Planeta

Planeta (104)

Nama ali i samim Amerikancima, cija nas je vojska agresorski bombardovala zajedno sa još 16 clanica zlikovackog NATO pakta još uvek je zagonetka obaranje “nevidljivog” lovca F117. Pokušali su da sebi daju odgovor.

Americki sajt “Hakadej”, koji se trudi da postavi najviše standarde u “prevodenju” informaticko-tehnoloških tema na opšte razumljiv i privlacan nacin, ovih dana se bavio mogucim teorijama o uspehu srpske vojske u obaranju njihovog nevidljivog F117 bombardera. Evo do kakvih rezultata su došli.

Trebalo je da to bude rutinska agresija za americkog pukovnika Darrela P. Zelka, veterana pilota Zalivskog rata 1991. Vreme nad glavnim gradom Srbije, u noci 27. marta 1999., bilo je olujno. Samo nekoliko agresorskih NATO aviona podiglo se na nebo da sprovede operaciju bombardovanja zapocetu od ove alijanse. Zelko je trebao da lansira “svega” dva laserski navodena projektila i da se vrati u svoju bazu u Italiji.

Niko nije ni pomislio da ce tacno u 20:15 casova po lokalnom vremenu, mladi pukovnik Vojske Jugoslavije uraditi ono što se mislio da je nemoguce. Njegovi ljudi su videli Zelkovog ”nevidljivog” F117 bombardera.

Nekoliko sekundi kasnije, otvorena je vatra iz sovjetskog sistema zemlja-vazduh S-125, proizvedenog 60-tih godina. Rakete su “vrištale” ka njemu tri puta brže od brzine zvuka. Jedna je pogodila. Pukovnik Zelko je bio primoran da se katapultira, dok je njegova letelica, cudo najsavremenije tehnologije “nevidljivih” aviona padala na zemlju u oblaku plamena. To je bio prvi i jedini put da je F117 oboren. Njega su spasili nekoliko sati kasnije.

Kako su to (Srbi) uradili? Kako može jedna relativno nerazvijena vojska, koja koristi zastarelu sovjetsku tehnologiju, da obori jedan od najnaprednijih ratnih aviona na svetu? Avion koji je trebalo da bude nevidljiv za radara? Kao što možete zamisliti, postoji nekoliko teorija. Uci cemo duboko u pretpostavke “šta-ako” i istražiti ih detaljno.

Neverovatan slučaj dogodio se u brazilskom gradu Sao Vićente gde su se danima ispod betona čuli jauci mačića.

Posetioci Kulturnog centra u Sao Vićentu u Brazilu danima su čuli plać mačića koji je dopirao ispod betona kojim su ljudi svakodnevno prolazili, ali su onda zaposleni u ovoj ustanovi odlucili da uzmu stvar u svoje ruke. Sami su uzeli bušilicu i krenuli da spasu zarobljene mačiće.

Tom prilikom uništena je polovina mermernog poda, ali su male životinje izvucene i sada su na sigurnom. Veruje se da su one živele na krovu centra, kada su pale kroz odvod i završile pod zemljom. Heroji koji su spasli mace su na društvenim mrežama izazvali lavinu pozitivnih komentara.

default

Devedeset godina stara fotografija budućeg diktatora, tik nakon što je napustio zatvor, još uvek uspeva da prevari mnogobrojne svetske medije i izdavače.

U pitanju je jedna od najpoznatijih slika Hitlerovog veoma dokumentovanog života. Budući diktator Nemačke pozira ukočeno pored automobila u svojoj zakopčanoj kabanici, sa zalizanom kosom i čuvenim savršeno potkresanim brčićima. Iza njega se vidi tamni srednjevekovni prolaz.

Slika je načinjena pre 90 godina, 20. decembra 1924. godine, kako bi se obeležio Hitlerov izlazak iz zatvora Landsberg u Bavarskoj, gde je proveo samo devet meseci od svoje petogodišnje kazne zatvora i gde je napisao svoju čuvenu autobiografiju "Majn Kampf". Fotografiju je uslikao njegov fotograf Hajnrih Hofman, a namera je bila da se objavi u Nemačkoj i širom sveta kako bi se videlo da se Hitler "vratio".

