Novi istorijski film „The Eagle“ ponovo je postavio pitanje neobjasnjenog nestanka slavne Devete rimske legije u planinama Skotske. Film postavlja teoriju kako je 5000 najboljih rimskih vojnika nestalo u maglama Kaledonije prilikom pohoda na sever kako bi suzbili nemire. Ali koliko ima istine u tome?

Stvaranje legende zapocelo je 1954. godine bestselerom „The Eagle of the Ninth“, Rosemary Sutcliff, prema kojem je film i snimljen. Sutcliff kao glavnog lika radnje uvodi mladog centuriona Marcusa Aquillu koji progonjen uspomenom na oca nestalog s Devetom legijom, odlučuje krenuti na sever preko Hadrijanovog zida kako bi otkrio sta se zaista dogodilo.

Medjutim, istoricari imaju sasvim drugačije vidjenje. Oni smatraju da knjiga i film nemaju veze s istinom, te teoretiziraju kako Deveta legija uopste nije nestala u Britaniji, već je prebacena iz Engleske na Srednji istok, gdje je konacno oko 160. godine pobedjena od persijske vojske.
Ipak, ne postoje nikakvi dokazi da je legija ikad napustila Britaniju. Sve se svodi na puko nagadjanje, a pokusaj opravdavanja teorije istoricari nalaze u tri keramicke plocice s brojem Devete legije pronađene u Holandiji. Medutim, ni taj dokaz nije zadovoljavajuci jer su plocice datirane u 80. godinu, kada je spomenuta legija zaista boravila na Rajni boreći se protiv germanskih plemena.

Zadnji provereni dokaz o postojanju elitne legije dolazi iz Yorka, gdje joj natpis datiran u 108. godini daje zasluge za obnovu tvrdjave. Negde u razdoblju izmedju 108. godine i sredine 2. veka, kada je sastavljen popis svih legija, Deveta legija prestala je postojati.
Početak 2. veka bio je nepovoljan za Britaniju. Rimski pisac Fronto zapisao je da je u vreme vladavine cara Hadrijana (117. - 138. godine) veliki broj rimskih vojnika poginuo u borbama s Britima. Ipak, tacan opseg gubitaka ostao je nepoznanica.
Delo „Carska istorija“ nepoznatog autora, napisano u 3. veku, nadodaje da u trenutku kada je Hadrijan postao car, "Brite je bilo nemoguce drzati pod rimskom kontrolom".
Britanski problem postao je od velike važnosti za Carstvo. To dokazuje i nadgrobni spomenik pronadjen kod Ferentinuma u Italiji, od koga doznajemo da je Carstvo poslalo u Britaniju pojacanje od preko 3000 ljudi. Cak je i car Hadrijan licno posjetio Britaniju 122. godine kako bi pokusao "ispraviti mnoge greske", te sa sobom doveo i novu, Sestu rimsku legiju.

Cinjenica da su se stacionirali u tvrđavi York sugerise da su se "veliki gubici" koje je naveo Fronto dogodili upravo Devetoj legiji. Deveta legija uvek je bila najsevernije smestena i time najizlozenija napadima Brita, narocito prilikom njihovih ustanaka koji su u 2. veku konačno i doneli kraj slavne legije. Gubitak elitne jedinice bio je tako tezak da je car Hadrijan shvatio da je jedini nacin ocuvanja stabilnosti na britanskom ostrvu - gradnja zida.
Tzv. Hadrijanov zid podignut je kako bi rimsku teritoriju stitio od napada, ali i onemogucio pobunjenicima unutar rimske teritorije pomoc sa severa. Zid je takodje doveo do razlicitog razvoja kultura s obe njegove strane.
Tako je nastanak stalne granice na britanskom tlu, koja je bila osnovica za razvoj nezavisnog kraljevstva Engleske i Škotske, poslednja zasluga Devete legije .

BBC piše da cene najtraženijih antikviteta dostižu milione dolara - što su cifre koje podstiču iskopavanja u Italiji, Grčkoj, Turskoj... Iskopano blago "trkači" krijumčare preko granica, pohrane ga u Švajcarskoj, a potom ga polako "ubace" na tržište. Igrači u tom mračnom svetu zarade milione - ako prežive opasnu igru.

