default

Porodica, prijatelji, komšije i mnogobrojni građani došli su da se poslednji put oproste od mladića za kojeg su svi imali samo reči hvale.

Pošten, vredan i radan, tako ga opisuju svi u rodnom mestu, koji nisu mogli da sakriju suze i tugu kada su saznali za tragediju koja je zadesila porodicu Milovanović, piše Srpskainfo.

Povodom ovog tragičnog događaja načelnik opštine Kozarska Dubica Radenko Reljić 19. oktobar proglasio je danom žalosti.

Podsećanja radi, Bojan Milovanović je preminuo od povreda zadobijenih u tuči pre dve noći u Banjaluci u kojoj je učestvovalo više osoba.

Okružno javno tužilaštvo Banjaluka predložio je Okružnom sudu u Banjaluci određivanje pritvora za Gorana Bilčara (27) iz Laktaša zbog sumnje da je 18. oktobra u Banjaluci ubio Bojana Milovanovića iz Kozarske Dubice tako što mu je zario šrafciger u slepočnicu.

Drugi osumnjičeni Marko Mihajlović (27) iz Banjaluke je, nakon ispitivanja, pušten i u nastavku krivičnog postupka braniće se sa slobode.

default

"Nisam kriminalac, svašta sam u životu radio, ali nikad protiv zakona".

Rojs King (59) je kralj Roma! Bele rukavice ne skida, ima svoju imperiju, a njegov galantni život već godinama fascinira mnoge. Inspiracija je mnogim pevačima, a njegovi snimci na društvenim mrežama imaju više miliona pregleda. Nekada su ga zvali Džipsi King, a pare troši isključivo na kvalitetan život.

Kada sam ga pozvala bio je u Rumuniji. Već sutradan je otišao u Rim gde je stvorio svoju malu imperiju. Na njegovom Fejsbuk profilu objavljeni su snimci gde se vidi kako baca pare po pevačima.

Sigurno ih lako zarađuje kad se ovako rasipa, pomislila sam. Ipak, ubedio me je da je pozadina priče drugačija i da nije sve baš onako kako se čini.

Ko je Rojs King?

Najpoznatiji Rom na Balkanu je iz rodnog Splita otišao pre 40 godina s roditeljima. Preselio se u Rim i tamo sada raskošno živi sa svojom porodicom. Uspeo je da stvori svoju malu imperiju.

- Zašto Rojs King? Omiljena marka mog automobila je "rols-rojs", a Romi širom sveta me smatraju svojim kraljem - započeli smo razgovor. Njegovo pravo ime koje je dobio po rođenju niko ne zna.

- Nekada su me zvali Džipsi King, ali s obzirom na to da vozim samo "rols-rojs", nazvali su me Rojs King - istakao je kralj Roma.

Odakle mu pare?

Nisam mogla, a da ga ne pitam odakle mu toliki novac. Čime se to bavi, pa je u situaciji da se tako rasipa?

- Radim sa automobilima, tačnije kupovinom i prodajom kola sa velikom kubikažom. Nisam kriminalac, svašta sam u životu radio, ali nikad protiv zakona - istakao je.

Kockao se širom sveta, dobijao je i gubio novac. I sada odlazi u kazino, ali više ne seda za sto s ruletom.

- Iz navike idem u kazino, ali se ne kockam. Danas dobiješ pare, a sutra nemaš ništa i tako u krug - pravdao se kralj.

- Živim život punim plućima i zato me ljudi vole. Ženio sam se šest ili sedam puta, ni sam ne znam tačno - rekao mi je. Fascinira Rome iz svih krajeva sveta, a posebno one iz Srbije, Bosne i Hercegovine, Makedonije i Hrvatske. Kazina, žene, automobili i muzika obeležili su klipove koje Rojs objavljuje na društvenim mrežama. 

Često organizuje razna druženja i svetkovine u svojoj velelepnoj kući, ali i po raznim restoranima i klubovima širom Evrope. Tu ga redovno prate pevači sa domaće estrade, od kojih su mu mnogi prijatelji.

