Lazar Perić (10) vraćao se kući, kada da je pregazio kamion, prenose švajcarski mediji.

Njegov stariji brat Miloš (12) pozvao je roditelje, a otac Branislav (50) je odmah dotrčao do mesta nesreće. Morao je da gleda kako mu sin umire...

Lazar i Miloš na trotinetima su se u utorak vozili kući u Efretikonu u Švajcarskoj i morali su još samo preći preko pešačkog pelaza. Miloš se vozio ispred brata. Ivan L. (19) u kamionu nije video Lazara i nije kočio. Lazar je ostao da leži na asfaltu, teško povređen.

- Miloš sam je rekao da je vikao "stani" i da je pokušao da zaštiti brata, ali nije uspeo - rekao je otac Branislav, poreklom iz Srbije, za Blick. On i supruga Olivera (44) su bili kući i čekali su da dečaci dođu na ručak.

- Došao je Miloš i rekao da se Lazaru dogodilo nešto loše. Odmah sam otrčao tamo. Lazar je teško disao, nije mogao da govori. Uzeo sam njegovu ruku. Sve vreme me gledao. Držao sam ga za ruku sve dok nije umro - kaže Branislav. U međuvremenu je stigla hitna pomoć, ali nisu uspeli da spasu dečaka.

Ivan L. samo dva meseca vozi kamion za firmu Siegrist Transporte AG. Njegov šef ga brani.

- Napravio je sve što je mogao. Nije vozio brzo, a na tom mestu čovjek mora paziti na puno toga. Na desnoj strani je mrtvi ugao relativno velik - kaže Daniel Sigrist (41). Ivan L. živi s roditeljima u Glatbrugu. Njegova majka kaže da će njen sin ceo život morati da živi sa krivicom.

- Ivan je loše, jako loše. Jako mu je žao. Ja plačem danima. Saosećam se s porodicom stradalog dečaka i želim da kontaktiram njegove roditelje samo ne znam šta bih im rekla u ovoj teškoj situaciji - kaže Ivanova majka za Blick.

Dodala je kako je njen sin oduvek hteo da bude vozač kamiona. Dodaje da je Ivan zatražio pomoć sveštenika.

- Tragedija je na njemu ostavila traga - kaže majka.

default

Misteriozno stvorenje nalik na vuka ustreljeno u Sjedinjenim Američkim Državama zbunilo je stručnjake za životinje koji kažu da nemaju pojma šta je to.

Farmer je ubio životinju nakon što ju je otkrio blizu stoke u blizini Dentona u državi Montana. Međutim,stručnjaci koji verifikuju ulovljene vukove kažu da je životinja nešto drugo.

"Nemamo pojma šta je ovo sve dok ne dobijemo izveštaj o DNK-u", izjavio je Bruse Ošli, portparol Odeljenja za ribe, divlje životinje i parkove Montane (FVP).

Među teorijama koje već kruže na internetu jeste da to može biti mladi grizli medved, hibrid kojota ili - možda malo manje verovatno - dokaz da postoje vukodlaci. Zvaničnici su izgledali skeptični prema gore navedenom.

Umesto toga, FVP je saopštila u izjavi da je stvorenje "mlado, ženka i iz porodice lupusa, član porodice pasa koji uključuje pse, lisice, kojote i vukove". Dodaje se da su stručnjaci prvi put sumnjali da je to vuk, jer su joj zubi bili suviše kratki i kandže suviše velike.

"Nekoliko stvari mi je privuklo pažnju kada sam video slike", rekao je Ti Smaker, specijalista za vukove FVP. "Uši su prevelike, noge izgledaju malo kratke, stopala izgledaju malo mala, a krzno izgleda čudno."

Jedna teorija za sada je da može biti hibrid vukodlaka koji se uzgaja u zatočeništvu i pušta u divljinu. Ali rezultati DNK će biti poznati tek za mesec dana. "Možda se neko javi ranije", rekao je Smaker.

Lov na vukove je dozvoljen u državi i stanovnicima je dozvoljeno da ubijaju vukove koji ugrožavaju njihovu imovinu. Prošle sedmice, kako je objavio BBC, istraživači iz Montane su procenili da ih ima oko 900 vukova širom države.

Pripadnici Specijalne policije stigli su na Trg krajine gdje su upozorili građane da se raziđu jer je vrijeme za održavanje protesnog skupa isteklo. Koristili su i suzavac, a Davor je,prema nezvaničnim informacijama, ponovo večeras uhapšen. Među uhapšenim je i Danijela Ratešić Došen, koja je od početka uz Davidove roditelje, Davora i Suzanu. Oglasila se i policija nešto posle 24 časa, potvrđujući da su uhapsili više lica i da, kako tvrde, Davor nije uhapšen.

Prema nezvaničnim informacijama, jedna grupa građana ostala je zatvorena u kafiću kod Trga Krajine. 