Kružeći u svetskim medijima tih dana, slika je naslovljena kao "Hitler napušta zatvor Landsberg", što je napisao sam Hofman. Ubrzo je postala dobro poznata slika, a Hitler je čak ponovio scenu za Hofmana nakon što je postavljen za kancelara 1933. godine. Ipak, kao što je to često bio slučaj, fotografija uopšte nije ono što se verovalo.

Zamak Landsberg još uvek postoji i još uvek se u njemu nalazi zatvor, ali nikada nije imao veliku srednjevekovnu kapiju poput one na fotografiji; zaista, otvoren je tek 1910. godine. Kapija koja se vidi, zapravo je elegantni gotski Bajertor, najjužniji ulaz u stari grad Landsberg, koji se prostire skoro kilometar preko reke Leh. Zbog čega je došlo do promene?

Na sledećoj strani pogledajte famoznu sliku.


Priča počinje kada je Hofman, koji je putovao iz Minhena da pokupi Hitlera kad izađe, želeo da zabeleži događaj za pokolenja, ali mu je to zabranio zatvorski čuvar koji je zapretio da će mu oduzeti kameru ukoliko ne posluša. Isfrustriran, Hofman je odvezao Hitlera do Bajertora i postavio ga da pozira za fotografiju tamo. Kako je priznao u svojim memoarima, odluku o lokaciji je doneo samo zbog toga što je "pružala savršenu atmosferu tvrđave".

Svetski mediji progutali su ceo mamac, a neki su čak objavili priču sa naslovom poput "Kapija tvrđave se otvorila", iako prava tvrđava nije ni imala kapiju. Od tada, novinari, istoričari, arhivatori i studenti pratili su trag Hofmanovog naslova pogrešno verujući da je "tvrđavolika" kapija u pozadini fotografije ulaz u zatvor.

To je sitnica, naravno; mala ispravka jedne beskonačno veće i mnogo važnije priče. Ali to ipak ilustruje ključni aspekt šire priče. Ona pokazuje da su Hitler i Hofman bili, ne samo akutno svesni političkog značaja fotografije, već voljni da iskrive istinu u tom procesu. U godinama kada je velika većina političara bila blaženo ignorantna prema takvim efemernim stvarima, Hofmanova fotografija obeležila je početak nove ere. 


Bio je to početak konkretne kampanje onoga što danas nazivamo "građenje imidža", kojom su Hitler i Hofman temeljno stvorili javnu sliku o "Fireru". Bila je to kampanja koja će se nastaviti u 1920-im i trajati sve do poslednjih dana Trećeg rajha.

Ono što je najfascinantnije je da sitna prevara Hofmana, koja je nastala u decembru 1924. godine, još uvek vara brojne urednike i arhivatore na svetu, tako da slika i dalje kruži u medijima kao prava

default

Novi istorijski film „The Eagle“ ponovo je postavio pitanje neobjasnjenog nestanka slavne Devete rimske legije u planinama Skotske. Film postavlja teoriju kako je 5000 najboljih rimskih vojnika nestalo u maglama Kaledonije prilikom pohoda na sever kako bi suzbili nemire. Ali koliko ima istine u tome?

Stvaranje legende zapocelo je 1954. godine bestselerom „The Eagle of the Ninth“, Rosemary Sutcliff, prema kojem je film i snimljen. Sutcliff kao glavnog lika radnje uvodi mladog centuriona Marcusa Aquillu koji progonjen uspomenom na oca nestalog s Devetom legijom, odlučuje krenuti na sever preko Hadrijanovog zida kako bi otkrio sta se zaista dogodilo.

