Zvezda rijalitija (49) nije ispuštala mobilni telefon iz ruke, koji je najpre koristila da bi razgovarala, a potom i da bi se slikala.

Džeki Sigel šokirala je javnost kada sa osmehom na licu slikala na komemoraciji svojoj ćerki, koja je imala samo 18 godina kada je umrla.

Zvezda rijalitija (49) nije ispuštala mobilni telefon iz ruke, koji je najpre koristila da bi razgovarala, a potom i da bi se slikala.

 

Njena ćerka Viktorija u nedelju je pronađena mrtva u porodičnoj vili, a s obzirom na to da se dugo borila sa zavisnošću, veruje se da se predozirala, ali da nije namerno sebi oduzela život.

Džeki i njena porodica proslavili su se u rijalitiju "Kraljica Versaja", koji je prikazivao izgradnju njihove private rezidencije, jednu od najvećih i najskupljih porodičnih kuća u Americi.

Udata je za uspešnog biznismena Dejvida Sigela, sa kojim ima osmoro dece.

e-max.it: your social media marketing partner

Moamer Gadafi bio je libijski političar, državnik, vojni vođa i de facto vođa Libije, koji je to postao nakon vojnog udara 1969. godine.

Gadafijeva druga žena bila je Jugoslavenka Sofija Farkaš (navodno rođena u Mostaru), a, nakon smrti egipatskog predsednika Gamala Abdela Nasera, Jugoslavija postaje Gadafijev najbolji prijatelj.

Libija s jedne strane dobijala tehničku pomoć i određen broj vojnih instruktora, a Jugoslavija je s druge strane dobijala naftu. U septembru 2009, Gadafi se prvi put obratio skupštini Ujedinjenih nacija.

On je oštro kritikovao njihovu međunarodnu politiku. Gadafi se osvrnuo i na raspad Jugoslavije.

"Nijedna zemlja nije bila miroljubiva kao Jugoslavija, izgrađena korak po korak i deo po deo nakon što ju je Hitler uništio. Onda smo je mi uništili, uradili smo isto što i Hitler. Tito ju je izgradio ciglu po ciglu, a onda smo stigli mi i srušili je svojim imperijalističkim ličnim interesima. Kako možemo biti spokojni nakon toga? Ako je mirna zemlja poput Jugoslavije bila suočena s takvom tragedijom, Generalna skupština bi trebalo da pokrene istragu i da odluči koga osuditi na Međunarodnom sudu“, poručio je Gadafi.

Snimak njegovog govora možete pogledati u videu ispod. Deo govora koji se tiče Jugoslavije počinje od 1:05:12

e-max.it: your social media marketing partner

Svaki put kada se pomene britanska kraljevska porodica svetski mediji dokumentuju svaki detalj u vezi sa tim.
Kada je kraljica Elizabeta II pre dve godine napustila bolnicu kralj Edvard VII mediji su se utrkivali ko će preneti više informacija. Čak su komentarisali njen izgled, bisernu ogrlicu, broš...

Ali je skoro svima promakao jedan mali ali veoma bitan detalj - pojas koji je nosila medicinska sestra. Pažljivo pogledajte kopču na ovom pojasu.

Tu se vide dva veoma bitna simbola - ukršteni uglomer i šestar, kao i pentagram.

Ova kopča se daje sestrama koje rade u bolnicama koje su osnovali masoni i u kojoj se pružaju besplatne usluge za slobodne zidare.

Ovakav tip bolnica prestao je da postoji 1992. godine ali očigledno da ga pojedine sestre  nose i dan danas. Posebno one koje se brinu o zdravlju britanske kraljice.

e-max.it: your social media marketing partner

Arbab Khizer Hajat (25) dnevno pojede 36 jaja, više od tri kilograma mesa i popije pet litara mleka. Visok je 1,86 metara.

Podigao je 4 i po tone na takmičenju u Japanu.