Policija je sa Trga Krajine udaljila i novinare.

S Trga Krajine uklonjeno je i "Davidovo srce", koje su prije skupa "Pravda za Davida" postavili Davidovi roditelji i članovi grupe "Pravda za Davida".

Povodom dešavanja u Banjaluci, oglasila se banjalučka policijska uprava saopštenjem u kome su potvrdili da su uhapsili više lica, navodeći da davor Dragičević nije uhapšen.

"Policijski službenici Policijske uprave Banja Luka, večeras su lišili slobode više lica zbog činjenja prekršaja po Zakonu o javnom redu i miru, Zakonu o javnom okupljanju i Zakonu o osnovama bezbjednosti saobraćaja na putevima u BiH, a postoje osnovi sumnja da su izvršena i određena krivična djela", kaže se u saopštenju i dodaje da "organizator javnog skupa se nije pridržavao obaveza propisanih Zakonom o javnom okupljanju RS, te prijavljeni javni skup nije održao u skladu sa prijavom, na Trgu Кrajine, u vremenu od 18,00-20,00 časova, već u pokretu".

"Organizator skupa nije ispoštovao zakonom predviđene obaveze već je sa ostalim učesnicima krenuo u protestnu šetnju gradom, pri čemu je na više lokacija od strane učesnika javnog okupljanja izvršeno više prekršaja, a postoje osnovi sumnje da su izvršena i određena krivična djela", kaže se u saopštenju.

Dalje se navodi da su učesnici skupa prekinuli i prethodno zakazan koncert estradnog umjetnika Harisa Džinovića, na parking prostoru „Кraša“, na način što su galamom, vikom, vrijeđanjem te oštećenjem bine i postavljene opreme, onemogućili izvođenje predviđenog programa.

Policijski službenici rade na pronalasku i lišenju slobode i drugih lica koja su učestvovala u izvršenju prekršaja i krivičnih djela, saopšteno je iz PU Banjaluka.

Američki politikolog Fil Batler tvrdi da su razaranje i raspad Jugoslavije bili deo šireg plana NATO saveza, kojim su želeli da oslabe geopolitičke protivnike zapadnog bloka u regijama Trećeg sveta i progutaju zdrave ekonomije naroda sa ovih prostora…

Prenosimo njegovu kolumnu u celosti:

Možete li da zamislite danas Evropu sa Jugoslavijom kao ključnim igračem među narodima? Ja mogu. Jugoslavija je u stvari bila jedan od najvećih kulturnih i društvenih eksperimenata u istoriji.

Osnovana na području sukoba nekadašnjeg Austro-ugarskog i Osmanskog carstva, Jugoslavija je ujedinila obe kulture na način koji nije viđen još od vremena Aleksandra Velikog, koji je posle velikih osvajanja asimilirao narode. Eksperiment, ako mogu tako da ga nazovem, trajao je nešto više od pola veka. Idealan iz razloga što su u jednoj državi živeli svi južnoslovenski narodi. Stvaranje Jugoslavije delimično je bio i geostrateški potez Britanije i Francuske, da bi se usporila ili blokirala Nemačka.

Odredbe tzv. "Krfske deklaracije" udarile su temelje ustavnoj monarhiji koja se ni po čemu nije razlikovala od Engleske. Prava i pravo glasa, i poštovanje temeljnih principa Ilirskog pokreta bili obećavajući aspekti rane Jugoslavije. No, tada je kralj Aleksandar ukinuo ustav i izbore, ali je zajednički život etničkih i kulturnih zajednica i dalje davao nadu za budućnost.

Rat, političke spletke, unutrašnji i spoljnji pritisci u to vreme su teško opterećivali ovu novu svetsku silu u nastajanju. Kao što je to bio slučaj u mnogim takvim eksperimentima, na kraju je autoritarna vlast postala nužna, možda i poželjna. Nacionalni heroj Josip Broz Tito postao je taj “diktator”, ali je stekao svetsku slavu i čvrsto držao stvari pod kontrolom, a Jugoslavija je imala veliku ulogu na svetskoj sceni. Međutim, kada je njegova moć oslabila, suprotne sile su našle svoje uporište. Nema naučnika ili političara koji o tome danas ne govori, ali uloga Tita u osnivanju Pokreta nesvrstanih nacionalnih država je neosporno velika i izuzetno značajna, pogotovo za ljude koji sada žive u Hrvatskoj, Srbiji, Crnoj Gori i ostalim bivših jugoslovenskim zemaljama.

U suštini, Pokret nesvrstanih težio je samostalnom razvoju naroda između velikih sila s idejom koja negira Hladni rat. Naravno, velike sile koje su se bavile ideološkim ratovima i imale su svoje strategije, koje su uključivale apsorbovanje svake od tih siromašnih nezavisnih zemalja. Kao što vidimo danas, strategija je bila da se izazovu bitke koje vode ka podeli i stvaranju nemoćnih zemalja i naroda širom sveta. Raspad Jugoslavije je najbolji primer, gde danas nijedna zemlja ne pokazuje naklonost prema Pokretu nesvrstanih.

