default

Njeno ime je poznato u čitavom svetu, i o njoj pišu hvalospeve, kako modni, tako i poslovni listovi

Novoizabrani predsednik SAD Donald Tramp je do svoje sedamdesete godine uspeo da stvori ne samo uspešan biznis i korporaciju vrednu više milijardi dolara, već i veliku porodicu.

Njegov najveći ponos je, nesumnjivo, kćerka Ivanka. Ivanka Trump je savršen primer savremene Amerikanke: u 35. godini ona je srećna žena i majka troje dece, uspešna poslovna žena, širokogrudi filantrop i uspešna spisateljica.

Njeno ime je poznato u čitavom svetu, o njoj pišu hvalospeve, kako modni, tako i poslovni listovi. Pritom, ne ocenjuje se to koliko su roditelji potrošili novca na „zlatnu ćerku“, već koliki profit je ona donela „Organizaciji Trump“.

Poverenje koje Tramp ima u ćerku je bezgranično, upravo njoj poverava zaključivanje najvažnijih ugovora. Mediji i politikolozi je zovu „Trampovom zvezdom“, koja je dovela republikance do pobede na ovim izborima.

Ivanka je svim silama podržavala kampanju svog oca, aktivno učestvovala u njoj, privlačeći na njegovu stranu neodlučne birače. U vezi s tim, po mišljenju korisnika interneta, upravo će ona, a ne Trampova supruga Melanija, biti u naredne četiri godine prava prva dama SAD.

Uspešna u svemu, Ivanka sa uspehom koristi sve mogućnosti koje joj je dao otac, kao i spoljašnost koju je nasledila od majke. Ona je sa najvišom ocenom završila ekonomski fakultet u Pensilvaniji i kasnije upotrebila svoje znanje prilikom rada u velikim korporacijama, i prilikom osnivanja sopstvene firme.

Zahvaljujući lepom izgledu, Ivanka je krajem 90-ih počela svoju karijeru foto - modela. Ipak, vremenom ova sfera je prestala da je interesuje i nakon završetka studija, ćerka milijardera u potpunosti se prebacila na rad u velikim kompanijama u kojima je zauzimala visoke funkcije.

Sa 26 godina ona je postala potpredsednica korporacije svog oca, „Organizacije Trump“, i do danas se nalazi na njoj. Ivanka je stvorila i sopstveni brend za nakit „Ivanka Tramp“, koji je kasnije počeo da se bavi i odećom i obućom. Zapadni mediji je često nazivaju primerom savremene žene. U svom intervjuu ona govori kako treba doći do cilja, uspeti u biznisu i pritom odvojiti vreme za sopstvenu porodicu.

Ivanka se 2009. godine udala za njujorškog medijskog magnata Geralda Kušnera. Nakon zaključenja braka, ona je promenila religiju — iz protestantske prešla je u judaizam, religiju porodice njenog supruga, pri čemu je dobila jevrejsko ime Jael. U ovom braku Ivanka je rodila dva sina i ćerku.

Sama Ivanka sebe smatra savremenom ćerkom, ali ceni tradicije. Prelazak u judaizam ona naziva jednom od najvažnijih odluka u svom životu.

U intervjuu za „Vogue“ Trampova ćerka je rekla da se hrani košer hranom, uvek poštuje šabat, za vreme kog uvek isključuje sve mobilne telefone.

Zapadni mediji smatraju da Ivanka ulazi u krug najuticajnijih ljudi u Trampovoj okolini. Moguće je da će tako biti i za vreme vladavine novog predsednika.

U svakom slučaju, magazin „Week“ navodi da kada su Trampa pitali koga on naviše ceni, on je bez razmišljanja odgovorio — Ivanku.

Ona je tokom kampanje više držala govora od njegove žene Melanije. Ivanka je najpopularnija među američkim ženama i upravo zahvaljujući svom pozitivnom imidžu, uspela je da privuče na stranu oca taj deo elektorata sa kojim je on imao prilično nategnute odnose zbog mnogobrojnih skandala.

Jedan broj medija smatra da će ona aktivno učestvovati i u vladavini svog oca.

List „Quartz“, između ostalog, izrazio je mišljenje da će prva prava dama SAD biti upravo ćerka izabranog predsednika, a ne njegova supruga Melanija. List „Vanity fair“ je ranije pisao da Trampova žena ne odgovara potpuno liku predizborne kampanje. Dok u slučaju Ivanke nema takav stav.

default

Glavni grad Tatarstana i jedan od najvećih gradova u Rusiji, Kazanj (717 km istočno od Moskve), bio je od sedamdesetih do devedesetih godina na zlom glasu zbog organizovanog kriminala. Smatrao se jednim od najopasnijih mesta u zemlji zahvaljujući zloglasnoj mafiji Hadi Taktaš, koju je vodio čovek koji se ugledao na dona Vita Korleonea.

"On ima groblje u oba oka", govorili su ljudi o Radiku "Radži" Galiakberovu, vođi bande Hadi Taktaš iz Kazanja, tokom suđenja 2002. godine. Do tog je trenutka organizacija bila toliko moćna da su svedoci pristajali da svedoče samo uz aparat koji menja glas i iz zatvorenih prostorija - bili su previše uplašeni da bi se suočili sa kriminalcima, piše Ruska reč.

Mafija je zapretila državi: Ako Radža i njegovi ljudi završe u zatvoru, ubiće Mintimera Šajmijeva, predsednika Tatarstana. Do toga ipak nije došlo, a Galiakberov i njegova desna ruka su osuđeni na doživotni zatvor, dok je ostatak bande osuđen na zatvorske kazne u trajanju od 8 do 22 godine. Kazne su bile stroge, ali poštene.

Taj se pojam pojavio u novinama još sredinom osamdesetih, opisujući iznenađujući velik talas zločina u Kazanju, posebno među tinejdžerima. To nije bio organizovani kriminal: grupe tinejdžera iz različitih četvrti nemilosrdno su se međusobno tukle (ponekad do smrti) i pljačkale.