Medjutim, istoricari imaju sasvim drugačije vidjenje. Oni smatraju da knjiga i film nemaju veze s istinom, te teoretiziraju kako Deveta legija uopste nije nestala u Britaniji, već je prebacena iz Engleske na Srednji istok, gdje je konacno oko 160. godine pobedjena od persijske vojske.
Ipak, ne postoje nikakvi dokazi da je legija ikad napustila Britaniju. Sve se svodi na puko nagadjanje, a pokusaj opravdavanja teorije istoricari nalaze u tri keramicke plocice s brojem Devete legije pronađene u Holandiji. Medutim, ni taj dokaz nije zadovoljavajuci jer su plocice datirane u 80. godinu, kada je spomenuta legija zaista boravila na Rajni boreći se protiv germanskih plemena.

Zadnji provereni dokaz o postojanju elitne legije dolazi iz Yorka, gdje joj natpis datiran u 108. godini daje zasluge za obnovu tvrdjave. Negde u razdoblju izmedju 108. godine i sredine 2. veka, kada je sastavljen popis svih legija, Deveta legija prestala je postojati.
Početak 2. veka bio je nepovoljan za Britaniju. Rimski pisac Fronto zapisao je da je u vreme vladavine cara Hadrijana (117. - 138. godine) veliki broj rimskih vojnika poginuo u borbama s Britima. Ipak, tacan opseg gubitaka ostao je nepoznanica.
Delo „Carska istorija“ nepoznatog autora, napisano u 3. veku, nadodaje da u trenutku kada je Hadrijan postao car, "Brite je bilo nemoguce drzati pod rimskom kontrolom".
Britanski problem postao je od velike važnosti za Carstvo. To dokazuje i nadgrobni spomenik pronadjen kod Ferentinuma u Italiji, od koga doznajemo da je Carstvo poslalo u Britaniju pojacanje od preko 3000 ljudi. Cak je i car Hadrijan licno posjetio Britaniju 122. godine kako bi pokusao "ispraviti mnoge greske", te sa sobom doveo i novu, Sestu rimsku legiju.

Cinjenica da su se stacionirali u tvrđavi York sugerise da su se "veliki gubici" koje je naveo Fronto dogodili upravo Devetoj legiji. Deveta legija uvek je bila najsevernije smestena i time najizlozenija napadima Brita, narocito prilikom njihovih ustanaka koji su u 2. veku konačno i doneli kraj slavne legije. Gubitak elitne jedinice bio je tako tezak da je car Hadrijan shvatio da je jedini nacin ocuvanja stabilnosti na britanskom ostrvu - gradnja zida.
Tzv. Hadrijanov zid podignut je kako bi rimsku teritoriju stitio od napada, ali i onemogucio pobunjenicima unutar rimske teritorije pomoc sa severa. Zid je takodje doveo do razlicitog razvoja kultura s obe njegove strane.
Tako je nastanak stalne granice na britanskom tlu, koja je bila osnovica za razvoj nezavisnog kraljevstva Engleske i Škotske, poslednja zasluga Devete legije .

BBC piše da cene najtraženijih antikviteta dostižu milione dolara - što su cifre koje podstiču iskopavanja u Italiji, Grčkoj, Turskoj... Iskopano blago "trkači" krijumčare preko granica, pohrane ga u Švajcarskoj, a potom ga polako "ubace" na tržište. Igrači u tom mračnom svetu zarade milione - ako prežive opasnu igru.

Do početka 21. veka, trgovina ukradenim antikvitetima dostigla je milijarde dolara godišnje i, posle trgovine drogom i oružjem, najunosnija je delatnost međunarodnog kriminala, pisao je "Njujork tajms".

Uneskovom konvencijom iz 1970. predviđa se zabrana i sprečavanja nezakonitog uvoza, izvoza i prenosa svojine kulturnih dobara i ratifikovana je u 109 zemalja: između ostalog, zabranjena je prodaja antikviteta čije poreklo nije potvrđeno.