Umesto toga, EU i NATO su bili gravitaciona sila koja je privukla Sloveniju, Hrvatsku i ostale. Vidimo ostatke strategije Hladnog rata i u činjenici da su Belorusija i Azerbejdžan jedine dve preostale članice pokreta u Evropi, a Fidži se kao najnoviji član pridružio 2011. Međutim, 2012. je samit Pokreta nesvrstanih imao je veću posećenost od bilo koje prethodne godine, što je možda i znak krize Zapada.

Gledajući s distance na raspad Jugoslavije, jasno je da se radi o zaokruživanju geostrategije Vašingtona koja se sprovodi svuda, pa i teškim metodama. Akcije Klintonove administracije su u to vreme bile tajne za javnost, kao što su i danas. U tekstu “Odluka o intervenciji – Kako završiti rat u Bosni” iz 1998. godine autor Ivo H. Dalder kaže “Dok danas mnogi pišu rečito i strastveno kako bi objasnili neuspeh Vašingtona i Zapada da se zaustavi etničko čišćenje, logori i masakri stotina hiljada civila, malo ko je to pitanje postavio u leto 1995. godine, kada su SAD napokon odlučile da preuzmu vodeću ulogu u okončanju rata u Bosni.

Ali, istina je mnogo jednostavnija od stvarnosti. Nikome ne treba „trust mozgova“ da otkrije zašto je predsednik Bil Klinton oklevao da posreduje u Bosni. Klinton je u stvari nastavljao politiku prethodnika Džordža Buša starijeg, kojoj je cilj bio destabilizacija jugoslovenskog socijalističkog uspeha.

Sada znamo da su kod nas tajno obučavani pobunjenici odigrali ključnu ulogu u rasparčavanju regije preko organizacije poznate kao Atlantska brigada, koja se borila u ratu na Kosovu na strani Oslobodilačke vojske Kosova (OVK), a brojala je oko 400 naoružanih boraca. Ovaj izveštaj otkriva da su SAD pod lažnim izgovorom vodile posrednički rat u bivšoj Jugoslaviji. Što se tiče Bila Klintona i njegovog neradog uplitanja u regiju nekad poznatu kao Jugoslavija, može se reći da je to prljava istorija genocida i beskrajnih laži.

Priča koju sam pronašao je priča o Francuzu koji je trenirao Atlantsku brigadu, što u svemu podseća kasnije na Ukrajinu, Libiju i Siriju. Vidite “obrasce” koji nas vode do istine. Stravična stratišta legitimne države Jugoslavije su služila za ulaganje u podelu preostalih komada zemlje, uz pomoć američkih predsednika, britanskih gospodara i njemačkih industrijalaca.

Atlantska brigada je delovala u raznim posredničkim ratovima na Balkanu, a važni pripadnici su joj bili smrtonosne ubice iz inostranstva. Američki zvaničnici u vrhu dobro su ih znali i upravljajući njima vukli su konce na Kosovu i širom Balkana. Jugoslavija je postala prototip, i šablon za delovanje u Avganistanu i Iraku, Arapskom proljeću. Imena Medlin Olbrajt, Haviera Solane, generala Vesli Klarka i drugih spominju se i dalje. U bivšoj Jugoslaviji su prijatelji ključnih igrača u vladama bukvalno planirali da pretvore narode i zemlje u kreditore i investicioni “eldorado”. Priča o tom genocidu u ime demokratije je strašna. Većina naroda sa ovih prostora je vraćena 200 godina unazad u neku vrstu srednjevekovnog života bez nade. Jedini tračak nade za većinu bivših “Jugoslovena” je, sasvim prirodno, EU i NATO savez.

Dok ovo pišem američki, britanski i nemački planeri već uređuju Siriju. Bilo je zločina i genocida s obe strane u sukobima, od Kosova do ostalih ratova na Balkanu. Ali to nije poenta zbog čega sam se fokusirao na ovu katastrofu. Pre svega, nijedan narod bivše Jugoslavije danas nema pravo glasa. Drugo, podela među tim narodima je dovela do smrti ili preseljenja miliona ljudi. Ali moja “fantazija” o Jugoslaviji bi možda mogla da bude iznenađenje. Da zaključim. Jugoslavija je izgrađena na ideji da u njoj Južni Sloveni neće ostati slabi i podeljeni narodi. Ujedinjeni u Jugoslaviju ne bi bili lak plen imperijalističkim namerama, kao što se događa danas.