"To nije bio lokalni problem", napisala je u svojoj knjizi "Kazanjski fenomen: Mit i stvarnost" Ljubov Agejeva, novinarka iz Kazanja. Mnogi su se gradovi u SSSR-u koji se polako raspadao suočavali s istim problemima. "Kazanj je postao jedan od prvih gradova u kojima je mnoštvo društvenih poroka izazvalo nešto vrlo opipljivo i neprivlačno".

Ali glavni grad Tatarstana se nakon raspada SSSR-a suočio sa nečim još ozbiljnijim od tinejdžerskih bandi koje terorišu meštane. Rodila se prava pravcata mafija.

Hadi Taktaš je bio tatarski pesnik ranog 20. veka. U Kazanju postoji mala ulica nazvana po njemu. Upravo su u njoj osamdesetih godina živeli brojni gangsteri, koji su preuzeli to ime. Ovi nasilnici su se iz neposlušnih tinejdžera pretvorili u opasne bandite koji su delovali od 1993. do 1997. godine.

Čak i prema oštrim standardima kazanjskih bandi, mafijaši Hadi Taktaš bili su izuzetno nasilni. Ubrzo nakon što je banda postala moćna, dvojica njenih vođa su okrenuli oružje jedan protiv drugog. I poginuli zajedno sa desetak drugih članova bande. Nakon toga mladi ali vrlo lukavi i agresivni Radža Galiakberov preuzima vlast u svoje ruke.

Novinari koji su pratili suđenje organizaciji Hadi Taktaš spomenuli su da je Radža ostavljao utisak tihog i inteligentnog čoveka. Obožavao je ulogu Marlona Branda u "Kumu" i pomalo se ponašao kao don Korleone. Nije imao ništa protiv korišćenja ekstremne brutalnosti. Jednom su prilikom on i njegovi ljudi raskomadali svoje rivale unutar grupe sekirama. Dobro obrazovani Galiakberov je navodno jednu od svojih žrtvi nazvao "Miloska Venera", po antičkoj grčkoj skulpturi bez ruku...

Hadi Taktaš je pod vladavinom Radže dostigao zlatno doba. Oni su kontrolisali promet svih droga u gradu u kojem je živelo više od milion stanovnika, otimali gotovinu iz oko 50 kompanija i banaka i preuzeli vlast u nekoliko važnih fabrika. Takođe su imali veliki udeo u gradskoj prostituciji i organizovanim borbama pasa.

Radžini mafijaši su imali i svoj moto: "Hadi Taktaš - grad je naš!" Ipak, nije bilo baš tako. Suparnici su im bile druge bande u gradu koje su se stalno borile za kontrolu nad Kazanjem. Radža je čak organizovao posebno odeljenje ljudi koji će ubijati protivnike.

Građani koji planiraju godišnji odmor ove godine van BiH prilikom prelaska granice treba da obrate pažnju na prehrambene proizvode koje nose sa sobom jer nije uopće dozvoljeno nositi mliječne i proizvode od mesa, pa čak ni sendviče sa mesom, upozoravaju nadležni pred ljetnu sezonu.

 

 

Prema uputstvu Carinske uprave Hrvatske o unosu hrane, bh. građani u prtljagu ne smiju imati ni izuzetno male količine mesa i mlijeka niti njihove proizvode. Kada su u pitanju voće, povrće, hljeb, kolači, keks, čokolada i konditorski, odnosno poslastičarski proizvodi, uključujući i slatkiše, moguće je prenijeti količine koje su dovoljne za ličnu upotrebu, pišu Nezavisne novine.

 

 

Unošenje lijekova za lične potrebe putnika moguće je u količinama potrebnim najviše za liječenje do mjesec, uz uslov da su odobreni od nadležnih tijela zemlje proizvođača i to uz posjedovanje nalaza s historijom bolesti i potvrde ljekara ­ navodi se u uputstvu hrvatske Carinske uprave. U turističkim agencijama kažu da do sada nisu imali problema sa prtljagomputnika i da nije bilo slučajeva da nose nedozvoljnu hranu.Ljudi se informišu na vrijeme i neće niko rizikovati da se vrati sa granice zbog hrane ­ kažu u jednoj od agencija.

 

 

Pored unosa hrane, bh. građani treba da znaju i da, ukoliko putuju u zemlje EU­a i zemlje potpisnice Šengenskog sporazuma, moraju imati biometrijski pasoš, koji važi minimalno tri mjeseca od planiranog datuma boravka. Također, treba da imaju između 35 i 70 eura za svaki dan boravka u zemljama EU­a, mada mnogi putnici koji su putovali ranije kažu da im ta svota nije provjeravana.

Zbog promjene zakona o zapošljavanju u Njemačkoj do daljnjeg je obustavljeno zapošljavanje građana s teritorije bivše EX – YU.

U ovom momentu građani bez pasoša EU neće moći da se zaposle,ovo važi za građane sa srpskim, bosanskim i makedonskim pasošima bez obzira za koji posao žele aplicirati. Ovo se odnosi na sve poslove bez obzira da li želite aplicirati kao medicinar,građevinac,spremačica ili nešto drugo.

Od 1.1.2019 startuje novi zakon o zapošljavanju po kom će svi građani bivše Jugoslavije čije države nisu u EU moći da se zaposle pod istim uslovima kao i građani EU.

 

 

 

 

Što znači svi koji pronađu poslodavca moći će da se zaposle kao i EU građani odlazak u ambasadu više neće biti neophodan uslov za dobivanje radne vize.

A pronalaženje sigurnih poslova će i dalje biti preko agencija kao i do sada. Trenutno se mogu zaposliti samo građani sa EU pasošima.

 

Ovu informaciju podupire činjenica da Njemačkoj osim što manjka 100.000 radnika u medicinskoj branši. U ostalim branšama fali i do pola miliona radnika te im ekonomija trpi..

 

 

 

 

 

Bila sam maturantkinja, a on neviđeno zgodan.
Bila sam četvrta godina srednje… A on je došao na zamenu, tokom poslednja dva meseca, jer je naša nastavnica fizičkog otišla na bolovanje. Bio je mlad i neviđeno zgodan, tek je završi fakultet, i ovo mu je bio prvi posao. Kako sam mogla da naslutim da će s njim doživeti najluđe seksualno iskustvo ikada!?