Do početka 21. veka, trgovina ukradenim antikvitetima dostigla je milijarde dolara godišnje i, posle trgovine drogom i oružjem, najunosnija je delatnost međunarodnog kriminala, pisao je "Njujork tajms".

Uneskovom konvencijom iz 1970. predviđa se zabrana i sprečavanja nezakonitog uvoza, izvoza i prenosa svojine kulturnih dobara i ratifikovana je u 109 zemalja: između ostalog, zabranjena je prodaja antikviteta čije poreklo nije potvrđeno.

U martu, "Bonams" je saopštio da sa aukcije zakazane za 3. april povlači 2.000 godina staru asirsku stelu, čija je vrednost između milion i 1,3 miliona američkih dolara. Reč je o polomljenoj kamenoj ploči sa oslikanom molitvom kralja i kletvom ispisanom klinastim pismom, koja kaže da će prokletstvo pasti na svakoga ko stelu pomeri s mesta. Sumnja se da je ta stela ukradena u istočnoj Siriji, nepoznato je kada, a aukcijska kuća saopštila je da je povukla sa tržišta zbog "daljih proučavanja". Zanimljivo je da je polovina vrha baš te ploče na postavci u Britanskom muzeju još od kraja 19. veka.

"Bonams" i "Kristi" takođe su morali da povuku nekoliko manjih objekata sa aukcija u martu, pošto je obelodanjeno da su navodno prošli kroz ruke dvojice ozloglašenih krijumčara antikvitetima, Đakoma Medičija i Đanfranka Bekine. Obojica su ranije osuđivani zbog trgovine ukradenim predmetima, pa je Medići odslužio desetogodišnju zatvorsku kaznu i platio globu od 10 miliona evra - najveću koju je u istoriji italijanskog pravosuđa neko platio za to krivično delo.

Na polaroid fotografijama njegovog ogromnog skladišta u Švajcarskoj identifikovan je krčag iz prvog ili drugog veka pre naše ere, koji je bio ponuđen u "Kristiju" i procenjen na 6.700 do 10.000 dolara, kao i keramička piksida (kutija za nakit) iz trećeg veka, procenjena na 5.000 do 8.400 i ponuđena u "Bonamu"

Ranije ove godine, američke vlasti su zaplenile antičku rimsku statuu vrednu četiri miliona dolara u jednom skladištu u Njujorku. I ta statua prošla je kroz Bekinine ruke.

Italijanska, ali i druge vlasti, sve su agresivnije u zahtevima za repatrijaciju ukradenih objekata, a u poslednjih nekoliko godina brojni američki muzeji bili su prinuđeni da vrate opljačkane starine u zemlje porekla.

Možda je najdramatičniji slučaj u vezi sa opljačkanim antikvitetima Sevsovo blago, kolekcija rimskog srebrnog posuđa iz razdoblja kasne antike, iz četvrtog ili petog veka, na koje su pravo polagale čak tri države - Liban, Mađarska i Jugoslavija.

Na jednom od četiri ogromna tanjira, od kojih svaki ima više od šest kilograma čistog srebra, na latinskom je ugravirano: "Neka ovo posuđe, o Sevso, dostojno služi tvojim potomcima." Eksperti su zaključili da je Sevso verovatno bio rimski general i kolekcija je dobila ime po njemu.

No, priča o Sevsovom srebru je, kako navodi BBC, počela sedamdesetih godina kada je iskopano - najverovatnije - u Mađarskoj. Čovek koji je pronašao blago, kasnije je pronađen obešen u podrumu, a dvojica njegovih prijatelja preminula su pod nerazjašnjenim okolnostima. Srebro je nestalo.

