U austrijskoj prestonici izašla je u klub, a pre toga nije imala previše iskustva sa muškarcima

Postoje brojne urbane legende koje kruže Srbijom, a odnose se na čudne, izopačene ili najneverovatnije priče i događaje. Jedna od trenutno aktuelnih koja cirkuliše u "WhatsApp" grupama lokalnih stanovnika manjih sredina zaista je filmska.

Kako se dobre vesti šire brzo, a loše još brže, nakon Subotice i Novog Sada, ovaj video stigao je i do naše redakcije. Jedna devojka odlučila je da podeli iskustvo koje je navodno čula od svoje najbolje drugarice.

Na snimku sa početka teksta čućete sve najstrašnije detalje ove priče koju su mnogi nazvali urbanom legendom, a drugi su brže-bolje odmah poverovali u istu.

Naime, devojka iz Niša (19) bila je veoma fina i povučena (nije kliše i ustaljena fraza), trenirala je, a kada je završila svoje školske obaveze, roditelji su je počastili putovanjem koje je sama birala.

Njen izbor bio je Beč. U austrijskoj prestonici izašla je u klub, a pre toga nije imala previše iskustva sa muškarcima. Ovaj momak joj se veoma dopao,  i jedan petak uveče pretvorio se u dobru zabavu. Ture pića su se okretale i desio se prvi poljubac, drugi i akterka ove priče shvatila je da sve vodi ka krevetu.

On joj je ponudio ostatak večeri u njegovom stanu, što je bilo odbijeno. Ipak, dao joj je vizit kartu, za slučaj da se predomisli

Po povratku kući, u Srbiju, primetila je da joj po uglovima usana izlaze bele afte. U početku nije pridavala veliki značaj tome, misleći da je samo pad imuniteta, međutim, stvar je uzela maha i cela usta, brada, grlo bilo je prepuno čudnih belih plikova. Shvatila je da mora hitno da se javi lekaru i u lokalnom domu zdravlja uradila je briseve.

Dan nakon lekarskog pregleda, desio se šok i za devojku i za njenu porodicu. U kuću im je upala policija, počela sa pretresom, prevrćući svaki predmet, a nikome nije bilo jasno otkud policija kod njih, jer svi znaju da je ona bila divna ćerka.

Policajci su im rekli da su dobili hitan poziv iz Doma zdravlja, ali pošto nije podigla rezultate, nesrećna devojka nije znala o čemu je reč.

- Rezultati su pokazali da ono što se nalazi na tvojim ustima jeste bakterija koja se prenosi sa leševa - saopštili su joj. Bila je u šoku i danima nije mogla da dođe sebi.

Bečku policiju okrenula je niška i naložila pretres stana dotičnog mladića, kog su lako pronašli na osnovu vizitkarte koju je nekrofil prethodno dao u klubu.

Potom je usledio šok i za tamošnje organe reda - tri leša u stanu. Devojci koja je podelila ovu priču, samo je prošla jeza kroz telo. Shvatila je da je ona mogla da bude sledeća.

Komentari koji su se nizali na ovu temu, svakako su upućivali i opominjali da bi trebalo obratiti pažnju sa kim odlazite u nepoznato i kakvi su ljudi koje upoznajete.

Da li mislite da je ova priča istinita ili se zapravo radi samo o igrici na društvenim mrežama? Ostavite nam u komentarima ukoliko ste čuli za sličnu urbanu legendu.

default

Prepušteni sami sebi na Eskobarovoj ogromnoj hacijendi, površine 2.000 hektara, razmnožili su se i postali najveće krdo nilskih konja izvan Afrike

Kolumbijci hrle na raskošno imanje Pabla Eskobara, "Hacijendu Napulj", kako bi videli veliku porodicu nilskih konja, poslednju zaostavštinu zloglasnog kralja droge. Tokom decenija broj nilskih konja se povećavao, tako da danas ima preko 50 životinja.

Posle smrti Pabla Eskobara, njegovo imanje, na kojem postoji zoološki vrt pun egzotičnih životinja koje je doveo iz raznih krajeva sveta, preuzela je država i trenutno njime upravlja opština.

Većina životinja je tokom godina prebačena, ali to nije slučaj sa najvećim stanovnicima zoo vrta, uključujući njegova četiri nilska konja, koji su tokom proteklih decenija stvorili porodicu sa više od 50 životinja.

Mit o životu i nasleđu Pabla Eskobara, jednog od svetskih najpoznatijih narko-bosova, privukao je meštane i strance u kolumbijsko selo Doradale. Zbog toga je opština Puerto Triunfo odlučila da napuštenu hacijendu pretvori u tematski park za posetioce.

Policija je ili ubila ili zatvorila celu Eskobarovu narkobandu, ali je poštedela nilske konje iz njegovog privatnog zoološkog vrta.

Prepušteni sami sebi na Eskobarovoj ogromnoj hacijendi, površine 2.000 hektara, razmnožili su se i postali najveće krdo nilskih konja izvan Afrike.

Biolog David Eševeri Lopez objašnjava da se radi o najvećem krdu divljih nilskih konja izvan Afrike. Eskobar ih je kupio četiri iz zoološkog vrta u Kaliforniji, osamdesetih godina prošlog veka.