On je i inspiracija mnogim pevačima sa ovih prostora koji su mu posvetili svoje pesme - do sada su snimljene četiri, od kojih su najpoznatije one Bekija Bekića i Branka Amzića, a Rojs nam otkriva i da će pevačica Jana uskoro objaviti pesmu o njemu.

- Družio sam se sa Sinanom Sakićem, Ackom Nezirovićem, Ljubom Aličićem, a najveći prijatelji su mi Stoja, Jana, Džej i Beki Bekić. Pevači znaju da sam široke ruke kada je u pitanju plaćanje pesama. Tako sam za jednu pesmu najviše platio 6.000 evra. Ali ne žalim ni za čim. To su pare koje su date za život, kvalitetan život - poručio je Rojs.

Skupi automobili su mu opsesija. Vozio je "rols-rojs fantom" koji je vredeo oko 400.000 evra.

- Sve što zaradim ja i potrošim! Ne žalim, dao sam 6.000 evra pevaču jer je pogodio koju pesmu volim - dodao je. Voli da putuje, a mesečno zaradi oko 4.000 evra, ali ih ovaj kralj brzo i potroši.

Drago mu je što ljudi uglavnom imaju pozitivno mišljenje o njemu.

- Javljaju mi se stalno na Fejsbuku. Ima svakakvih komentara, i dobrih i loših, ali većina me voli - rekao je kralj. Kada se spuste zavese, ovaj gospodin vodi život kao i svi "obični" ljudi. Tvrdi da nema toliko para kao što ljudi misle.

- Izbacim sliku aviona, oni odmah pomisle da je to moj avion. Ljudi su glupi, veruju u sve to - zaključio je Rojs King. Majice sa njegovim natpisom prodaju se svuda u svetu, a Romi širom sveta ih s ponosom nose.

"Da se čuje da smo mi stigli u Veneciju, ovo je auto od 180.000 evra! Idemo malo u kazino u Veneciju, malo na rulet da probamo".

default

I u pesmama opevani KP dom Zenica, opasan visokim zidom i bodljikavom žicom, najozloglašeniji zatvor na Balkanu, već punih 120 godina unutar svojih oronulih zidina živi poput maloga grada čuvajući mračne tajne svojih stanara.

Danas zenički zatvor dom je ubica, razbojnika, ratnih zločinca, silovatelja, otmičara, dilera droge, te kriminalaca drugih "specijalizacija".

Najbrojniji su Bošnjaci, slede Hrvati, Srbi, Romi i Albanci. Sudbina svakog od 795 zatvorenika priča je za sebe. Najviše je robijaša osuđenih između pet i 20 godina zatvora, a njih 33 robija kaznu veću od 20 godina.

- Ovde se i umire, što od godina, što od bolesti - rekao je u razgovoru za Express.hr direktor zeničkog zatvora Nihad Spahić.

Zatvorski policajci u tom strogom režimu i životu prepunom nasilja, droge i koječega, robijašima nastoje da budu i čuvari i zaštitnici i učitelji i lekari i poslodavci, pa čak i prijatelji, rame za plakanje.

Svi do jednog kažu da im baš i nije lako. Poslednji beg iz zatvora preko zida zabeležen je pre petnaestak godina, kad su dvojica zatvorenika jednostavno uz pomoć merdevina odšetala u slobodu.

Kopanja tunela ispod zatvora nije bilo, ali su, kažu, pronalazili različite planove pripremanih begova, što nije ni čudno s obzirom na to da je svakom robijašu jedina misao kako pobeći.

Zatvorenici unutar zidina imaju gotovo sve, i jedino što im nedostaje je - sloboda. Celo zdanje sa paviljonima, radionicama, bioskopom i sportskom dvoranom, bibliotekom, učionicama, kantinama i verskim prostorijama živi poput maloga grada.

Oni koji žele mogu da rade i pristojno zarađuju ili da se bave bilo kojim sportom. Rad nije obavezan.

Onima koji se dobro ponašaju, dva sata mesečno na raspolaganju je i jedna od sedam ljubavnih soba za sastanak sa zakonitom suprugom. Zatvor raspolaže i sa 22 hektara obradivog zemljišta, 17 plastenika, 7.000 koka nosilica, 3.000 pilića, a tove i stoku.

