dvoumio sam se da li da krenem. Nosio sam ukulele, pokušavao da sviram, pa sam nešto malo tako zaraðivao. Nešto novca su mi mama i tata slali. Ipak, kada sam na putu, ne trošim mnogo, onoliko koliko i kod kuæe, jer idem autostopom, pa ne plaæam prevoz, a preko sajtova naðem smeštaj za džabe - prièa Bojan kroz osmeh.

Ukulele ostao na Bajkalu

Zarada od muzièkog performansa, iako slaba, tokom daljeg putovanja ispostavila se kao malo blago.

- Ostao sam na ostrvu Ojhon na Bajkalskom jezeru bez novca. Zvao sam brata veèe pre puta do tamo i trebalo je da mi ujutru pošalje 100 dolara. Podignem ja tih 100 dolara i odem na Ojhon, a ostrvo na kojem sada žive šamani i budisti do pre desetak godina nije imalo ni struju, a i dalje nema menjaènice. Nisam znao šta da radim. Imao sam hrane za dva dana. Upoznao sam neku devojku i prodao ukulele za 1.000 rublji i tada nabavio punu kesu hrane, rešo, dve boce plina i opremu za kampovanje. I to mi je bilo dovoljno. Posle sam provalio da imaju internet kafe u kojem možeš da plaæaš karticom. Oni uzmu 20 odsto provizije, a meni daju keš. Sa tog ostrva otišao sam sa 100 dolara koje nisam ni naèeo - kaže Bojan.

Špijun sa 10 evra

- U Ukrajinu sam ušao iz Transsinistrije, ruske pokrajine koja hoæe nezavisnost, realtino blizu Krima, što je jako sumnjivo. Pitali su me koliko para imam, a ja sam imao 10 evra. Onda su me odveli u neku prostorijicu od nekoleko kvarata. Krenulo ispitivanje, gde idem, šta radim, gledali su pasoš. Na kraju su uzeli fotoaparat i gledali slike. Zatim sam im dao broj devojke u Kijevu kod koje je trebalo da odsednem, pa su je zvali, a ona nije bila dostupna - sleže ramenima komentarišuæi da ga je tad baš uhvatio maler.

Sat ili dva ispitivanja, nije siguran. A ko bi i bio kada ga stranci prekog pogleda ispituju.

- Na kraju su mi rekli da brišem i da više neæe da me vide - priseæa se Bojan.

Porodica u pripravnosti

Njegovi roditelji su još kada im je najavio put bili uznemireni.

- Kada sam im rekao šta planiram, umalo se nisu šlogirali. Onda smo napravili dogovor: ako se nešto loše dogodi, uvek imaš opciju da te deportuju, druga opcija bila je da mi odmah pošalju pare da se vratim, a treæa da, ako je baš loše, brat doleti do mene - iskren je dvadesettrogodišnjak.

Do sad je imao sreæe, kaže, a iskusio je ono što bez smelosti nikad ne bi.

- Šta sve nisam radio! Volontirao sam u nekom selu, kupao se u Belorusiji, kampovao, ni kašiku nisam imao pa sam je od drveta sam napravio... - nabraja Bojan.

U autostopu nema pravila

Podignut palac možete da držite od Beograda do Panèeva i da niko ne stane, ali i da za relaciju dugu sotinama kilometara naðete prevoz za pet minuta.

- Sve zavisi od mesta na kojem stopiraš. Treba pokušati na iskljuèenjima sa puta, na pumpama gde možeš i da pitaš ljude dok toèe gorivo. Sve zavisi, od Sankt Peterburga do Moskve stopirao sam dva dana, a za relacije od 600 kilometara pet minuta. Ali to sve relativno lako funkcioniše. Upoznao sam mnogo dobre ljude, koji su mi nudili i hranu i smeštaj i novac da pomognu. Bitno je samo uvek da pri sebi imaš vode i nešto hrane ako se naðeš u nekoj nedoðiji - savetuje Bojan.

Velika torba koju nose bekpekeri pomalo deluje zastrašujuæe po kièmu, ali nas uverava da nije tako.

 Kada sam merio ranac, imao je izmeðu 10 i 12 kilograma. Meðutim to je bekpek, imaš i pojas na kukovima, te ti na nogama bude teret. Dok zaustavljam, nikad ga ne držim na leðima, spustim pored, a u gradu ostavim tamo gde odsedam i sa sobom nosim samo ranac - objašnjava on.

Ovaj Beograðanin odluèan je da živi kako želi i neretko menja sve u skladu sa tim, pa i reskira.

- Bio sam student stomatologije, ali sada sam završio prvu godinu studija fotografije. Ne znam zašto, to jednostavno nije bio moj život. Živim san, putujem, bavim se footgrafijom. Od 1. avgusta kreæem u Iran preko Bugarske, Turske, Gruzije i Azerbejdžana - najavljuje Bojan novu avanturu.