Doradal i Eskobarov stari ranč nalaze se 190 kilometara od Medelina, grada po kojem je nazvan njegov kartel. Eskobar je bio jedan od najmoćnijih, najbogatijih i najbrutalnijih kriminalaca u svetu

default

"Gledam da budem izvan politike, iako je politika deo našeg života i ne može da nas mimoiđe, moja interesovanja definitivno nisu vezana za ovu oblast", poručio je proslavljeni košarkaš Dejan Bodiroga, nakon što je bio gost na obeležavanju Dana Republike Srpske u Banjaluci 9. januara.

"Jednostavno, političarima i sportistima uvek se negde ukrste putevi, ali da budem iskren, sa političarima budem samo onoliko koliko mi to nameću obaveze i situacije", rekao je Bodiroga u intervjuu za Novosti.

Bodiroga je na proslavi od predsednice RS Željke Cvijanović dobio Orden časti sa zlatnim zracima. 

 "Ovo je velika čast i priznanje za mene. Moji koreni su iz Hercegovine, iz Trebinja, tako da sve ovo ima za mene posebno značenje", rekao je Bodiroga.

On kaže i da je proslava u Banjaluci bila sjajna.

"Organizovana je iz više delova. Od dodele odlikovanja, pa do svečanog defilea i svečane akademije. Obeležavanje rođendana znači mnogo za Republiku Srpsku. Raduje me da je Srpska danas jedna slobodna, sigurna i otvorena republika za sve njene građane", rekao je Bodiroga.

On je u ovom razgovoru poručio i da uvek ima vremena za Trebinje, gde je organizovao i košarkaški kamp. 

"Svi naši ljudi koji vode poreklo iz Republike Srpske imaju u glavi to da nakon završenih sportskih, ili nekih drugih karijera, jednog dana više vremena provode tamo gde su im koreni. Republika Srpska je deo svih nas koji smo otišli širom sveta, i uvek će biti u našim srcima, gde god mi bili. Samim tim što je Republika Srpska danas jedno mesto koje je otvoreno za svakoga i koje napreduje iz godine u godinu, i nama znači još više. Raduje me što Republika Srpska danas deli vrednosti sa ljudima širom Evrope", rekao je Bodiroga.

Proslavljeni košarkaš je pričao i o odnosu sa najvažnijom političkom figurom u RS Miloradom Dodikom.

"Veliki smo prijatelji. Uvek kada se sretnemo popričamo, naravno, između ostalog, i o košarci. Predsednik Dodik je veliki navijač i poznavalac košarke. Prati košarku i imamo mnogo zajedničkih tema. On je uradio velike stvari, zajedno sa svojim timom, za Republiku Srpsku", rekao je Bodiroga.

Na kraju, naš izvor navodi kako je Dejan Bodiroga jedan od kandidata za novog ministra RS, pa se sa njim uveliko vode pregovori, odnosno Milorad Dodik vodi dugačke telefonske razgovore kako bi ga ubedio da dođe u Banja Luku. 

Nataša Ednan-Laperuz (15) iz Londona, umrla je samo nekoliko sati nakon što je pojela kiflu kupljenu na aerodromu. U kifli se nalazio susam, na koji je devojčica bila alergična, pa je preminula od alergijske reakcije.

Roditelji ove devojčice su i nakon dve godine neutešni zbog gubitka svoje mizimice, a Natašina majka je morala preko mobilnog telefona da se oprosti od svoje ćerke.

Sve se odigralo  17. jula 2016. godine, kada je ova devojčica putovala u Nicu, gde je trebalo da provede letnji raspust. Ona se srušila u avionu Britiš ervejza, a otac nije uspeo da joj pomogne, iako je pokušavao.

Devojčica je umrla posle nekoliko sati u bolnici, a reči njene majke slamaju i najtvrđa srca.

- Taši, ljubavi. Toliko te volim. Uskoro ćemo biti zajedno - to su bile poslednje reči koje je Tanja Ednan-Laperouz rekla svojoj ćerki Nataši (15) koja je ležala u bolnici u gotovo 1.000 kilometara udaljenoj Francuskoj.

Tanjin suprug Nadim stavio je mobilni telefon na jastuk pored uha njihove ćerka kada je postalo jasno da ona neće preživeti katastrofalnu alergijsku reakciju na susam koji se nalazio u bagetu poznatog proizvođača sendviča u Velikoj Britaniji.

- Moraš se sada oprostiti od nje - molio je Nadim suprugu koja je bila na aerodromu Stansted i čekala prvi let za Francusku kako bi bila sa svojom ćerkom.

- Nemoj gubiti vreme. Može da umre svakog trenutka. Reci nešto, možda te čuje - govorio je Tanji suprug.

Ova potresna priča postala je dostupna javnosti u subotu, kada su roditelji nesrećne Nataše odlučili sa svima da podele poslednje trenutke koje su imali sa svojom ćerkom, a sve nakon završetka istrage za koju se pretpostavlja da će podići veliku buru u industriji prehrane.

Patolog dr. Šon Kamings kritikovao je lanac sendvič-barova koji nije jasno ukazao na potencijalno fatalne alergene, i jače istakao upozorenje.

U julu 2016. godine Nataša, koja je veoma alergična na susam, kupila je sendvič u poznatom britanskom sendvič-baru "Pret a Manager" na aerodromu Hitrou. Nije bilo nikakvog upozorenja da sendvič sadrži susam jer proizvođači zakonom nisu obavezni na to.