Radili ili ne, svi su zatvorenici u 22 sata u svojim krevetima. Zaključani. Gotovo svaki kutak zatvora pokriven je video-kamerama. Svuda su rešetke i bodljikava žica.

- Veliki problem su nam zlostavljanja među zatvorenicima. Česte su tuče i reketirenja. Tu su ubice, razbojnici i narkomani koji će za sitnu uslugu ili kutiju cigareta napasti druge. Pre šest godina bilo je 3.200 slučajeva nasilja, a godinu ranije smo zabeležili, još uvek visokih, 2.205 napada. Najčešće se sukobljavaju na šetalištu, po hodnicima, ali i po sobama. Uglavnom, oni slabiji žrtve su zatvorskih lidera ili, kako ih mi zovemo, kapitalaca dugoprugaša sa kaznama višim od 20 godina zatvora - pojasnio je Spahić.

Od zatvorenika saznajemo da je, osim nasilja i seksualnog nasilja, koje u zeničkom zatvoru nije retkost, veliki problem i droga.

Posao sa drogom u zatvoru nadležni se trude da zaustave, a droga je u zatvoru dvostruko skuplja nego na ulici.

- Pre nekoliko godine je supruga došla u posetu mužu u zatvor i labrador je bukvalno pobesneo pokazujući vodiču na njeno međunožje. Nije bilo druge nego da ženu odvedemo u policiju i pretresemo. Pronašli su 33 grama heroina skrivenog u vagini. A to je samo jedan od domišljatih pokušaja krijumčarenja droge u zatvor - jedna je od priča iz KPD Zenica.

U Zenici već više od 20 godina robija i četvorostruki ubica Edib Buljubašić iz Zenice. Osuđenik je sa najvećom dosuđenom kaznom od 1954. godine.

Još 1989. godine ubio je oca i svog sugrađanina. Za ta dva ubistva osuđen je na 20 godina zatvora. U ratu je, kaže, pobegao iz zatvora u Foči.

Nakon rata kazna mu nije oproštena pa se 1996. godine opet vratio u Zenicu. Nakon nekoliko godina dobrog vladanja pušten je na slobodan vikend.

Tada je ponovno ubio, i to suprugu i snaju. Prvi zločin Buljubašić je opisao u dve knjige “Zašto sam ubio oca”, a sprema i treću s naslovom “Zatvorski begunac” u kojoj će opisati svoj krvavi pohod i dane u begu provedene u Hrvatskoj vojsci i HOS-u.

- Za to što sam ubio oca kajem se pedeset odsto. Za to što sam ubio ženu ne kajem se nimalo. Ubio sam je zato što sam je voleo i što nisam mogao da podnesem to što me prevarila dok sam robijao. Ponosan sam što sam je ubio. Opet bih učinio isto. Za Milana Mašića iz "Zenica transa" kajem se devedeset odsto, a za ubijenu snaju Nađu kajem se sto posto. Ako ikada čujete da sam se ubio, to će biti zbog nje, jer me to proganja. Nju nije trebalo da ubijem. Hoću, ubiću se pre izlaska iz zatvora. Moj život će okončati, nebitno kada, samo zbog snaje. U zatvoru se skrivam iza harmonike, šaha, boksa, karatea... Teško je ubici. Nema veće kazne od ove koju ja proživljavam.

Drago mi je što sam u zatvoru, jer mi to produžava život. Da me sada puste, siguran sam da bih nakon 4-5 piva pucao sebi u glavu. Proganjaju me teški snovi i noćne more. Često sanjam oca koji me uvek spasava iz neke situacije, a ja sam ga ubio. Košmar je veliki. Pišući knjige u zatvoru ostavljam trag iza sebe sa porukom da niko nikad ne krene mojim stopama - ispričao je pre šest godina za Express četvorostruki ubica Buljubašić dodajući kako ima “isprljanu dušu i krvave ruke” te da s tim mora da živi dok ne dođe vreme da se ubije.

Zatvorenici ne kriju da iza zatvorskih zidina osim nasilja i droge ima i homoseksualizma. Ipak, nerado o tome pričaju. Deo njih svojevoljno ulazi u homoseksualne odnose, a za drugi deo je to kazna.