Tresa Midlton iz Engleske kao tinejdžerka je doživela toliko okrutnih stvari da mnogi ne veruju da će ikada uspeti da se oporavi i ponovo vodi normalan život.

- Ponašala sam se kao 20-godišnjakinja, iako sam imala samo devet godina. Počela sam da pijem, drogiram se i družim sa starijim osobama - ispričala je Tresa. 

Njena majka je bila beskućnica, pa je ova devojčica bila prinuđena da ostane u sirotištu. Nakon toga dobila je novi dom u Andaleu u Škotskoj, gde je živela sa bratom.

Na njenom telu počele su da se primećuju promene, a jedan porodični prijatelj je posumnjao da je trudna. Uradili su test i bio je pozitivan.

Uprkos svemu, ona je želel da rodi dete! Silovanje nije pominjala nikome, a nakon 2 godine, kada je dete dato na usvajanje, DNK testom je utvrđeno da je otac Tresin rođeni brat koji je potom osuđen na 4 godine zatvora, zbog silovanja.

Ova nesrećna devojka danas ima samo jednu želju.

- Nadam se da ću jednog dana uspeti da povratim svoju ćerku! Želim da zna da je puno volim i sve bih uradila za nju! Za mene će biti strašan dan onda kada sazna da je njen ujak zapravo i njen otac. Nadam se da neće biti ljuta na mene...- izjavila je Tresa.

default

Studentkinja Lusi de Oliveira (22) koja je pohađala medicinski fakultet u Liverpulu izvršila je samoubistvo pošto je raskinula vezu sa momkom.

Prijatelji su je opisivali kao pametnu i brižnu mladu ženu.

Mediji navode da je mlada studentkinja patila od depresije i nervoze, a da je istragom posle samoubistva utvrđeno da je pre smrti svom bivšem momku poslala poruku: "Samo želim da se završi, želim da to završim".

Mama preminule devojke je rekla da je njena ćerka uvek više brinula o drugima nego o sebi i da je ovo prava tragedija jer je njena ćerka imala još toliko toga da da društvu.

default

NAGLAVAČKE ĆE SE OKRENUTI ŽIVOT POPULARNE AMERIČKE GLUMICE MEHAN MARKL NAKON ŠTO JE U SUBOTU POSTALA ČLANICA BRITANSKE KRALJEVSKE PORODICE KADA SE UDALA ZA PRINCA HARIJA. IPAK, MNOGI NISU ZNALI DA ĆE SE ONA MORATI SADA OPROSTITI OD MNOGIH STVARI, A U NASTAVKU PROČITAJTE ŠTA VIŠE NEĆE SMJETI RADITI.

Brenda Batner, TV prezenterka i voditeljka vesti na televiziji "Fox", preminula je u 56. godini, nakon duge borbe sa rakom.

Brojni saradnici oprostili su se od Brende dirljivim porukama na društvenim mrežama. Njen kolega sa televizije, Nil Kavuto, uputio je iskreno saučešće i podsetio na njenu inteligenciju, ljubopitljivost i duhovitost.

"Uživala je u životu više od bilo koga drugog", rekao je Kavuto, napomenuvši da se upravo time izdvajala od drugih.

Erik Bouling, takođe njen kolega sa Foksa, oprostio se od Brende na Tviteru. "Naša draga koleginica i prijateljica Brenda Batner preminula je danas. Borila se junački sa rakom. RIP Brenda. Nedostajaćeš nam!"

Batnerova je iza sebe ostavila dve ćerke.

Mislimo da je život jedan velik biohemijski proces i da, nakon što umremo, trunemo u zemlji. Ali nije baš tako, uveren je Lanza.

Većina naučnika uglavnom se slaže da je zagrobni život besmislica, da ne postoji ili da je, u najboljem slučaju, teško dokaziv.

 

Ali ugledan profesor Robert Lanza sa Univerziteta "Wake Forest" u Severnoj Karolini tvrdi da je smrt iluzija koju stvara naša svest.

"Mislimo da je život jedan velik biohemijski proces i da, nakon što umremo, trunemo u zemlji. Ali nije baš tako", uveren je Lanza.

Prema njegovoj teoriji biocentrizma ljudi veruju u konačnu smrt jer su tako učeni. Život, tvrdi, povezujemo sa telom, a tela dokazano odumiru.

"Naša svest formira svemir, a ne obratno. Stvar je u tome kako percipiramo svet oko sebe. Osoba vidi plavo nebo jer mu je neko rekao da je ono plavo. Ali stanice u ljudskom mozgu mogu biti ‘izmenjene’ pa nebo možemo doživljavati kao zeleno ili crveno", kaže Lanza.

On i njegovi istomišljenici tvrde da sve što vidimo ne postoji bez naše svesti, odnosno da nam ona predočava svet onakvim kakav jeste. Takođe, biocentristi tvrde da su svemir i vreme alati našeg uma.