Kamings kaže da će pisati i kompaniji koja je proizvela sendvič kao i ministarstvu, kako bi se se zakon promenio. Takođe, Natašina porodica želi da tuži "Pret a Manager"

- Sada znamo da nije umrla zbog nas, umrla je zbog nemara "Pret a Managera" i to samo zbog odsustva dve male reči na pakovanju sendviča. Da su samo napisali kako sendvič sadrži susam, Nataša bi bila živa - kaže za Gardijan majka Tanja.

Natašin otac Nadim Ednan-Laperuz, milioner i osnivač fabrike igračaka "Wow Toys", ubrizgao je ćerki dve injekcije adrenalina nakon što joj je pozlilo na aerodromu, a sada sebe krivi za smrt svoje mezimice.

- Volim svoju ćerku, ona je moja krv. Umro bih za nju hiljadu puta, ma neka me razapnu samo da ona živi. Petnaest godina bila mi je sve u životu. Kako sam mogao da je izneverim? Živeću s tim do kraja života - neutešan je otac.

Opisao je i trenutak kada je svoje dete video u mrtvačnici

- Samo je ležala tamo, potpuno hladna. Izvukli su je iz komore. Nije ličila na sebe. Počeo sam da je grlim i ljubim... Zbilja počinjete da verujete da ljudi imaju dušu kada vidite takav prizor. Ali, meni je ostalo samo njeno telo... - kaže Natašin otac.

Tanja kaže da i dalje nemaju snage da pomere stvari u Natašinoj sobi.

- Sve je kako je i ostavila. Stvari na podu. Domaći na stolu. Nismo dirali ni njenu školsku torbu - kroz suze priča majka.

Tanja i Nadim odlučili su da podele svoju stravičnu priču sa svima nakon što im je patolog rekao da će, osim ministarstva poljoprivrede, poslati zahtev i Regulatornoj agenciji za lekove i zdravstvo kao i proizvođaču EpiPena, injekcije adrenalina koje je Nadim dao svojoj ćerki. Kod EpiPena je sporna njihova doza, kao i igle.

Jedan od farmaceutskih stručnjaka kazao je kako EpiPen datira još iz vremena Zalivskog rata i prvobitno je bio namenjen samo muškarcima. Taj isti stručnjak kaže kako nije jasno koliko je adrenalina ušlo u Natašino telo, ali sumnja kako je reč o premaloj količini, a čini se i kako je igla koju je koristio Natašin otac bila oko 16 mm, dok većina smatra kako je 25 mm optimalno.

Da bi tragedija bila veća, samo godinu dana pre Natašine smrti bilo je pritužbi na "Pret a Manager", odnosno javili su se kupci koji su pretrpeli alergijske reakcije.

Srbiju u ovom trenutku želi da napusti 46 odsto populacije između 15 i 29 godina

Srbiju bi u narednim godinama moglo da napusti i do 25 odsto školovane i mlađe populacije, a čak i sa mogućim prilivom migranata koji u Srbiji žele da se nastane, to stavlja našu zemlju, kao i ceo region Balkana, u sam vrh liste država kojima preti opasnost od masovnog „odliva mozgova“.

Ovakve podatke dalo je obimno i iscrpno istraživanje koje je sproveo američki analitičko-istraživački centar Galup, na osnovu intervjua sa skoro pola miliona odraslih iz 152 zemlje širom sveta koji su obavljeni između 2015. i 2017. godine, piše Demostat.

Galupovo istraživanje pokazalo je da Srbiju u ovom trenutku želi da napusti 46 odsto populacije između 15 i 29 godina, kako bi započeli život u nekoj drugoj državi, bez ideje o povratku. Osim toga, 27 odsto visoko-obrazovanog kadra izrazilo je spremnost da trajno napusti Srbiju.

Podaci za stanovništvo Kosova su odvojeni i znatno lošiji – ukupni gubitak za populaciju Kosova meri se sa čak 42 procenta, u šta je uključeno 43 odsto školovanih i 48 odsto mladih koji žele da se isele u neke od razvijenijih zemalja. Ovako loš rezultat ubedljivo je najgori na Balkanu, a i jedan od najgorih u svetu. 

Iza Kosova su samo Sirija i Sijera Leone. Istraživanje pokazuje da je upravo Balkan, osim pojedinačnih zemalja koje su pogođene ratom i siromaštvom i nestabilnim društveno-političkim situacijama, teritorija sa koje se stanovništvo masovno iseljava, dok same države ne preduzi

Od zemalja u okruženju najgori indeks „odliva mozgova“ beleži, kao što je navedeno, Kosovo sa 42 odsto, a sledeće su Bosna i Hercegovina i Albanija sa istim rezultatom od 32 odsto, a prati ih Makedonija sa 30 odsto.

Srbija je u nešto boljoj kategoriji ispod 30 odsto, ako ih možemo tako podeliti, ali i dalje nedovoljno da bi se moglo reći da se trend odlazaka mladih i školovanih ljudi kontroliše, te da ima napretka. Po rezultatima znatno zaostajemo za susednom Hrvatskom, koja ima indeks odliva mozgova od samo 6 odsto, što pokazuje da ova država ili uspeva da zadrži stanovništvo, ili uspeva da privuče nove doseljenike, iako se dosta njih odseli. Druga opcija je mnogo verovatnija s obzirom da su relativno skorim učlanjenjem Hrvatske u Evropsku uniju granice drugih država za građane Hrvatske postale manja prepreka.