Arbab Khizer Hayat (25) kojeg zovu pakistansku Hulk ima 432 kilograma. Arbab dnevno unosi 10.000 kalorija. Nedavno je snimljen kako je zaustavio traktor. Držao ga je za uže dok je pokušavao da krene. Pakistanac kaže kako želi da postane svetski prvak u dizanju utega.

"Zahvalan sam Bogu što mi je dao takvo telo. Samo je pitanje vremena pre nego što ću postati svetski prvak", rekao je Hajat

Dnevno pojede 36 jaja, više od tri kilograma mesa i popije pet litara mleka. Visok je 1,86 metara.

"Nisam bolestan i nemam problema zbog svoje težine. Ali moram da vežbam i održavam telo u formu", rekao je Arbab.

"Počeo sam da se debljam dok sam bio tinejdžer. Uskoro sam shvatio da želim da postanem najbolji svetski dizač tegova pa sam nastavio da dobijam na težini", rekao je Arbab i tvrdi da je podigao 4.500 kilograma tokom takmičenja u Japanu

Želi da postane kečer, a u svojoj državi već je zvezda i smatraju ga za najjačeg muškarca u Pakistanu.

e-max.it: your social media marketing partner

Evropska kancelarija za zapošljavanje objavila je detaljan izveštaj u kojem se navodi da su Norveškoj potrebni inženjeri, nastavnici, medicinske sestre, ali i vozači autobusa, kuvari i konobari, a kojima se u toj uređenoj nordijskoj zemlji nudi prosečna mesečna plata od skoro 4.500 evra.

Naime, ovoj skandinavskoj zemlji potrebni su inženjeri, a posebno stručnjaci za mehaniku, elektroniku, automatiku, hidrauliku i vodovod, predškolski vaspitači, nastavnici, posebno u oblasti prirodnih nauka i matematike, doktori medicine i medicinske sestre, psiholozi, vozači autobusa, taksisti, kuvari i konobari.

Ova zemlja je poznata i po ogromnim rezervama sirove nafte i gasa, a ubraja se i među najveće izvoznike morske hrane u svetu. Bruto domaći proizvod (BDP) Norveške trenutno iznosi 56.920 dolara, ili 41.683 evra, po stanovniku. Do dvostrukog masakra u julu 2011. godine kada je Anders Bering Breivik ubio 77 ljudi, Norveška je smatrana i jednom od najsigurnijih zemalja u svetu. Na referendumu 1994. godine građani Norveške odbili su da se pridruže Evropskoj uniji, a prema nedavnoj anketi 80 posto Norvežana ne želi u EU.

Kompanije u Norveškoj koje trenutno traže inženjere i stručnjake različitih profila su, između ostalog, Aker Solutions, FMC Technologies, Statoil, National Oilwell Varco, Kverner, Kongsberg Grupa, Aibel, Roksar i Fabricom.
Prema navodima EURES-a, za boravak u Norveškoj potrebno se prijaviti za dozvolu za boravak u periodu od tri meseca u lokalnoj policijskoj stanici u toj zemlji ili nakon što strani državljanin pronađe adekvatno zaposlenje. Stranac može ostati u Norveškoj šest meseci dok traži zaposlenje.

Prosečna stanarina u toj zemlji je oko 5.500 NOK-a, odnosno 657 evra. Stanarine u Oslu i Stavangeru skuplje su u odnosu na druge gradove te zemlje. Takođe, kuća sa baštom u Norveškoj se može kupiti u proseku za oko 2.000.000 do 3.500.000 NOK-a, odnosno 238.900 do 418.120 evra.

Istraživanja pokazuju da su uslovi rada u Norveškoj među najboljima i najhumanijima u svetu. Radnici zaključuju pisani ugovor koji podrazumijeva tri do šest meseci probnog rada pre potpisivanja dugotrajnog ugovora. Plata se isplaćuje na mesečnoj osnovi, a zaposleni radi 37,5 sati sedmično, odnosno 7,5 sati svaki radni dan, a maksimalno 40 sati u sedmici.

