Rusija

Rusija (72)

Vladimir Putin naoružan pištoljem sa dvanaest metaka izašao pred demonstrante i na tečnom nemačkom rekao: Ovo je sovjetska teritorija i vi stojite na našoj granici

Od ronjenja za drevnim amforama do lova na tigrove, ruski predsednik Vladimir Putin godinama brižljivo gradi imidž akcionog heroja.

Ipak, priča koja se širi društvenim mrežama zaista izgleda kao scene iz holivudskog blokbastera – Putin koji je sam, naoružan jednim pištoljem sa dvanaest metaka, branio zgradu Štazija od naleta besnih demonstranata posle pada Berlinskog zida.

A najneverovatniji detalj jeste što je priča zapravo – istinita. Te 1989. godine Putin je, kao major KGB služio u Drezdenu. Radio je ruku pod ruku sa tamošnjim Štazijem. Kada je Berlinski zid pao, današnji predsednik Rusije bio je jedan od nekolicine sovjetskih državljana koji se lice u lice sreo sa demonstrantima nestrpljivim da okončaju decenijsku podelu Nemačke.

Nakon što su razorili kancelariju Štazija, uputili su se prema zgradi u kojoj su bili smešteni Putin i njegove kolege iz KGB. Major Putin tada je uspeo da odbrani zgradu, a na njegovoj strani između ostalog bio je i neumoljivi argument u vidu napunjenog pištolja. Hrabro je izašao pred masu i obratio im se na tečnom nemačkom jeziku.

– Ovo je sovjetska teritorija i vi stojite na našoj granici – rekao je Putin.

– Imam 12 metaka i svi su puni, jedan sam ostavio za sebe, ostali su za vas – nastavio je on.

– Ozbiljan sam kada kažem da ću pucati na svakoga ko ugrozi naš posed.

Svedoci kažu da je Putin te reči izgovorio sa ledenom sigurnošću po kojoj će kasnije postati poznat. Nema sumnje da bi se gomila razišla i mnogo brže da su znali da će čovek pred njima uskoro postati jedan od najmoćnijih ljudi na svetu.

Naravno da postoje velike razlike izmedju naroda širom sveta pa tako se i njihovi obicaju znatno razlikuju

Različiti narodi imaju naravno i različite navike koje se tiču vođenja ljubavi. Na snimku možete videti kako je devojka na jedan veoma komičan način prikazala te razlike!

Ona je imitirala Ruskinje, Poljakinje, Italijanke, Nemice, Amerikanke, Francuskinje, Britanke...

Pogledajte video ispod:

Predsednik Rusije Vladimir Putin gestom je pokazao obezbeđenju da želi da pozdravi okupljene stanovnike Peterburga.

Na objavljenom snimku se vidi kako službenici obezbeđenja pokušavaju da ograde šefa države od okupljenog naroda, ali je predsednik odlučio da pozdravi one koji su došli na Piskarjovsko groblje.

Putin je gestom pokazao obezbeđenju da želi da pruži ruku prisutnim Peterburžanima.

Posebnu pažnju predsednika privukla je jedna devojčica, kojoj je on prišao da se pozdravi.

Vladimir Putin je danas posetio groblje Piskarjovsko, gde je položio cveće i venac na spomenik herojskim stanovnicima tadašnjeg Lenjingrada koji su pružali otpor opsadi nacista.

Putin je nakon toga prisustvovao svečanoj akademiji održanoj povodom godišnjice proboja opsade Lenjingrada u Sankt Peterburgu.

default

Ruski predsednik Vladimir Putin važi za najmoćnijeg čoveka na svetu, koji nema puno slobodnog vremena na raspolaganju. Većinu vremena ga mediji prikazuju kao ozbiljnog čoveka koji se tek u retkim prilikama nasmeši. Ono što je do sada uspelo da mu izmami osmeh na lice jesu psi koje je od nekolicine političkih lidera dobio na poklon

Iako deluje hladno i gordo, i on ima nežnu i osećajnu stranu. Sebi u retki prilikama dopusti da zaplače, a budno oko kamere je uspelo da zabeleži svaki trenutak kada je Putin pokazao da ima "meko srce".

Putin je 3. septembra 2014. godine ugostio mongolskog predsednika tokom šestočasovne radne posete.

Prilikom svečanog dočeka intonirane su himne obe zemlje, a ruski lider je tokom intoniranja himne svoje države, čak i zaplakao.

Delovalo je kao da ga je u tom trenutku pogodila numera, pa je rukom pokušao da odagna suze.

Kada je ponovo postao predsednik Rusije pobedivši na izborima 2012. godine, održao je veličanstveni pobednički govor pred stotinama hiljada ljudi.

Čini se da ga je ova pobeda i sam trenutak dirnuo, pa su gledaoci koji su pratili obraćanje uživo preko malih ekrana, jasno mogli da vide njegove suze.

Godine 2017. na društvenim mrežama se pojavio snimak s jednog koncerta koji je organizovan u čast ruskih vojnih snaga.

Putin je manje-više pokazao svoje emocije dok su se na video-bimu smenjivale fotografije poginulih policajaca, koji su živote izgubili u borbi protiv kriminala i u anti-terorističkim akcijama. Nekima se čak učinilo i da je ruski lider zaplakao.

Predsednik Rusije i delegacija sa kojom je posetio Srbiju doputovala je u Beograd u tri aviona.

Predsednik Rusije Vladimir Putin najbolje je, bez sumnje čuvana osoba na svetu, a koliko je do detalja isplaniran svaki pokret šefa Kremlja otkrio je jedan od ljudi iz njegovog najbližeg obezbeđenja.

RT je preneo iskaz jednog od ljudi iz obezbeđenja Vladimira Putina koji je otkrio da predsednik Rusije kada ide na put kreće s tri identična aviona i da samo najbliže obezbeđenje zna koji je predsednički avion.

On je u daljem toku razgovora rekao i dobro poznatu stvar da avion predsednika Rusije u stopu prati i PVO sistem Armije Rusije.

Da je predsednik Rusije i u Srbiju krenuo sa tri aviona otkrili su piloti Vojske Srbije koji su u migovima dočekali predsednički avion prilikom ulaska u Srbiju.

Dobrodošlicu predsedniku Ruske Federacije Vladimiru Putinu, kada je pre nedelju dana bio u Beogradu, prvi su poželeli piloti migova 29. Oni su ga i ispratili.