I druge opsežne analize Galupa procenjuju da bi broj migranata u svetu mogao da dostigne 400 miliona tokom narednih nekoliko decenija. Obećane zemlje za većinu ispitanika iz svih krajeva sveta su redom Novi Zeland, kao najpopularniji sa čak 231 odsto šanse da dobije mlado i obrazovano stanovništvo, zatim ga prati Island sa 208 odsto i Ujedinjeni Arapski Emirati sa 204 odsto.

Od kontinentalno evropskih zemalja prva je Švajcarska sa 187 odsto, a sledeća popularna svetska destinacija je Australija sa 179 odsto potencijala za dobitak stanovništva. Na bliskom istoku od „odliva“, odnosno „priliva mozgova“ mogao bi da profitira Kuvajt sa 169 odsto šanse, a među centralno-azijskim zemljama jedina atraktivna destinacija za iseljenike je Butan sa 162 odsto šansi da proširi populaciju. U vrhu država koje će sigurno doživeti ekspanziju sa preko 100 odsto indeksa neto potencijala za migracije je i Norveška koja ima 109 procenata šansi za priliv iseljenika.

Iako je uvreženo mišljenje u domaćoj javnosti da najviše svetske populacije želi da se preseli u SAD ili Nemačku, prema odgovorima Galupovih ispitanika „dobitak“ odnosno „priliv mozgova“ za ove zemlje je znatno manji od očekivanog.

SAD sa 46 odsto šansi, Nemačka koja je prati sa 45 odsto, zatim i Francuska i Austrija sa po 44 procenata moguće dobiti, neke su, od država čiji su rezultati u sredini ovih istraživanja. Pre nego što se zaključi da su ove zemlje manje atraktivne i poželjne za migrante treba imati na umu da ovaj indeks zapravo računa razliku između stanovništva koje bi moglo da se doseli i onog koje se iseljava. Podaci svakako pokazuju da ove države imaju manju mogućnost da prilikom migracija „zarade“ od recimo Novog Zelanda, ali činjenica je da ovakvom rezultatu doprinosi i to što kako je uobičajeno u razvijenijim zemljama, imaju i veliki odliv stanovništva.

Osim ovih država, na „dobitku“ od migracija, i to u znatno manjoj meri, mogle bi da budu jedino još Švedska, Velika Britanija, Španija, Saudijska Arabija, Danska, Holandija, Belgija i Panama. Sa druge strane, kada je „odliv mozgova“ u pitanju, od iseljavanja sa Balkana, situacija je gora samo u afričkim državama i Siriji i Iraku, odakle ratne izbeglice svakodnevno, već nekoliko godina unazad, beže i hrle u druge delove sveta, uglavnom ka Evropi.

Najgori indeks „odliva mozgova“ na svetu od svih ispitivanih zemalja ima Sijera Leone 78 odsto, zatim Sirija 44 odsto, a odmah za njom je Kosovo sa 42 odsto, a u istraživanje nije uključeno samo nekoliko država afričkog kontinenta.

default

- Više moraš da mrziš Srbe, nego Muslimane. Jer Musliman je nekrst, a Srbin je anti-krst. Tako me kao dete učila moja komšinica, žena bivšeg ustaše - navodi Goran Šarić

Hrvatska danas slavi 23 godine od vojne akcije "Oluja", a tim povodom katolički teolog i istoričar iz Rijeke, Goran Šarić, objavio je u subotu status na Fejsbuku. Post je od tada lajkovan više od tri hiljade puta, ima više od 300 komentara i više od hiljadu deljenja. Mnogi su oduševljeni njegovom hrabrošću da, kako navode, govori istinu.

Mi vam njegovu objavu prenosimo u celosti uz opasku da je na današnji dan, kad su emocije vrlo uzavrele, idealan tajming za ovako nešto. Za smirivanje strasti.

UČILI ME DA MRZIM SRBE, JA IH VOLEO JOŠ VIŠE

"Više moraš da mrziš Srbe, nego Muslimane. Jer Musliman je nekrst, a Srbin je anti-krst". Tako me kao dete učila moja komšinica, žena bivšeg ustaše, koji je kasnije bio saradnik UDBE, a od 1990. član HDZ-a (što je i logičan životni put). Ja sam uradio baš suprotno, voleo sam Muslimane (Bošnjake), a Srbe još više. I dobro se sećam, iako sam bio dete, vremena kada su Srbi postali "anti-krsti". Hrvati su kukali kako sav novac ide Srbima, iako srpska sela u Krajini nisu na pragu 21. veka imala ni vodu ni kanalizaciju (neka sela nemaju ni danas), iako od 1945. do 1991. ni jedan Srbin nije bio na vodećoj poziciji ne samo u Hrvatskoj, nego ni u Jugoslaviji (Broz možda nije Zagorac, ali sigurno nije Srbin, za one koji ne znaju).