Evropska kancelarija za zapošljavanje u svome izveštaju navodi da zaposleni u Norveškoj u proseku imaju 25 dana godišnjeg odmora, a svi oni iznad 30 godina starosti imaju 30 dana godišnjeg odmora koji je uredno plaćen.
Prosečna plata u ovoj skandinavskoj zemlji je jedna od najviših u Evropi, ali i svetu. Tako je prosečna mesečna plata u Norveškoj trenutno oko 36.700 norveških kruna (NOK), odnosno 4.384 evra. Deset odsto najbolje plaćenih stanovnika ove zemlje u proseku zarađuju oko 71.000 NOK-a mesečno, odnosno 8.541 evro, a deset odsto najslabije plaćenih stanovnika u proseku mjesečno zarađuju oko 20.600 NOK-a ili 2.460 evra.

Ipak, EURES napominje kako je hrana u Norveškoj u proseku za 62 odsto skuplja nego u ostalim evropskim zemljama. Npr. mleko, sir, jaja i meso su oko 60 odsto skuplji nego u ostatku Evrope. Riba i morski proizvodi nisu skupi u odnosu na ostale prehrambene proizvode. Norvežani u proseku za stanarinu i komunalije potroše 27 odsto svoje plaće, 20 odsto za javni prevoz i za automobil, 18 odsto za hranu i za ostale potrepštine u kući i 12 odsto za odmor i rekreaciju.

Prema podacima Ujedinjenih nacija (UN), Norveška je rangirana kao zemlja sa najvišim prosečnim primanjima, najdužim životnim vekom stanovnika i najboljim uslovima za život svojih građana. Većina stanovnika Norveške poseduje svoju vlastitu kuću. Tako oko 90 odsto bračnih parova imaju svoju kuću ili stan.

Nedavno su vlasti te zemlje saopštile kako je svaki stanovnik Norveške teorijski postao milioner zahvaljujući državnom fondu u koji se slivaju sredstva od nafte i gasa.Centralna banka Norveške, koja upravlja Fondom "Global”, koji je osnovan 1990. godine, saopštila je da su sredstva tog fonda zbog visokih cena nafte i gasa porasla na 5,11 biliona norveških kruna, odnosno preko 828 milijardi dolara, što je oko milion puta više od skoro šest miliona ukupne populacije te zemlje. Tako se prvi put u istoriji Norveške desilo da je kapacitet Fonda dostigao sumu od milion kruna po svakom stanovniku te zemlje.

e-max.it: your social media marketing partner
Zaustavio je automobil i ponudio joj vožnju do grada prema kojem se uputio, na šta je devojka pristala

Na Intrenetu se pojavio izbor priča koje "lede krv u žilama", ali čija istinitost nije potvrđena, pa se mogu smatrati i urbanim legendama.

Čak i ako nisu istinite, zanimljive su takve priče i navode na razmišljanje. Ovoga puta prenosimo prenosimo takvu priču o momku koji je u svoj auto primio lepu autostoperku…

Kako kaže priča, taj mladić se jedne večeri vraćao kući kada je ugledao zgodnu devojku kako stopira. Zaustavio je automobil i ponudio joj vožnju do grada prema kojem se uputio, na šta je devojka pristala. Prijatno su pričali, smejali se i vrlo brzo stigli do odredišta, gde je devojka napustila vozilo

Uskoro je mladić shvatio da je devojci ostao šal u automobilu. Setio se iz njihovog razgovora odakle je ona, pa joj ga je idućeg dana odlučio vratiti. U obližnjem selu je obišao nekoliko kuća, ali pre nego što je odlučio da odustane, vrata poslednje kuće otvorili su mu stariji čovek i žena, a on je pomislio da su to roditelji od autostoperke.