Gostujući u Jutarnjem programu RTS-a, piloti Aleksandar Marković i Dejan Beda otkrili su proceduru dočeka letelica. Doneli su i ekskluzivne snimke nastale tokom dočeka ruskog predsednika.

Da bi pozdravili gosta koji dolazi, piloti najpre moraju da nađu letelicu. „Posle pronalaska i identifikacije vazduhoplova koja se vrši na dva kilometra, traži se odobrenje za prilazak na udaljenost od 100 do 300 metara. Posle toga pratimo predsednički avion do određene tačke koja je bezbedna“, opisao je Marinković proceduru pozdravljanja.

Predsednik Rusije i delegacija sa kojom je posetio Srbiju doputovala je u Beograd u tri aviona.

„Drugi i treći avion su bili predsednički, ali ne zna se u kojem se nalazi predsednik u tom momentu. Putin je bio u drugom. Ti avioni mogu da menjaju najavljenu putanju iz bezbednosnih razloga“, otkriva Marinković.

Procedura praćenja aviona koji idu na sletanje je komplikovana, jer je avion u procesu sletanja i druge letelice ne smeju da mu smetaju, već da se prilagođavaju njegovoj putanji.

Pilot Dejan Beda ističe da je procedura dočeka aviona uvek ista, ljudstvo je uvežbano, avioni spremni, ali kada su posebni zadaci i važne ličnosti u pitanju, kao što je to sada bio slučaj, svi se trude da sve izvedu bez greške, mnogo je veća tenzija i pripreme su preciznije.

Bilo kako bilo, jasno je da je Putin i u Srbiju došao sa tri aviona.

default

Nekadašnji potpukovnik KGB-a konačno ostvaruje želju svog prethodnika. Međutim, upravo zbog toga, on se našao na meti vojne i ekonomske mašine. Ipak, u odnosu na Džona Kenedija, koji je kratko bio na vlasti, Putin oko sebe poseduje jak zaštitni zid. On je znao da, ako će težiti ka ostvarenju Jeljcinove poslednje želje, mora da se obezbedi. Na kraju krajeva, Angloamerička Alijansa nikada ne igra pošteno i uvek krši pravila.

Nijedan svetski lider nije toliko demonizovan od strane Zapada u poslednjoj deceniji kao ruski predsednik Vladimir Putin.

Nijedan drugi predsednik niti premijer nije bio podvrgnut tolikim nečuvenim, ličnim napadima i nepodržanim, lažnim optužbama.

Očito Vladimir Putin predstavlja stvarnu pretnju po Svetsku vladu iz senke (WSG) na način koji prilično nervira one koji se nalaze na vrhu svetske piramide moći.

Pre nego što se odgovori na to pitanje, mora se prvo uzeti u obzir unapred isplanirani raspad SSSR. Samo razumevanjem pravog istorijskog konteksta stvari kojima je Putin tada upravljao, današnje akcije i izjave postaju značajne. Ova nepoznata istorija je takođe veoma važna za razumevanje reakcija njegovih brojnih kritičara u vođstvu Angloameričke Alijanse (AAA).

Jedna od najbolje čuvanih tajni koja je predvidela neizbežni raspad sovjetskog komunizma i posledični raspad SSSR jeste da se to zapravo dogodilo slično kontrolisanoj detonaciji, pri čemu su u ovom slučaju dugme pritisnuli bankari, političari i brokeri. Ovaj plan su napravili svi oni koji su imali ogroman interes da pokradu pozamašno bogatstvo ruske domovine.

Pad Berlinskog zida i raspad SSSR ne predstavljaju spontani niz događaja kao što mejnstrim mediji žele da poverujemo. Nisu čak bili ni rezultat zahteva Ronalda Regana. „Perestroika“ i „glasnost“ bile su samo reči koje su se ponavljale kako bi naizgled prikazale u osnovi promenjen SSSR. Tačno, Rusija je postala liberalizovana u odnosu na sovjetski komunizam, ali samo da bi postala neoliberalizovana od strane bankstera.

Zapravo, čitav raspad SSSR bio je proizvod brojnih tajnih sastanaka koji su se odvijali između predstavnika SSSR, SAD, Velike Britanije i drugih AAA zemalja na najvišem nivou. Jedan od najvažnijih sastanaka ticao se petljanja oko biznisa i trgovine, bankarstva i ulaganja, potrebnih za izdvajanje SSSR republika i istočnoevropskih satelita.

Do 1989. godine, klatno moći se prebacilo sa onih koji su želeli da SSSR i njene satelite kontroliše komunizam na one koji su hteli direktno da kontrolišu prirodna bogatstva, industrijske baze i drugu nacionalnu imovinu u vidu predatorskog kapitalizma.

Tako su mnogi ruski oligarsi odabrani od strane zapadne koalicije bankara kako bi nadgledali otvorenu krađu veće imovine i prirodnih resursa od ruskog naroda. Ovaj jedinstveni oblik korumpiranog predatorskog kapitalizma je prvo bio sakriven od javnosti obzirom da je primenjen kako bi ukrao sve što je vredno od države i građanstva.

Tako su mnogi ruski oligarsi odabrani od strane zapadne koalicije bankara kako bi nadgledali otvorenu krađu veće imovine i prirodnih resursa od ruskog naroda. Ovaj jedinstveni oblik korumpiranog predatorskog kapitalizma je prvo bio sakriven od javnosti obzirom da je primenjen kako bi ukrao sve što je vredno od države i građanstva.

Samo na ovaj način je Sovjetski savez mogao da se oslobodi od onih koji su kontrolisali njegovu sudbinu skoro 75 godina za vreme sovjetskog komunizma. Lideri poput Mihaila Gorbačova i Borisa Jeljcina samo su odabrani kako bi lupali pečate dok državom upravljaju oligarsi.

Pošto se politički lideri obično drže u neznanju, nijedan od njih nije znao detalje o ovoj šemi da se pokrade rusko bogatstvo. Oni su bili samo pioni u čitavom procesu. Međutim, imali su neki jezivi osećaj da je „sporazum sa đavolom“ načinjen iza njihovih leđa.

Boris Jeljcin je nosio najveći teret budući da je bio predsednik u vreme kada su oligarsi krali sve što su stigli. Njegov problem s pićem i srčani problemi verovatno su nastali kao rezultat čitave šarade. Ipak, on je znao da će Rusija, u budućnosti, u rukama Vladimira Putina, biti „zaštićena“. Isto tako kao što su lešinarski kapitalisti iz Rusije i sa Zapada izvršavali svoje planove za pljačkanje Rusije, tako je i ultratajna grupa ruskih patriota i nacionalista, odanih političara i vladinih zvaničnika kovala još jači pakt da to sve povrati… kada dođe vreme za to.