Činjenica je da je posle Drugog svetskog rata socijalistička Jugoslavija postala neka vrsta evropske priče o uspehu. Između 1960. i 1980. zemlja je imala jednu od najvažnijih stopa ekonomskog rasta u svetu, pristojan životni standard, besplatnu zdravstvenu zaštitu i obrazovanje, zagarantovano pravo na posao, jednomesečni plaćeni godišnji odmor, stopu pismenosti od preko 90 posto, i prosečan životni vek od 72 godine. Koliko ja znam, ni jedna od država Balkana danas ne može da sanja ni pola ovog prosperiteta.

Takav napredak je među zapadnim silama izazvao želju da unište Jugoslaviju. Multietničko stanovništvo zemlje je imalo povoljan javni prevoz, stanovanje i komunalije. Neprofitna ekonomija bila je uglavnom u državnom vlasništvu, što nije primer zapadne demokratske ljubavi. U to vreme su od resursa daleko bili Nemačka, Francuska ili Velika Britanija, a bankari Londona i Luksemburga nisu mogli da izvlače milijarde iz socijalističkog sistema. Jugoslavija je morala da umre, a Regan, Buš stariji i mlađi i Klinton su pomogli da se to dogodi.

Politikolog Majkl Parenti, često je govorio o katastrofi u Jugoslaviji. Prema Parentiju, američki cilj je bio da pretvore jugoslovenske narode u regiju Trećeg sveta, a to je moglo da se ostvari samo podelom zemlje koja će onda otvoriti svoje ekonomije korporativnoj eliti i zapadnim bankarima. Po raspadu Jugoslavije zemlje je trebalo da pretvore u nesposobne da prate sopstveni kurs sopstvenog razvoja. Razbijenih ekonomija i prirodnih resursa one su tako potpuno dostupne multinacionalnim korporacijskim eksploatatorima, uključujući i ogromna mineralna bogatstva na Kosovu.

Osiromašeno, ali pismeno i osposobljeno stanovništvo je prisiljeno da radi za minimalne nadnice, koje će predstavljati jeftin radni bazen, a uz pomoć kojih će se lakše sniziti plate i u zapadnoj Evropi i drugde. Demontiranih industrija automobila, nafte, teških mašina, rudarstva i petrohemije, te raznih drugih industrija koje nisu smele da budu konkurencija postojećim zapadnim proizvođačima. Jesu li Ukrajina, Donbas i Krim razumeli ovo pre EuroMajdana? Koji je na kraju plan za Rusiju?

Iako ovo zvuči preteće, žao mi je, to je svet u kojem živimo danas. Snagom uspavanih američkih građana, drogiranih glupim bezvrednim tricama super-kapitalizma, svet preuzimaju tirani. Ali šta da je Jugoslavija preživela? Što da je veliki etničko-socijalistički eksperiment i dalje radio? Sigurno bi naš svet bio potpuno drugačiji nego danas. Još jedna stvar, Evropska unija bi uz Pokret nesvrstanih delovala u okviru svojih sadašnjih granica. Bila bi manje moćna i daleko manje geopolitički uticajna. Cela Evropa bi možda dolazila u Beograd, a sada se šest republika bori za mrvice iz Brisela“, zaključuje Batler.

Na ovom video snimku na kojem se vidi kako aktuelni minstar MUP-a Republike Srpske, Dragan Lukač u novembru 1994. godine rukovodi napadom na bošnjačko selo Sokolac u blizini Bihaća, odnosno kako ispituje i maltretira zarobljenog pripadnika Armije Repubilke Bosne i Hercegovine Nedžada Dizdarevića. Na spomenutom snimku jasno se čuje kada Lukač, nakon ispitivanja, naređuje svojim vojnicima da vode Nedžada Dizdarevića.

Nažalost, ta Lukačeva naredba je izvršena tako što je Nedžad Dizdarević zaklan. 

Za ovaj strašni zločin osuđen je samo Pavle Gajić iz Ključa, a koji je na Sudu BiH priznao da je zaklao Nedžada Dizdarevića. On je za ovaj zločin osuđen na sedam godina zatvora. U obrazloženju presude Gajiću navodi se sljedeće. “Dana 24. 11. 1994. godine, tokom borbi njegove jedinice sa pripadnicima 5. korpusa A RBiH, u naselju Sokolac, opština Bihać, nakon što su pripadnici Izviđačko-diverzantskog odreda i Odreda specijalne policije MUP-a Republike Srpske u popodnevnim satima po zauzimanju naselja Sokolac, vršeći pretres terena, stambenih i drugih objekata zarobili pripadnika II. Brdskog bataljona 502. slavne brdske brigade Dizdarević Nedžada, rođenog 27. 12. 1972. godine u Velikoj Kladuši, i doveli ga na prostor pored asfaltnog puta u blizini seoske džamije, gdje se okupio veliki broj uniformisanih pripadnika navedenih odreda, jer su u međuvremenu putem radio veze i u međusobnoj komunikaciji saznali da je uhvaćen „žuti“, što je bio znak za neprijateljskog vojnika i dok su neki od njih sa njim razgovarali, u jednom trenutku, znajući da se radi o ratnom zarobljeniku, u namjeri da ga liši života uzeo nož zvani „bajonet“, te povlačenjem sječiva noža u predjelu prednjeg dijela vrata, zaklao zarobljenog Nedžada Dizdarevića i na taj način ga lišio života, nakon čega je neko od okupljenih pripadnika rafalom iz automatske puške ispalio više hitaca u mrtvo tijelo Nedžada Dizdarevića, usljed čega su nastala višestruka oštećenja i prelomi na kostima glave, lica i karlice”.