Nema društva na svetu, nema plemena u onoj zadnjoj tropskoj kišnoj šumi koje nema koncept žrtve. Ljudsko društvo je utemeljeno na žrtvi i žrtvovanju. Da bi postala stabilna, zajednica mora da pronađe krivca za svoje probleme, mora da je homogenizuje mržnja prema tom krivcu. Krivac postaje žrtva, a da bi bio žrtvovan prvo treba da ga sotonizuješ i dehumanizuješ.

Devedesetih je u Hrvatskoj uloga žrtvenog jarca pripala toj krajiškoj sirotinji i generalno hrvatskim Srbima koji su u najvećem procentu bili normalni i vredni članovi društva, koji su Hrvatsku gradili i podizali jednako kao i njihovi sugrađani hrvatske nacionalnosti. I ta netrpeljivost prema Srbima se sa nešto manjim intenzitetom oseća sve do danas (kako je Srba ostalo malo, onda su sad neprijatelji nepostojeći "Jugosloveni", "Orjunaši", itd.).

Devedesetih je u Hrvatskoj uloga žrtvenog jarca pripala toj krajiškoj sirotinji i generalno hrvatskim Srbima koji su u najvećem procentu bili normalni i vredni članovi društva, koji su Hrvatsku gradili i podizali jednako kao i njihovi sugrađani hrvatske nacionalnosti. I ta netrpeljivost prema Srbima se sa nešto manjim intenzitetom oseća sve do danas (kako je Srba ostalo malo, onda su sad neprijatelji nepostojeći "Jugosloveni", "Orjunaši", itd.).

Ako se već proslavlja što su srpska sela u Krajini opustela, zašto se ne slave prazna hrvatska sela po Slavoniji? Ako se slavi otimanje srpskih kuća, zašto se ne slave i sve one kuće koje su Hrvatima oduzele banke?

Očigledno je da hrvatske tzv. političke elite koje se svake godine naslikavaju poput starleta na Kninskoj tvrđavi ne mogu narodu ponuditi ništa više od srbofobije, ni danas, 23 godine od kako Srba više nema. A kad vidim kako narod zdušno pozdravlja 30 godina stare avione F-16 onda shvatam da bolje političare nisu ni zaslužili. U državi kojoj se sve raspada, oni kupuju avione koji će dok uđu u redovnu vojnu upotrebu biti stari više od 35 godina. Hrvatska je kao devojka koja nema zube, a zadnje pare daje za ugradnju silikona. Davno je bard hrvatskog novinarstva Igor Mandić zaključio da je Hrvatska propali projekat. Možda najgenijalniji živi hrvatski naučnik, fizičar sa Ruđera, Elvis Popović je jednom napisao:

- Rekli su mi da nikad nisam hteo hrvatsku državu. I bio sam u pravu.

Problem sa srbofobijom je što od nje ne mogu da živeti svi, nego samo elita na vlasti. Pre 30 godina, za vreme Jugoslavije, Hrvatska je ekonomski bila razvijenija od 13 sadašnjih članica EU, tokom Svetskog prvenstva u Rusiji pretekla ju je i Bugarska i sad je službeno poslednja. Ali tek kad stranci kupe zadnji hotel na Jadranu, tek kad propadne i zadnje brodogradilište, tek kad zadnje selo u Slavoniji opusti, tek kad zadnji mladi čovek sedne u autobus za Irsku, (a taj dan nije daleko), tek tada ćete shvatiti da se srbofobija ne maže na kruh (ili hleb) i ne sipa u traktor. Do tada, srećna vam proslava Oluje!

default

Ogroman los zalutao je juče u zgradu bolnice u Enkoridžu, najvećem gradu na Aljasci, a čim je ušetao, namirisao je "užinu" - dekorativne biljke u holu, dok su pacijenti i zaposleni u čudu i strahu posmatrali životinju pozamašne veličine.

Na video-snimku vidi se kako los čudovišne visine brsti zelenu biljku u blizini ulaza, a zatim zuri u pravcu kamere, prenosi AP.

Posle kratkog oklevanja, zalutala životinja je polako izašla kroz otvorena vrata.

Los je u bolnicu ušao kroz vrata koja su bila širom otvorena da se ne bi zaglavila usled ekstremne hladnoće u Enkoridžu, rekla je portparolke te zdravstvene ustanove Kjerstin Lastufka.

Prema njenim rečima, po svoj prilici su biljke u toplom predvorju privukle životinju, koja ih je brstila desetak minuta.

Tokom svoje kratke "posete", los nikoga nije povredio niti je napravio neki veći problem, osim što je "užinao".

- Bila je to prilično mirna poseta - zaključila je Lastufka.

default

U posudi je bilo 600 belgijskih zlatnika iz 1870. godine sa likom belgijskog kralja Leopolda Drugog

Blago sa 600 belgijskih zlatnika pronađeno je ove nedelje na zapadu Francuske, baš dok su se radnici spremali da sruše jednu kuću, preneli su lokalni mediji.

Radnici su pre rušenja nenaseljene kuće otkrili posudu koja je izgledala kao ručna bomba, a kad su je uzeli u ruke unutra su zveckali zlatnici, rekao je neimenovani predstavnik firme za građevinske radove u gradiću Kemper na zapadu Francuske.

U posudi je bilo 600 belgijskih zlatnika iz 1870. godine sa likom belgijskog kralja Leopolda Drugog.

Lokalna žandarmerija koja je pozvana na lice mesta odnela je blago i stavila ga u sef. Vlasnik kuće je rekao da nije iznenađen otkrićem jer je njegov deda bio kolekcionar.