Da li iko može da poveruje da je CIA pokušala da se predstavi kao da nije predvidela ovaj monumentalni i neparalelni kolaps, naročito pošto je Kompanija vukla sve konce i pritiskala dugmiće nakon kojih je usledila detonacija?

CIA je čak otišla toliko daleko da je pokušala medijima da ubedi američku javnost (ali i svetsku) da su „istinski“ podbacili po ovom pitanju. Toliko je jaka bila njihova namera da sakriju pravu šemu počinjenu protiv ruskog naroda i bivših republika koje su sačinjavale sovjetski blok, da je CIA radila sve što je bilo u njenoj moći da zataška umešanost SAD.

Kompanija, na kraju krajeva, nosi direktnu odgovornost za poštovanje svih međunarodnih sporazuma AAA. Međutim, u slučaju Rusije, njihove procene i strateške analize nisu ispunile ciljeve. Oni su toliko pogrešili da se sada sa sigurnošću može reći da je CIA ta koja je na kraju prevarena. Možda je bilo i nekih ljudi na pozicijama CIA-e koji su obavestili ruske kolege o raznim šemama koje zapadni banksteri vode od Sankt Peterburga do Vladivostoka.

Ima li boljeg načina da se oligarh zaštiti od ruskih optužbi nego da potraži punopravnu zaštitu od CIA-e, MI6 i MOSSAD-a. Čak je i nedavno oslobođeni bivši direktor kompanije Yukos, Mihail Kodorovski proveo više vremena u SAD čekajući novu rusku revoluciju. Tu je i svetski prvak u šahu, Gari Kasparov koji neprekidno govori američkoj političkoj uspostavi koliko je „opasno“ Putinovo uzvišeno vođstvo.

Izgleda da niko od njih ne razume da nije više 1917. godina i da Vladimir Putin nije car Nikolaj Romanov. Oni takođe ne shvataju da su se mnoge njihove kolege oligarsi i politički pioni u domovini suočili sa užasnom sudbinom, za razliku od onih koji su se složili sa Putinovim planom za jaku i suverenu Rusiju. Nijedan od oligarha ne može ni da dodirne Putina sada kada je državna moć poverena volji Kremlja.

Ono što je naročito interesantno kod dinamike poteza koji se odigravaju na trenutnoj globalnoj geopolitičkoj šahovskoj tabli jeste da Zapad uopšte ne krije svoje metode i motive za potkopavanje Rusije.

Nedavni prevrat u Kijevu i revolucija u Ukrajini pružaju savršeni primer još jednog kolapsa izvršenog u istorijskoj orbiti Rusije. Ovde su ponovo cionistički oligarsi povezani sa SAD, Velikom Britanijom i Izraelom postavljeni na ključne nacionalne položaje. Još jednom je plan igre AAA izvršen prema pravilima korišćenim za vreme raspada SSSR uz milijardere-oligarhe koji preuzimaju kontrolu nad bogatstvom Ukrajine.

Mnogi to ne znaju, ali u toku je plan Moderne države Izrael da se vrati u svoju originalnu domovinu u Ukrajini. Istočna Ukrajina je nekada bila deo carstva Kazarija za vreme kada je judeizam odabran od strane kralja kao zvanična religija države. Ti kazarski sledbenici judeizma žele da uspostave Aškenazi jevrejstvo. Tokom vekova migracije kroz Rusiju, ali i sve delove istočne, centralne i zapadne Evrope, Aškenazi su postali najbogatija i politički najmoćnija religijska grupa u Evroaziji.

Zapravo, Modernu državu Izrael (MSI) formirao je cionistički pokret koji je potekao od Aškenazija. Međutim, eksperiment MSI ne ide po planu. Većina tih Jevreja koji su emigrirali iz Rusije u Ukrajinu, ali i mnogi koji su pobegli iz Evrope tokom progona pred Drugi svetski rat i posle Drugog svetskog rata sada shvataju da su skočili sa tiganja u vatru.

Dalje, mnogi Jevreji tek sada shvataju da je kulturni stres koji su izazvali Prvi i Drugi svetski rat namerno nanesen kako bi se Jevreji lakše primorali da se nastane u stranom delu pustinje, okruženi muslimanima i arapima, koji su gledali kako se Palestina otvoreno krade od njihove braće. Nezgodan potez, pogotovo ako je komšiluk naoružan projektilima.

Ovde postaje logično otkud plan za ponovno naseljavanje Ukrajine. Mnogim Izraelcima evropskog porekla bilo bi prijatnije na kontinentu koji je podalje od mogućih projektilskih napada. Zato je Ukrajina odabrana od strane cionističkog vođstva kao pozicija za povlačenje. Trenutni režim Moderne države Izrael potpuno je neodrživ.

Posledično, Bliski istok se pretvorio u ogromno bure baruta spremno da eksplodira čim Izrael odluči da pređe liniju. Svaka normalna osoba koja živi u tako zapaljivom okruženju bi što pre htela da se premesti negde drugde, pa što ne bi u Ukrajinu, domovinu svojih predaka?

Od samog početka isceniranog građanskog rata u Ukrajini, zapadne sile su otkrile svoje namere stvorivši novi „evropski Izrael“. Odstranjivanje ruskog jezika i uvršćavanje hebrejskog jezika kao drugog zvaničnog jezika u Ukrajini je samo jedan od očiglednih poteza ka uspostavljanju nove izraelske enklave. Svo to vreme AAA optužuje Rusiju da pokušava da stvori novi region – Novorusiju – iliti drugim rečima Novu Rusiju. Takva prevara je preokrenula sumnju sa prave zavere, a naročito je interesantno kako Izrael sve vreme ćuti tokom ovog isceniranog građanskog rata.

Ne samo da bi takav „evropski Izrael“ obezbedio visoko stratešku poziciju sa koje bi se olakšala destabilizacija Rusije, već bi AAA mogla i da koristi Ukrajinu za mešanje u Evropsku uniju. Isto kao što je Izrael iskorišćen da poremeti čitav Bliski istok decenijama, tako se nova Ukrajina sprema za sličnu funkciju Izraela u Evrozoni koja postepeno postaje neprijateljski nastrojena prema jevrejskom stanovništvu i njihovim interesima.