U martu, "Bonams" je saopštio da sa aukcije zakazane za 3. april povlači 2.000 godina staru asirsku stelu, čija je vrednost između milion i 1,3 miliona američkih dolara. Reč je o polomljenoj kamenoj ploči sa oslikanom molitvom kralja i kletvom ispisanom klinastim pismom, koja kaže da će prokletstvo pasti na svakoga ko stelu pomeri s mesta. Sumnja se da je ta stela ukradena u istočnoj Siriji, nepoznato je kada, a aukcijska kuća saopštila je da je povukla sa tržišta zbog "daljih proučavanja". Zanimljivo je da je polovina vrha baš te ploče na postavci u Britanskom muzeju još od kraja 19. veka.

"Bonams" i "Kristi" takođe su morali da povuku nekoliko manjih objekata sa aukcija u martu, pošto je obelodanjeno da su navodno prošli kroz ruke dvojice ozloglašenih krijumčara antikvitetima, Đakoma Medičija i Đanfranka Bekine. Obojica su ranije osuđivani zbog trgovine ukradenim predmetima, pa je Medići odslužio desetogodišnju zatvorsku kaznu i platio globu od 10 miliona evra - najveću koju je u istoriji italijanskog pravosuđa neko platio za to krivično delo.

Na polaroid fotografijama njegovog ogromnog skladišta u Švajcarskoj identifikovan je krčag iz prvog ili drugog veka pre naše ere, koji je bio ponuđen u "Kristiju" i procenjen na 6.700 do 10.000 dolara, kao i keramička piksida (kutija za nakit) iz trećeg veka, procenjena na 5.000 do 8.400 i ponuđena u "Bonamu"

Ranije ove godine, američke vlasti su zaplenile antičku rimsku statuu vrednu četiri miliona dolara u jednom skladištu u Njujorku. I ta statua prošla je kroz Bekinine ruke.

Italijanska, ali i druge vlasti, sve su agresivnije u zahtevima za repatrijaciju ukradenih objekata, a u poslednjih nekoliko godina brojni američki muzeji bili su prinuđeni da vrate opljačkane starine u zemlje porekla.

Možda je najdramatičniji slučaj u vezi sa opljačkanim antikvitetima Sevsovo blago, kolekcija rimskog srebrnog posuđa iz razdoblja kasne antike, iz četvrtog ili petog veka, na koje su pravo polagale čak tri države - Liban, Mađarska i Jugoslavija.

Na jednom od četiri ogromna tanjira, od kojih svaki ima više od šest kilograma čistog srebra, na latinskom je ugravirano: "Neka ovo posuđe, o Sevso, dostojno služi tvojim potomcima." Eksperti su zaključili da je Sevso verovatno bio rimski general i kolekcija je dobila ime po njemu.

No, priča o Sevsovom srebru je, kako navodi BBC, počela sedamdesetih godina kada je iskopano - najverovatnije - u Mađarskoj. Čovek koji je pronašao blago, kasnije je pronađen obešen u podrumu, a dvojica njegovih prijatelja preminula su pod nerazjašnjenim okolnostima. Srebro je nestalo.

Kako je ranije pisala beogradska "Politika", većina arheologa veruje da su savršeno očuvani predmeti ilegalno iskopani 1978. u Mađarskoj, izneti iz zemlje i promenili nekoliko dilera pre nego što su se obreli u Britaniji. Neki od tih puteva vodili su preko Beograda i Hrvatske, a pojedini eksperti tvrde da je ostatak Sevsove kolekcije - sumnja se da je Mađar iskopao više od "zvaničnih" 14 komada - u vlasništvu poznatog beogradskog antikvara Antona Tkaleca, koji je još početkom devedesetih emigrirao u Švajcarsku.

Kako navodi BBC, osamdesetih, komadi iz kolekcije počeli su da se pojavljuju na londonskom tržištu umetnina i britanski aristokrata, markiz od Nortemptona, napravio je konzorcijum sa tadašnjim predsednikom "Sotbija", pokojnim Piterom Vilsonom - te su kupili 14 komada posuđa.