Uglavnom, sve cure iz odeljenja su se ložile na njega – bio je deo naših vlažnih snova. A ja sam dobila šansu da ga probam. To se desilo sasvim slučajno.

Već smo završili školsku godinu, kada sam ga slučajno srela u jednom noćnom klubu. Dok sam đuskala sa društvom oko jednog stola u ćošku, odjednom se pojavio pored mene. I on je tu bio slučajno, sa nekim drugovima, i prišao je da se javi.
Ali se zadržao pored mene vrlo, vrlo dugo. Ispitivao me je šta sam upisala, šta planiram, i pretresao neke teme iz škole… A u nekom trenutku smo prešli i na neke nebitne teme, iz života, i ja sam počela da pričam kao navijena. Davao mi je neke komplimente i u nekom trenutku mi se učinilo da me muva, a bila sam već potpuno sigurna kada su naši komentari počeli da imaju seksi konotacije.

– Nastavniče, malo ste bezobrazni – rekla sam mu, i shvatila da to zvuči kao da ga izazivam.

 

 

 

 

 

 

– Ja sad nisam nastavnik – odgovorio je on smejući se.

I dalje sam negodovala, ali me je maltene uspalilo to kako se ponaša – bila sam i pomalo popila, a nisam imala dečka, niti seks-varijantu već 6-7 meseci.

Dodirivao me je po leđima i spuštao mi ruku ka guzi, a uopšte se nisam branila. Kada sam rekla da moram do WC-a, rekao mi je da će me otpratiti jer mora i on. “Možemo zajedno”, rekao je, “da ne zauzimamo dve kabine bezbeze!” Na to sam se pocepala od smehe. I stvarno je pošao sa mnom, ali nisam očekivala da je toliko lud da stavarno uđe u ženski WC! I u kabinu! Mada sam to, u stvari, priželjkivala, to sa ove distance stvarno mogu i sebi da priznam.

Pre nego što sam i shvatila šta se dešava, već smo se žvalavili, a ubrzo mi je neviđeno spretno otkopčao pantalone i gurnuo mi ruku u gaćice. Počeo je da mi nadražuje vaginu, i tada sam potpuno poludela – moga je da mi uradi bukvalno šta je god hteo.

Završilo se tako što me je okrenuo i svukao mi pantalone i uzeo me otpozadi dok sam se ja savila preko WC šolje. Bila sam neviđeno vlažna, bilo je divno…

Vratili smo se u gužvu i nastavili da pijemo, i ljubimo se. Drugarice su mi zavidele na najzgodinijem dečku u klubu.

A najsmešniji momenat nastupio je sutra ujutru, kada sam se probudila i shvatila da nismo ni razmenili brojeve telefona. Da li je stvarno zaboravio, ili je to uradio namerno? Nikad ga više nisam videla, a nikome iz škole nisam pričala šta se desilo. Osetila sam se i pomalo iskorišćeno, ali danas mi nije žao što se desilo ono u WC-u.

On je jedini čovek koji nije poreklom Kinez, a uspeo je da se priključi njihovoj mafiji.

Džon Vilis (44), poznatiji po nadimku Beli đavo, jedini je belac koji je uspeo da se pridruži vrhu kineske mafije. Vilisa je otac napustio kada je imao dve godine, a kada je napunio 14 preminula mu je majka. Nakon toga bio je prepušten sam sebi. Danima nije imao gde da spava. Počeo je da uzima steroide kako bi vlasnike klubova u Bostonu uverio da je punoletan i dobio posao kao izbacivač.

Prvi kontakt sa kineskom mafijom imao je nakon što je mladića Voping Džoa iz Azije spasio u tiuči ispred koja se odigrala ispred jednog kluba. Mladić mu je tada dao svoj broj telefona, da bi mu se Vilis posle nekoliko dana javio.

Destetak godina kasnije postao je drugi čovek kineske mafije u Americi, a kako piše u FBI izveštajima i jednini čovek koji nije poreklom Kinez, a uspeo je da im se pridruži.

Vilis je brzo naučio dva kineska dijalekta i vijetnamski jezik, pa tako i napredovao u hijerarhiji mafije. Postao je šef telohranitelja Bai Minga koji je bio u vrhu kineske mafije u Bostonu. Za njega je skupljao novac od dužnika i proveravao da ispod njegovih automobila nije postavljena bomba. Postao je Mingova desna ruka.

Ming je tada bio šesti ili sedmi čovek lancu kineske mafije, ali nakon nekoliko hapšenja i ubistava Ming je postao broj jedan, a Vilis njegov zamenik. Tokom '90-ih godina neko vreme je bio u zatvoru iz kog je izašao sa vezama za trgovinu marihuanom. Ipak, članovi kineske mafije su ga upozorili da se ne bavi drogom, jer je njihov klan novac zarađivao od prostitucije i kockanja. 

Vilis je, ipak, nakon toga počeo da krijumčari i prodaje kokain i tablete sa Floride u Boston. Daily Mail piše da je prokrijumčario 260.000 tableta vrednih četiri miliona dolara, ali je kasnije rekao policiji da su vredile i deset puta više. Uhapšen je i 2013. godine i osuđen na 20 godina zatvora. 

Early one morning in Dorchester, Massachusetts, John Willis Junior gently lifted his girlfriend's daughter, Mai Linn, from her sleep. Willis, a burly 39-year-old with close cropped gray hair and bright blue eyes, had been away in Florida and come back to celebrate her ninth birthday that weekend. His beautiful Vietnamese-American girlfriend, Anh Nguyen, suggested they bring Mai Linn to bed with them so she could wake up and see his face first thing.

As Willis lay there beside them, he appreciated how far he'd come. This was what he'd always wanted more than anything: a family and a sense of belonging, even if he had to find them in the most unconventional of ways. Willis was the most notorious gangster in Asian organized crime – and, even more remarkably, the first white man to rise so high in this insular underworld. He was once just another hockey-playing Catholic kid in this working-class Boston neighborhood. But now they knew him here as Bac Guai John. White Devil.