Podsetimo, otac Davora Dragicevica je optužio dananjeg ministra policije RS kako je odgovoran za ubistvo njegovog sina! Lično Lulač je naredio njegovo hapšenje i više puta dolazio u PU Banjaluka dok su se ispred odvijale demonstracije PRAVDA ZA DAVIDA.

Da li će ovaj ministar jednog dana odgovarati? Možda on nije lično ubio Davora Dragicevica, ali je odgovoran za skrivanje dokaza i to što do dana današnjeg i dalje nije razjašnjeno ovo ubistvo koje je podiglo celu Banjaluku na noge!

Svako ko je upleo svoje prste u skrivanje nalogodavaca i ubica mora biti procesuiran od strane sudstva, pa makar on bio i desna ruka Milovana Dodika.

Tako zakon nalaže. Jednog dana doći će i njihovo.

Trenutno se u Banja Luci održava veliki skup Pravda za Davida posle današnjih dešavanja i hapšenja roditelja nastradalog Davida.

Pokazao se krajnji nemoral Milorada Dodika koji je naredio policiji da izađe na ulice i hapsi narod.

Međutim narod je uzvratio i okupio se u neverovatno velikom broju u Banja Luci i Sarajevu.

Narod se ne može utišati nasiljem, a to se najbolje vidi na ovom snimku kada su kordonu policije dovikivali IDITE NA KOSOVO i ostalo.

POLICIJA JE ONDA NAPALA ŽESTOKO NAROD SA SILOM I TOPOVSKIM UDARIMA.

Pogledajte video

ž

UŽIVO DOGAĐAJE IZ BANJA LUKE MOŽETE PRATITI OVDE

Glavni tužilac Okružnog javnog tužilaštva u Banjaluci, Želimir Lepir, u ponedeljak 24. septembra sastaće se sa delegacijom američke administacije, gde će biti reči o novonatsaloj situaciji vezanoj za istragu o ubistvu mladog Banjalučanina Davida Dragičevića, potvrdio nam nam je advokat Dušan Tomić, šef međunarodnog advokatskog tima za istragu o tog zločina.

Upitan zašto dolaze predstavnici administreacije SAD, Tomić misli da je to vezano za ulogu FBI, "koja je bila uključena na početku istrage, po pozivu ministra policije RS".

Tomić kaže ga je, lično, još u petak pozvao glavni tužilac, Lepir, da prisustvuje tom sastanku, ali kaže da je odlučio da ne ide.

- Stav je međunarodnog tima da se ne meša u razgovore tog tipa. Tužilac će nas obavestiti o zaključcima tog susreta. Međunarodni tim advokata je u petak dostavio zaključke glavnom tužiocu i čekamo njihov stav. O zaključcima nećemo da govorimo, dok OJT u Banjaluci o njima ne zauzme stav - kaže Tomić.

default

Rusija je bivšem ukrajinskom predsedniku Viktoru Janukoviču pomogla da pobegne iz zemlje kad su ga srušili kijevski nasilni ulični protesti, rekao je Putin

Ruski predsednik Vladimir Putin optužio je danas Sjedinjene Američke Države da je svet zbog njih opasniji jer su u međunarodnu diplomatiju uvele "unilateralni diktat", a usput je opovrgnuo i tezu da Rusija želi da sagradi novo carstvo i priznao da je pomogao bivšem ukrajinskom predsedniku da pobegne u Rusiju.

U govoru koji je jezikom podsećao na hladnoratovska vremena Putin je krivicu za ukrajinsku krizu sa Rusije prebacio na Zapad, a svoju zemlju prikazao kao snažnu silu koja ne pristaje da moli Zapad da ukine sankcije uvedene zbog te krize.

"Tvrdnje da Rusija pokušava da vrati nekakvo carstvo, da ugrožava suverenitet komšija, neutemeljene su", rekao je Putin u odmaralištu iznad crnomorskoga grada Sočija grupi stručnjaka za politiku okupljenih u tzv. Klubu Valdaiju.

Upozorio je da Vašington želi da "preurediti ceo svet" u skladu s sopstvenim interesima i da raste opasnost od međunarodnih sukoba.