Kako je ranije pisala beogradska "Politika", većina arheologa veruje da su savršeno očuvani predmeti ilegalno iskopani 1978. u Mađarskoj, izneti iz zemlje i promenili nekoliko dilera pre nego što su se obreli u Britaniji. Neki od tih puteva vodili su preko Beograda i Hrvatske, a pojedini eksperti tvrde da je ostatak Sevsove kolekcije - sumnja se da je Mađar iskopao više od "zvaničnih" 14 komada - u vlasništvu poznatog beogradskog antikvara Antona Tkaleca, koji je još početkom devedesetih emigrirao u Švajcarsku.

Kako navodi BBC, osamdesetih, komadi iz kolekcije počeli su da se pojavljuju na londonskom tržištu umetnina i britanski aristokrata, markiz od Nortemptona, napravio je konzorcijum sa tadašnjim predsednikom "Sotbija", pokojnim Piterom Vilsonom - te su kupili 14 komada posuđa.

Markiz je odmah pokušao da proda kolekciju Geti muzeju, ali se ispostavilo da su falsifikovani dokumenti iz Libana, koji je trebalo da potvrde navodno poreklo.

Sevsovo srebro stiglo je na njujorško tržište i izloženo je 1990, sa cenom od 50 miliona dolara. Ipak, tri države su momentalno ustvrdile da je reč o kolekciji s njihove teritorije - Mađarska, Liban i Jugoslavija (kasnije je stvar preuzela Hrvatska, jer su Hrvati tvrdili da je posuđe iskopano u Istri). Zbirka je promptno povučena iz prodaje. Sve tri zemlje su 1993. izgubile parnicu pred njujorškim sudom, pošto je za legalnog vlasnika proglašen markiz.

Britanski aristokrata, međutim, zbog cele peripetije sa poreklom nikako nije mogao da proda Sevsovo blago... pa je zaključio da je "ukleto".

Sevsovo srebro pojavilo se u javnosti još jednom, 2006, kada ga je "Bonams" izložio na događaju "samo za odabrane", a potom je ponovo nestalo...

Priča je delimično razjašnjena prošlog meseca, kad je mađarska vlada objavila da je otkupila sedam od 14 komada iz te kolekcije, od naslednika Pitera Vilsona za 15 miliona evra.

Kad je reč o delu blaga koje je bilo u vlasništvu markiza, njegova sudbina još uvek je tajna: aristokrata se razveo od svoje pete supruge 2012. godine uz tajni sporazum za koji se "šuška" da je bio "težak" 17 miliona funti - nepoznato je da li je ona možda dobila deo "uklete" kolekcije sporazumnim razvodom, navodi britanski servis.

Tržištem antikviteta, ipak, i danas kruži priča da ima još Sevsovog blaga, osim 14 poznatih komada srebrnog posuđa. Arheolozi ističu da takve kolekcije uvek imaju i pripadajuće kašike i novčiće - koji se, kad je reč o Sevsovom blagu, nikad nisu pojavili na tržištu.

Mnogi veruju da ti delovi kolekcije čame u nekom švajcarskom trezoru, pošto vlasnici čekaju da u potpunosti budu raščišćena pitanja porekla, pa da ga ponude na prodaju.

 

default

Marija Orsic se pominje kao članica društva ženskih medijuma u nacističkoj Nemačkoj, pod imenom Vril.

Pored nje, kao medijum tog društva pomenuta je i izvesna Zigrun, koja je ime uzela od mitske valkire, jedne od devet Votanovih ćerki. Marija se proslavila u okultnim krugovima tvrdnjama da je stupila u kontakt sa arijevskim vanzemaljcima koji žive na Alfa Kentauri u sistemu Aldebaran. Te tvrdnje nikada nisu dokazane, ali to nije potkopalo njen položaj. Pre Vrila bila je članica društva Tula.