Kada je neofašističko vođstvo u Kijevu pustilo vojsku na urbane i ruralne oblasti istočne Ukrajine, postalo je očigledno da je u pitanju veća agenda od prostog etničkog čišćenja. Mnogi izveštaji vlasti uključivali su masakre civila i razorno uništenje infrastrukture stanovništva koje govori ruski. Neki su čak i insinuriali da je u pitanju postepeni plan sistematskog genocida.

Ako se AAA vodi jednim konkretnim ciljem onda je to nezadrživa žeđ za naftom i prirodnim gasom. AAA je toliko zavisna od ugljovodoničnih goriva da je petrodolar ubrzo postao svetska rezervna valuta. Jačina toliko održive potražnje za naftom kao izvorom energije sada je, međutim, dostigla kritičnu tačku. Ratna mašina AAA zahteva gomile nafte i gasa kako bi sprovodila svoju tiraniju nad planetom. Ne samo da se AAA ponaša rasipnički i neefikasno pri korišćenju ovih energetskih resursa, koje Rusija poseduje u izobilju, već troši gomilu vremena, energije, novca i kapitala kako bi došla do većih količina ugljovodoničnog goriva.

Upravo tu leži seme njenog uništenja, jer AAA ne može više da podnese troškove potrebne da bi održala svoje carstvo. Mera, do koje su dovedeni ratovi i drugi oblici konflikata zarad osiguravanja dodatnih izvora nafte i gasa, više nema smisla.

Obzirom na to, odnosi sreće/sudbine saveza BRICS i AAA uzdižu se, odnosno padaju. Dok evropsko-američko-japanski ekonomski model nastavlja da propada, savez BRICS-a se sprema za porast u budućnosti. Putanje nacija BRICS-a su očigledno usmerene ka zvezdama.

Ironično je što samo uz saradnju sa nacijama BRICS-a, a pogotovo Rusije, Evrozona i američka sfera uticaja mogu da se spasu od gotovo sigurnog ekonomskog kolapsa i finansijskog sloma.

Kada zapadna ekonomija konačno izbledi, države evrozone će duboko zažaliti što su uvele tako kontraproduktivne sankcije protiv Rusije. Upravo oni sada plaćaju strašnu ekonomsku cenu, baš u vreme oživljavajuće recesije zbog uvođenja sankcija Rusiji. Čak i hvaljeni ekonomski motor Evrope – Nemačka – nema više kapacitete da pokrene ostatak EU, samo zato što su odlučili da se udruže sa pravim počiniocima prevrata u Kijevu.

Borba za Ukrajinu zapravo ne predstavlja toliko nesupeli geopolitički gambit AAA, koliko predstavlja lakmus test za one kojima će biti dozvoljeno da se pridruže autentičnom globalnom pokretu koji definišu ekonomska pravda, društvena jednakost i politička stabilnost. Dalje, ono što Putinova Rusija, Đinpingova Kina i Modijeva Indija cene najviše od svega, jeste nacionalni suverenitet.

Iako šefu Kremlja učestalo stižu pretnje da mu se sprema atentat, pored njega ne može ni muva da proleti.

U nekim momentima izgleda kao da ide sam, ali ga uvek prati stotinu pari očiju.

Zato se samo pretpostavlja da o životu lidera Rusije svake sekunde brine najmanje 10.000 ljudi, pa Moskvu ne zabrinjava mnogo to što šefu Kremlja svakodnevno prete atentatom.

Kuvari i degustatori

Među onima koji brinu o Putinu su visokoutrenirani komandosi, za koje ni njihove porodice ne znaju čime se bave, stotine agenata, ličnog obezbeđenja, osoblja i osobe sa specijalnim zadacima, poput kuvara i degustatora hrane.

"Nevidljivi" ljudi

Većina tih ljudi potpuno je nevidljiva, čak i kada Putin ide u zvaničnu posetu nekoj zemlji, jer mnogi odlaze tamo i po nekoliko meseci ranije kako bi ispitali teren.

Nakon toga, agenti Federalne službe bezbednosti (bivšeg KGB), organizam od oko dvadeset hiljada članova, prave analize i određuju plan kretanja predsednika kada nije u rezidenciji u mestu Novo Ogarjovo na periferiji Moskve.

– Nekada izgleda kao da Putin sam nonšalatno šeta, međutim, istina je da ga u tada posmatra stotinu pari očiju.

Uslovi za kandidate

Izgled njegovog ličnog obezbeđenja strogo je propisan. Moraju da budu barem 20 centimetara viši od njega, ali da istovremeno ne budu upadljivi.

Za te ljude nikada ne biste rekli čime se bave. Mogli bi da budu i trgovci – ispričao je jedan ruski novinar.

Na čelu Putinove Federalne službe bezbednosti već 14 godina nalazi se general Viktor Zolotov, čovek koga bi i retko koji Rus prepoznao na ulici iako se na većini važnih događaja pojavljuje pored Putina.

On je osoba iz senke. Upoznao je Putina devedesetih godina i nakon što mu je bio sparing partner u boksu i džudou, ubrzo je postao i šef obezbeđenja.

 

Rusija je bivšem ukrajinskom predsedniku Viktoru Janukoviču pomogla da pobegne iz zemlje kad su ga srušili kijevski nasilni ulični protesti, rekao je Putin

Ruski predsednik Vladimir Putin optužio je danas Sjedinjene Američke Države da je svet zbog njih opasniji jer su u međunarodnu diplomatiju uvele "unilateralni diktat", a usput je opovrgnuo i tezu da Rusija želi da sagradi novo carstvo i priznao da je pomogao bivšem ukrajinskom predsedniku da pobegne u Rusiju.

U govoru koji je jezikom podsećao na hladnoratovska vremena Putin je krivicu za ukrajinsku krizu sa Rusije prebacio na Zapad, a svoju zemlju prikazao kao snažnu silu koja ne pristaje da moli Zapad da ukine sankcije uvedene zbog te krize.

"Tvrdnje da Rusija pokušava da vrati nekakvo carstvo, da ugrožava suverenitet komšija, neutemeljene su", rekao je Putin u odmaralištu iznad crnomorskoga grada Sočija grupi stručnjaka za politiku okupljenih u tzv. Klubu Valdaiju.

Upozorio je da Vašington želi da "preurediti ceo svet" u skladu s sopstvenim interesima i da raste opasnost od međunarodnih sukoba.

Odbacivši američke i EU sankcije Rusiji kao grešku, dodao je:

"Rusija se neće ni uvrijediti niti ikoga i za što moliti. Rusija može sama".