Čovek je uzeo šal i zahvalio se, a njegova supruga je odlučila da mladiću objasni da šal zaista pripada njihovoj ćerki, ali da je ona mrtva već 10 godina. Poginula je upravo na tom mestu gde ju je mladić pokupio, a oni svake godine u isto vreme otvore vrata osobama koje nose taj isti šal…

e-max.it: your social media marketing partner

Pojavljuje se sve više zastrašujućih detalja u slučaju ubistva Mirele Batanović (20), porijeklom iz Bosne i Hercegovine, koju je u noći između 8. i 9. oktobra, u svom stanu, u blizini austrijskog grada Salzburga, nožem izbo njen dečko Aleksandar (20).

Naime, prema navodima medija, Aleksandar je nakon ubistva na telu ubijene nožem urezao jedan okultni simbol, a zatim i odsekao i pojeo neke delove Mirelinog tela.

Njih dvoje nikada nisu živjeli zajedno, ali prema riječima onih koji su ih poznavali, bili su nerazdvojni. Međutim u posljednje vrijeme njihov odnos se mnogo promijenio. Prema navodima austrijskih medija između Mirele i Aleksandra stalno su izbijale žestoke svađe. Posljednja se dogodila nedjelje dana prije ubistva.

Mirelin ubica Aleksandar se od 20. oktobra nalazi u istražnom zatvoru, a u ponedeljak će ponovo biti izveden pred istražnog sudiju. Sudski proces protiv njega mogao bi da počne za tri meseca.

Kako je ORF ranije naveo, razlog ubistva nije ljubomora, nego okultni ritual. Iako je ubica tokom policijskog saslušanja izjavio da je morao da ubije Mirelu, jer ga je prevarila, ORF navodi da to nije istina. Prema njihovim saznanjima na telu ubijene je nožem bio urezan jedan okultni simbol. Isti izvori su tada saopštili da je Aleksandar Mirelu prvo silovao, a nakon toga ubio.

Osumnjičeni je u istrazi detaljno opisao kako je ubio djevojku i rekao da je sve isplanirao. On je rekao da se o načinima za izvršenje zločina informisao na internetu, kao i da su ga najviše zanimale pravne posljedice zbog ubistva.

Potom je sa 50 uboda nožem ubio Mirelu, potom raskomadao njeno tijelo, a pojedine dijelove i pojeo, što je i obdukcija potvrdila. 

Mirela i Aleksandar su bili u vezi oko godinu i po dana, a nihovi prijatelji kažu da je bio bolesno ljubomoran. Ubica je inače poreklom Rus.

Ubica je tokom jednog od saslušanja priznao policiji da je pojeo neke delove žrtvinog tela, ali je nešto kasnije to opovrgao, tvrdeći da je to rekao kako bi ga smestili u samicu. Međutim, obdukcioni nalazi su nedvosmisleno potvrdili da je ubica govorio istinu kada je tokom saslušanja priznao kanibalizam.

Prema informacijama do kojih je nakon ubistva došao austrijski Javni radio-televizijski servis (ORF), ubica Mirele Batanović, je prije zločina promijenio ponašanje i duže vrijeme provodio na raznim forumima i internet stranicama povezanim sa okultizmom, nacizmom i sektama. Ubica je porijeklom Rus.

e-max.it: your social media marketing partner

Epoha za koju veruje da će biti potpuno zaboravljena, pomalo podseća na razvojni put kulture u drugim evropskim državama, nakon pada socijalizma. Pročitajte njegove utiske: 



“Osamdesete u Rusiji bile su podeljene na dva petogodišnja perioda – jedan crn, jedan beo. Prvi je bio obeležen neverovatno živopisnom umetnošću – od nekrorealističnog filmskog žanra, do umetničkih radova Ilje Kabakova i hipnotičkog roka Pjotra Mamonova. 

Usledili su period perestrojke, restruktuiranja tokom kog je sve bilo na prodaju. 

Kraj ovog peroda obeležila je neka vrsta kulturne pustoši u kojoj su nekadašnje zvezde ili umrle, ili napustile Rusiju. 