 

"Kad ljudi napokon prihvate činjenicu da su ti elementi plod naše svesti, shvati će da je smrt iluzija. Postoji na hiljade paralelnih svemira u kojima živimo, samo mi toga nismo svesni. U tom sistemu nema smrti. Kada umremo, naš život se jednostavno vraća u taj beskonačni sistem svemira i negde ponovno "procveta", tvrdi Lanza, koji je pre nekoliko godina objavio veliku knjigu o biocentrizmu.

Svoju teoriju potkrepio je brojnim eksperimentima, a jedan od njih je i onaj sa česticom koja prolazi kroz barijere. Gledana samo ljudskim okom, čestica doslovno prolazi kroz barijere i kreće se linearno. Kad se pogleda sa strane ili ne tako pažljivo, liči na talas koji istovremeno može biti na više mesta, odnosno prostora između barijera.

"Sve je stvar svesti. Život je jedna avantura koja nadilazi naš linearni način razmišljanja. Kad umremo, ponovno oživimo što dokazuje kvantna mehanika i brojni dokazi kvantne fizike", kaže Lanza.

 

Njegove tvrdnje naišle su na niz neodobravanja među naučnicima, a neki od njih su objavili opširne disertacije u kojima demantuju Lanzine tvrdnje.

Jedan od njih je i Vinod Vadavan, koji tvrdi da je Lanza pogrešno protumačio kvantne zakonitosti te da je odbacio Darvinovu teoriju, koja je opće prihvaćena u znanstvenim krugovima.

"Današnja nauka odbacuje teorije onih koji se ne slažu s Darvinovom teorijom. Ona je jedan od temelja moderne nauke, a Lanza se bavi nekim čudnim oblikom nauke koji je neprihvatljiv. Biocentrizam ne nudi nikakvo detaljno objašnjenje svesti i sistemski ignoriše nove naučne spoznaje o njoj", napisao je Vadavan.

Popis onih koji se ne slažu s Lanzom je poduži, ali je sve više onih koji smatraju da je Amerikanac na pragu velikog otkrića.

default

U julu 2014. pojavila se publikacija, moguće je da je to bila "aktivna operacija“ jedne od ruskih specijalnih službi, koja otkriva jedan od najbitnijih ciljeva februarskog prevrata u Kijevu – likvidacija autonomije Krima, uklanjanje iz Krima ruskih vojnih objekata i smeštanje na poluostrvu vojne infrastrukture SAD već 2014-2015. godine.

Drugi izvori potvrđuju adekvatnost te informacije. Zato je razumljivo nezadovoljstvo – osujećena je tako bitna i obuhvatna geostrateška operacija!

Posebna tema je totalni informacioni rat protiv Rusije.

On se vodi ostrašćeno prema standardima ratnog doba: svuda, svim dostupnim sredstvima među svim starosnim, socijalnim i profesionalnim grupama, od elitnih struktura vlasti do dečijih vrtića – i postignuti su ozbiljni rezultati.

Kad tvrdi da Ukrajinci nikada nisu bili tako jedinstveni kao sada, Petar Porošenko ima pravo, ali, na žalost, to se jedinstvo gradi na antiruskom raspoloženju. Međutim, informacioni rat ne treba doživljavati tako lako – agresivni rusofobski mentalitet, ubačen u svest velikog procenta stanovništva, sa odrazom u praktičnim akcijama unutar i van Ukrajine.

U Ukrajini je u avgustu 2014. došlo do toga da su se Kijevom kretali automobili sa natpisom „Tražim kilera da ubije Putina“ na zadnjem staklu.

Kampanja protiv Putina se vodi ne samo u ukrajinskim, već i u širim dimenzijama, u čitavoj Evropi, SAD i svuda gde to mogu da obezbede. Njena ideja vodilja i cilj su da se u masovnu svest ubaci misao da su lider Rusije i sama Rusija – van zakona, protiv njih – u bliskoj i daljoj budućnosti – su opravdana sva dejstva.

Blagosiljajući Kijev na rat u Donbasu pod devizom „suprotstavljanja ruskoj agresiji“, organizatori svakako nisu računali na pobedu ukrajinske vojske nad narodnom vojskom ili izmišljenim ruskim trupama, već na to da Rusija neće ostati ravnodušna prema sudbini ljudi koje istrebljuju metodima genocida i da će izvršiti humanitarnu intervenciju kako bi ih zaštitila.

Izjavama Baraka Obame, američkih političara i pripadnika vojske o tome da SAD nemaju nameru da se mešaju u vojni sukob sa Rusijom u vezi sa ukrajinskom krizom, ne treba verovati – operacije u Ukrajini se izvode u duhu koncepcije „savremenog obuzdavanja“ što znači da se uzlaznom linijom organizuju sve veće provokacije da bi Rusija bila primoravana na poteze koje u normalnoj situaciji ne bi povlačila (pitanje poverenja prema američkoj administraciji -je tema za posebnu priču).