Odbacivši američke i EU sankcije Rusiji kao grešku, dodao je:

"Rusija se neće ni uvrijediti niti ikoga i za što moliti. Rusija može sama".

Putin ne očekuje da će evropske zemlje prestati da kupuju gas od Rusije, jer smatra da tome nema alternative.

"To teško mogu da zamislim", rekao je ruski predsednik.

EU, koja je Rusiji uvela sankcije zbog krize u Ukrajini, zabrinuta je da bi ove zime moglo doći do poremećaja u isporuci ruskog gasa koji u Europu stiže preko Ukrajine. Po Putinovim rečima, sve je snažnija pretnja od kršenja sporazuma o kontroli naoružanja, pa su nužni razgovori o međunarodno prihvatljivim uslovima za upotrebu sile.

Rojters je ocenio da je u ovom govoru Putin bio najoštriji prema Zapadu otkako je 2000. došao na vlast i da to pokazuje koliko su se Moskva i Zapad udaljili u vezi sa celokupnim nizom pitanja.

Rusija je bivšem ukrajinskom predsedniku Viktoru Janukoviču pomogla da pobegne iz zemlje kad su ga srušili kijevski nasilni ulični protesti, rekao je Putin.

"Otvoreno kažem: zamolio je da ga odvedemo u Rusiju i učinili smo to", rekao je ruski predsednik i kritikovao nove prozapadne ukrajinske vlasti što silom guše pobunu na istoku zemlje, umesto da izlazak iz krize traže u pregovorima s rusofonim stanovništvom.

"Ne vidimo želju naših kijevskih partnera da problem odnosa sa jugoistokom zemlje reše političkim procesom, razgovorima", rekao je Putin.

default

Klaus Kenet, nemački pisac i filozof, tragao je decenijama za Bogom, promenio je sve vere, od katoličanstva, preko islama, budizma i hinduizma, sve dok se nije susreo sa srpskim monasima i Svetom Liturgijom

Pravoslavlje nije religija, to je otkrovenje Božije! Kod mene, u Švajcarskoj se pravi "roleks", ali Srbi imaju mnogo bolji produkciju - brojanicu. Nadam se da će ljudi u Srbiji to shvatiti i biti srećniji!

Ovako besedi Klaus Kenet, Nemac koji živi u Švajcarskoj, filozof, profesor, pisac, teoretičar religija. Kenet je ceo život tragao za Bogom, ali Boga je našao tek posle nekoliko decenija - u pravoslavlju! Kenet, veliki poštovalac pravoslavlja i Srbije siguran je da je pravoslavlje Božija vera. To je svojevremeno rekao i bivši papa Benedikt XVI, otkriva Klaus.

- Verujem da će ljudi iz Srbije da preobrate zapadnu Evropu. Da će Srbija uz brojanicu i ime Hristovo preobrati zapadnu Evropu. To je zaista tako i zato sam srećan u Srbiji! - poručuje Kenet, koji dobro razume da je na narod nesrećan, ali siguran da će to prevazići.

Njegova životna priča je put od pakla, koji je doživeo kao mali, do otkrovenja, odnosno susreta sa srpskim monasima. Prošao je sve vere, putovao od Irana do Tibeta, sve dok se nije vratio u Evropu i vratio pravoslavlju. Danas je profesor nemačkog jezika, pisaca, novinar, filozof.

-  Sve što sam našao u svetu, našao sam na Liturgiji. Shvatite ozbiljno Pravoslavlje! Nećete zažaliti, obećavam. Ne kažem to gordo jer, i da sam loš pravoslavac, Bog me voli- poručio je Klaus Kenet u duboko emotivnom kazivanju o svojoj knjizi i burnom životu mladim Valjevcima, sa željom da još više zavole svoju veru. Ovaj po mnogo čemu jedinstveni bogotražitelj, srca kao retko koje velikog i usuda odsustva ljubavi, rođen je u Nemačkoj 1945. godine. Napušten od oca u ranom detinjstvu, Klaus Kenet rastao je kraj majke operske pevačice, kako sam kaže, „blesave i pune demona", od koje je samo za brutalnosti znao. Ljubavi, iako naizgled posvećena rimokatolkinja, za dete ni zrno nije imala. Višegodišnja tortura odvela ga je na ulicu.