Došlo je i do velike promene u samoj srži kulturnog života. Prostor koji je nakada bio u potpunosti cenzurisan i ideološki izolovan, počeo je da se otvara. 

Novac, koji je do devedesetih značio tako malo, odjednom je počeo da znači sve. “Prvosveštenici” ovog kulta novca bili su “gangsteri” nove Rusije. U jednom trenutku se s politike opšte zabrane prešlo na politiku “ništa nije nemoguće” i zemlja se susrela s nekom vrstom anarhije.

U teoriji, sve je zvučalo dobro: rodila se sloboda, krenulo se od iz početka s “neograničenim mogućnostima”. 



U praksi je, međutim, sve bilo izvrnuto. 

Sve što je antisovjetska generacija mladih činila svodilo se na lud provod. Dobar primer toga bilo je otvaranje klubova i diskoteka, kao i organizovanje ogromnih žurki kakva je bila Gagarin Party i Technoir. 

Takva vrsta provoda bila je izuzetno popularna, naročito među pripadnicima Komsomola, nekadašnjeg omladinskog ogranka Komunističke partije, koja je život posle raspada SSSR nastavila kao praktično gangsterska organizacija. 

Prvi pokušaji Natalije Vetličskaje i Ahelike Varum da naprave kvalitetnu pop muziku propali su zbog lukavih “producenata”, pa je na posletku rođen žanr poznat kao popsa. Kritičari su ga nazivali užasnim, ali su mu alternativa bili takozvani “shitrock” i ruske šansone. 

U jednom trenutku, kompletna pop kultura Rusije pomešala se u jedinstvenu “čorbu” glamura, kokaina i kriminala.

Dekadentno društvo s kraja 20. veka nije stvorilo ništa umetnički i intelektualno ubedljivo, što bi moglo da parira ruskim klasicima. 

Izuzetak je možda bila literatura, poput radova Viktora Pelevina i Vladimira Sorokina i delimično dela vizuelne umetnosti poput slika Vinogradov-Dubosarskog, Olega Kulika i fotografija Borisa Mihalkova. 

Masa nije stvorila nikakve artikulisane pokrete ili stilove i bila je otvoreno apolitična. 



Neverovatno je, ali istinito, da sve društvene turbulencije – od Čečenskog rata do ekonomske krize – nisu uspele da se odraze na kulturnu produkciju tog doba. 

S druge strane, fokus na medije je bio apsolutan. Za razliku od alternativnih pravaca iz osamdesetih koji nisu imali nikakav pristup profesionalnoj štampi, devedesetih je sve postalo podređeno masovnim medijima. 

Oni koji se nisu pojavljivali u popularnim magazinima (Ptyuch, OM) ili tv emisijama kao što su Dryoma i Cafe Oblomov, jednostavno nisu postojali. 

Veliki broj muzičara tog vremena nikada nije uspeo da ostavi neki važniji trag u kulturi, jer se nije uklapao u “radio format”. 



Kultura ovog doba ugađala je palanačkom mentalitetu. Za glavne sastojke odabrala je trendove iz masovne kulture, pa su tako nastali “ruski britpop”, “ruski Tarantino”, “ruska generacija X”. 

Većina artefakata te ere verovatno će biti zaboravljena iz sećanja ljudi, baš kao što su sa zemljom sravnjeni mnogi moskovski klubovi koji su tada bili glavna mesta u gradu”.

e-max.it: your social media marketing partner

Lazar Petrović (22) iz Hrvatske napadnut je u lokalu "Park" u Okučanima, na pravoslavni božić, zbog puštanja "neprimerene" pesme na džuboksu.

"Svratio sam sa kolegom i koleginicom na piće. Ne idem tamo često, bio sam možda tri puta, pošto poznajem konobaricu", rekao je Lazar, dodajući da je u lokalu u trenutku tuče bilo oko desetak ljudi.