Blago je procenjeno na nekoliko stotina hiljada evra, a prema francuskom zakonu, polovina blaga će biti vraćena vlasniku imanja, a druga polovina će pripasti onima koji su otkrili posudu.

Ako nameravate da tražite posao i radite u Finskoj, obično je potrebna boravišna dozvola koja se dobija na osnovu radnog odnosa, a koju vam izdaje njihova država. Plate se kreću od 3.000 do 8.000 evra

Finska je najvišu stopu nezaposlenosti imala početkom devedesetih sa 20%, dok je danas ta vrednost 8,5%. Prema statistikama Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj, plate u Finskoj su na nivou proseka 33 države članice, ali je zato kraće radno vreme, stopa nezaposlenosti manja, a beneficije za nezaposlene veće.

Iz tog, i mnogih drugih razloga, Finska je privlačna zemlja za nezaposlene iz svih krajeva sveta, jer znaju da se u Finskoj mogu osećati bezbedno, prenosi бука.com.

Postoje velike regionalne razlike između lokalnih tržišta rada u Finskoj. Ruralna Finska nema mnogo radnih mesta. Upražnjena radna mesta su uglavnom na jugu Finske i u velikim urbanima sredinama. Danas je u Finskoj veliki broj poslova zasnovan na stalnom ugovoru. Kratkoročno zapošljavanje u Finskoj je, međutim, postalo često u poslednje vreme, ali ipak ne tako često kao što je slučaj u drugim delovima Evrope.

Ako nameravate da tražite posao i radite u Finskoj, obično je potrebna boravišna dozvola koja se dobija na osnovu radnog odnosa, a koju vam izdaje država Finska. Naravno, za rad do 3 meseca, nije vam potrebna boravišna dozvola.

Biće vam potrebne i dve fotografije, koje su utvrđene finskim propisima. Dimenzije: širina 36 mm, visina 47 cm. Sama glava na ovoj fotografiji mora biti visine od 32-36 mm, na sredini i sa pravim pogledom na kameru. Izraz lica neutralan, usta zatvorena, oči jasno otvorene. Naočare za vid morate skinuti pri fotografisanju. Sama fotografija mora biti neoštećena, bez fleka, savijanja ili ogrebotina.

Zahtev za prvu dozvolu boravka u Finskoj se obično dobija pre ulaska u Finsku. Zahtev za izdavanje ove dozvole se podnosi isključivo lično u ambasadi Finske u vašoj zemlji. Samo u izuzetnim slučajevima se ova dozvola može dobiti tek po ulasku u Finsku i to u policijskoj upravi lokalne zajednice gde će vam biti prebivalište. Zahtev možete poslati i elektronski preko sajta, ali svakako i pored toga morate otići do ambasade i potvrditi vaš identitet, dati otiske i pokažete originalna dokumenta.

Tek nakon toga će se vaš zahtev obrađivati. Ako ste pre dozvole boravka već dobili posao u Finskoj, poslodavac vam mora poslati ugovor, obrazac TEM 0.54 koji ćete priložiti u ambasadi, a na osnovu kog vam mogu izdati dozvolu. Vi popunjavate obrazac OLETY1 a poslodavac TEM 0.54.

Pravo na rad u Finskoj, bez boravišne dozvole je moguće u sledećim slučajevima:

- Ako ste nastavnik, prevodilac, profesionalni umetnik, sportista, sportski sudija, sportski trener, specijalista, sezonski berač i radite na osnovu poziva ili ugovora najviše 90 dana

- Ako ste vođa turističke ture po Finskoj, međunarodni vozač koji prevozi robu iz neke zemlje u Finsku, najviše do 90 dana

- Ako ste mornar koji radi na plovilu sa spiska trgovačkih plovila koja učestvuju u međunarodnom transportu ili plovi između stranih luka.

- Ako ste istraživač i dolazite u Finsku na osnovu sporazuma, radi potrebe naučnog istraživanja, najviše do 90 dana.

- Ako ste stalno zaposleni u kompaniji koja posluje u drugoj EU / EEA zemlji, a vi došli u Finsku da obavljate privremene akvizicije ili kooperantske poslove kao što je navedeno u propisima koji se odnose na slobodu pružanja usluga, najviše do 90 dana.

Diskriminacija je u Finskoj najstrožije zabranjena i zakon zahteva jednak tretman za sve. Poslodavac ne može različito tretirati ljude na osnovu pola, starosti, etničke pripadnosti, seksualne orijentacije, invalidnosti, religija, mišljenja, verovanja, političke aktivnostii bilo čega drugog. Ovaj zakon o diskriminaciji se primenjuje kako pri samom prijemu kandidata u radni odnos, tako i kasnije, u toku radnog odnosa.

Kada u toku traženja posla dobijete informacije o tome kolika je plata u tom sektoru, cifre su obično prikazane u bruto obliku, a onda morate sami izračunati koliko će vam se poreza odbiti i koliko ćete primiti "na ruke",odnosno neto. Sve o tome imate na OVOM linku.  Tu imate sve objašnjeno i na engleskom, a imate i porez-kalkulator gde možete izračunati sve što vas u vezi sa tim interesuje.