- Oralni seks se plaća telefonskom karticom od 500 impulsa, što je cena od 15 konvertibilnih maraka. Za seks se plaća karticom od 1000 impulsa - kažu.

- “Tobdžije” su nadimak za one koji plaćaju za seks, dok one koji “primaju” zovemo “Šemse”, što je asocijacija na jednu lepu pevačicu. Od nas 800 zatvorenika sigurno je 200 “Šemsi” dok “topdžija” ima upola manje" - pričaju zatvorenici.

Kako kažu, homoseksualci svoju pohotu najčešće zadovoljavaju u kupatilima ili po sobama.

- Po pravilu imaju posmatrače-stražare sa dogovorenim lozinkama u slučaju da naiđe zatvorski čuvar. “Nema tople vode”, šifra je da se prestane sa seksom u kupatilu jer dolazi straža - dodaju.

Naš sagovornik pojašnjava da osim dobrovoljnog seksa u zatvoru ima i pravog silovanja.

- Najveća osveta zatvoreniku jeste da ga obeščastiš i siluješ. Silovanje se ne događa zbog toga što silovatelj nema “Šemse”, nego je ono poruka, osveta zbog cinkanja ili naredba da bude lojalan - otkriva mračne tajne zatvorskog života naš sagovornik.

San je apsolutno jedan od vitalnih delova naših života. Ti bitni sati sna svake noći daju nam snagu da preguramo dan i zato nedostatak sna može da ima ozbiljne posledice na fizičko i mentalno stanje.

Kada su ruski naučnici izveli eksperiment koji je pokušao da drži ljude budnim nekoliko nedelja, rezultat je bio apsolutno jeziv.

U kasnim 1940-im godinama, petoro ljudi koji su smatrani neprijateljima države od strane ruske vlade bili su izabrani da učestvuju u eksperimentu nedostatka sna. Cilj je bio da se koriste male doze eksperimentalnog gasa koji bi mogao da eliminiše potrebu za spavanjem kod ljudi.

Subjekti su držani u zatvorenom prostoru kako istraživači ne bi bili izloženi gasu, a zatvorenici su imali samo mikrofone kako bi mogli da komuniciraju. Dobili su knjige, toalet i tekuću vodu, dovoljno hrane za svakog za ceo mesec.

Prva 3 dana, sve je išlo dobro, a zatvorenicima je dato lažno obećanje da ako budu kooperativni i ne spavaju 30 dana, biće oslobođeni. S obzirom da su svi razgovori i dela bili snimani, naučnici su primetili da zatvorenici otvoreno počinju da pričaju o traumama koje su imali. Posle 4 dana, razgovori su postali mračniji.

Do 5. dana, zatvorenici su počeli da imaju paranoje, počeli su da se žale na nekadašnje odluke koje su doneli pod određenim okolnostima. Umesto da razgovaraju jedni sa drugima, počeli su da šapuću u svoje mikrofone. Navodno, mislili su da mogu da steknu poverenje nad istraživačima izdajući druge zatvorenike i okrenuvši se protiv njih.

Do 10. dana, počelo je vrištanje. Tačno 3 sata, zatvorenk je trčao gore-dole po sobi i jako vrištao. Kada je glas počeo da mu slabi, ispuštao je jecaje, a doktori su zaključili da je došlo do kidanja vokalnih žica.

Čak i oni subjekti koji su još uvek bili živi, nedostajali su im delovi kože i mesa - rane koje su se pojavile bile su samonanešene. Čak i najiskusniji vojnici bili su u strahu da iznesu leševe.

Neverovatna dela nasilništva su se desila kada su pokušali da spasu zatvorenike, a jedan od njih ubijen je u procesu. Kada su ih pitali zašto se tako ponašaju, dobili su jezivu rečenicu kao odgovor:

"Moram da ostanem budan."

Uskoro, vojnici i naučnici počeli su da pucaju na zatvorenike. Samo jedan od originalnih 5 je preživeo. "Šta si ti?" pitao je naučnik.

"Zar si tako lako zaboravio?" pitao je zatvorenik sa osmehom. "Mi smo vi." Naučnik je tada upucao zatvorenika pravo u srce. Šokantno, ali zatvorenik je uspeo da izgovori poslednje reči: "Tako...blizu..slobode."