On je ustao da pusti pesmu na džuboksu, međutim, u trenutku kad su krenuli prvi taktovi pesme "Ja popio jesam. al' budala nisam" benda Žare i Goci, započeo je haos.

"Nije ti ovo Srbija, gasi to", tvrdi mladić da su govorili napadači pre nego što je dobio udarce po licu i glavi.

Tuča je trajala oko 1o minuta, dok Srbin nije izbačen kroz izlog lokala. Lazaru su dovikivali "je*em vam amter srpsku".

"Kad su me dobro isprebijali i ispsovali, pao sam u nesvest od bola u glavi. Nakon tri minuta sam se osvestio i kolega me je odvezao kući. Majka je odmah pozvala hitnu pomoć i policiju"

Posle snimanja u bolnici, lekari su ustanovili da mladić ima velike podlive i posekotine, bez povreda mozga. Kako navodi, policija je prolazila te noći ispred lokala kada se napad dogodio, ali su samo nastavili dalje.

"Razlog zašto su me tukli, je zato što sam Srbin! Tako su i mog brata pre dve godine isto pretukli u jednom kafiću. Nisam ih ničim izazvao, samo sam pustio pesmu", rekao je ovaj Srbin iz Hrvatske.

Inače, pesmu zbog koje je srpski mladić dobio batine, peva bend Žare i Goci, koji ima nacionalističke pesme, ali numera "Ja popio jesam, al' budala nisam" nema ništa sporno u svom tekstu po tom pitanju.

"Dobio sam šaku u lice. Pokušao sam da se branim, ali nisam dugo izdržao, posebno nakon što sam dobio koleno u glavu. Ne sećam se tačno šta se posle toga događalo. Osvestio sam se tek napolju nakon što mi je u pomoć priskočio prijatelj, inače Hrvatske nacionalnosti", kaže Lazar.

Prijatelj o kojem govori njegov je komšija Ante sa kojim se poznaje već dvadeset godina.

"Nismo nikome smetali, a nismo ni hteli probleme. Napali su ga jer je Srbin, ali uspeo sam da ih nagovorim da prestanu", dodaje Ante.

Lazar je u napadu zadobio povrede lica i modrice na oba oka. Jedno oko mu se potpuno zatvorilo, pa su mu doktori prepisali antibiotike i tablete protiv bolova. Najviše se boji, kaže, da će zbog povreda morati da miruje kod kuće i da će zbog toga ostati bez posla.

Lazar i Ante pričaju da se druže uprkos tome što ima ljudi koji govore da na bi trebalo.

"Znamo se već jako dugo, a ideja da treba da se mrzimo zbog prošlosti je luda. Obojica smo premladi, nismo učestvovali u ratu i smatramo da se to nas ne tiče", stiče Ante.

Novinari Jutarnjeg lista juče su posetili i kafić u kojem se dogodio napad. Gosti koje su su zatekli potvrdili su da je došlo do tuče, međutim negiraju da se radi o mržnji na nacionalnoj osnovi.

Tvrde da je mladić pretučen jer "njegovo ponašanje nije doličilo zemlji u kojoj se nalazi". Takođe tvrde da ne gaje mržnju prema Srbima, a to su potkrepili pesmama u džuboksu od kojih je većina srpskih, a hrvatskih nacionalnih pesama, kažu, kod njih nema

"Evo, kao što vidite, nema Tompsonovih pesama, a ovaj juče dobio je batine jer se bahatio. Čak smo na Fejsu vidjeli njegovu sliku sa kokardom na glavi", rekao je jedan od gostiju koji je priznao da je bio u kafiću tokom tuče, ali navodi da nije učestvovao u njoj.

Na pitanje zašto mu je toliko zasmetala pesma, odnosno o kojoj je pesmi zapravo reč i zašto smatra da je Lazar zaslužio da bude pretučen, novinari nisu dobili odgovor. Kratko su rekli: "Ne sećamo se pesme, ali gde je našao baš nju?"