U Finskoj ne postoji univerzalna minimalna zarada već to utvrđuju kolektivni ugovori u samoj firmi. Kada su bolovanja u pitanju, u većini sektora, plate se isplaćuju tokom bolovanja na osnovu važećeg kolektivnog ugovora, a ne zakona. Kolektivni ugovori se sastavljaju na period od 1- 3 godine. Plate se isplaćuju jednom ili dva puta mesečno, ali češće jednom mesečno. Plata se dobija na bankovni račun koji ste dali poslodavcu. Plata se obično daje prvog u mesecu, 15. u mesecu ili poslednjeg četvrtka u mesecu. Od bruto plate izdvajaju se opštinski porez, državni porez i porez na crkvu (1%), ukoliko je zaposleni član crkve. Od novca koji se ubira od plata zaposlenih, a u vidu poreza, novac ide na obrazovanje, socijalnu sigurnost, socijalne i zdravstvene usluge, održavanje, državne organizacije i institucije i na oružane snage.

Iako su porezi značajni deo bruto zarade, neto zarada je sasvim dovoljna za normalan život. Plate u Finskoj se kreću od 3.000 do 8.000 evra. Prosečne su od 4.000 do 4.500 evra.

U Finskoj su minimalna zarada i minimum uslova za rad utvrđeni kolektivnim ugovorom. U ugovoru koji budući zaposleni potpisuju sa poslodavcem, videće kakav se kolektivni ugovor primenjuje u toj firmi. Ako firma nema kolektivni ugovor, zakon o radu i dalje važi. Ako ugovor, koji poslodavac daje novozaposlenom da potpiše, ima gore uslove nego što su uslovi formulisani kolektivnim ugovorom, onda ti uslovi ne važe, već se gledaju samo uslovi iz kolektivnog ugovora.

Skoro svi zaposleni Finci su u nekoj sindikalnoj organizaciji. Postoje dva osnovna sindikata: "Centralna organizacija" i "Konfederacija plaćenih radnika". Te sindikalne organizacije imaju svoje glavne predstavnike. Zove se Luottamusmies i njemu se obraćate ako imate neki spor ili primedbu na ponašanje poslodavca, a ne možete sami da rešite isti sa njim.

Redovno radno vreme u Finskoj, ne sme da prelazi 8 sati dnevno i 40 sati nedeljno, u periodu od 52 nedelje. Punoradno vreme iznosi od 7,5 do 8 sati dnevno, dok skraćeno radno vreme porazumeva 4 ili 6 sati dnevno. Ako dnevno radno vreme prelazi 6 sati rada, zaposleni imaju pravo sa pauzu od trajanju od najmanje 60 minuta i slobodni su da napuste radno mesto. Radno vreme mora biti usklađeno tako, da svaki zaposleni u toku jedne radne nedelje ima najmanje 35 sati neprekidnog odmora, pri tom, po mogućstvu, ako to opis posla dozvoljava, da to bude i sam dan nedelja. Tokom redovnog radnog vremena, za rad u nedelju, plaća se 100% plate. Regres se plaća 50% od plate.

Poslodavac se sa zaposlenima može, na osnovu kolektivnog ugovora o radu, dogovoriti o fleksibilnom radnom vremenu, koji takođe ne sme prelaziti 40 sati nedeljno. U tom ugovoru se tačno moraju precizirati sve pojedinosti, pa i minimum radnih sati u toku dana. Tada zaposleni može dolaziti na posao u intervalu od 7 do 9 sati pre podne, kako njemu najviše odgovara. Za svaki prekovremeni rad, potrebna je saglasnost zaposlenog. Inače, prekovremeni rad se može ostvariti u granicama do 138 sati u periodu od 4 meseca, ili 250 sati u jednoj kalendarskoj godini. Godišnji odmor za radnike koji su u firmi manje od godinu dana je 24 dana.

Svakako, ako ste dobili posao, morate potpisati ugovor sa poslodavcem. Potpisujete ga samo ako ste pravilno razumeli i prihvatili sve stavke navedene u ugovoru. Ugovor mora da sadrži pun naziv i adresu firme, datum zapošljavanja, dužina probnog rada, zatim ako ste primljeni na određeno vreme, razlog zašto ste primljeni na određeno, kao i datum početka i kraja zaposlenosti, mesto rada, radno vreme koje može biti kokopäivätyö –puno radno vreme ili osa-aikatyö  skraćeno radno vreme, kao i  vuorotyö – smenski rad.  Opis i vrsta posla i radne obaveze, ugovorenu visinu plate, godišnji odmor, kolektivni ugovor koji se primenjuje - Työehtosopimukset.

Sve do dana otkaza, posao se obavlja normalno.Ako zaposleni daje otkaz, on nije dužan da obaveštava poslodavca o razlozima, dok je poslodavac dužan da u pismenoj formi da obrazloženja zašto se odlučio na taj korak.

Kada zaposleni uzima bolovanje zbog bolesti deteta, dete mora imati manje od 10 godina. U roku od 1 do 4 dana najkasnije, zaposleni mora da obavesti poslodavca o uzimanju bolovanja. Trudnice imaju pravo da odu na trudničko bolovanje do 50 dana pre porođaja, ili ranije, ako tako lekar predloži. Porodiljsko odsustvo traje 105 radnih dana. Nakon porodiljskog odsustva, jedan roditelj može dobiti roditeljsko odsustvo kako bi se starao o detetu. Za to vreme prima se roditeljska nadoknada, koja zavisi od plate roditelja. Roditeljstko odsustvo se dobija na 158 radnih dana. Nakon roditeljskog odsustva, jedan roditelj može dobiti odsustvo na osnovu brige o deci, i ona može trajati dok dete ne napuni tri godine, i tokom tog perioda roditelj dobija nadoknadu za brigu o detetu.

