default

Ova fotografija nam dolazi iz Bosne i Hercegovine, odnosno preciznije iz Kotor Varoši. 

Nije nam jasno šta je vlasnik ovog stana hteo da uradi i na koji je način mislio sebi da napravi terasu.

Važno da ima vrata za terasu, zar ne? 

A posle.. lagano.. 

default

Milan (30) zaposlen je već neko vreme u jednoj zagrebačkoj mrtvačnici, gde radi na pripremi tela za sahranu, što podrazumeva tuširanje pokojnika kao i kasnije oblačenje.

Došao je na posao tog dana i kao i obično, presvukao se u radno odelo, stavio masku i rukavice i krenuo sa pripremom tuša, kako bi oprao leš starice koji je direktno posle operacije stigao iz jedne zagrebačke klinike.

Reč je bilo o starici (80) koja je tokom operacije doživela infarkt i preminula.

- U jednom trenutku mi se učinilo da se njena ruka pomerila, ali sam pomislio kako mi se učinilo- priseća se on.

A onda je usledio pravi šok- video je da se prekrivač pomera i da starica, koja je mrtva stigla u mrtvačnicu, pomera noge!

- Bukvalno nisam mogao da se pomerim iz mesta od straha. Ne znam kako sam uspeo da priđem i pomerim prekrivač, a onda sam se sledio. Starica je ležala i gledala me izbezumljeno. Mislio sam da sanjam, a onda novi šok. Tihim glasom mem je pitala "Gde sam ja to, sine?"

Milan kaže da je u tom trenutku izgubio svest. Sledeće čega se seća je da sedi na stolici, a ostali tehničari su bili pored njega.

- Starica je odmah odvezena na reanimaciju, tako da je nisam video- priča on.

O svemu je obaveštena uprava bolnice kao i policija, a istragom je utvrđeno da je starici tokom operacije zaista stalo srce, ali je ona zapravo pala u duboku komu.

default

Zvučna imena srpske estrade redovito pune hrvatske arene, koncertne dvorane i diskoteke, a slično je i s hrvatskim izvođačima u Srbiji. No, nije tajna da Marko Perković Thompson definitivno nije jedan od njih. Našlo bi se tu i s jedne i s druge strane onih koji , ni pod koju cijenu, ne bi zapjevali u ovoj ili onoj državi.

Kako se u internetskim prostranstvima pronađe šarolikih tema, tako je na Facebooku nastala posprdna grupa na temu održavanja koncerta već spomenutog Thompsona i to baš u Beogradu.

Organizatori su koncert najavili za 3. srpnja, a turneju su nazvali: “STIGLA VAS JE MOJA RUKA I U SRBIJI”.

“U ime organizatora Fonda za humanitarno pravo Srbije , Helsinškog komiteta za ljudska prava Srbije, Omladine Helsinškog komiteta, Rekonstrukcija Ženski fond, Žena u crnom, Libertarijanskog kluba, Ambasade Republike Hrvatske u Srbiji i drugih, pozivamo Vas na prvi koncert velike balkanske zvezde Marka Perkovića Thompsona u Beogradu.

Koncert “kod konja” je jedinstvena prilika da se građani i građanke Beograda upoznaju sa kulturom hrvatskih susjeda. Ovo je prvi od nekoliko planiranih koncerata u okviru Markove TURNEJE:”STIGLA VAS JE MOJA RUKA I U SRBIJI”

Marko Perković rođen je 27. oktobra 1966. godine u selu Čavoglave, u Zagori (Šibensko-kninska županija) od majke Marije i oca Ante. Svoje rano djetinjstvo i odrastanje je proveo u rodnom selu. Oca je rijetko viđao jer je bio odsutan zbog posla u Njemačkoj, a dolazio je kući samo za Božić i Uskrs. Marko u gradu Splitu završava srednju školu za ugostitelja. Po početku Domovinskog rata 1991. godine Marko se pridružio Zboru Narodne Garde. Marko je u to vreme u rukama imao američku strojnicu Thompson, po kojoj je i dobio nadimak. Iz toga doba potiče i prva Markova pjesma – legendarna “Bojna Čavoglave”. Pesma koja se brzo proširila celom Hrvatskom i postala je jednim od prepoznatljivih simbola prvih dana Domovinskog rata. Iza sebe ima sedam studijskih albuma i blistavu karijeru.