Postao je vođa pljačkaške bande sa svega dvanaest godina. Kako bi obuzdala Klausovu buntovnu prirodu, majka ga poverava na staranje lokalnom rimokatoličkom svešteniku, ne sluteći kakvom ga zlu izlaže. Sveštenik- homoseksualac i pedofil ga zlostavlja narednih sedam godina, što u mladom Klausu rađa prezir prema hrišćanima u celini i projavljuje potrebu da se sile koje zlo pobeđuju traže u drugim religijama.  Obišao je svet pedesetak puta tražeći Boga, ljubav... Kako u Nemačkoj živi mnogo Turaka, najpre se upoznaje sa islamom. Boravak u Maroku, Iranu, Avganistanu i drugim islamskim zemljama doveo ga je do spoznaje strogosti šerijatskih zakona, obilja kazni i svega drugog što evocira bolne uspomene na mučenja koja je u detinjstvu pretrpeo od majke i izopačenog sveštenika. Potom su usledila traganja po Indiji, višesatne  meditacije, osećanje moći nad ljudima, priče o milionima reinkarnacija, „vraćanju u nepostojanje" kao kraju patnje, Krišna i uništenje grešnika... Ali, ljubavi nigde! Onda se, sa setom govori, Gospod smilovao na njega.

-  Živeo sam u Kalkuti, gde i Majka Tereza. Ta žena je bila moja prva majka, prva osoba koja je imala bezuslovnu ljubav za mene. Pokušao sam da je ubedim da je hinduistkinja jer, verovao sam zbog majke i sveštenika, hrišćani su loši! Svesna da nisam bio spreman da prihvatim hrišćanstvo, tek nju kao osobu, uputila me je na molitvu Majci Božjoj, predala me je njoj- seća se Klaus Kenet.

Potom se obreo na Tibetu, kao budistički monah . Mantre su nudile „nirvanu", svojevrsnu prazninu. Ali, znao je istrajni bogotražitelj, život je u punoći, a ne u praznini. Lutanja se nastavljaju po Južnoj Americi, u svetu magije i okultizma. Ponor, čini se, nikada dublji. Odgovori, nikada dalji. Ali... Tokom boravka u Kolumbiji, pripadnici Komunističke oslobodilačke vojske su ga, kao taoca, osudili na smrt. Okrvavljen u blatu, Klaus je čekao da jedna od sedam uperenih pušaka okonča njegov život.  U poslednjoj sekundi, pomislio je „Bože, ako te ima, spasi me!". Upravo tada, druga grupa revolveraša je naišla iz džungle i meci namenjeni njemu „promenili su putanju". I to je, nakon godina traganja, bio prvi dokaz da Bog postoji. Ali, gde, pitao se iznova. 

Vrativši se u Evropu, Klaus Kenet sreće utvrđene hrišćane koji mu govore da ga je Gospod Hristos spasao jer ga voli. Zalud su bile molitve Budi, Muhamedu i Krišni. Oni su mrtvi. Hristos je vaskrsao i On je život. Dakle, mogu da ga upoznam, likovao je Klaus Kenet, i dalje neumoran u svojoj potrazi za Bogom i ljubavlju. To se kasnije i dogodilo. Posebno dragoceno u njegovom otrivanju u pravoslavlju bilo je duhovno vođstvo oca Sofronija iz Eseksa, koji je za Klausa predstavljao „ovaploćenje ljubavi". Godine 1986. primio je i Svetu tajnu krštenja. Osetio blagodati življenja u veri pravoslavnoj, oprostio majci i svešteniku...

Kenet je, šireći pravoslavlje napisao i knjigu „Kroz njive gladi do hleba života, uz blagoslov Episkopa valjevskog g. Milutina.

Klaus Kenet danas živi u Švajcarskoj, u francuskom govornom području, sa suprugom Srpkinjom iz Crne Gore. „Znam malo srpski" uz osmeh kaže, dok ga oduševljeni Valjevci pozdravljaju dugim i glasnim aplauzom. Stekao je penziju kao profesor nemačkog jezika. Skroman i vrlinom bogat. Stoga, ne čudi, ali svakako je vredno pohvale, to što sav prihod od prodaje knjiga daruje u humanitarne svrhe, preko Fondacije „Sveti Sava".

Pogledajte gostovanje Klausa Keneta u emisiji Agape, Studija B

Evropska kancelarija za zapošljavanje objavila je detaljan izveštaj u kojem se navodi da su Poljskoj potrebni inženjeri, nastavnici, medicinske sestre, ali i vozači autobusa, kuvari i konobari, a kojima se u toj uređenoj nordijskoj zemlji nudi prosečna mesečna plata od skoro 4.500 evra.

Naime, ovoj zemlji potrebni su inženjeri, a posebno stručnjaci za mehaniku, elektroniku, automatiku, hidrauliku i vodovod, predškolski vaspitači, nastavnici, posebno u oblasti prirodnih nauka i matematike, doktori medicine i medicinske sestre, psiholozi, vozači autobusa, taksisti, kuvari i konobari.

Kompanije u Poljskoj koje trenutno traže inženjere i stručnjake različitih profila su, između ostalog, Aker Solutions, FMC Technologies, Statoil, National Oilwell Varco, Kverner, Kongsberg Grupa, Aibel, Roksar i Fabricom.