Putin ne očekuje da će evropske zemlje prestati da kupuju gas od Rusije, jer smatra da tome nema alternative.

"To teško mogu da zamislim", rekao je ruski predsednik.

EU, koja je Rusiji uvela sankcije zbog krize u Ukrajini, zabrinuta je da bi ove zime moglo doći do poremećaja u isporuci ruskog gasa koji u Europu stiže preko Ukrajine. Po Putinovim rečima, sve je snažnija pretnja od kršenja sporazuma o kontroli naoružanja, pa su nužni razgovori o međunarodno prihvatljivim uslovima za upotrebu sile.

Rojters je ocenio da je u ovom govoru Putin bio najoštriji prema Zapadu otkako je 2000. došao na vlast i da to pokazuje koliko su se Moskva i Zapad udaljili u vezi sa celokupnim nizom pitanja.

Rusija je bivšem ukrajinskom predsedniku Viktoru Janukoviču pomogla da pobegne iz zemlje kad su ga srušili kijevski nasilni ulični protesti, rekao je Putin.

"Otvoreno kažem: zamolio je da ga odvedemo u Rusiju i učinili smo to", rekao je ruski predsednik i kritikovao nove prozapadne ukrajinske vlasti što silom guše pobunu na istoku zemlje, umesto da izlazak iz krize traže u pregovorima s rusofonim stanovništvom.

"Ne vidimo želju naših kijevskih partnera da problem odnosa sa jugoistokom zemlje reše političkim procesom, razgovorima", rekao je Putin.

Pokušavao je nekoliko puta da preskoči ogradu. Ali nije uspeo. Sve dok "slučajno" nije otkrio "tajni prolaz"

Ko zna kako se usred bela dana našao pred ogradom koja je za njega bila nepremostiva prepreka.

Pokušavao je nekoliko puta da preskoči ogradu. Ali nije uspeo. Sve dok "slučajno" nije otkrio "tajni prolaz".

Sve to je do sada gledalo više od 5.500.000 ljudi.

Njegovi roditelji primetili su da njihov sin do svog znanja ne dolazi samo posmatranjem svoje okoline nego, kako se činilo, i iz drugih izvora: nekako je primao informacije niotkuda

Upoznajte ruskog dečaka koji priča o svojim prethodnim životima na Marsu, prošlosti i budućim kosmičkim kataklizmama i vanzemaljcima koji posećuju našu planetu. On je privukao pažnju celog sveta otkad se pre nekoliko godina saznalo za njegov slučaj.

U celosti prenosimo svedočanstvo čoveka koji ga je imao priliku da ga upozna.

"Za neobičnog dečaka po imenu Boriska prvi sam put čuo iz priča učesnika jedne ekspedicije u anomalnu zonu na severu Volgogradske četvrti koja je u našoj zemlji poznata kao gorski lanac Medveditskaja.

Zamisli, dok su uveče svi sedeli oko logorske vatre, taj mali dečak, star oko sedam godina, iznenada je glasno zatražio tišinu: želeo nam je pričati o stanovnicima Marsa i njihovim putovanjima na Zemlju“, rekao je jedan od svedoka koji je sa mnom podelio svoje utiske. „Pa, neko je i dalje potiho brbljao i onda je dečak strogo zatražio našu punu pažnju ili neće biti ništa od priče.“

I tako je svaki drugi razgovor utihnuo. A ovo je razlog zašto: dečak okruglog lica i velikih očiju, u letnjoj majici i sa mangupskim kačketom, potpuno nezastrašen odraslima, započeo je neverovatnu priču – o marsovskoj civilizaciji, o megalitskim gradovima i marsovskim svemirskim brodovima, o letovima na druge planete, i o zemlji Lemuriji na Zemlji, čiji je život poznavao iz ličnog iskustva, budući da je nekada davno doleteo s Marsa na taj golemi kontinent usred okeana gde je imao prijatelje.

Mnoge su šokirale dve stvari. Kao prvo, neobično znanje koje jedan sedmogodišnjak ne bi trebao imati i, kao drugo, to što Boriskin govor nije bio na nivou deteta iz prvog razreda. Koristio je takvu terminologiju, detalje i činjenice iz prošlosti Marsa i Zemlje da su svi ostali pod utiskom. Samo se po provalama emocija moglo videti da taj ozbiljan i suvisao govor potiče od deteta.

„Zašto je Boriska govorio na taj način?“, pitao se moj sagovornik. „Očigledno, podstaklo ga je njegovo okruženje u logoru ekspedicije. Tamo su bili okupljeni zanimljivi, slobodoumni ljudi koji su tražili odgovore na mnoge zagonetke Zemlje i svemira, i Boris, koji je slušao razgovore tokom dana, u svom je govoru izrazio neslaganje sa stvarima koje je zapamtio.“

„Da li je moguće da je sve izmislio? Možda je gledao sve Zvezdane ratove i počeo izmišljati priče?“

„Čini se da ne. Ovo nije zvučalo kao fantazija“, tvrdio je moj prijatelj. „Pre se činilo da se radi o prisećanju prošlosti, sećanjima iz njegovih prošlih inkarnacija. Takve pojedinosti nije moguće zamisliti; moraju se lično znati.“

Reči o sećanjima na prošle inkarnacije bile su presudne: shvatio sam da moram upoznati Borisku. Sada, upoznavši njega i njegove roditelje, pokušavam sve sastaviti kako bih shvatio misteriju rođenja tog mladog bića.

Sećanja Boriskove majke

Zanimljivo je da je Boriska došao na svet u gradu Volzhku, u provincijskom porodilištu, iako je u njegovom rodnom listu kao mesto rođenja upisano „Zhirnovsk, Volgogradska četvrt“.

Njegovi su roditelji dobri i ljubazni ljudi. Nadežda Kiprijanović, Borisova majka, je dermatolog u gradskoj klinici. Diplomirala je 1991. na Volgogradskom institutu za medicinu. Njegov otac, Jurij Tovstenev, penzionisani je oficir, svojevremeno je diplomirao na Visokom vojnom institutu Kamishinskij, a danas radi kao građevinski nadzornik.

Oni sami bili bi srećni kad bi im neko mogao pomoći u rešavanju zagonetnog fenomena njihovog sina, ali zasad sa radoznalošću posmatraju svoje čudo.