ULAZ SLOBODAN!”, napisali su i uzburkali vode društvenih mreža.

Još jednom pokrenuli debatu oko ustaša i četnika

I dok su jedni shvatili kako je riječ o šali i zafrkanciji drugima ipak nije bilo svejedno.

“Oćete li se vi Srbi ljutit ako mi dodjemo s ustaškim kapama?”

“Da mi je i taj dan doziviti kada ce se ljudi prestati preseravati na nacijonalnom nivou. Voli svoje postuj tudje!”, napisao je Aleksandar

default

Juče je na crnogorskoj obali Jadranskog mora ulovljena ajkula!

Ovaj redak zver, dug 2,2 metra pronađen je i ubijen na ostrvu Sveta neđelja nadomak Budve.

Fotografija nemani podeljena je na društvenim mrežama pre nešto više od 13 časova, a izazvala je lavinu komentara.

Mada su mnogi zaprepašćeni njenom veličinom, i uopšte prisustvom u vodama Crne Gore, imalo je i onih koji su ukazali na to da je reč o vrsti ajkule koja se prevashodno hrani lignjama, te da joj "ljudsko meso" uglavnom nije na meniju.

Ipak, i takvi upozoravaju na to da, iako se retko nalazi u plićaku, sudbinu ne treba izazivati.

U PREDGRAĐU Minhena - mestu Blumenau, u četvrtak po podne dogodila se filmska pljačka, a glavni akter te drame je državljanin Srbije, identifikovan kao Rijad K. (26). Mladić, poreklom iz varošice na jugozapadu Srbije i sa prebivalištem u obližnjem Dahauu, pobegao je s plenom od više stotina hiljada evra firme "Prosegur", čiji je radnik bio.

Rijad K. je, zajedno sa dvojcom kolega, tokom prepodneva obilazio više ekspozitura različitih banaka sa službenim zadatkom da isprazni bankomate. Sav novac uredno su pakovali u transporter za prenos para i dragocenosti. Kad su obavili posao, dok su centrale banaka uzaludno čekale uplatu, Rijad K. je ostavio kolege - jednog iz Minhena (23) drugog iz Dahaua (39) - ispred jedne ekspoziture, nagazio gas i netragom nestao odnoseći prebogat "plen".

Znajući, međutim, da nema šansu ako ostane u kombiju, Rijad K. je vozilo ostavio u Ulici Rolf-Pineger, piše "Zidojče cajtung". Tu ga je, oko 20.30, primetio jedan prolaznik, pošto je iz kombija "vrištao" alarm. U tom momentu Rijad K. je već odmakao i policija ga još nije pronašla.

Raspisana je nagrada nalazaču, a fotografijama Rijada K. oblepljen je ceo kraj. O osumnjičenom se zna da je već više godina živeo na teritoriji prestonice nemačke savezne pokrajine Bavarske, Minhena. Firma "Prosegur" nije htela da kometariše pljačku.

Portparol policije Sven Miler je kazao da su Ulica Rolf-Pineger i kompletna okolina pažljivo pretražene. Mole se građani koji imaju bilo kakvu informaciju o Rijadu K. da se jave policiji.

PRE tri meseca u Švajcarskoj je opljačkan transporter novca i odneto je čak 40 miliona evra. U "paketu" s kešom, bili su i drago kamenje i zlatne poluge. Lopovi su uspeli da prebegnu u Francusku, ali su ubrzo potom uhvaćeni.