Stari grad Todorovo, na severozapadu Bosne i Hercegovine, moglo bi da postane inspiracija za film, ne po ostacima ruševina koje svedoče da je ovo nekad bio moćan grad, već po "kući zlih duhova", pored koje meštani izbegavaju da prođu. Todorovčani veruju da je kuća ukleta zbog mračne prošlosti...

Meštani Todorova, kraj Velike Kladuše, tvrde da se noću iz "uklete kuće" čuju zastrašujući zvukovi, krici i stravični jauci. U njenoj blizini, navodno, kvare se tehnički uređaji, telefoni i slično. Sva vrata i prozori kuće su zatvoreni daskama.

Legenda kaže da je na tom mestu bilo groblje. Krajem 19. veka muslimanski imami planirali su da sagrade školu. Hodže su raširili šatore, proveli na tom mestu nekoliko noći, a onda su iznenada u tišini i vidno uznemireni zauvek otišli iz Todorova.

Prva kuća na "ukletim temeljima" sagrađena je početkom prošlog veka, kaže najstariji meštanin, 81-godišnji Kadir Ibričić. Srušena je u Prvom svetskom ratu, da bi krajem Drugog svetskog rata izgorela do temelja.

- Tokom Drugog svetskog rata imanje je kupio Husein Bašić i na istom mestu podigao novu kuću. Ni ona nije bila dugog veka i do temelja je izgorela kada su je Nemci u povlačenju, iz samo njima poznatih razloga, zapalili… - govori Kadir Ibričić.

Huseinov brat Hasan odlučio je da tu sagradi novu kuću iako ga je porodica odgovarala od toga, govoreći mu da je mesto ukleto. Hasan ih nije poslušao.

- Nakon što je opet sagrađena i nameštena, tokom rata u BiH vojnici su zauzeli to područje i iz kuće odneli nameštaj i porazbijali stakla. Dugo se niko tu nije uselio, niti je tu prenoćio zbog priča o prokletstvu tog mesta. Zbog te kuće verujem da postoje duhovi - kaže Kadir. 

Bašići danas u selu Todorovo žive na drugim lokacijama. Posljednja kuća, koja stoji i danas, sagrađena je pre 25 godina. Sulejman Bašić se seća kako je odgovarao svog bratića da na tom mestu sagradi kuću. Za duhove, kaže, nije siguran, ali da je mesto na neki način ukleto, u to je potpuno siguran.

- Ova kuća je vlasništvo mog bratića Huseina Bašića koji je umro odmah nakon što ju je izgradio. Husein i njegovi roditelji na tom mestu su gradili kuće koje su uvek bile srušene ili se nešto čudno događalo s njima, a ovo je četvrta kuća koja je tu sagrađena na istim temeljima i isto se ponavlja - priča Sulejman i dodaje da je kuća odavno nazvana "kućom duhova" jer je najverovatnije ukleta. 

Tokom rata u BiH u mestu Todorovo bila je crta razgraničenja Petog korpusa Armije RBiH i vojske Fikreta Abdića. Priča se da se kuća koristila kao zatvor i da su u njoj ubijeni brojni nevini ljudi, te da njihove duše ne mogu naći spokoj.

- Ljudi govore da se iz nje čuju zvukovi, lupetanje, krikovi, plač i slično. Najverovatnije su to golubovi, ali opet ima tu nešto s tim mestom i tom kućom - zaključuje Sulejman Bašić.

default

Sto dana ostalo je do 21. decembra 2012, kada će se prema kalendaru drevnog južnoameričkog naroda Maja, dogoditi smak sveta. Iako još niko ne zna kako će smak sveta izgledati, ljudi širom planete spremaju se za sudnji dan. Neki će kraj decembra provesti u postojbini Maja u Meksiku, drugi organizuju lude žurke, a neki pokušavaju da za svaki slučaj nađu mesto na kojem bi mogli da prežive sudnji dan.

Zato je planinski vrh na jugu Francuske, Pik de Bugaraž, privremeni dom oko 22.000 ljudi koji očekuju da će 21. decembra upravo na tom mestu biti spaseni od sigurnog kraja ljudske civilizacije. Lokalni stanovnici primećuju da mnogo njih nosi bele haljine, a neki se ne ustručavaju ni da šetaju po okolini skroz goli.