Društvo Vril bilo je uključeno u istraživanja bazirana na anti-gravitacionim eksperimentima Viktora Šaubergera. Projekat je nazvan Hanebu ili Vril projekat. Nastao je zastoj zbog velikih elektromagnetnih smetnji i interakcija sa konvencionalnim električnim komponentama. Letelice su se pokazale teško upravljivim, pa ipak su savezničkoj avijaciji nanosile velike gubitke. Oni su ih nazvali fu-fajteri. Sam naziv Vril potiče iz romana „Vril, moć nastupajuće rase“ Bulvera Litona. U romanu je opisano podzemno kraljevstvo u kojem vladaju više-nego-ljudi koji vode poreklo od vodozemaca i raspolažu energijom neslućenih razmera koja se naziva Vril. Postao je to „sveti gral“ za okultiste Trećeg Rajha, pa čak i zvaničnije krugove, koji su tražili svaku mogućnost za izgradnju super-oružja.
Marija Oršić – južnoslovensko ime u krugovima naci-okultista, je navodno smatrala da joj tako duga kosa deluje kao antena prema drugim dimenzijama.

Od ranog detinjstva se isticala sposobnošću komuniciranja sa duhovima. Njen otac bio je iz Zagreba, a majka iz Beča. Već kao mlada devojka priključila se krugovima vatrenih nemačkih nacionalista koji su se zalagali za ujedinjenje Nemačke i Austrije. No, pre Velikog rata ovim dvema državama vladale su različite dinastije, inače u bliskom savezu. Posle rata, oni su na poraženoj strani, a jedan od uslova Versajskog mira je da se ove dve zemlje ne smeju ujediniti.
Ipak će Anšlus kasnije sprovesti partija NSDAP koja u nekom smislu i potiče iz okultnih krugova u kojima se kretala i Marija Oršić. Bila je aktivna članica društva Tule, a kasnije je grupu ženskih medija organizovala u novo udruženje Vril. Navodno su stupili u kontakt sa Arijevcima nastanjenim u planetarnom sistemu oko zvezde Aldebaran, onima koji su već uticali na stvaranje civilizacija Mesopotamije. Smatra se da je učestvovala u pokretanju nemačkog svemirskog programa i istraživanjima vezanim za putovanje u druge dimenzije. Krajem Drugog svetskog rata, ona i njene dugokose prijateljice misteriozno nestaju. Postojale su pretpostavke da su podmornicom prebačene u Južnu Ameriku ili da su stvarno otišle do Arijevaca na sistemu Aldebaran. No, neki jednostavno kažu da su ih ubili SS-ovci.

Pretpostavke, legende, teorije zavere i fikcija stvaraju se kao aura oko Marije Oršić. Postoji čak teorija o njenoj povezanosti sa Nikolom Teslom.



Marija je 1945. imala 50 godina. Međutim, izvesni Zakaria Lanait je u svom odgovoru misteriozniji – nema vesti o Mariji od 1945, ali neki misle da je otišla u „šuplju zemlju“, kako obično zovu podzemno kraljevstvo Agarta.
Treći odgovor je od čoveka potpisanog kao Kirby koji se poziva na serijal Ancient Aliens Theorygde se (naravno!) tvrdi kako su je odveli gosti iz drugog sveta. Tokom propasti Trećeg Rajha nad nemačkom je viđeno mnogo NLO-a, i jedan od njih je pokupio Mariju...

default

Predsednik Ruske Federacije Vladimir Putin nekoliko puta je javno istakao šta misli o samoproklamovanoj nezavisnosti Kosova i Metohije ističući svaki put da je Kosmet neotuđiv deo Srbije i da se sve mora rešavati pod okriljem Rezolucije UN 1244.

Na Fejsbuku se pojavio snimak jednog od ranijih obraćanja predsednika Rusije u kome on nemačkoj novinarki objašnjava šta misli o Kosovu.

Stoji uz put za tunel Učka. Čeka automobile u kojima je samo vozač. Podiže palac.... Njenoj eteričnoj lepoti i dugoj crnoj kosi niko ne može da odoli. Čim bi sela u automobil, mlada lepotica u znak zahvalnosti uzela bi muškarčevu ruku i gatala mu iz dlana. Čarolija je trajala koliko i vožnja kroz tunel. Čim bi došli u Istru, lepotica bi isparila iz zatvorenog auta koji bi i dalje jurio putem.