Cilj provokacija je da se konfrontacija svaki put podigne na novi nivo sa novim paketom kazni i nanete štete. Uspon po lestvici eskalacije, prema zamisli, treba da dovede do direktnog sukobljavanja oružanih snaga bivših bratskih slovenskih zemalja, a zatim – u ovom ili onom formatu – do konflikta Rusija-NATO sa mogućim prelazom sa nivoa lokalnog na regionalni i sa perspektivom, koliko god to danas nezamislivo izgledalo, globalnog oružanog sukoba, kada će početi odbrojavanje vremena drugog projekta.

O tome već pričaju eksperti – češće zapadni, nego ruski.

Konflikt, ako se dogodi, verovatno neće ličiti na ratove prethodnih generacija. Nije toliko bitno, u koju od postojećih vojno-naučnih kategorija će biti svrstan, niti kako će se zvati taj rat – svetski, Treći, Četvrti ili neki drugi rat. Može da bude atomski ili ne-atomski, ako se, naprimer, u oružanim snagama SAD do njegovog početka pojavi nenuklearno oružje nazvano „Munjeviti globalni udar“, na čijem se razvoju trenutno radi, a čije će karakteristike dozvoliti da se u najkraćem roku po strateški važnim objektima nanose udari koji će po razornom dejstvu biti jednaki nuklearnom naoružanju, ali bez nuklearnog punjenja i posledica nuklearne eksplozije.

Pojačavanje i slabljenje ukrajinske krize, njeno osciliranje između agresivnosti i poziva na diplomatsko rešenje, što se vidi u izjavama političara SAD i NATO, može da budu povezano, između ostalog, za ubrzanjima ili, naprotiv, zastojima u realizaciji projekta "Munjevitog globalnog udara“ ili neke druge vrste naoružanja.

Kako se naziva neki konflikt – to nije od principijelne važnosti, naziv može da se izmisli. Stvar je u drugom.

Medijske tehnologije pretvaraju mali rat u veliki i obrnuto, čine virtuelno – realnim a realno – virtuelnim i igraju, kao nikada do sada, veliku ulogu u svetskim događajima.

Prema prohtevima naručilaca, svetski mediji mogu da pridodaju konfliktu dimenzije koje u stvari ne postoje, a da se za pobednike ili žrtve proglase oni, koji to nisu – pored primera političkog manipulisanja lažnim medijima u Siriji, a pre toga u Iraku i drugim zemljama, ukrajinska kriza potvrđuje da zapadne zemlje sve češće koriste medijske prevare za zvanično obrazloženje svojih spoljno-političkih akcija.

Glavno današnje pitanje glasi: da li iz ukrajinske krize može da izraste krupni regionalni ili globalni sukob? Jer, smisao krupnog sukoba, kao i u prošlim stolećima, jeste pobeda jednih država, poraz drugih, zbog čega se ili kardinalno menja, ili ostaje u svojoj osnovi, ali se usavršavaju svetski poredak i njegove vrednosti, norme i pravila života i ponašanja ljudi, društava i država.

Odgovor je jednoznačan – bezuslovno, da.

Ako bankarsko-birokratski vrh Zapada bude smatrao da mu računice obećavaju pobedu i da je sad trenutak – vojni sukob ovih ili onih dimenzija može da se dogodi. Finansijski, ekonomski, geopolitički, vojno-strateški i drugi razlozi i motivi SAD da provere sreću u vojnom sukobu sa Rusijom su poznati – dobitak, u slučaju uspeha bio bi ogroman.

Govoreći 30. septembra ove godine u njujorškom Savetu za međunarodne odnose, zamenik ministra odbrane SAD Vork pojasnio je da američki vojni potencijal, koji je u principu jedinstven po svojim mogućnostima, može već danas da bude iskorišćen u svako doba i u svakoj tački zemaljske kugle, ali da oružane snage SAD za takvu misiju još nisu dovoljno spremne. Obećao je da će taj „nedostatak“ biti otklonjen u narednih 2-4 godine, za šta će biti izdvojena odgovarajuća sredstva.

Ako današnja ili buduća američka administracija bude smatrala da ima dovoljno snage da počne sa konkretnim potezima, to može da se desi – jer je baš taj rok( 2-4 godine) predviđen „mapom“ na kojoj su ukrajinska i(li) odmah nekoliko kriza.

Zaista, toliko decenija za ratne ciljeve se trošilo onoliko novca – možda je došlo vreme da ratna mašina proradi?

Međutim, nije sve tako jednostavno – globalna zamisao za naručioce i izvršioce znači globalne i čak egzistencijalne rizike.

Ne mogu se izbrojati ratovi koji se nisu završavali onako kako je planirano.