Šestogodišnje ‘čudo od deteta’ mnogi nazivaju reinkaracijom legendarnog majstora borislačkih veština Brus Lija.

Rusuei Imao ponosan je što nosi nadimak ‘Bejbi Brus Li’, a tek sa kojom lakoćom upija sve pokrete borilačkih veština i ne treba da čudi što je ceo svet oduševljen ovim mališanom.

A sve je krenulo onog treutka kada ga je otac, inače veliki ljubitelj borolačkih veština, vodio na svoje treninge gde je mali Imao sa velikom pažnjom posmatrao kako to rade profesionalci.

Ubrzo je bilo jasno da se i u klincu krije neverovatan talenat, a sve se munjevitom brzinom proširilo po društvenim mrežama.

Pogledajte snimke:

Na društvenoj mreži Fejsbuk je osvanula slika iz kafića u Budvi. U jedan od lokala u centru, čovek srednjih godina seo je na piće.

Sve bi to bilo najnormalnija stvar da prolaznicima nije zapao za oko šokantni detalj. Čovek koji je sedeo u bašti kafića imao je za pojasom pištolj.

Neko od zgranutih prolaznika je verovatno to sve prijavio policiji, pošto je ubrzo osvanula slika u kojoj kažu da je čovek uhapšen.

Slika je pokrenula lavinu komentara nezadovoljnih i šokiranih ljudi.

- Majko, daj mi onaj pancir da idem dje kafu da popijem - rekao je jedan dečko.

- Divlji zapad - rekao je zgroženo čovek.

default

Luk Ejkins (42) je prvi èovek u istoriji koji je namerno pokušao ovakav skok.

Profesionalni padobranac Luk Ejkins postao je prva osoba koja je skoèila sa 7.600 metara bez padobrana, uspešno se prizemljivši u mreži postavljenoj u pustinji u Dolini Simi, amerièka država Kalifornija.

Ime juèerašnjeg skoka bilo je "Poslat iz raja", a njegov dvominutni slobodni pad je uhvaæen na snimku:

Ejkins ima 42 godine i preko 18.000 skokova iza sebe. Njegov otac i deda bili su padobranci, a njegova žena je skakala 2.000 puta, javlja Asošiejted Pres.

Luk je bio vidno uzbuðen kada je udario u mrežu velièine 30 sa 30 metara:

- Skoro kao da lebdim, neverovatno je. Ova stvar se upravo desila! Ostao sam bez teksta - rekao je ovaj hrabri èovek za AP.

Ipak, Ejkins je naleteo na nepriliku neposredno pre skoka, i problem nije bio tehnièke prirode. Pošto je skok bio prikazivan na TV Fox-u, tamošnje Udruženje glumaca mu je "naredilo" da nosi padobran.

Ali, Ejkins je rekao da bi nošenje padobrana uèinilo okretanje na leða neposredno pred udar u mrežu mnogo opasnijim. Sreæom po njega, nareðenje je povuèeno i dopušteno mu je da skoèi bez padobrana.

Za ovog èoveka možda èujete prvi put, ali on je bio rezervni skakaè Feliksa Baumgartnera 2012. godine, kada je ovaj skakao sa visine od 40 kilometara na zemlju, sa takozvane ivice svemira.

Kada je ovaj neverovatan podvig završen, Ejkins se može vratiti svom poslu savetnika za bezbednost amerièke Asocijacije padobranaca, kao i skokovima sa nešto više zaštite.

default

Na ukrajinskoj granici zaustavili su ga kao špijuna, svirao je ukulele da bi zaradio za nastavak puta, pa ga još i prodao, volontirao za hranu... Bojan Stekiæ (23) je, uz neverovatne peripetije, prošle godine autostopom stigao do Kine. Sada se sprema za novu avanturu: u avgustu kreæe u Iran, takoðe autostopom.