Ispod tmurne i kišne planine, koja je većinu vremena obavijena maglom, na putu oko kog se uzdižu klisure i gusta šuma, takav događaj nikoga nije ostavio hladnokrvnim. Legenda je rođena. Ne zna se kome je prvo sela u auto, ali priča o crnoj lepotici s Učke proširila se kao požar.

Sve je počelo 1988. godine. Policija je dobijala sve više poziva i prijava o mladoj ženi. Pojačane su kontrole oko padina Učke, prilaznih puteva i samog tunela, ali niko je nije video. Niko osim usamljenih vozača u noći.
Kako priča nije jenjavala, za crnu lepoticu su se zainteresovali i Italijani, njihova televizijska stanica Rai 3 snimila je prilog o njoj, ali isto tako bez konkretnih činjenica ili dokaza, samo pričanje već poznate legende. U to vreme svi su hteli da sretnu crnu lepoticu, svi su znali kako izgleda, ali niko nije uspeo da joj uđe u trag.



Svakim prepričavanjem njena lepota bi se uvećavala, tako da je misteriozna žena postala najiščekivanija sablast u tom kraju.

Neki su tvrdili da se radi o devojci koja je pobegla iz psihijatrijske bolnice, a drugi da je to duh žene koja je poginula na gradnji tunela.
Priče svedoka gotovo uvek imaju iste elemente. Pokupili bi stopera autom, a kad bi ga dovezli na lokaciju, koju bi stoper naveo kao svoju destinaciju, i okrenuli se kako bi saopštili da su stigli - taj stoper se jednostavno više ne bi nalazio tu. Jednostavno bi nestao, a da vrata automobila nisu otvarana. Ponekad bi se vozači sa svojim fantomskim putnicima upuštali u razgovore, ali češće su ćutljivi, a veći je broj ženskih fantomskih stopera. 

Video pogledajte na sledećoj strani.




One "vrebaju" muškarce koji se sami voze. Osim što su neki nestajali kad bi ih vozač dovezao na željenu lokaciju, najčešće su nestajali tokom vožnje - sama ideja da normalan čovek može da otvori vrata, iskoči iz vozila u pokretu i ponovo zatvori vrata, a da vozač ništa ne primeti - zaista je apsurdna. 
Bilo kako bilo, crna lepotica je i dalje prisutna na Učki. I dalje stopira i ulazi u automobile. Proriče i - nestaje.

 

 

Rusija sprema objavljivanje dokaza da su Vlada SAD i američke obaveštajne službe umešane u napad 11. septembra 2001. godine na Svetski trgovinski centar u Njujorku

Američki stručnjaci tvrde da uprkos činjenici da su odnosi između Rusije i Sjedinjenih Američkih Država najlošiji još od hladnog rata, ovo je samo početak nastavka problema i nevolja. Dešavanja u svetu predstavljaju ”zatišje pred oluju”, kako tvrde analitičari.

Rusija sprema objavljivanje dokaza da su Vlada SAD i američke obaveštajne službe umešane u napad 11. septembra 2001. godine na Svetski trgovinski centar u Njujorku, kako piše ruska “Pravda”. U dokaze će biti uključeni i satelitski snimci.

Kako navodi ruski list, u dokazima se jasno vidi da je američko rukovodstvo organizovalo čitav napad, kao i kasniju manipulaciju javnog mnjenja.

Dokazi će biti toliko ubedljivi, da će u potpunosti razbiti objašnjenje američke vlasti za napad u Njujorku, navodi isti list. Rusija na taj način želi da dokaže da SAD odavno koriste lažan terorizam kako bi držale svoje građane u strahu i kao povod za ratne operacije u stranim zemljama.

 

default

Policija i državno tužilaštvo uložili su velike napore u rekonstrukciju događaja. Problem je što se glavni akteri, Roko i njegova žrtva, gotovo uopšte ne sećaju tog događaja

Prema nalazu sudskih veštaka Medicinskog fakulteta u Zagrebu, isključeno je da su teške povrede nanesene devojci posle zabave u privatnoj kući u Podstrani krajem 2012. godine počinjene mehaničkim sredstvom. Troje lekara ipak tvrde da su za život opasne povrede nanesene rukom, čime su se usaglasili s mišljenjem veštaka iz Rijeke, koje je napravljeno tokom sudskog postupka.