Starting in his teens, he muscled his way up through the ranks to become what U.S. Attorney Timothy E. Moran later called "the kingpin, organizer and leader of a vast conspiracy." His business was oxycodone, the opioid known as pharmaceutical heroin. In less than two years, he trafficked over 260,000 pills up from Florida to the Northeast for profits of more than $4 million – though Willis puts the numbers at "10 times that." And like so many drug lords before him, he blew his cash on oceanfront homes in South Florida, sports cars, strip clubs and speedboats, and was, according to Moran, "a very dangerous, violent man."

This is why Mai Linn never had a chance to celebrate her birthday with Willis after all. Shortly after putting her to bed, there was a pounding downstairs at their front door. "Stay in the room, stay upstairs," Willis told Nguyen and her little girl. "I love you. It's OK. Don't come out!" Shutting the door behind him, he ran down the steps to find dozens of armed cops in helmets and bulletproof vests. 

default

Jadnik nije mogao da ih ubedi da je on uplatio igru, kao ni to da je Marina poslužila samo da mu donese sreću.

Dvoje prijatelja, Marina Navaro (35) i Jan Flato (66), zavađeni su zbog dobitka na džekpotu u "Hard Rock hotelu & kazinu" u Floridi.

Naime, kockar je ostao bez 100.000 dolara dobijenih u ovoj igri na sreću, a sve zbog toga što je Marini dozvolio da pritisne dugme na slot mašini.

- Ona je tehnički odigrala igru, tako da isplata ide ženi - rekli su iz uprave kazina.

Flato nije mogao da ih ubedi da je on uplatio igru, kao ni to da je Marina poslužila samo da mu donese sreću.

Njih dvoje više ne razgovaraju, a Marina mu još nije isplatila makar deo dobitka.

Video pogledajte ovde:

Ruski plaćeni ubica progovorio o svom “poslu”, detaljno opisavši kad, kako i koga je ubijao. “Jednostavno sam radio svoj posao”, kazao je on.

Radi se 43-odišnjem Andreju Veršinjinu, koji se nalazi iza rešetaka, ali se nada da će za desetak godina izaći na slobodu. Međutim, to će morati “skupo da plati”, prenosi pisanje “Komersanta” hrvatski “Jutarnji list”.

Naime, kako se navodi, Veršinjin će morati da “propeva” i ruskim vlastima otkrije sve o nemilosrdnim gangsterima i mafijaškim vezama.

Navodi se da je već do sada, svedočeći u sudu, otkrio dosta toga, odbijajući da uđe u program zaštićenih svedoka. Ipak, sud je odlučio da mu identitet bude sahriven, bar u sudnici.

“Samo sam radio svoj posao. Koji je bio moj posao? Završavanje problema s nekim pojedincima. Nakon toga bih otišao kući”, rekao je on državnoj tužiteljki Mariji Semenenko.

U tekstu se navodi da Veršinjin svoje mete nije “skidao” iz daljine snajperom, već je to morao da radi iz neposredne blizine zbog problema sa vidom.

Najviše detalja o ubistvima izneo je tokom suđenja mafijaškom bosu Dimitriju Lješnjakovu, koji je vodio bandu “Forest” poznatu po brutalnim likvidacijama po Moskvi.

Tokom suđenja, “ubica pokajnik” je potvrdio i da mu je lično Lešnjakov plaćao za ubistva, koja su, kako je rekao tada bila “svakodnevica i rutina”. U svojim svedočenjima, plaćeni ubica je rekao i da se tim poslom bavio još od 18 godine i da je to za njega bio samo posao. “Jednostavno sam radio svoj posao, tu nema emosija”, kazao je on.

Takođe, opisivao je i kako je izvršavao likvidacije, kada i koga. “Nekoliko dana sam žrtve promatrao i snimao svaki njihov pokret. Najčešće bi ih likvidirao kad bi izlazili iz zgrade ili automobila”, kazao je, između ostalog, Veršinjin.

“Prerušio bi se. Nosio bih naočale, šešir i šal. Približio bih se žrtvi, upucao je i pobegao. Otišao bih prvo u neku obližnju zgradu, presvukao bih se i ušao u automobil koji me uvek čekao u blizini. U idealnoj situaciji, cela operacija bi trajala oko tri minuta”, kazao je Veršinjin, dodavši da ponekad nije bilo sve kako je zamislio, pa je ponekad morao da improvizuje.

Kako se navodi, uhapšen je 2009. godine i osuđen na 19 godina zatvora. Kaže da je i sam svestan da će po izlasku iz zatvora “imati velikih problema sa svojim starim prijateljima”.

default

Zna se da klanom vladaju tri brata Osmani, Burim,Baškim i Ćazim(zvani Feliks - “srećković”) 

Pretpostavlja se da su braća Osmani, porijeklom iz Đakovice, 1979. godine su otišli za Hamburg i za kratko vrijeme se našli među najbogatijim ljudima u tom gradu. 

Ćazim je na pitanje odakle mu toliko novca, odgovorio  „od ruleta i marljivog rada". Tada je i dobio nadimak Feliks ili Srećković. 

Prema pisanju pojedinih medija, Nemačka obaveštajna služba BND je otkrila veze kriminalnog klana Osmani sa Američko-albanskom civilnom ligom, registrovanom u Njujorku, i veze klana Osmani i Hašima Tačija u međunarodnom švercu nafte preko Kosova i firme "Kosovo Petrol".

U Izvještaju za potrebe političkog vrha Nemačke, prema pisanju medija , Nemačka obaveštajna služba dokazuje da su Hašim Tači, Agim Čeku, Ramuš Haradinaj i Bedžet Pacoli pripadnici vrha hijerarhije organizovanog kriminala na Blakanu, koji danas kontroliše kriminalni klan Osmani. 

U leto 2006. god. brojne Nemačke novine su pisale o braći Osmani kao nosiocima organizovanog kriminala u najjačoj evropskoj državi, a na osnovu izveštaja Nemačke tajne službe. Zelenašenje, otmice, prostitucija, krađe automobila, falsifikovanje dokumenata su samo neki od opisanih poslova... Ali, ubrzo sledi sudska zabrana o pisanju o braći Osmani u Nemačkoj, navodi se u dokumentu. 