„Kad je Boriska rođen, primetila sam da je sa svega 15 dana već dizao glavu“, seća se Nadežda. „Svoju prvu reč, baba, izgovorio je u uzrastu od četiri meseca, i moglo bi se reći da je otada počeo pričati. Svoju prvu rečenicu izgovorio je sa sedam meseci rečima „Hoću ekser“ – video je ekser u zidu – iako uopšteno deca počinju pričati mnogo kasnije.“

„Najizvanrednije od njegovih intelektualnih sposobnosti bile su izvan fizičkog.“

„Kako su se manifestovale?“

„Kad je Borisu bila jedna godina, počela sam mu davati slova prema sistemu Nikitin i, ako možete zamisliti, sa godinu ipo već je bio u stanju da čita teška slova iz novina. Rano i lako naučio je prepoznavati boje u raznim nijansama. Sa 2 godine počeo je crtati, a sa dve ipo mogao je da slika. Znao je crtati u raznim nijansama.“

Boris je krenuo u obdanište kad je napunio dve godine. Sve negovateljice rekle su da je jako nadaren za jezike i da mu je mozak neobično razvijen. Primetile su da ima fenomenalno pamćenje.

Međutim, njegovi roditelji primetili su da njihov sin do svog znanja ne dolazi samo posmatranjem svoje okoline nego, kako se činilo, i iz drugih izvora: nekako je primao informacije niotkuda!

„Niko ga tome nije naučio“, seća se Nadežda, „ali nekako je stekao naviku da sedi u lotosovom položaju – i samo ga slušajte!

Iznosio je takve bisere i detalje o Marsu, o planetarnim sistemima i drugim civilizacijama da smo ostajali zadivljeni. Ali kako je jedno dete moglo sve to da zna?

Svemir i kosmičke teme u njegovim pričama – to su bile stalne teme od njegove druge godine. „Mars, indigo deca i planetarne katastrofe. Boriska je objavio da je nekada živeo na Marsu i da je ta planeta bila nastanjiva, ali je doživela najgoru katastrofu u svojoj istoriji – gubitak atmosfere – i nakon toga su malobrojni preostali stanovnici živeli u podzemnim gradovima.

U to vreme često je leteo na Zemlju zbog trgovine i naučnih istraživačkih misija. Čini se da je on sam bio pilot svemirskog broda. To se događalo u vreme lemurijske civilizacije. Imao je prijatelja Lemurea koji je umro pred njegovim očima.

„Na Zemlji se dogodila ogromna katastrofa u kojoj su planine eksplodirale, a veliki kontinenti raspali su se i potonuli pod vodu, i iznenada je ogroman kamen pao na građevinu u kojoj je bio moj prijatelj“, ispričao je Boriska. „Nisam ga mogao spasiti. Sada bismo se trebali opet sresti na Zemlji.“

Boriska celu sliku uništenja Lemurije vidi kao da se upravo dogodila i pati zbog smrti Zemljanina kao da ju je on sam skrivio.

Jednom je video knjigu ‘Odakle potičemo?’ Ernsta Muldasheva koju je donela njegova majka. Trebali ste videti kakav je to efekat imalo na malog dečaka. Gledao je crteže Lemuraca, fotografije tibetanskih pagoda. Dva sata kasnije mogao je detaljno govoriti o rasi Lemuraca i bio je vrlo dobro upućen u njihova otkrića.

„Ali Lemurija je uništena pre barem 800.000 godina“ – rekao sam oprezno – „i Lemurei su bili visoki preko devet metara pa ipak se ti nekako sećaš svega toga?“

„Da, sećam se; sigurno mi niko nije pričao o tome“, odgovorio je Boris.

Drugom prilikom počeo se prisećati mnogih stvari nakon što je video ilustracije u drugoj Muldashevljevoj knjizi ‘U potrazi za Gradom bogova‘ o pogrebnim odajama i piramidama. Rekao je da znanje neće biti pronađeno pod Keopsovom piramidom, već pod jednom drugom. Ali još ga nisu pronašli. „Život će se promeniti kada otvore Sfingu“, rekao je, i dodao da će se Sfinga otvoriti negde iza uva, ali ne može se setiti tačno gde.

 

Kada ga uhvati nadahnuće, priča zanimljive priče o majanskoj civilizaciji, smatrajući da ljudi ne znaju mnogo o tom fascinantnom narodu. Ali najupečatljivije je to što Boriska smatra da je sada na Zemlji došlo vreme u kojem se rađaju posebna deca zbog nekih velikih promena koje će se dogoditi s Planetom i zato što će biti potrebno novo znanje, šire od zemljanskog mentaliteta.

„Kako znaš za tu nadarenu decu i zašto se to dešava?“, pitao sam ga prilikom našeg susreta. „Znaš li da ih zovu ‘indigo deca‘? „Znam da se ona rađaju, ali u našem gradu nisam ih sreo. Ali, možda Julia Petrova: ona mi veruje, što znači da nešto oseća.

Ostali se obično smeju kada pričam priče. Na Zemlji će se nešto dogoditi -dve katastrofe – i zato se rađaju ta deca. Ona moraju pomagati ljudima. Polovi će se preokrenuti. 2009. doći će do prve ogromne katastrofe na jednom velikom kontinentu, a 2013. dogodiće se jedna još veća.“

„Ti se ne bojiš toga, iako bi to moglo uticati i na tvoj život?“

„Ne, ne bojim se: mi živimo večno. Došlo je do katastrofe na Marsu, gde sam ranije živeo. Oni su bili isti narod kao mi, ali došlo je do nuklearnog rata i sve je gorelo. Neki su ljudi preživeli, i izgrađene su kuće i nova oružja. Tamo je takođe došlo do promena kontinenata. Međutim, taj kontinent nije bio veliki. „Marsovci dišu vazduh koji se pretežno sastoji od ugljen-dioksida. Kad bi došli na našu planetu, stalno bi se zadržavali u blizini dimnjaka.“

„A ti, ako si ti s Marsa, možeš li s lakoćom disati naš vazduh ili ti je potreban ugljen dioksid?“

„Kad se nađeš u ovom zemaljskom telu onda dišeš ovaj vazduh. Ali mi mrzimo zemaljski vazduh, jer vaš vazduh uzrokuje starenje. Tamo, na Marsu, ljudi su večno mladi, u dobi od oko 30-35 godina, i nema starih ljudi. Svake godine ta deca s Marsa rađaće se na Zemlji u sve većem i većem broju. U našem gradu biće ih najmanje 20.“

„Sećaš li se svog starog imena ili imena tvojih prijatelja?“

„Ne, nikad se ne sećam imena.“

„Od koje godine pamtiš sebe?“

„Svog prošlog života sećam se do trinaeste godine, a ovde se sećam sebe od rođenja, ali ne zaboravljam odakle sam došao.