Autostopiranje uglavnom mami uzdahe i priseæanja dalekih generacija o tome "kako se nekad do mora putovalo". Dok se mnogi plaše, nemaju vremena ili su lenji da iskušaju putnièku sreæu, Bojan baš to preferira, i uz veru u ljude prepušta se sudbini i putuje do najdaljih taèaka sveta.

- Svi misle da je za to potrebno mnogo hrabrosti, a nije tako. Nisam nešto posebno hrabar, samo treba èovek da krene. Kad poèneš da stopiraš, samo misliš o tome gde æeš spavati i šta æeš jesti. Znam samo da svuda imaš dobrih ljudi, a na putovanjima mnogi stereotipi nestaju - prièa Bojan.

Prva takva putešestvija poèeo je 2013. godine, ali nešto uobièajenije, uz meseènu kartu za voz po Evropi, u društvu roðenog brata.

- Obišli smo polovinu evropskih zemalja. Bilo je jako naporno, ali tada sam se zaljubio u to. Naredne godine išli smo zajedno autostopom po Evropi i tu sam utvrdio da sam stvarno lud za takvim naèinom putovanja - nastavlja on.

Bojan je potom preko Rumunije, Moldavije, Ukrajine, Belorusije, Rusije i Mongolije stigao u Kinu za 73 dana i odatle se vratio, a za to, prièa on, nije potrebno mnogo novca.

- Budžet mi je bio 150 evra, ali smo društvo i ja napravili žurku. Veèe pre puta u novèaniku sam imao 35 evra. Dvoumio sam se da li da krenem. Nosio sam ukulele, pokušavao da sviram, pa sam nešto malo tako zaraðivao. Nešto novca su mi mama i tata slali. Ipak, kada sam na putu, ne trošim mnogo, onoliko koliko i kod kuæe, jer idem autostopom, pa ne plaæam prevoz, a preko sajtova naðem smeštaj za džabe - prièa Bojan kroz osmeh.

Ukulele ostao na Bajkalu

Zarada od muzièkog performansa, iako slaba, tokom daljeg putovanja ispostavila se kao malo blago.

- Ostao sam na ostrvu Ojhon na Bajkalskom jezeru bez novca. Zvao sam brata veèe pre puta do tamo i trebalo je da mi ujutru pošalje 100 dolara. Podignem ja tih 100 dolara i odem na Ojhon, a ostrvo na kojem sada žive šamani i budisti do pre desetak godina nije imalo ni struju, a i dalje nema menjaènice. Nisam znao šta da radim. Imao sam hrane za dva dana. Upoznao sam neku devojku i prodao ukulele za 1.000 rublji i tada nabavio punu kesu hrane, rešo, dve boce plina i opremu za kampovanje. I to mi je bilo dovoljno. Posle sam provalio da imaju internet kafe u kojem možeš da plaæaš karticom. Oni uzmu 20 odsto provizije, a meni daju keš. Sa tog ostrva otišao sam sa 100 dolara koje nisam ni naèeo - kaže Bojan.

Špijun sa 10 evra

- U Ukrajinu sam ušao iz Transsinistrije, ruske pokrajine koja hoæe nezavisnost, realtino blizu Krima, što je jako sumnjivo. Pitali su me koliko para imam, a ja sam imao 10 evra. Onda su me odveli u neku prostorijicu od nekoleko kvarata. Krenulo ispitivanje, gde idem, šta radim, gledali su pasoš. Na kraju su uzeli fotoaparat i gledali slike. Zatim sam im dao broj devojke u Kijevu kod koje je trebalo da odsednem, pa su je zvali, a ona nije bila dostupna - sleže ramenima komentarišuæi da ga je tad baš uhvatio maler.

Sat ili dva ispitivanja, nije siguran. A ko bi i bio kada ga stranci prekog pogleda ispituju.

- Na kraju su mi rekli da brišem i da više neæe da me vide - priseæa se Bojan.