"Ja popio jesam, al nisam budala" navodno je naslov sporne pesme Krajišnika Žareta i Gocija i radi se o ljubavnoj pesmi.

U požeško-slavonskoj policijskoj upravi potvrdili su da su primili dojavu o fizičkom sukobu koji se dogodio dvadesetak minuta nakon ponoći, u noći sa petka na subotu, a u kojem je učestvovalo više osoba.

Navela je kako policija ispituje osobe povezane sa događajem i kako još utvrđuju okolnosti. Mladić je zadobio lakše telesne povrede, koje se ne gone po službenoj dužnosti, ali ako se utvrdi da je reč o sukobu na nacionalnoj osnovi, počinitelji će biti kazneno prijavljeni zbog zločina iz mržnje.

e-max.it: your social media marketing partner

Neverovatno zvuci da ove devojke zaista žele da se udaju. Mnogi bi rekli da je to samo paravan kako bi se u Evropi bavile prostitucijom, ali jedno je činjenica: one su poslale prijavu za katalog kako bi sebe predstavile i pronašle muža. 

Ako pogledate samo ove devojke, Ruskinje, svaka ima izvajano telo i zaista sebe predstavlja u pravom svetlu. Da li će uspeti da se udaju?

Ako dobro pogledate, tu ima različitih fotografija i poza kojima se Ruskinje predstavljaju. Uglavnom ističu svoju pozadinu kao ova devojka za udaju. 

I npr. ova devojka, koja predstavlja pravi primer Ruskinje kakvu mi poznajemo. 

Ima 25 godina i zove se Svetlana. I ona želi da se uda u Evropu. 

Oko ove kandidatkinje nećemo puno diskutovati, jer slika govori više od hiljadu reči. 

Malo je u Rusiji drugačija moda po pitanju šminke, ali su šorcići uvek u modi, pa se nada da će tako osvojiti srce nekog glumca ili programera iz Evrope. 

Ima nešto bizarno u njenom pogledu i položaju ruke. Kao da nešto želi da kaže putem ove slike, ali definitivno, ova Ruskinja liči na pravog psiha.

Voleli bi da smo mogli predstaviti nekoliko slika od ove Ruskinje, ali evo, samo možete da zamišljate kako izgleda njeno lice. 

Hej, da vidite kako Ruskinje mogu da prave sendviče. Ako su dobre u kuhinji, možda se i pre udaju. 

Nekako te crne cipele više nisu u modi, ali ova Ruskinja definitivno može da prođe u nekoj evropskoj prestonici i vrlo lako da pronađe dečka svog života. Uz ovakvo telo, to joj sigurno ne bi predstavljao problem. 

Ruskinja je malo preterala sa kvarcom, ali takva je moda u Moskvi. Predstavljamo još jednu kandidatkinju iz Rusije, koja je poslala prijavu kako bi se našla u katalogu i na taj način sebe predstavila potencijalnim budućim muževima. 

I poslednja slika, nešto drugačije. Slika iz Bugarske, omiljene destinacije ovakvih devojaka iz Rusije. Samo, tamo nisu uspele da pronađu muža, pa će pronbati putem ovog novog kataloga za 2018. godinu. 

Koju bi vi oženili?

e-max.it: your social media marketing partner
Strana 6 od 9

Novosti dana Politika Ekspres 

Ekspres Politika predstavlja online magazin sa osvrtom na dnevno političku situaciju u Srbiji i svetu. Ovaj online news portal nije ni u kakvoj vezi sa kompanijom Politika AD koja se bavi izdavanjem magazina: Bazar, Politikin Zabavnik, Ilustrovana Politika, Viva, Svet kompjutera, Mali Politikin Zabavnik, Enigmatika i Razbibriga, kao i dnevnih novina Politika i Sportski žurnal, a koje izlaze pod firmom Politika novine i magazin.

Go to top