Za teške povrede odgovara student Roko Šimac (21), optužen za obljubu bez pristanka i pokušaj ubistva, koji od početka postupka ne priznaje krivicu. Prema njegovim rečima, radilo se o dobrovoljnom odnosu. Odmah nakon hapšenja, Roku je urađen test na alkohol koji je pokazao 1,44 promila u krvi, dok opijate nije koristio.

Podsećanja radi, posle žurke u njegovoj kući Roko je rukom koja je u anus ušla oko 50 centimetara, odnosno do lakta, devojci doslovce izvadio komade tankog creva, navodno i nekoliko metara. Pritom joj je teško povredio i debelo crevo.

Iako su lekari splitskog KBC nizom operacija rekonstruisali taj deo devojčine utrobe, prema svemu sudeći, ona će do kraja života trpeti strašne posledice te večeri. Navodno je reč o trajnom teškom invaliditetu. Policija i državno tužilaštvo uložili su velike napore u rekonstrukciju događaja. Problem je što se glavni akteri, Roko i njegova žrtva, gotovo uopšte ne sećaju tog događaja.

Prvobitno je Roko bio optužen da je teške povrede naneo mehaničkim predmetom, ali su četvorica lekara utvrdila da je mikser, koji se najviše spominjao kao mehaničko rotirajuće sredstvo, isključen kao sredstvo povređivanja.

Teško je to stanje uma, verovatno i drogirano. Uglavnom, popularna starleta iz Litvanije se u klubu pojavila sređena, doterana uz nadu da će ludovati i naći nekog bumbara koji će moći da plati sve njene želje za tu noć. 

Međutim, dok ju je startovao jedan dobar frajer, dogodilo se nešto frapantno, što je šokiralo sve prisutne.

Mediji iz Litvanije su preneli da je starleta imala ogromnu potrebu da ode do toaleta, a kako joj je ponestalo vremena, samo je povukla gaćice i veliku nuždu izvrši na densflor podijumu diskoteke.

Odmah potom je krenula ka toaletu i za sobom ostavila veliki trag. Svi prisutni ostali su u šoku, a većina je napustila diskoteku. Vlasnik iste je izjavio za lokalne medije: "Sramotno, neki ljudi su povraćali. Kako da povratim sada kredabilitet, moja će diskoteka uvek biti ona gde se kenja na podijumu za igru".

 

default

Grupa roma organizovana u klan sa svojim vođama, stupali su u vanbračne zajednice sa ženama, a onda su njih i decu prevozili i smeštali u Francusku, gde su ih prisiljavali da prosjače da bi im potom uzimali sav novac. Po dokazima se smatra da su uspeli zgrnuti preko 2 miliona evra u kešu. 

Francuski vrhovni sud je maja meseca 2013. godine osudio na sedam godina zatvora Fehima Hamidovića (62), poznat kao "kralj pariskog podzemlja", aludirajući na džeparenja koja su za njegov klan obavljana u pariskom metrou. Advokatski tim osumnjičenog je krivicu za sve zločine prebacivala na Elvisa Hamidovića, koji se u međuvremenu oženio, uzeo ženino prezime Salčinović i pobegao nazad u Bosnu i Hercegovinu. U istom predmetu koji je vodilo tužilaštvo Francuske, bilo je procesuirano 19 osoba, a potom se uključili i SIPA te Tužilaštvo BiH. U tadašnjim iskazima žrtava torture Hamidovići su opisani kao "beskrupulozni tirani, koji su zahtevali dnevni prihod od 300 evra od svojih prosjaka, koji su prisiljavani na džeparenja i krađe". 

Ukoliko ne donesu 300 eura, maloljetnici su zlostavljani, udarani, čak su im gašene cigarete po telu. U različitim periodima za njih je radilo ukupno 500 uglavnom maloletnih osoba.