Tamo smo nosili posebne naočare i borili smo se celo vreme. Na Marsu je bila jedna neugodna stvar: ćelija koju je potrebno uništiti. Moguće je ponovo oživeti Mars, ali ta ćelija to sprečava. To je tajna. Mogu nacrtati kako izgleda; bili smo blizu nje. Ta je ćelija protiv nas.“

„Borise, zašto naše svemirske letelice ‘umru’ češće nego što ostanu čitave prilikom sletanja na Mars?“

„S Marsa se širi signal, i on pokušava da unište letelice. Na tim ćelijama ima štetnih zraka.“

Začudili su me štetni zraci Phobosa. Godine 1988. Jurij Lušničenko, čovek iz Volzhska obdaren vančulnim moćima, pokušao je kontaktirati vođe sovjetskog svemirskog programa kako bi ih upozorio na neizbežan neuspeh njihovih sondi Phobos1 i Phobos2 poslatih na Mars, posebno zbog vazduha i radioaktivnih baterija koje su bile strane toj planeti. Nisu poslušali njegova upozorenja. Nisu osećali potrebu da odgovore, sve do danas, iako je za uspeh, prema Lušničenku, potrebno promeniti taktiku kod približavanja površini Marsa.

NLO – i i izgubljene planete

„Znaš li za višestruke dimenzije? Znaš, kako bi leteo ne moraš slediti ravnu putanju, već možeš ići kroz multidimenzionalan prostor?“

Pažljivo sam postavio pitanje koje je s gledišta glavne struje nauke bilo fantastično.

Boriska je iznenada živnuo i počeo energično objašnjavati konstrukciju NLO-a. „Čim bismo se lansirali, odmah smo bili blizu Zemlje!“

Zatim je uzeo komad krede i na ploči nacrtao nešto trouglasto.

„Postoji šest slojeva“, uzbuđeno je govorio. „Spoljni sloj čini 25% izdržljivog materijala, drugi sloj zauzima 30% i sličan je gumi, treći zauzima još 30% i opet je od metala; četiri odsto otpada na sloj sa magnetnim svojstvima.“ Ispisivao je brojke na tabli.

„Napajaju li energijom magnetni sloj, uređaj može da leti po čitavom svemiru.“

Mi odrasli međusobno smo se pogledali. U kojem se razredu uče procenti? Naravno, u školi još nisu bili došli do toga, ali čini se da Boriska ima ozbiljnih poteškoća u školi. Nakon testiranja stavili su ga odmah u drugi razred, ali onda su ga se pokušali rešiti.

Kome bi, recite mi, bilo ugodno kada dete iznenada prekine učitelja kako bi reklo: „Maria Ivanovna, ne govorite istinu! Ne učite nas ispravno!“ A to se događa više nego jednom dnevno.

„Koja je Boriskina misija na Zemlji? Zna li je on?“, pitao sam i njega i njegovu majku .

„Rekao je da sluti“, odgovorila je Nadežda.

„Zna nešto o Zemljinoj budućnosti; primer, da će znanje biti raspodeljeno u skladu sa kvalitetom i nivoom svesti. Novo znanje nikada neće doći iskvarenim ljudima sa sitnim porocima, lopovima, banditima, alkoholičarima, a takođe ni onima koji nisu spremni menjati se na bolje.

Oni će napuštati Planetu. On misli da će informacije imati najvažniju ulogu. Na Zemlji će početi vreme jedinstva i saradnje.

Mars

„Borise, odakle ti to znanje?“

 

„Iz moje unutrašnjosti“, ozbiljno je odgovorio. Jednom, kad mu je bilo pet godina, zadivio je svoje roditelje počevši govoriti o Proserpini, planeti koji je uništena pre više stotina hiljada a možda i više miliona godina. A tu reč, Proserpina, rekao je bez da ju je čuo igde drugde.

„Zrak ju je presekao i raspala se na komadiće“, objasnio je Boriska. „Planeta fizički više ne postoji, ali njegovi stanovnici su se teleportovali u petu dimenziju, koju vi zovete paralelni svet. Mi smo posmatrali smrt planete sa Marsa“, pojasnio je.

A onda je iznenada rekao nešto nezamislivo. Rekao je da je Zemlja, kao živo svesno biće, počela prihvatati decu Proserpine kako bi ih podučavala. Zbog toga se ovde povremeno rađaju deca koja se sećaju svoje matične planete i smatraju se vanzemaljcima.

Evo šta je Borisova majka Nadežda čuvala u svom dnevniku; to joj je jednom prilikom rekao Boris: „Ti si prethodnica. Očistila si platformu za nas. U najvišim sferama smatraju te junakinjom. Ti na svojim leđima nosiš najteži teret. Ja sam došao u Novo vreme. Hologramski kod već je vidljiv i prekriva prostor. Sve će se rasvetliti u novoj vatri misli, vrlo brzo. Prelaz iz jednog sveta u drugi odigraće se kroz tkivo Vremena. Ja sam doneo Novo vreme. Ja sam doneo Novu informaciju.“

Mars je počeo katastrofalno gubiti svoju atmosferu i vodu. Boriska je rekao da su postojali posebni brodovi koji su odlazili na najbližu planetu, Zemlju, po vodu.

Boriskine marsovske hronike

Otprilike godinu dana kasnije otišao sam u Zhirinovsk da posetim Borisku i da čujem najnovije detalje o njegovom životu. Naravno, pre svega, razgovarao sam sa njegovom majkom.

„Pogledala sam u sobu jer sam čula kako Boriska razgovara s nekim, ali pouzdano sam znala da je sam“, seća se Nadežda. „Zaista je bio sam, a ispred njega je bio šareni mozaik sastavljen od dečjih kocki, a na njemu je bila dvostruka spirala DNK! Jasno sam je prepoznala sa svojih istraživanja na medicinskom institutu.

„Nekome se obraćao: Ja sam pilot istraživačkog broda, naučnik, ali nikada neću obavljati ukrštanje ljudske i reptilske DNK!

To se protivi zakonima prirodne selekcije, usledilo je par reči na latinskom. Bila sam jednostavno zapanjena; i umesto da ga dalje slušam, počela sam ga tresti. ‘Šta je to? Kome to govoriš?’