Realisti u političkim i vojnim strukturama vašingtonske administracije shvataju da je lako isplanirati i započeti rat, ali da niko ne može da garantuje pobedu, a krah zamisli bio bi ne samo neuspeh u ratu, regionalnom i čak globalnom. Na karti bi u ovom slučaju stavi neizmerljivo više – globalna budućnost, način daljeg života na planeti i svetski poredak za čovečanstvo, dakle – nova slika sveta.

Viši cilj konflikta sa Rusijom u pobedničkoj za SAD i NATO varijanti – ne bi bili toliko materijalni faktori (kontrola nad teritorijama, energetskim resursima, tehnologijama, odlaganje finansijske katastrofe i sl.) koliko uklanjanje Rusije kao sile, koja sprečava uspostavljanje Novog svetskog poretka.

U Vašingtonu odavno smatraju da Rusiji sa njenim ponašanjem treba pokazati mesto, zato su razrađivane mere uticaja na nju. Sam po sebi, kurs Rusije u ukrajinskoj krizi, prema američkom mišljenju, zaslužuje najsuroviju kaznu. Ne samo zato što se Rusija odlučno opirala potpisivanju sporazuma Ukrajina-EU koji joj nanosi osetnu štetu. Moskva nije dozvolila linč Kijeva nad Krimom i ekspanziju Pentagona u vodama Crnog mora, a još podržava stanovništvo Jugoistoka Ukrajine u borbi za njegova prava.

Sve nabrojano samo po sebi bilo bi dovoljno za kažnjavanje, međutim sve je to bilo još i zadiranje u nevidljivu ali sasvim realni plan kretanja prema Novom svetskom poretku.

Njegovi naručioci koristili su kriznu situaciju u Ukrajini i oko nje, koju su sami i stvorili, u duhu popularnog danas postulata – „kriza nije samo kriza, već i mogućnost rešavanja problema“ za njeno projektovanje na Rusiju. Zato je bilo odlučeno da se oštrina i razmere krize povećaju nekoliko puta. Verovatno da su takve ideje nastale početkom 2013. kada se potpuno iskristalisalo rusko neprihvatanje sporazuma o pristupanju Ukrajine EU.

Novi svetski poredak – to je svojevrsna anticivilizacija, koja će, ako projektu bude dozvoljeno da se ostvari, značiti koreniti preokret čitavog svetskog poretka i načina bitisanja čovečanstva.

Akcionari Novog svetskog poretka ne kriju samo postojanje projekta, ali o njegovim podrobnostima govore retko i u uglavnom u formi parola. Jer, imaju šta da kriju.

Ako se pogledaju dostupne informacije o Novom svetskom poretku – pokazuje se da će, u slučaju realizacije projekta, u prošlosti (kao nepotrebni teret( ostati: suverenitet i nezavisnost država, nacionalne ekonomije, prava i sloboda građana, demokratija, politika kao i duhovne vrednosti i osnove života ljudi – porodica, moral, savest, pravednost, kultura, istorijsko pamćenje, humanitarne nauke i sl.

Stanovništvo zemaljske kugle čiji se broj osetno smanjio, neće činiti ljudi (homo sapiens), već čipovani i nano-robotizovani bio-objekti transhumanoida, polu-ljudi-polu-kompjuteri (homo  electronicus ). Oni neće biti opterećeni nepotrebnim „zabranama, znanjima i predrasudama iz prošlosti“, transhumanoidi će voditi programirani život pod nadzorom elektronskih info-centara i rukovodstava teritorijalnih (lokalne vlasti) i globalnih (svetska vlada) top-menadžera – naslednika današnjih američkih i evropskih finansijskih i vladajućih elita.

Bankarsko-birokratski vrh Zapada zamišlja da uspostavi Novi svetski poredak na vekove i već decenijama implementira ga na različite načine u život ljudi i država (na dolarskoj novčanici SAD piše «novus  ordo  seculorum» – „novi svetski poredak“). Rezultati su vidljivi – kao što je poznato, mnoge se vrednosti i osnove današnjeg života – ruše, degradiraju, svest i norme ponašanja se menjaju, zabranjeno i sramotno postaje norma i podstiče se, ljudi postaju elektronski zavisnici, postaju primitivniji.

Da bi se ubrzala realizacija zamisli Novog svetskog poretka, otvoren je međunarodni forum "Globalna budućnost – 2045“ sa najbogatijim sponzorima – forum treba da se pretvori u svetski pokret, a zatim u svetski poredak, nakon čega će biti stvoren univerzalni kodeks svetskih zakona, čije će poštovanje pratiti svetska vlada ili vladar. Na taj način ovi eksperimentatori nad čovečanstvom  obećavaju da zauvek zatvore put u prošlost i da do 2045. učine sve zdravima, srećnima i besmrtnima.