Braća Osmani su, zatim, pod pritiskom njemačke policije i medija dio kapitala prebacili u Hrvatsku, gdje su napravili imperiju. Stekli su i hrvatsko državljanstvo a mediji  su objavili da je za njih intervenisao lično tadašnji predsednik Mesić. 

Sve do sada poznate činjenice o brutalnim ubistvima Ivane Hodak i Ive Pukanića, ukazuju na činjenicu kako su okolnosti do kojih su dovela ova ubistva najviše odgovarale upravo kriminalnom klanu Osmani na čijem se čelu nalazi Ćazim Osmani zvani Feliks. Klan Osmani  jedina je kriminalna organizacija na jugoistoku Europe koja je bez ikakve kolateralne štete u potpunosti profitirala ubistvima Ivane Hodak i Ive Pukanića.

Početkom jula 2008. godine, pripadnici kriminalnog klana Osmani održali su svoj tajni sastanaku Zagrebu, kojom su se prilikom sastali i sa istaknutim državnim predstavnicima: Stjepanom Mesićem, predsednikom Republike Hrvatske (koga su fascinirali i koji  je lični prijatelj Bedžeta Pacolija pripadnika ovog kriminalnog klana) Amirom Muharemijem, šefom Kancelarije predsednika Republike i Tomislavom Karamarkom, tadašnjim šefom Bezbednosno obaveštajne agencije (SOA), danas ministrom unutrašnjih poslova.

   Na sastanku klana, a prema ranijim zamislima Feliksa, dogovorene su dve ključne stvari:

  • reorganizacija balkanskog kriminalnog podzemlja i preuzimanje vodeće uloge u balkanskom krim- miljeu 
  • premeštanje klana Osmani iz Hamburga u Zagreb, odnosno u Rovinj ili Dubrovnik.

Ove dve odluke predstavljaju ključne odluke u repozicioniranju klana Osmani i redefinisanju balkanskog kriminalnog miljea, odnosno redefinisanju uloge i položaja Balkana u međunarodnom organizovanom kriminalu.

Ove odluke klana Osmani ciljano je doneo nakon priznanja Kosova i nakon preuzimanja dominacije nad kriminalnim podzemljem u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori, Makedoniji, na Kosovu i na severu Albanije.

Osim navedenih odluka, prilikom sastanka sa Muharemijem, Mesićem i Karamarkom, upravo je Ćazim Osmani Feliks preuzeo na sebe obavezu finalizacije dogovora oko prodaje hrvatskog protivraketnog sistema S 300 Iranu, koja se i dogodila neposredno nakon tog zagrebačkog sastanka.

Prema visokom izvoru iz Ministarstva odbrane Republike Hrvatske, upravo je Feliks bio domaćin iranskom generalu koji je u Istri predvodio pregled i dogovore oko sistema S 300, te dogovore oko načina transporta sistema za Iran.

 Kao nagradu za ovaj posao s oružjem Feliks je u Iranu mogao da dogovori nove poslove za svoje balkanske partnere, kao na primer za Adris grupu i TDR, čime je započeo njegov projekat preuzimanja balkanskog crnog tržišta duvanskim proizvodima.

Preuzimanjem balkanske duvanske mafije i crnog tržišta u organizaciji rovinjske Adris grupu i TDR, klan Osmani zaokružio je svoju zonu uticaja i uspostavio stvarnu dominaciju u balkanskom krim miljeu.

Preuzimanjem duvanske mafije Osmanijevi su izveli uz direktnu pomoć Amira Muharemija i posredovanje Stjepana Mesića kod Ante Vlahovića i čelnih ljudi Adris grupe, nakon čega su Osmanijevi preuzeli posredovanje za  Adris grupu u njenim iranskim operacijama, odnosno u investicijama koje je Adris grupa najavila i započela u Iranu.

Ti ugovori Anti Vlahoviću omogućili su upravo pripadnici klana Osmani, a za uzvrat su preuzeli duvanski biznis na Balkanu i u široj regiji.

 

Joca Amsterdam odbio ponudu Feliksa

 

Međutim pozicije klana Osmani u Srbiji još uvek, prema izvorima srbijanskih obaveštajnih službi i policije, nisu definisane, niti su te službe uspele da identifikuju pripadnike kriminalnog podzemlja u Srbiji, zapravo, predstavnike kriminalnog klana Osmani.

Uprkos toj činjenici, sasvim je jasno da za preuzimanje balkanskog kriminalnog podzemlja, klan Osmani mora preuzeti i teren Srbije.

Čini se da je Pukanić pao kao i žrtva tog kriminalnog obračuna.

Naime, jedina ozbiljna pretnja klanu Osmani u Srbiji bio je klan Sretena Jocića zvanog Joca Amsterdam, koji sudeći prema dostupnim informacijama iz srbijanskih obaveštajnih službi nije želeo da  pristane na susret sa sa Ćazimom Osmanijem zvanim Feliks, u leto 2008. niti je pristao na Feliksovu ponudu za uspostavljanje zajedničke organizacije i hijerarhije na Balkanu sa sedištem u Zagrebu, Rovinju ili Dubrovniku.

Upravo zbog te činjenice Osmanijevi su bili prisiljeni da isplaniraju izguravanje Jocića iz dominantne uloge u srbijanskom kriminalnom podzemlju, pa su se prema svemu sudeći, poslužili klasičnom nameštaljkom kako bi eliminisali suparnički klan i njegovog šefa.

Pukanićevo ubistvo bila im je gotovo idealna prilika za „pakovanje" Sretenu Jociću.

Tražili su naime osobu koja će biti čelnik klana Osmani u Srbiji, a da pritom nije niti albanac niti islamske veroispovesti.

Moj sagovornik iz srbijanskih obaveštajnih službi i sam je tada postavio ključno pitanje: Ko će biti čovek klana Osmani za Srbiju?

Sasvim je jasno da kriminalno redefinisanje Balkana i repozicioniranje Kosova i Albanije u stvaranju alternativnih koridora šverca droga, zahteva i preuzimanje balkanskog kriminalnog miljea od strane klana koji u Albaniji, na Kosovu i u albanskom krim-miljeu u Hrvatskoj, BiH, Makedoniji i Crnoj Gori uživa najveći uticaj.