Britanska porodica Peters iz Kornvela ubeđena je da će jaka sunčeva oluja u decembru ove godine potpuno paralisati život na Zemlji, pa je počela pripreme za smak sveta. U iščekivanju globalne katastrofe, glava porodice Lari prikuplja hranu, vodu, gas i ćebad. 

Petersi su u kući instalirali veliki agregat, obezbedili su hranu dovoljnu za dva meseca, a gaje i desetak kokošaka kako bi, kad udari glad, svakodnevno imali jaja. U bašti iza kuće gaje povrće. Oko 12.000 evra dali su za džip, kojim će se, ako bude trebalo, evakuisati, a nakupovali su i lovačke puške i rezervoar za vodu, kapaciteta 2.500 litara.

Za razliku od njih, na jugoistoku Meksika, u središtu teritorije gde su živele Maje, pažljivo planiraju proslave koje traju tokom cele godine. Meksička turistička agencija očekuje da će do 12. decembra 2012. regione Kijapas, Jukatan, Kvintana Ro, Tobasko i Kampeke posetiti oko 52 miliona turista, iako obično Meksiko poseti oko 22 miliona stranaca.

Inače, prema verovanju drevnih Maja, 21. decembra 2012. završava se odbrojavanje velikog vremenskog ciklusa, velikog kalendara i nastupa smak sveta. Taj datum se podudara s retkom astronomskom pojavom koja se događa jednom u 230 miliona godina. 

Upravo će se 21. decembra 2012. linija Sunčevog sistema izjednačiti sa linijom Mlečnog puta, a prema nekim istraživanjima, još dve galaksije biće poravnane s našom.

Sunčeva oluja će nam presuditi

Mogući scenario kraja sveta najavila je i američka svemirska agencija NASA, koja tvrdi da bi u naredne tri godine Zemlju mogli da potresu burni procesi na Suncu. Predviđa se da bi mogla da nastane oluja na Suncu ogromnih razmera, čija bi energija uticala na sve elektronske uređaje.

Tada bi nestao internet, mogućnost za telekomunikacije, a na kraju i električna energija. 

Posledice bi bile veće u razvijenim zemljama jer njihova ekonomija ne bi postojala bez električne energije i telekomunikacija. Tako nešto bi, po svemu sudeći, moglo da proizvede nove ratove čiji bi cilj bio „borba za opstanak“.

Šta sve treba uraditi pre apokalipse

1. Ljubite i grlite one koje volite, vodite ljubav što češće

2. Recite svakome iskreno šta mislite o njemu

3. Trošite novac na stvari koje vas čine srećnim

4. Posetite mesta koja ste oduvek želeli

5. Sklopite, konačno, Rubikovu kocku

6. Idite što više u prirodu i prisećajte se vremena kad su „blekberi“ (kupina) i „epl“ (jabuka) bili samo voće

7. Provedite jedan dan bez Fejsbuka

Po naredbi predsednika Rusije Vladimira Putina, danas su održane vežbe ruskih strateških nuklearnih snaga, saopšteno je danas iz Ministarstva odbrane Rusije.

- Vežba strateških nuklearnih snaga održana je 11. oktobra 2018. godine po naredbi predsednika Rusije i vrhovnog komandanta Vladimira Putina - navodi se u saopštenju koje prenosi TAS S.

MO Rusije dodalo je da su ruske podmornice i avioni ruskog vazduhoplovstva vežbali ispaljivanje raketa iznad Barencovog i Ohotskog mora.

U saopštenju se navodi da je ruski sistem ranog uzbunjivanja od balističkih raketa detektovao sva današnja lansiranja i uspešno prosledio podatke u komandne centre, prenosi TAS S.

default

Novosađanin G. K. (27) je do aprila 2014. mesecima bezuspešno pretraživao ponude za posao u nadi da će pronaći bilo šta što bi mu pokrilo račune i napunilo frižider. Kad je naišao na "savršenu" šemu za posao u Norveškoj, nije ni slutio šta ga čeka. Ovo je njegova priča.