Inače, kada su deficitarni poslovi u Finskoj u pitanju, stanje je sledeće. Pre nekoliko godina, došlo je do smene čitavih generacija medicinskih sestara koje su otišle u penziju, i odjednom se stvorila potreba za ogromnim brojem medicinskih sestara. Da bi bio zadovoljen taj ogromni broj radnih mesta, u narednim generacijama bi svako četvrto mlado biće moralo da uči školu za medicinske sestre, ali to je ipak nerealni san jer su mladi Finci više orijentisani za neke druge nauke.

Zbog toga su Finci primorani da za ove potrebe regrutuju medicinske sestre iz inostranstva. Tacno je da je za ovaj posao neophodno znanje finskog jezika, i da to u startu deluje strancima kao otežavajuća okolnost, ali se ipak mnogo njih ipak potrudi i savlada određeni neophodni nivo finskog jezika jer ih ipak tada čeka siguran i za uslove velikog dela sveta, dobro plaćen posao. Za posao medicinskih sestara u Finskoj je naročito potrebno znanje finskog kako bi imali dobru komunikaciju sa pacijentima, jer bi u suprotnom mogli ugoziti zdravje pacijenta.

Pored poslova gde se traže medicinske sestre, traženi su i psiholozi, kuvari, sporski treneri, audiolozi, dadilje, finansijski stručnjaci, babice, dijetetičari, farmaceuti, stomatolozi, softver developeri, stručnjaci za obuku i razvoj, zubotehničari...

Danas je, zahvaljujući EURES mreži za zapošljavanje, mobilnost zaposlenih mnogo veća, jer su sklopu EU zemalja postoji oko 1000 savetnika, pa se tako i u svim finskim gradovima nalaze ovakvi centri gde savetnici pomažu kompanijama da pronađu radnike iz inostranstva, i naravno Fincima koji požele da rade u nekoj drugoj zemlji. Ove kancelarije u Finskoj su izuzetno bitne za ljude iz inostranstva koji traže posao u Finskoj. Finci često organizuju sajmove zapošljavnja u delovima EU, gde je velika nezaposlenost, pa ovakve sajmove najviše održavaju u Poljskoj, Češkoj, Mađarskoj i Slovačkoj.Naravno, i ostali ljudi iz EU i van EU, mogu preko EURES sajta tražiti poslove u Finskoj.

default

Aleksandar Maslenikov (31) te večeri je, kao obično izašao u lokalni klub na karaoke.

Tamo je upoznao dve žene i počelo je udvaranje. Ono što Darija Labutina (29) i Olga Šapošnikova (28) nisu znale jeste da je Aleksandar već osuđivani silovatelj.

One su se sa njim očigledno dobro složile, i rešile da krenu ka njegovoj kući. Snimak sigurnosne kamere iz kluba pokazuje ih dok sa flašom votke u ruci oko šest izjutra izlaze i kreću ka njegovoj kući u ruskom gradu Volški.

Aleksandar je taj stan iznajmio nakon što je pušten iz zatvora u kome je završio zbog silovanja, seksualnog napasništva i pljačke. Devojke nisu imale pojma sa kim odlaze, iako se sada njihovi prijatelji prisećaju da je Aleksandar “delovao malo čudno”.

Usledio je jezivi zločin – njih troje su pili i zabavljali se, a onda ih je izbo nožem, ali ne zna se da li je to uradio nakon što su odbile seks sa njim ili pre toga, jer jedna od verzija je da su odbile njegov predlog za trojku.

Ono što je sigurno je da ih im je nakon napada nožem potpuno osakatio tela u kupatilu – telo jedne od njih isekao je na 20 delova. Lokalni mediji izveštavaju da je telo druge žene iseckao i time nahranio pse.

Nedugo posle napada, Aleksandar je uhapšen blizu Moskve, nakon što je policija posumnjala da priprema napad na drugu ženu – on je naime posle ubistva pobegao u mesto blizu Moskve i tamo otpočeo vezu sa samohranom majkom, po zanimanju frizerkom.

Još uvek se čeka suđenje, a narod redovno pred zasedanje suda pravi proteste i traže smrtnu kaznu za njega.

Strana 4 od 35

Novosti dana Politika Ekspres 

Ekspres Politika predstavlja online magazin sa osvrtom na dnevno političku situaciju u Srbiji i svetu. Ovaj online news portal nije ni u kakvoj vezi sa kompanijom Politika AD koja se bavi izdavanjem magazina: Bazar, Politikin Zabavnik, Ilustrovana Politika, Viva, Svet kompjutera, Mali Politikin Zabavnik, Enigmatika i Razbibriga, kao i dnevnih novina Politika i Sportski žurnal, a koje izlaze pod firmom Politika novine i magazin. Politika Ekspres Online predstavlja poslednji pravi tabloid u Srbiji koji se nalazi među TOP 50 najčitanijih sajtova u Srbiji

Go to top