U ovom slučaju radi se o klanu Osmani.

 

Bezbednosne procene

 

Zanimljivo je da su ovakav razvoj događaja vezano za širenje uticaja klana Osmani i njihove uloge na Balkanu predvideli i obaveštajni oficiri NATO saveza, koji su još početkom 2000. godine izradili kartu uticaja kriminalnog klana Osmani na Balkanu, sa posebnim osvrtom na zone uticaja u Hrvatskoj, BiH, na Kosovu i u Albaniji.

Tada je izrađena strogo poverljiva karta kriminalno terorističke mreže koju kontroliše i sa kojom je povezan kriminalni klan Osmani, ukazuje na činjenicu da je Ćazim Osmani Feliks, još tokom ratnih sukoba u BiH i na Kosovu, uz pomoć saradnika u međunarodnom kriminalnom miljeu i međunarodnim terorističkim grupacijama i organizacijama, projektovao novu kriminalnu arhitekturu Balkana.

Taj projekat klan Osmani danas očito dovršava, koristeći pritom Hrvatsku i Kosovo kao svoja ključna sigurna logistička, finansijska i poslovna uporišta.

Ono čemu svedočimo svi zajedno, očito su novi balkanski mafijaški ratovi, u kojima nastaje do sada neviđena kriminalna organizacija pod vođstvom klana Osmani.

Nakon ubistva Ivane Hodak i Ive Pukanića, te istovremenih bombaških napada u Vitezu, u Srednjoj Bosni, sa velikom sigurnošću možemo da govorimo kako balkansko kriminalno podzemlje provodi završne procese vlastite reorganizacije, rekonstrukcije i unutarašnje redefinisanje odnosa između pojedinih kriminalnih klanova.

Taj proces stvaranja novog balkanskog kriminalnog podzemlja, očito se pokušavalo prikriti stvaranjem haosa i brutalnim ubistvima koja su šokirala javnost i praktično blokirala bezbednosni sistem, u ovom slučaju Hrvatske.

Iako je politički Zagreb uporno ignorisao stalna upozorenja i procene poznavalaca prilika i odnosa u podzemlju, kako se priprema nova organizacija i svojevrsna centralizacija balkanskog kriminalnog podzemlja, a u kojem procesu je Hrvatska odbrana jedan od glavnih centara novog balkanskog kriminalnog poretka, institucije su potpuno nespremno dočekale vrhunac ovih procesa u podzemlju.

Štaviše, pojedini klanovi u borbi za preuzimanje novog kriminalnog poretka na Balkanu, uspeli su pritiscima nasiljem i kriminalnim akcijama, poput one brutalnog ubistva Ivane Hodak, da instaliraju na ključne pozicije u hrvatskom bezbednosnom sistemu svoje ljude od poverenja, poput Tomislava Karamarka, Amira Muharemija i drugih, čime možemo reći da je vrh balkanskog kriminalnog podzemlja preuzeo bezbednosni i sistem policije do sada vodeće zemlje u regionu.

To, daleko, upozorava na moguću destabilizaciju u celom regionu, na što su stručnjaci, obaveštajni analitičari, upozoravali godinama, kako domaću tako i međunarodnu javnost i institucije.

 

Pranje para

 

Deo redefinisanih odnosa unutar balkanske kriminalne hijerarhije je i rešavanje odnosa sa finansijskim centrima moći, te njihovo stavljanje u funkciju pranja novca kriminalnih klanova, odnosno legalizacije nezakonito stečenog novca balkanskog kriminalnog podzemlja.

Naime, upravo su finansijske institucije na Balkanu u proteklih dvadesetak godina glavni saveznik organizovanom kriminalnom podzemlju, te su kriminalni klanovi u Hrvatskoj, BiH, Srbiji, Makedoniji, na Kosovu i u Crnoj Gori, ali i njihovi partneri izvan granica ovih država, novac stečen kriminalnim putem legalizovali finansijskim operacijama preko poslovnih banaka na Balkanu, ali i nekih banaka u Europi.

Tako je u proteklih petnaest godina nastao dobro ustrojeni finansijski, bankarski sistem koji na prvi pogled   posluje, međutim stvarno deluje kao sistem za legalizaciju kapitala organizovanog kriminala na Balkanu, te predstavlja finansijsku mrežu preko koje kapital kriminalnog podzemlja ulazi u legalne finansijske tokove prvo u matičnim zemljama, a potom i izvan njihovih granica.

Presudom pripadnicima samog vrha kriminalnog klana Osmani, braću Burimu i Baškimu, sud u Hamburgu je naveo  Hrvatsku kao finansijsko središte operacije pranja novca kriminalnog klana Osmani, koji je svoj kapital u Hrvatskoj i na Balkanu peru finansijskim operacijama u poslovnim bankama i kroz investicije u građevinski biznis.

Istom je presudom kao bitan činilac u kriminalnim operacijama klana Osmani utvrđena i njihova sprega sa visokopozicioniranim pripadnicima političkih elita ne samo država na Balkanu, već i država u zapadnoj Evropi, u kojima je klan Osmani imao svoje operativne centre, kao što su Nemačka i Švajcarska.

Drugi bitan deo procesa redefinisanja odnos organizovanog kriminala na Balkanu je i regulisanje odnosa balkanskog kriminalnog podzemlja sa stranim terorističkim grupama koje su početkom ratnih sukoba u Hrvatskoj i BiH, a kasnije i na Kosovu i Makedoniji došli na teritorije tih država.

Oni su sada jedini od potencijalno ključnih saveznika novom balkanskom kriminalnom podzemlju.

Odnosno niti jedna novouspostavljena balkanska kriminalna hijerarhija ne bi mogla opstati i delovati autonomno bez dogovora i makar tihog saveza sa tim terorističkim grupama, danas uglavnom rasprostranjenim na teritoriji Bosne i Hercegovine, Kosova, Makedonije, Crne Gore i Albanije.