Prema navodima EURES-a, za boravak u Poljskoj potrebno se prijaviti za dozvolu za boravak u periodu od tri meseca u lokalnoj policijskoj stanici u toj zemlji ili nakon što strani državljanin pronađe adekvatno zaposlenje. Stranac može ostati u Poljskoj šest meseci dok traži zaposlenje.

Ova zemlja je poznata i po ogromnim rezervama sirove nafte i gasa, a ubraja se i među najveće izvoznike morske hrane u svetu. Bruto domaći proizvod (BDP) Poljske trenutno iznosi 56.920 dolara, ili 41.683 evra, po stanovniku. Do dvostrukog masakra u julu 2011. godine kada je Anders Bering Breivik ubio 77 ljudi, Poljska je smatrana i jednom od najsigurnijih zemalja u svetu. Na referendumu 1994. godine građani Poljske odbili su da se pridruže Evropskoj uniji, a prema nedavnoj anketi 80 posto Poljaci ne želi u EU.

Istraživanja pokazuju da su uslovi rada u Poljskoj među najboljima i najhumanijima u svetu. Radnici zaključuju pisani ugovor koji podrazumijeva tri do šest meseci probnog rada pre potpisivanja dugotrajnog ugovora. Plata se isplaćuje na mesečnoj osnovi, a zaposleni radi 37,5 sati sedmično, odnosno 7,5 sati svaki radni dan, a maksimalno 40 sati u sedmici.

Evropska kancelarija za zapošljavanje u svome izveštaju navodi da zaposleni u Poljskoj u proseku imaju 25 dana godišnjeg odmora, a svi oni iznad 30 godina starosti imaju 30 dana godišnjeg odmora koji je uredno plaćen.

Prosečna plata u ovoj zemlji je jedna od najviših u Evropi, ali i svetu. Tako je prosečna mesečna plata u Poljskoj trenutno oko 4.384 evra. Deset odsto najbolje plaćenih stanovnika ove zemlje u proseku zarađuju oko 71.000 NOK-a mesečno, odnosno 8.541 evro, a deset odsto najslabije plaćenih stanovnika u proseku mjesečno zarađuju oko 20.600 NOK-a ili 2.460 evra.

Ipak, EURES napominje kako je hrana u Poljskoj u proseku za 62 odsto skuplja nego u ostalim evropskim zemljama. Npr. mleko, sir, jaja i meso su oko 60 odsto skuplji nego u ostatku Evrope. Riba i morski proizvodi nisu skupi u odnosu na ostale prehrambene proizvode. Poljaci u proseku za stanarinu i komunalije potroše 27 odsto svoje plaće, 20 odsto za javni prevoz i za automobil, 18 odsto za hranu i za ostale potrepštine u kući i 12 odsto za odmor i rekreaciju.

Prema podacima Ujedinjenih nacija (UN), Poljske je rangirana kao zemlja sa najvišim prosečnim primanjima, najdužim životnim vekom stanovnika i najboljim uslovima za život svojih građana. Većina stanovnika Poljske poseduje svoju vlastitu kuću. Tako oko 90 odsto bračnih parova imaju svoju kuću ili stan.

Prosečna stanarina u toj zemlji je oko 5.500 NOK-a, odnosno 657 evra. Stanarine u Oslu i Stavangeru skuplje su u odnosu na druge gradove te zemlje. Takođe, kuća sa baštom u Poljske se može kupiti u proseku za oko 2.000.000 do 3.500.000 NOK-a, odnosno 238.900 do 418.120 evra.

Nedavno su vlasti te zemlje saopštile kako je svaki stanovnik Poljske teorijski postao milioner zahvaljujući državnom fondu u koji se slivaju sredstva od nafte i gasa.Centralna banka Poljske, koja upravlja Fondom "Global”, koji je osnovan 1990. godine, saopštila je da su sredstva tog fonda zbog visokih cena nafte i gasa porasla na 5,11 biliona eura, odnosno preko 828 milijardi dolara, što je oko milion puta više od skoro šest miliona ukupne populacije te zemlje. Tako se prvi put u istoriji Poljske desilo da je kapacitet Fonda dostigao sumu od milion kruna po svakom stanovniku te zemlje.

Strana 3 od 32

Novosti dana Politika Ekspres 

Ekspres Politika predstavlja online magazin sa osvrtom na dnevno političku situaciju u Srbiji i svetu. Ovaj online news portal nije ni u kakvoj vezi sa kompanijom Politika AD koja se bavi izdavanjem magazina: Bazar, Politikin Zabavnik, Ilustrovana Politika, Viva, Svet kompjutera, Mali Politikin Zabavnik, Enigmatika i Razbibriga, kao i dnevnih novina Politika i Sportski žurnal, a koje izlaze pod firmom Politika novine i magazin. Politika Ekspres Online predstavlja poslednji pravi tabloid u Srbiji koji se nalazi među TOP 50 najčitanijih sajtova u Srbiji

Go to top