Objavljen je i glavni neprijatelj svetle budućnosti: to su „nacionalno orijentisane ideologije“, za koje u Novom svetskom poretku nema mesta.

Ove se šeme, međutim, sukobljavaju sa ozbiljnim preprekama. Da bi se u „rupu istorije“ (izraz DŽ. Orvela, „1984.“) bacio stari svet sa njegovim predrasudama, potrebno je globalno ujednačavanje i kontrola nad svim ljudima i teritorijama sveta. Pripremajući dolazak Novog svetskog poretka, menadžeri novog života preko informacionih tehnologija – obrazovanje, sredstva masovnog informisanja, reklamu i virtuelni svet razonode koji sve više potiskuje kulturu – polako ali korenito menjaju vrednosti i stvaraju novu matricu svesti.

To se radi u svim zemljama bez izuzetka pomoću, u većoj ili manjoj meri, neformalnih komercijalnih tehnologija, koje već decenijama formatizuju svest ljudi, ubacuju nove i potiskuju već postojeće kodove i koncepcije.

Za dolazak Novog svetskog poretka mnogo toga je spremno već sada – u punom su jeku primitivizacija svega i svačega i zamena slike sveta. Međutim, u globalnom okviru – čak i u okviru pojedinih država – „zamena mozgova“ i spremnost da se priključe Novom svetskom poretku se ne odvija svuda i uvek sa uspehom.

Pripajanje Novom svetskom poretku novih teritorija i naroda političkim putem ili putem sile – bitan je deo strategije Novog svetskog poretka. Bez državnih struktura ovde ne može da se prođe, a one ne simpatišu uvek ideologije Novog svetskog poretka.

Širenje Novog svetskog poretka ponekad se odvija mirno, a često – putem organizacije nasilne smene režima i pomoću građanskih ili međudržavnih ratova.

Unutrašnji i međunarodni oružani sukobi nastaju kao rezultat operacija SAD uz angažovanje saveznika iz Evrope i drugih regiona.

Kretanje ka novom svetskom poretku teče bez zaustavljanja, ciljno, naizmenično se koristi i koordiniše „tvrda“ i „meka“ moć, plan i mape procesa se kontrolišu i, ako je neophodno, ponovo se razmatraju.

Današnja unutrašnja i spoljna politika Rusije protivreči zamisli i scenariju Novog svetskog poretka i postaje centar gravitacije za zemlje, koje ne planiraju da se odriču državnog suvereniteta i osnova postojećeg svetskog poretka i tradicionalne civilizacije.

Rusija otvoreno istupa protiv „američke izuzetnosti“, „obojenih revolucija“ i građanskih i međudržavnih ratova. Osim toga, Rusija uz podršku niza država može da, kroz neko vreme, istupi kao inicijator alternativnog Novom svetskom poretku  razvojnog puta, a to predstavlja ozbiljnu pretnju ne samo za planove američke geopolitike, geostrategije i geoekonomije, već i samom projektu Novog svetskog poretka i algoritmu pristupanja sve novih i novih zemalja „svetu progresa i promena“.

Očigledno je da su akcionari Novog svetskog poretka odlučili da u cilju uklanjanja takve pretnje može da se ide na ozbiljne rizike.

Faktor suzdržavanja u svesti naručilaca ne postoji (ljudskost, moral i sl.), SAD, EU i NATO interpretiraju   međunarodno pravo u svom interesu, raspoloženja stanovništva zemalja-naručilaca rata formiraju se pod uticajem dobro kontrolisanih medija.

Velika i bitna za Rusiju zemlja – Ukrajina – zato treba da postane teren i instrument za raspirivanje konflikta.

Izbor je pao na Ukrajinu zato što je politička klima u zemlji već bila pripremljena, zahvaljujući efektima američkih državnih programa i fondova nevladinih organizacija. Formirana je agresivna rusofobska neofašistička grupacija koja je čekala priliku da dođe na vlast, što se i dogodilo u februaru 2014. godine.

Treba priznati da je izbor bio uspešan i da je opravdao očekivanja: američka strana je zadovoljna ne samo poslušnošću već i inicijativnošću Kijeva u ruskom smeru (vlasti ponekad čine i ono, što Amerikanci ne bi mogli da smisle).

U parlamentarnim i naučnim krugovima Ukrajine otvoreno se priča o tome da bi Treći svetski rat dao Ukrajini dugoočekivanu mogućnost da se zauvek otarasi Rusije.

Američki krugovi -uz mere pritisaka na Rusiju – počeli su da najavljuju korišćenje „tvrde moći“ (vidi pomenuti govor Vorka).

Tema ukrajinske krize u vezi sa temom svetskog poretka čula se i u govoru Baraka Obame u Generalnoj skupštini OUN.

Naravno, govornik je, po tradiciji, optužio Rusiju za sve događaje u Ukrajini, a i za pretnje svetskom poretku i kršenju međunarodnog prava. Međutim, glavni momenat na koji treba obratiti pažnju bile su reči izgovorene na početku nastupa: „Mi se nalazimo na raskrsnici mira i rata“.