I Boriska je iznenada izašao iz transa, zbunjen, i promrmljao – ‘Igram se’

„Još jednom, shvatila sam da svoga sina ne poznajem baš dobro. Istina je da kad sam ga kasnije pitala, rekao mi je da ta informacija nije za ljude i da su, kad je on živeo na Marsu, imali blago drugačije loze DNK – nešto drugačije od DNK lemurijske rase.

„Ali u osnovi sam shvatila da, ako se seća svog života na Marsu, onda je to iz tačke gledišta različitih vremenskih perioda. To jest, čini se da se pojavio na Marsu mnogo puta i seća se različitih epizoda iz svojih života, verovatno kroz razdoblje od mnogo hiljada godina.“

„Znači, ne mislite da su to jednostavno dečje fantazije?“

„Možda bi mi bilo drago tako misliti, ali to se ne uklapa. Tu je uključeno previše potpuno neobičnog znanja. Jednostavno ga nije imao odakle crpsti. Istina, ne mislim da se seća svojih prošlih života onako kako se mi sećamo jučerašnjeg dana. Naravno da ne. Njegova sećanja vrlo su razlomljena i otkrivaju se pod određenim okolnostima, a moguće je i da će s vremenom izbledeti.

Da, on se može povezivati sa spoljnim izvorima informacija i biti njihov odašiljač, ali deset minuta kasnije može jednostavno zaboraviti te informacije, poput normalnog deteta.“

Ipak , na njihovim snimcima iz proteklih meseci nalaze se neobična Boriskina sećanja na teške kataklizme na Marsu. Na primer, on uporno tvrdi da je tokom proteklih više stotina hiljada ili čak miliona godina, tamo bilo velikih problema sa vodom. Mars je počeo katastrofalno gubiti svoju atmosferu i vodu. Boriska je rekao da su postojali posebni brodovi koji su odlazili na najbližu planetu, Zemlju, po vodu.

Izgledali su poput valjaka i služili su kao matični brodovi.

Mnogo je govorio o svojim dužnostima i radu u svemiru. Dečaku se baš ne sviđaju američki filmovi o svemirskim pustolovinama i ratovima, i kaže da je u njima sve iskrivljeno i izmišljeno.

Marsovski brodovi mogli su da putuju po celom Sunčevom sistemu, imali su veći broj baza na planetama i njihovim satelitima. Čini se da nije bio loš pilot i imao je dobre profesionalne veštine. Prema njegovim pričama, mnogo je puta učestvovao u letovima na Saturn, gde je najteža stvar bila navigacija kroz asteroidni pojas. Mnogi njegovi prijatelji poginuli su približavajući se Saturnu.

„Znaš, mama, nisam samo donosio vodu na Mars!“, Izjavio je Boriska jednog dana.

„Uvek govoriš, ‘Mars ovo, Mars ono; ali ja sam bio odgovoran za Jupiter! Imali smo poseban projekat u kojem smo proučavali stvaranje drugog sunca u našem Solarnom sistemu. A to drugo sunce trebao je biti Jupiter. Ali za to je bilo potrebno tako mnogo fizičke mase da je nije bilo dovoljno u celom Sunčevom sistemu. Zato projekat nikada nije uspeo.“

Jednom je rekao da bi zemaljske naučnike sigurno zanimalo da u našem Sunčevom sistemu nema osam planeta, već dve više. One se nalaze iza Plutona.

Prema njegovim rečima, Mars je nekada bio bliže Jupiteru, i Mesec je tada pripadao Marsu. Ali nakon divovske kosmičke kataklizme Mars je izmenio svoju orbitu, i tako je Zemlja dobila svoj satelit – Mesec. Međutim, Boriska se ne može setiti nikakvih detalja o tom periodu.

Jednom je, gledajući emisiju na kanalu Discovery, s velikim entuzijazmom počeo govoriti o civilizaciji Sivih (Greys) – malih humanoida s velikim očima.

 

„Oni nisu Marsovci“, rekao je, pokazujući na ekran. „Mi nismo takvi; mi smo bliži Lemurcima i Atlantiđanima.

Kao prvo, mi smo visoki, oni su patuljci.

Drugo, Sivi su okrutni. Oni su iz druge galaksije, upuštaju se u izvođenje svakakvih eksperimenata na ljudima. Čak smo se morali i boriti protiv njih, jer su oni agresori.

Naša vrsta bila je ljubazna, manje agresivna i najintelektualnija, jer smo mogli koristiti čak i psihičku energiju. Ispaljujući svoje reči, ponekad mucajući, dečak je sve izrekao u kratkom govoru, nakon čega je opet posvetio pažnju svojim normalnim igrama, a „problem Sivih“, po rečima njegove majke, više se nije spominjao. Čini se da se radilo o bljesku sećanja koji se možda nikada neće ponoviti.

Ali bude li bilo ikakvih novih izjava o životu u svemiru, na Marsu ili u Sunčevom sistemu, biće i sumnji. Dečak se, prema rečima specijalista, „zatvara“. Uzrok toga su, najverovatnije, teškoće naše zemaljske stvarnosti – kao što je slučaj sa drugom indigo decom.

Naučno zanimanje za indigo decu

Da su predstavnici nauke istinski zainteresovani za Borisku, neosporna je činjenica. Doktor fizike i matematike, prof. Vladislav Lugovenko iz Instituta za Zemljin magnetizam, jonosferu i širenje radio talasa (IZMIRAN) Ruske akademije nauka, upoznao se sa Boriskom i pozvao ga u Moskvu na pregled.

Neki od Lugovenkovih saradnika učestvovali su u proučavanju dečaka. Lugovenko sprovodi istraživanja indigo dece u Rusiji i drugim zemljama, i smatra da se ona s razlogom već 20 godina rađaju na ovoj planeti. Kako se čini, ta su deca povezana s razvojem buduće civilizacije na Zemlji.

Strana 1 od 6

Novosti dana Politika Ekspres 

Ekspres Politika predstavlja online magazin sa osvrtom na dnevno političku situaciju u Srbiji i svetu. Ovaj online news portal nije ni u kakvoj vezi sa kompanijom Politika AD koja se bavi izdavanjem magazina: Bazar, Politikin Zabavnik, Ilustrovana Politika, Viva, Svet kompjutera, Mali Politikin Zabavnik, Enigmatika i Razbibriga, kao i dnevnih novina Politika i Sportski žurnal, a koje izlaze pod firmom Politika novine i magazin. Politika Ekspres Online predstavlja poslednji pravi tabloid u Srbiji koji se nalazi među TOP 50 najčitanijih sajtova u Srbiji

Go to top