Možemo tako reći da Novi balkanski kriminalni poredak podrazumeva operativnu i hijerarhijsku integraciju nekoliko bitnih elemenata, zbog kojih će taj novi poredak, zapravo, predstavljati samostalni entitet u globalnoj mreži organizovanog kriminala:

- finansijsku strukturu

- bezbednosnu strukturu

- infrastrukturu obaveštajnog podzemlja, sa mrežom terenskih obaveštajnih centara u službi kriminalnog poretka

- kadrovsku infrastrukturu unutar političkih centara moći

- teritorijalno, organizacijsku, klanovsku integraciju i stvaranje jedinstvene kriminalne hijerarhije, nadređene svim još postojećim kriminalnim klanovima

- vojnu komponentu, u smislu mobilizacije pripadnika terorističkih jedinica i organizacija koji bi zbog vlastitih interesa bili voljni na savez sa Novim balkanskim kriminalnim podzemljem

- jedinstvenu logističku infrastrukturu, sa uspostavljanjem terenskih logističkih centara.

Drugim rečima, Novi balkanski kriminalni poredak kao bitne integracijske činioce izgrađuje vlastitu oružanu silu, finansijske institucije, vlastitu obaveštajnu zajednicu, jedinstvenu logistiku, mrežu kadrova u političkim centrima moći.

Radi se, dakako, o novom balkanskom kriminalnom savezu, kojem je glavni cilj reorganizacija organizovanog kriminalnog podzemlja na Balkanu i u pojedinim državama, te njegova regionalna integracija u svrhu golog opstanka.

 

Završne operacije

 

Naime, na julskom sastanku klana Osmani 2008. godine u Zagrebu, prema mojim izvorima jasno je procenjeno kako bi evropska integracija Hrvatske mogla ozbiljno da ugrozi interese organizovanog kriminala na Balkanu.

Kao protivudar osmišljen je projekat balkanskog kriminalnog poretka, odnosno kriminalnog saveza pojedinih klanova na Balkanu i u stvaranju njihove jedinstvene, savezne, infrastrukture i hijerarhije.

Ovaj je projekat došao pred samu završnu fazu, kada je očito neko od klanova u kriminalnoj hijerarhiji na Balkanu, usporio integraciju finansijske infrastrukture, ili pojednostavljeno rečeno, objedinjavanje tajnih operacija u pojedinim bankama, kako na balkanu tako i u Evropi.

Sastanak na tu temu održan je neposredno nakon sastanka klana Osmani u Zagrebu, i to na izvesnom državnom imanju u blizini Kutine, u mestu Podgarić, u Moslavini, na kojem je sastanku navodno bila i pokojna Dafina Milanović, srpski bankar, za koju se sumnja da je na raznim tajnim računima u inostranstvu bila ovlašćena kao osoba od poverenja bivšeg srpskog predsednika slobodana Miloševića.

Međutim, prema tvrdnjama našeg sagovornika, Dafina Milanović je sa nekoliko drugih hrvatskih potpisnika, navodno bila i potpisnica na zajedničkim tajnim računima ma kojima su se nalazila sredstva povučena iz nekadašnjih saveznih institucija i blagajna, a koja su trebali da podele pripadnici hrvatske i srpske političke elite.

U tu je svrhu Milošević na takvim računima u Klagenfurtu, navodno ovlastio Dafinu Milanović i još jednu osobu, prema informacijama kojima raspolažem radilo se o pokojnoj Borki Vučić, dok je Franjo Gregurić ovlastio navodno dvojcu visokopozicioniranih hrvatskih državnih službenika, za koje naš izvor tvrdi da se radilo o Vladimiru Zagorcu i Hrvoju Šariniću.

Međutim, kako taj novac sve ove godine ne bi "ležao" beskorisno na tajnim austrijskim računima, poverenici za investiciono raspolaganje tim novcem navodno su bili Joerg Heider i Gunter Stridinger, inače bivši predstavnik značajnog suvlasnika i bivši čelni čovek Hypo grupe.

Tim novcem, prema mojim izvorima su finansirane i razne operacije kriminalnog klana Osmani, kao i operacije pripadnika kriminalnog podzemlja i političke elite u Hrvatskoj, čime su zapravo pripadnici kriminalnog podzemlja "kupovali" ćutanje političkih institucija na Balkanu.

Prema navodima istog izvora deo tog tranzicijskog kapitala i danas se nalazi na tajnim računima kod Hypo Alpe Adria Banke u Klagenfurtu, a nije poznato ko bi danas bio potpisnik na tim računima, a ko poverenik za investicijsko raspolaganjem tim tranzicijskim kapitalom.

Uprkos činjenici da oko podele tranzicijskog finansijskog plena organizovanog kriminalnog podzemlja na Balkanu još uvek traje tihi sukob unutar klanova, činjenica je da je završena reorganizacija i uspostava nove balkanske kriminalne hijerarhije, čime je ocrtana nova kriminalna karta Balkana.

Sudeći prema tim procesima, na čelu Novog balkanskog kriminalnog poretka nalazi se upravo kriminalni klan Osmani, koji ima apsolutnu kontrolu nad podzemljem u Hrvatskoj, BiH, Crnoj Gori, na Kosovu i u Makedoniji, te u delu Albanije.

Drugim rečima klan Osmani, prema dostupnim informacijama preuzeo je vođstvo organizovanog kriminalnog podzemlja na Balkanu, i sada se vode završne operacije za stabilizaciju nove infrastrukture, te preuzimanje finansijske i obaveštajne infrastrukture.

Kako bi izbegli pažnju bezbednosnih sistema i njihovu usmerenost na aktivnost klana Osmani, očito su kao sredstva izazivanja haosa i skretanje pažnje sa stvaranja Novog balkanskog kriminalnog poretka, izvršena šokantna i brutalna ubistva Ivane Hodak i Ive Pukanića, koja su osim ovog cilja imala i svrhu slanja drugih poruka.