Porodica u pripravnosti

Njegovi roditelji su još kada im je najavio put bili uznemireni.

- Kada sam im rekao šta planiram, umalo se nisu šlogirali. Onda smo napravili dogovor: ako se nešto loše dogodi, uvek imaš opciju da te deportuju, druga opcija bila je da mi odmah pošalju pare da se vratim, a treæa da, ako je baš loše, brat doleti do mene - iskren je dvadesettrogodišnjak.

Do sad je imao sreæe, kaže, a iskusio je ono što bez smelosti nikad ne bi.

- Šta sve nisam radio! Volontirao sam u nekom selu, kupao se u Belorusiji, kampovao, ni kašiku nisam imao pa sam je od drveta sam napravio... - nabraja Bojan.

U autostopu nema pravila

Podignut palac možete da držite od Beograda do Panèeva i da niko ne stane, ali i da za relaciju dugu sotinama kilometara naðete prevoz za pet minuta.

- Sve zavisi od mesta na kojem stopiraš. Treba pokušati na iskljuèenjima sa puta, na pumpama gde možeš i da pitaš ljude dok toèe gorivo. Sve zavisi, od Sankt Peterburga do Moskve stopirao sam dva dana, a za relacije od 600 kilometara pet minuta. Ali to sve relativno lako funkcioniše. Upoznao sam mnogo dobre ljude, koji su mi nudili i hranu i smeštaj i novac da pomognu. Bitno je samo uvek da pri sebi imaš vode i nešto hrane ako se naðeš u nekoj nedoðiji - savetuje Bojan.

Velika torba koju nose bekpekeri pomalo deluje zastrašujuæe po kièmu, ali nas uverava da nije tako.

 Kada sam merio ranac, imao je izmeðu 10 i 12 kilograma. Meðutim to je bekpek, imaš i pojas na kukovima, te ti na nogama bude teret. Dok zaustavljam, nikad ga ne držim na leðima, spustim pored, a u gradu ostavim tamo gde odsedam i sa sobom nosim samo ranac - objašnjava on.

Ovaj Beograðanin odluèan je da živi kako želi i neretko menja sve u skladu sa tim, pa i reskira.

- Bio sam student stomatologije, ali sada sam završio prvu godinu studija fotografije. Ne znam zašto, to jednostavno nije bio moj život. Živim san, putujem, bavim se footgrafijom. Od 1. avgusta kreæem u Iran preko Bugarske, Turske, Gruzije i Azerbejdžana - najavljuje Bojan novu avanturu.

Kafanska tuèa na ruski način, ima li šta bolje? Momak sa snimka je samo sedeo, pio piæe i gledao svoja posla, a onda je u kafanu ušla grupa agresivnih ljudi - gomila njih - i zapoèela krvnièku tuèu sa gostima za susednim stolom.

Reakcija nepoznatog Rusa je sasvim neverovatna. Ostali gosti su pobegli glavom bez obzira, a on je samo nastavio da sedi za stolom, nezainteresovan za dogaðanja oko sebe.

Da li je èovek neverovatno hrabar ili možda lud, zakljuèite sami.

Strana 10 od 25

Novosti dana Politika Ekspres 

Ekspres Politika predstavlja online magazin sa osvrtom na dnevno političku situaciju u Srbiji i svetu. Ovaj online news portal nije ni u kakvoj vezi sa kompanijom Politika AD koja se bavi izdavanjem magazina: Bazar, Politikin Zabavnik, Ilustrovana Politika, Viva, Svet kompjutera, Mali Politikin Zabavnik, Enigmatika i Razbibriga, kao i dnevnih novina Politika i Sportski žurnal, a koje izlaze pod firmom Politika novine i magazin. Politika Ekspres Online predstavlja poslednji pravi tabloid u Srbiji koji se nalazi među TOP 50 najčitanijih sajtova u Srbiji

Go to top