U kombinaciji sa rasutim po tekstu pozivima na ujedinjenje radi rešavanja zajedničkih problema – u duhu opštih interesa i uzajamnog poštovanja (što u stvari znači: "prati Ameriku“) – označavanje svetske situacije kao prekretnice između rata i mira može da posvedoči o čvrstom stavu administracije SAD i američke političke klase: ili mir pod našim uslovima ili rat.

oš jedan momenat – ubrzo posle onog što je Obama rekao u Generalnoj skupštini OUN o važnosti međunarodnog prava i očuvanju posleratnog sistema međunarodnih odnosa, SAD su istupile sa predlogom da se odustane od principa konsenzusa stalnih članica Saveta Bezbednosti OUN prilikom glasanja o svim pitanjima osim proceduralnih. Ideja nije nova, ali je – u kontekstu današnjeg američkog spoljnopolitičkog mišljenja -to najverovatnije signal da će se Vašington u pitanjima rata i mira i međunarodne bezbednosti još manje nego dosad obazirati na Povelju OUN i međunarodno pravo.

U narednim nedeljama postaće jasno: da li je sve to bio samo jedan od talasa retorike ili je položaj Zapada takav da je rešio da stane na ratnu stazu.

Što se tiče ukrajinske krize, nema nade za njeno brzo rešenje. Moguće je da će nadolazeći jesenje-zimski period ohladiti ratoborne političare, ali su problemi, nastali zbog ukrajinske krize, takvi da njihovo koliko toliko zadovoljavajuće rešavanje može potrajati dugi niz godina.

Rusija – kako je saopštio potpredsednik njene vlade Dmitrij Rogozin – neće ostaviti bez odgovora američku stratešku koncepciju „munjevitog udara”.


Rogozin je u vladi Dmitrija Medvedeva zadužen za nacionalnu vojnu nauku i industriju, a istovremeno je otkrio da Rusija „razrađuje sistem pariranja američkoj koncepciji”.

Prema njegovim rečima, za razradu odgovora na „munjeviti udar” biće zadužen Fond za perspektivna istraživanja od kojeg se očekuje „vojno-tehnički odgovor na američku strategiju”.

Fond je zbog toga već razmatrao „više hiljada naučno-tehničkih projekata i predloga” i odabrao 52 koji su ocenjeni kao perspektivni. A od njih – osam koji su proglašeni za prioritetne.

„Nemam pravo da bilo šta otkrivam, ali mogu da kažem da jedan od projekata podrazumeva pripremu odgovora na koncepciju globalnog „munjevitog udara” koji je danas glavna strategija Sjedinjenih država”, naglasio je Rogozin.

Da podsetimo: brzi globalni udar (ili „globalni munjeviti udar”) je projekat armije SAD u čijim okvirima se radi na sistemima koji će omogućavati udar konvencionalnim oružjima po bilo kojoj tački na planeti u toku jednog jedinog sata.

Imajući ovo u vidu, Rogozin je naglasio da Rusija ne može sebi dozvoliti da naučno-tehnološki zaostaje u vreme kada se forsirano razvijaju visokotačna oružja i hipersonične tehnologije i novi materijali.

Još je istakao da je ambicija Amerikanaca da sa „munjevitim udarom“ – zahvaljujući njegovoj tehničkoj superiornosti, posebno brzini leta raketa-nosača – steknu prenost nad svim drugim nuklearnim silama. Jer, kako je rekao, SAD rade na raketama koje će se kretati 6-20 puta brže od zvuka.

Posle Rogozina „munjevitim udarom“ se pozabavila i ruska diplomatija. Iz svog ugla i sa svojim procenama i upozorenjima.

Razvoj sistema „globalnog munjevitog udara“, na kojem rade SAD, može dovesti do konflikta sa apokaliptičnim posledicama – ocenio je zamenik ministra inostranih poslova RF Sergej Rjabkov.

"Američki „globalni udar“ računa sa konvencionalnim naoružanjem na balističkim raketama, ali je to put ka konfliktima sa najtežim mogućim, u suštini – sa apokaliptičnim posledicama. A ako se još govori o novim hipersoničnim nosačima – i sa takvim motorima i bez njih – tek treba razjasniti i kakve će biti njihove tehničke karakteristike i varijante primene“ – naglasio je Rjabkov.

On je podvukao: da će pojava hipersoničnih platformi suštinski uticati na stratešku ravnotežu i stabilnost u svetu.

Rusija će – ukazao je visoki ruski diplomata – proceniti kako sve to može uticati na njenu bezbednost. Kao i Rogozin pre njega, Rjabkov je otkrio da je za Moskvu pariranje takvim supertehnološkim sredstvima jedan od glavnih prioriteta.