 

Pod zaštitom Zagreba

 

Kriminalni klan Osmani od leta 2008. godine operativno vodi svoje aktivnosti iz Hrvatske, gde funkcioniše pod direktnom zaštitom današnjeg ministra unutrašnjih poslova Tomislava Karamarka, ranije bivšeg šefa Kancelarije predsednika Amira Muharemija (danas konzula u Istanbulu) i lično bivšeg predsednika Stjepana Mesića, čiju su prvu predsedničku kampanju finansirali upravo Ćazim Osmani zvani Feliks i njegovi kriminalni partneri, poput Bedžeta Pacolija, istaknutog pripadnika klana Osmani iz Švajcarske, povezanog sa islamističkim teroristima na Kosovu, koji bio i predstavnik u kosovskom parlamentu te predsednik Kosova, a javno se hvalio svojim bliskim prijateljstvom sa Mesićem. Upravo zbog ovih veza sa najvišim hrvatskim državnim službenicima, niko od pripadnika klana Osmani nije pozvan na informativne razgovore u policiju, niti nakon ubistva Ivane Hodak, a niti nakon ubistva Ive Pukanića. U Zagrebu se tako pod najvišom zaštitom Tomislava Karamarka i njegovog bezbednosnog sistema, gradi nova kriminalna arhitektura Balkana, i crta se nova kriminala karta Balkana, pod vođstvom kriminalnog klana Osmani, sada apsolutnih gospodara balkanskog kriminalnog podzemlja

default

Komitet državne bezbednosti SSSR je bilo ime glavne sovjetske službe bezbednosti i obaveštajne službe, kao i glavne tajne policije od 13. marta 1954. do 6. novembra 1991. godine.

Zaduženja KGB-a se okvirno mogu porediti sa zaduženjima američke Centralne obaveštajne agencije (CIA), protiv-obaveštajne službe, odseka za unutrašnju bezbednost Federalnog istražnog biroa (FIB), i bezbednosti Savezne službe za zaštitu i Tajne službe.

Prijem agenata u ovu službu vršen je na osnovu strogih procedura i testova koji su obaveštajci polagali, a koji su testirali kako njihove fizičke sposobnosti, tako i inteligenciju i moć zapažanja.

Ovo je jedna od zagonetki koja je postavljana pred kandidate za rad u KGB-u. Nakon što bi videli sliku, agentima bi bila postavljena serija pitanja na koji je trebalo da što argumentovanije odgovore.

Pokušajte i vi:

PITANJA VEZANA ZA OVU SLIKU:

 

1. Da li su ovi ljudi mnogo puta kampovali?

2. Znaju li ovi ljudi dobro da vode domaćinstvo?

3. Da li je reka plovna?

4. Hoće li se veš dugo sušiti?

5. Hoće li suncokret još da raste?

6. Koliko je daleko od grada ovaj kamp?

7. U koji grad leti avion?

Dok ne dođemo do rešenja, pogledajte neke od agenata KGB

ODGOVORI:

 

1. Očigledno kampuju tek odnedavno: iskusni kamperi neće postavljati šator u dolini.

2. Najverojatnije i ne baš. Riba se ne čisti od glave, dugme ne treba ušivati predugim koncem, drvo se sekirom cepa na panju.

3. Plovna je. Vidimo to po navigacionim znakovima na obali.

4. Neće. Ima vetra: plovak udice nosi uzvodno.

5. Suncokret je očigledno slomljen i uboden u zemlju, s obzirom na to da njegov cvet nije okrenut prema Suncu, a slomljena biljka više neće rasti.

6. Ne više do 100 km - na većoj udaljenosti bi TV antena bila složenija.

7. Ni u jedan. To je avion za poljoprivredne radove.

Goegrafski podatci i uzorci ukazuju na činjenicu da bi mogao da se blizu našeg regiona mogao desiti cunami, zemljotres i ereupcija koja bi se mogla da se dogodi veoma brzo, naučnici su ovim povodom izdali jedan precizan kalendar koji će reći kada bi ovo moglo sve da se dogodi.

Razorni zemljotres pogodio je Italiju prošle godine koja je brojala mnoge žrtve i to nas je podjsetilo na to da nismo superiorni i da samo zapravo veoma ranjljivi i nepripremljeni za prirodne katastrofe koje nam priroda uzvraća i zbog globalnog zagrijavanja. Historija planete Zemlje uvijek je blika oblikovana sa prirodnim katastrofama na koje, bez obzira na naš tehlonoški napredak, jednostavno ne možemo da priječimo. Neke zemlje na svijetu su više podležne ovim događajima a neke od njih mogu usmrtiti ljude i to veliki broj. Italija je svakako jedna od zemlja koje se i dalje nalazi visoko na ljestvici za opasnost.

Zemlja koja je najviše podložna ovim stvarima jeste Vanutau pаcifičkа оstrvskа držаvicа koja na godišnjem nivou pretrpi brojne prirodne katastrofe.  Na cijelom području europe najrizičnija država jeste Albanija koja se nalazi na 37. mjestu od opasnosti za prirodne katastrofe a na samom vrhu jeste Holandija. Srbija i susjedne zemlje, Hrvatska i Bosna imaju veliku opasnost od ogromnih razornih zemljotresa za koje se sumnja da će se desiti do 2025. godine. Također su naučnici perdvidjeli ogromnu solarnu oluju koja bi trebala da se dgodi do 2025. godine. Izvještaj prema naučnicima tvrdi da je najsigurnije živjetu i Kataru i da je najsigurniji također i Island zbog jakih kapaciteta da se bori sa prirodnim katastrofama i nepogodama.

Strana 5 od 15

Novosti dana Politika Ekspres 

Ekspres Politika predstavlja online magazin sa osvrtom na dnevno političku situaciju u Srbiji i svetu. Ovaj online news portal nije ni u kakvoj vezi sa kompanijom Politika AD koja se bavi izdavanjem magazina: Bazar, Politikin Zabavnik, Ilustrovana Politika, Viva, Svet kompjutera, Mali Politikin Zabavnik, Enigmatika i Razbibriga, kao i dnevnih novina Politika i Sportski žurnal, a koje izlaze pod firmom Politika novine i magazin. Politika Ekspres Online predstavlja poslednji pravi tabloid u Srbiji koji se nalazi među TOP 50 najčitanijih sajtova u Srbiji

Go to top