Denis Hamidović je rođen u Rimu i ima 14 braće i sestara. Stavljaju mu na teret da je svoju braću i sestre u Parizu terao na prosjačenje i tako imao dnevno preko 10.000 eura zarade. Kada su shvatili da su deca idealna za ovaj posao, jer im samo na engleskom jeziku stave natpis da su oboleli od leukemije i da im treba pomoć, odlučili su da naprave mašineriju za pravljenjenje dece. Oni su romkinjama obećavali kule i gradove, odvodili ih u Pariz i tamo živeli u vanbračnim zajednicama. Osumnjičeni su posredstvom dvojice službenika u opštinama Prijedor i Vlasenica, nabavljali lažne dokumente za sebe i žrtve, tako što su žrtvama izdavani dokumenti da su maloletne, iako to nisu bile. Potom je savetnik konzularnog predstavništva BiH u Parizu, na osnovu tih dokumenata nelegalno izdavao pasoše. Kad bi ih uhvatila policija, oni bi nakon puštanja dolazili u BiH po nove dokumente i vraćali se u Francusku, Belgiju, Španiju, Italiju i Hrvatsku, dok su deca žrtava ostajala u BiH.

Devojke su konstantno, bez prestanka bile u drugom stanju. Žrtve su organizovane u “ćelije” od po tri osobe koje su kontrolisali drugi članovi kako ne bi za sebe zadržale deo ukradenog novca. Osumnjičeni su žrtve savetovali šta da govore i kako da se ponašaju ako ih uhvati policija, pa su tako, kad bi pale policiji u ruke, žrtve govorile sa se zovu kašika, viljuška, štikla, šnala… Ukradeni novac žene su putem Western uniona slale poznanicima osumnjičenih kako ne bi novac dolazio direktno u njihove ruke (policija je otkrila da su novac dobile najmanje 73 osobe), koji su potom pare predavali osumnjičenim i za tu uslugu dobijali određeni procent.

Zanimljivo je da su prve informacije o Fehimu Hamidoviću dali italijanski policajci. Naime, on je bio prijavljen kao korisnik socijalne pomoći po koju nije dolazio. Prateći aktivnosti da bi saznali od čega živi ako ne uzima pomoć, italijanski policajci su utvrdili da Hamidović živi raskalašeno i da dnevno u kockarnicama potroši od 1.500 do 2.000 eura te da redovno putuje u Francusku po pazar. To im je bilo sumnjivo, pa su obavestili parisku policiju da ispitaju ovaj slučaj. 

mafijaška 


Od kada su se 2010. godine pojavili u Zenici, Salčinović i njegovi "poslovni" saradnici su bili u centru pažnje. Hapšeni su zbog narkotika, prosjačenja i trgovine ljudima i slično, i svaki put puštani su na slobodu. U međuvremenu, njihovo bogatstvo je bivalo sve veće.

Kuća u Goraždanskoj ulici, u kojoj su uhapšeni, prva je nekretnina koju je Salčinović kupio. Vjeruje se da ova grupa, čiji je vođa u Zenici poznat po videu na YouTubeu pod nazivom "Samo za dušmani", ima minimalno deset stanova i više poslovnih prostora u Zenici i okolini.

Inače, Sud je dvojicu osumnjičenih pustio da se brane sa slobode uprkos tome što je tužiteljica Diana Kajmaković upozorila da bi oni mogli pobjeći iz BiH, te da se svjedocima već diskretno prijetilo.

Ostaje pitanje još gde su uspevali da ukrupne sav taj sitan novac, jer poznato je da prosjaci dobijaju novac u sitnini. Zamislite kovanice u vrednosti od dva miliona evra...

Ako Evropska banka nastavi da Aleksisa Ciprasa snabdeva svežim novcem, dok stižu izjave čelnika država evrozone da se Grčka mora po svaku cenu zadržati u evro zoni zbog talasa nezadovoljstva koje se širi državama članica. U velikoj meri se upućuju pozivi da se naknadno pregovara s Atinom. Sada je procureo i dosad dobro čuvan plan da se tzv "Operacijom Albanija" predupredi moguće širenje grčke krize na okolne zemlje, naročito na Rumuniju, Bugarsku, Kipar i Makedoniju.