Svi dalji razgovori o kontroli naoružanja u svetu, moraće – istakao je Rjabkov – da najzbiljnije uzmu u obzir i „munjeviti udar“.

Kin, 13-togodišnja učenica iz Kine, odsekla je glavu svojoj školskoj drugarici Zou, a zatim masakrirala njeno telo jer je Zou bila lepša od nje. 

Kin je postala ljubomorna i zamrzela je Zou jer je smatrala da je lepša i mršavija od nje. Kin je takođe smetalo to što su njihovi drugovi iz razreda češće hteli da se igraju sa Zou.

Jednog dana, posle škole, Kin je pozvala Zou kod sebe kući, posle škole, da se igraju. Tokom gledanja njihove omiljene serije Kin je uzela drvenu stolicu i udarila Zoi u glavu, onesvestivši je.

 

Zbog straha da će Zou reći učiteljici i njihovim roditeljima šta se dogodilo, Kin je uzela kuhinjski nož, polomljenu pivsku flašu, makaze i raskomadala telo svoje drugarice.

Kin je isekla Zouinu glavu i ruke, stavila ih u plastičnu kesu i očistila krv sa mesta zločina.

Policija je, nakon uviđaja, utvrdila da se radi o ubistvu. Zbog toga što je Kin maloletna ne može biti osuđena, već će morati da ide na trogodišnju rehabilitaciju.

Zouini roditelji podneli su tužbu i zahtevaju ukupno 108 hiljada juana što je oko 13.500 evra.

Kolumbijka Ana Ferija Santos (28) iz grada Lorika, u blizini karipske obale, rodila je muško dete-đavola, koje je prohodalo posle samo četiri nedelje, ispušta zastrašujuće zvuke i u stanju je da proizvodi vatru. Prema njenim rečima, majčinska sreća nakon rođenja mališana vrlo brzo se pretvorila u veliki strah, jer je nakon nekog vremena posumnjala da se iza detetovog lika krije pravi antihrist.

Baš kao u legendarnom horor filmu „Predskazanje“ iz 1976, o dečaku Demijanu koji je pravi antihrist i zbog kojeg se dešavaju stravične stvari, Anina beba celoj porodici uliva strah u kosti svojim ponašanjem i izgledom. Mališan je vrlo brzo ustao iz kreveca i počeo samostalno da se kreće i krije po kući. Ima običaj da se sakrije, pa da iznenada iskoči i sve prisutne prestravi svojim urokljivim pogledom i stravičnim glasom.



- On hoda kao odrasla osoba, a često se zavlači ispod kreveta, sakriva u kofere, veš-mašinu i frižider, kao da želi namerno da me preplaši. To ne mogu da kontrolišem - rekla je nesrećna Ana u emisiji na jednoj kolumbijskoj radio-stanici.

Komšije su takođe uplašene za svoju sigurnost jer tvrde da je detence iz njihovog kraja zaposednuto zlim demonom, zbog kojeg je ono u stanju da proizvodi vatru.

- Na njegovoj odeći video sam zapaljene delove, a čuli smo i da je na mestu gde najčešće sedi ostao trag paljevine. Takođe, dete i na dlanovima ima opekotine od vatre koju ispušta - rekao je preplašeni komšija.



Zbog bojazni da će antihrist iz komšiluka naudi njima i njihovim porodicama, komšije su nekoliko puta napadale Anu i njenog supruga Oskara Palensija Lopeza, gađali njihovu kuću kamenjem i pokušavali da ih nateraju da napuste Loriku i odvedu svoje dete-đavola što dalje.

Kolumbijska policija i Katolička crkva odbile su da priznaju da se u duh prinove Ane Santos i Oskara Lopeza umešala crna magija, ali lekari su ipak odlučili da sprovedu istragu i utvrde na koji način je dete pokazalo takve sposobnosti samo nekoliko nedelja posle rođenja. Tim sastavljen od psihologa, socijalnih radnika, nutricionista i advokata takođe će ispitati neobičan slučaj, a prokomentarisali su kako je dete zaista pokazalo određene znake zaposednutosti đavolom.

Strana 4 od 10

Novosti dana Politika Ekspres 

Ekspres Politika predstavlja online magazin sa osvrtom na dnevno političku situaciju u Srbiji i svetu. Ovaj online news portal nije ni u kakvoj vezi sa kompanijom Politika AD koja se bavi izdavanjem magazina: Bazar, Politikin Zabavnik, Ilustrovana Politika, Viva, Svet kompjutera, Mali Politikin Zabavnik, Enigmatika i Razbibriga, kao i dnevnih novina Politika i Sportski žurnal, a koje izlaze pod firmom Politika novine i magazin. Politika Ekspres Online predstavlja poslednji pravi tabloid u Srbiji koji se nalazi među TOP 50 najčitanijih sajtova u Srbiji

Go to top