Taman kada sam prelazio preko još jednog oglasa koji mi je nudio "stimulativnu zaradu u prijatnom ambijentu" zazvonio je telefon. Sa druge strana bila je Milica, moja koleginica sa fakulteta koja živi u Kragujevcu. Na moje "E, de si Mico", usledio je rafalni odgovor:

"Slušaj me ovako, nemam puno vremena. Dobila sam neverovatnu ponudu od jednog poznanika. Mislim, ja ga ne znam, ali zna ga moj stric. Radi se o putovanju u Norvešku, neka vrsta stručnog usavršavanja. Imali bi smeštaj, kurs norveškog i priliku da radiš neki poslić dok si tamo. Sve što ti treba je da uplatiš 400 evra i to je to", rekla je uzbuđeno.

"Stani, stani", pokušao sam da je smirim.

"Je l' tebi dosadno, pa me zajebavaš? Kakva Norveška? Koji poznanik? Šta da radim u Norveškoj? Ja čak ni ne volim zimu, a tamo je stalno zima i mrak. Znaš li ti da oni imaju neke lampe koje drže u stanovima, a koje emituju nešto poput dnevne svetlosti pošto im padne mrak u dva popodne?"

"Da li si ti normalan? Ja ti pričam o šansi koja nam se nudi jednom u životu, a ti mi spominješ lampe i zimu. To ti je to ukratko, razmisli, pa mi javi da ti prosledim broj tog čoveka da čuješ šta će ti on reći. Ali slušaj, nemamo puno vremena, to će se brzo popuniti. Čujemo se kasnije", prekinula je vezu, a ja sam ostao u stanju šoka još neko vreme

Pre pet minuta sam razmišljao da se prijavim na neki od kretenskih poslova koji funkcionišu po principu – oderi se od rada 30 dana u mesecu ubeđujući ljude da im je potrebno neko smeće koje prodaješ, da bi na kraju meseca eventualno dobio neki bedni procenat sa kojim ne možeš ni stan da platiš, a sada mi se nudi prilika da zapalim u Norvešku i rešim sve svoje problem za "samo" 400 evra.

Sem već pomenutih lampi, sve što sam znao o Norveškoj bili su vikinzi, fjordovi, lososi, Knut Hamsun i fudbalski klub Rozenborg. Jednim klikom sam ugasio oglase za posao i na Guglu ukucao "Norway". Malo je reći da sam ostao bez teksta kada sam ugledao slike koje su mi iskočile pred očima. Pa ovo je kao neka zemlja iz Tolkinovih romana. Već sam video sebe kako uživam u svojoj drvenoj kućici sa pogledom na jezero Hornindalsvatnet, dok se losos krčka na šporetu.

Pozvao sam broj koji mi je Milica ostavila i javio se gospodin koji se predstavio kao Nikola. Očekivao je moj poziv i ljubaznim glasom mi je objasnio da on preko svog klastera i uz saradnju sa AISEC-om organizuje odlazak mladih ljudiu Norvešku na tromesečno stručno usavršavanje. Iza svega stoji Evropska Unija koja praktično pokriva sve troškove. Ovo je druga godina kako učestvuje u ovom programu. Ponovio mi je priču koju mi je rekla Milica, uz još nekoliko detalja i razgovor smo završili dogovorom da će mi uskoro poslati mejl sa celokupnim programom i ugovorom.

I, zaista. Isto veče sam dobio program puta i ugovor sa pečatom, uz molbu da pare potrebne za kotizaciju pošaljem što pre, jer već ima 16 ljudi, a ima mesta za 20. Očajno vreme zahteva očajne mere, a ja sam u tom trenutku bio više nego očajan. Odlučio sam da pozajmim 400 evra i pozdravim se sa Srbijom.

Naši radnici su najtraženiji u Nemačkoj, zatim u Austriji i Francuskoj. Traže nas i u Švedskoj, Španiji, Italiji.

Tesar, moler, zidar, vozač samo su neki od poslova za koje se radnici Srbije rado opredeljuju kad im na vrata zakuca poslodavac iz inostranstva. Ekonomsko razvijenim svetskim i evropskim državama radna snaga je preko potrebna, pa sve češće zapošljavaju kandidate sa naših prostora koji, bez obzira na stepen stručne spreme, ne odbijaju da dobro zarade.