To je pažljivo pripremljeni plan za slučaj da Grčka mora da napusti evrozonu, što zasad odbacujuzvaničnici evrozone. Međutim, informacije su dobro proverene i prikupljene iz vrha tih istih moćnika koji nisu bili imuni da za novac predaju svu dokumentaciju.

A ključno je da se i Rumuniji, Bugarskoj, Kipru i Makedoniji, u slučaju izlaska Grčke iz evrozone, pomogne da se izbore s možda nepremostivim finansijskim problemima, imajući u vidu da su filijale grčkih banaka važan sastavni deo njihovih finansijskih sistema i tržišta.

Po planu "Operacija Albanija, Evropska unija planira da prema ovom rezervnom planu, krene u nacionalizaciju filijala grčkih banaka u tim zemljama, bio bi zaveden nadzor i ograničenje prometa kapitala i bankarskih isplata.

To za sada niko ne želi, jer bi "širenje zaraze" moglo potom pogoditi i dalje ranjive zemlje kao što su Portugal, pa i Španija. Ali ako bi Evropska banka prekinula dostavu "svežeg novca" grčkoj centralnoj banci, moguće je da bi ta banka automatski obustavila mogućnost da se kod nje novcem snabdevaju komercijalne banke.

Svi očekuju da se to ne desi, ali je tim stručnjaka Evropske komisije ECB ipak, slično "Operaciji Hrvatska" 2012, koja tad srećom nije morala da se primeni, sad pripremio "Operaciju Albanija" s glavnim ciljem da se spreče strah i nekontrolisana kretanja tržišta i berzi, kao u nekim ranijim situacijama na početku krize u evrozoni.

Jerun Dejselblum, predsednik Evrogrupe, koja okuplja ministre finansija država evrozone, čelnike Evropske centralne banke i Evropske komisije, saopštio je da je "Evropa spremna da pomogne Grčkoj da održi finansijski sistem", iako će u vezi sa dogovorom poverilaca grčkog duga i Atine u nedelju biti održan referendum u Grčkoj.

Evropska centralna banka tu sad ima ključnu ulogu i, pored ostalih, francuski premijer Vals je rekao da je ubeđen da će ta banka EU nastaviti da dodatnim sredstvima pomaže grčku centralnu banku, a time i komercijalne banke iz kojih su povučene milijarde evra uloga.

Predsednik ECB Mario Dragi je izjavio da će "učiniti sve što treba", a posebno nastaviti otkup državnih dugova članica evrozone, da se spreče napadi finansijskih špekulanata, što je bilo pogubno u prvim fazama krize u evrozoni, naročito 2010-godine, a što je prevaziđeno stvaranjem, pored ostalog, velikog fonda i mehanizma za sprečavanje špekulantskih udara.

Italijanski ministar finansija Karlo Padoan je izjavio da Grčka neće napustiti evro, a potpredsednik Evropske komisije, zadužen za evro, Valdis Dombrovskih, jasno je stavio do znanja da "Grčka ostaje deo evrozone, dok je Evrogrupa odlučna da zajamči finansijsku stabilnost i ojača evrozonu".

Strana 16 od 16

Novosti dana Politika Ekspres 

Ekspres Politika predstavlja online magazin sa osvrtom na dnevno političku situaciju u Srbiji i svetu. Ovaj online news portal nije ni u kakvoj vezi sa kompanijom Politika AD koja se bavi izdavanjem magazina: Bazar, Politikin Zabavnik, Ilustrovana Politika, Viva, Svet kompjutera, Mali Politikin Zabavnik, Enigmatika i Razbibriga, kao i dnevnih novina Politika i Sportski žurnal, a koje izlaze pod firmom Politika novine i magazin. Politika Ekspres Online predstavlja poslednji pravi tabloid u Srbiji koji se nalazi među TOP 50 najčitanijih sajtova u Srbiji

Go to top