Markiz je odmah pokušao da proda kolekciju Geti muzeju, ali se ispostavilo da su falsifikovani dokumenti iz Libana, koji je trebalo da potvrde navodno poreklo.

Sevsovo srebro stiglo je na njujorško tržište i izloženo je 1990, sa cenom od 50 miliona dolara. Ipak, tri države su momentalno ustvrdile da je reč o kolekciji s njihove teritorije - Mađarska, Liban i Jugoslavija (kasnije je stvar preuzela Hrvatska, jer su Hrvati tvrdili da je posuđe iskopano u Istri). Zbirka je promptno povučena iz prodaje. Sve tri zemlje su 1993. izgubile parnicu pred njujorškim sudom, pošto je za legalnog vlasnika proglašen markiz.

Britanski aristokrata, međutim, zbog cele peripetije sa poreklom nikako nije mogao da proda Sevsovo blago... pa je zaključio da je "ukleto".

Sevsovo srebro pojavilo se u javnosti još jednom, 2006, kada ga je "Bonams" izložio na događaju "samo za odabrane", a potom je ponovo nestalo...

Priča je delimično razjašnjena prošlog meseca, kad je mađarska vlada objavila da je otkupila sedam od 14 komada iz te kolekcije, od naslednika Pitera Vilsona za 15 miliona evra.

Kad je reč o delu blaga koje je bilo u vlasništvu markiza, njegova sudbina još uvek je tajna: aristokrata se razveo od svoje pete supruge 2012. godine uz tajni sporazum za koji se "šuška" da je bio "težak" 17 miliona funti - nepoznato je da li je ona možda dobila deo "uklete" kolekcije sporazumnim razvodom, navodi britanski servis.

Tržištem antikviteta, ipak, i danas kruži priča da ima još Sevsovog blaga, osim 14 poznatih komada srebrnog posuđa. Arheolozi ističu da takve kolekcije uvek imaju i pripadajuće kašike i novčiće - koji se, kad je reč o Sevsovom blagu, nikad nisu pojavili na tržištu.

Mnogi veruju da ti delovi kolekcije čame u nekom švajcarskom trezoru, pošto vlasnici čekaju da u potpunosti budu raščišćena pitanja porekla, pa da ga ponude na prodaju.

 

default

Teško je to stanje uma, verovatno i drogirano. Uglavnom, popularna starleta iz Litvanije se u klubu pojavila sređena, doterana uz nadu da će ludovati i naći nekog bumbara koji će moći da plati sve njene želje za tu noć. 

Međutim, dok ju je startovao jedan dobar frajer, dogodilo se nešto frapantno, što je šokiralo sve prisutne.

Mediji iz Litvanije su preneli da je starleta imala ogromnu potrebu da ode do toaleta, a kako joj je ponestalo vremena, samo je povukla gaćice i veliku nuždu izvrši na densflor podijumu diskoteke.

Odmah potom je krenula ka toaletu i za sobom ostavila veliki trag. Svi prisutni ostali su u šoku, a većina je napustila diskoteku. Vlasnik iste je izjavio za lokalne medije: "Sramotno, neki ljudi su povraćali. Kako da povratim sada kredabilitet, moja će diskoteka uvek biti ona gde se kenja na podijumu za igru".

 

Strana 8 od 8

Novosti dana Politika Ekspres 

Ekspres Politika predstavlja online magazin sa osvrtom na dnevno političku situaciju u Srbiji i svetu. Ovaj online news portal nije ni u kakvoj vezi sa kompanijom Politika AD koja se bavi izdavanjem magazina: Bazar, Politikin Zabavnik, Ilustrovana Politika, Viva, Svet kompjutera, Mali Politikin Zabavnik, Enigmatika i Razbibriga, kao i dnevnih novina Politika i Sportski žurnal, a koje izlaze pod firmom Politika novine i magazin. Politika Ekspres Online predstavlja poslednji pravi tabloid u Srbiji koji se nalazi među TOP 50 najčitanijih sajtova u Srbiji

Go to top