- Srbi su u svetu prepoznatljivi kao dobri radnici, pa nije čudno što ih inostrani poslodavci traže - kaže predsednik Građevinske komore Srbije Goran Rodić.

Prema njegovim rečima, poslodavci u inostranstvu najviše traže zanatlije iz Srbije.

- Najviše zapošljavaju skeledžije, varioce, molere, stolare, parketare, zidare, tesare, keramičare, stolare, vozače, kuvare, mesare i konobare. Sada imamo 100.000 zanatlija i svi bi mogli da idu u inostranstvo i dobro zarade - kaže Rodić.

Srpski radnici su najtraženiji u Nemačkoj, zatim u Austriji i Francuskoj. Traže nas i u Švedskoj, Španiji, Italiji.

Što se tiče zarade, mesečna satnica u Nemačkoj je 30 evra, u Švedskoj je prosečna plata oko 2.500 evra, u Austriji 2.000 evra, u Francuskoj malo veća i iznosi oko 2.400 evra, a sve naravno zavisi od zanimanja.

U Finskoj psiholozi, sportski treneri, kuvari i dadilje mogu zaraditi između 3.000 i 8.000 evra, dok će u Slovačkoj moleri, stolari, električari i radnici na građevini zarađivati između 500 i 1.200 evra.

- Svet traži ljude koji će održavati puteve, pruge, zgrade, liftove, elektroinstalacije. A mi smo vredni radnici. Takođe, traže se i medicinske sestre, doktori i inženjeri. U inostranstvu se poslovi dobro plaćaju, a to je svima primamljivo kada se odlučuju na put "preko grane".

Adare Manor and Golf Resort, hotel sa pet zvezdica u mestu Co Limerick, imenovan je za Hotel godine na dodeli prestižnih nagrada Virtuoso Best of the Best Awards u Las Vegasu.

Virtuoso je mreža najboljih luksuznih travel agencija, koja u svom portfoliju ima preko 1.700 partnera, uključujući luksuzne hotele, turoperatore i kruzing kompanije.

Irski hotel, koji je otvoren prošlog novembra nakon dvogodišnjeg renoviranja, nadmašio je četiri vrhunska hotela, koji su bili kandidati za nagradu. U pitanju su Berkeley u Londonu; Grand-Hotel du Cap-Ferrat u St Jean Cap Ferrat-u u Francuskoj; One & Only Le Saint Geran na Mauricijusu i Royal Mansour u Marakešu.

Adare Manor ima 104 sobe, od kojih su 42 u novom krilu, povezanom sa starim zdanjem impresivnom kolonadom. Sve sobe imaju pogled na reku Maigue, prefesionalni golf teren, ili raskošni vrt. Cena noćenja sa doručkom kreće od 325 eura po sobi, dok za apartmane treba izdovijti od 1.995 eura.

Hotel ima i balsku dvoranu za do 350 gostiju. Restoran Oak Room spada u najbolje u zemlji, dok se popodnevni čaj i doručak služe u Galeriji, drugoj najdužoj prostoriji u Irskoj, posle Duge sobe, Triniti koledža. U hotelu se nalazi jedini La Mer Spa u Velikoj Britaniji i Irskoj. Od aktivnosti su dostupni golf, pecanje, sokolarstvo i streličarstvo.

Strana 3 od 28

Novosti dana Politika Ekspres 

Ekspres Politika predstavlja online magazin sa osvrtom na dnevno političku situaciju u Srbiji i svetu. Ovaj online news portal nije ni u kakvoj vezi sa kompanijom Politika AD koja se bavi izdavanjem magazina: Bazar, Politikin Zabavnik, Ilustrovana Politika, Viva, Svet kompjutera, Mali Politikin Zabavnik, Enigmatika i Razbibriga, kao i dnevnih novina Politika i Sportski žurnal, a koje izlaze pod firmom Politika novine i magazin. Politika Ekspres Online predstavlja poslednji pravi tabloid u Srbiji koji se nalazi među TOP 50 najčitanijih sajtova u Srbiji

Go to top