default

Nikola (koji pravo ime čuva od javnosti), otkriva šta znači biti deo elitne jedinice francuske vojske koja je osnovana sredinom 1831. godine

Srbin Nikola Stankov, proveo je sedam godina u Legiji stranaca, za kaju kaže da su naši borci najcenjeniji i da imaju prednost u odnosu na druge Balkance i ostatak sveta.

Ovaj Prijepoljac trenutno živi u Ofenbahu kod Frankfurta, a svoj legionarski put započeo je iz Beograda. Tu je dočekao bombardovanje i pad režima Slobodana Mikloševića, posle čega odlazi u Nicu, a potom u regrutni centar u Obanj.

Nikola (koji pravo ime čuva od javnosti), otkriva šta znači biti deo elitne jedinice francuske vojske koja je osnovana sredinom 1831. godine.

- Legija stranaca ima tamnu, ali i svoju svetlu stranu priče. Prvo se prođe kroz sistem provere. Ne smeš biti na Interpolovoj listi. Sitni prestupi se tolerišu, ali krupniji na internacionalnom nivou ne. Možda je nekad bilo drugačije. Na zdravstvenoj proveri ne primaju ako imaš neku manu ili nedostatak, jer za sve što tada ne zabeleže oni preuzimaju odgovornost i moraju da te leče. Fizička provera koja pokazuje da li si sposoban za osnovne aktivnosti - ispričao je on za portal Vestionline.

Takođe je naglasio da nisu tačne legende koje kruže o tome da je Legija sklonište za mnoge kriminalce ogrezle u zločinu, koji su baš tu našli spas od duge ruke zakona u matičnim državama.

- Nema istine u svemu tome. Taj deo o kriminalcima nije baš u potpunosti tačan, kao i da odeš tamo i rizikuješ život za neku bednu platu. To je apsurd - dodao je on.

default

Ika Ferer-Gotić, novinarka BHRT-a, objavila je na Fejsbuku šokantan status u kojem navodi da je njena 11-godišnja ćerka Saša pokušala da izvrši samoubistvo zbog nasilja koje je trpela u školi.

Ona je u podugačkom statusu izrazila zgroženost svima onima koji po internetu seju etničku i rasnu mržnju, a čije komentare potom čitaju i deca koja zatim maltretiraju sve koji su drugačiji od njih.

Da stvar bude jasnija Ikina ćerka Saša je meleskinja, što je upravo i razlog zbog kojeg je trpela vršnjačko nasilje od kad je krenula u školu.

Status Ike Ferer-Gotić prenosimo u celosti:

Još bizarnija stvar u celoj ovoj priči je ta što je potapanje Titanika do detalja opisano u knjizi koja napisana 14 godina ranije

Teorije zavere o Titaniku postoje od kada je brod potonuo, a jedna teorija tvrdi da je najčuveniji brod na svetu potopljen namerno. Naime, poslednjih nekoliko godina sve se više spominje teorija o najmoćnijim svetskim porodicama tog perioda koje su želele da pokrenu novi svetski poredak, a Titanik im je za to i te kako dobro došao zbog trojice muškaraca koji su plovili na njemu.

Na brodu su putovala tri najmoćnija čoveka u Americi, od kojih je jedan bio Džon Džejkob Astor IV, najbogatiji čovek svog vremena i prvi vlasnik Empajer Stejt Bildinga, odnosno zemljišta na kojem je izgrađen neboder. Druga dvojica bila su Isidor Štraus, vlasnik lanca robnih kuća Macy's i Bendžamin Gugenhajm, naslednik rudnika zlata, srebra i bakra.

Ova tri moćnika bila su trn u oku bankarskog kartela jer su se protivili osnivanju Federalnih rezervi.

Bankarski kartel i osnivanje FED-a

Vodeći bankari tog vremena - p0rodice Rotšild, Rokfeler i J. P. Morgan, želeli su da osnuju središnju američku banku koja bi bila u njihovom vlasništvu s ovlašćenjima savezne vlade. Tako bi mogli da kontrolišu izdavanje novca bez pokrića u zlatu.

Eustas Mulins u svojoj knjizi "Tajne Federalnih rezervi" (Secrets of the Federal Reserve) piše kako su se sedmorica uticajnih svetskih bankara 1910. sastala na ostrvu Džekil pored obale Džordžije, kako bi razradili plan o osnivanju središnje banke koju su nazivali Banka Federalnih rezervi.

Na sastanku su bili Nelson V. Aldrih i Frank Vanderlip kao predstavnici finansijskog carstva Rokfelera, zatim Henri Dejvison, Čarls Norton Bendžanim Strong - koji su predstavljali J.P. Morgana, te Pol Varburg koji je došao ispred evropske bankarske porodice Rotšild.

Na Džekilu je osnovan bankarski kartel koji je imao za cilj ostvarivanje monopola u izdavanju potvrda za deponirano zlato ili srebro u SAD-u. Takva potvrda vredila je kao novac i s njom se mogla vršiti robna razmena. Izdavanjem potvrda bavile su se mnoge privatne banke u Americi, a 'papirnati dolari' zvali su se zlatni i srebrni dolari.

Zakon o zlatnom standardu iz 1900. obavezao je banke da za svaku izdanu potvrdu (obveznicu) moraju imati stvarno pokriće u zlatu ili srebru. Puno takvih obveznica potonulo je s Titanikom pa za njih nikad nije isplaćeno deponirano zlato, već je ono ostalo u državnom trezoru ili u privatnim bankama. Bio je to odličan argument za "Grupa s ostrva Džekil" da 1913, godinu dana nakon pomorske tragedije, ukažu američkim kongresmenima da bi izdavanje novčanih sertifikata trebalo koncentrisati samo na jednom mestu - u Sistemu federalnih rezervi koji bi bio službena američka središnja banka.

Dakle, glavni cilj bankarskog kartela bila je - "elastična monetarna politika", odnosno izdavanje (štampanje) dolara bez pokrića u zlatu. To bi značilo da bankari mogu da kreditiraju špekulativnim novcem koji nema nikakvu stvarnu vrednost.

Tri glavne žrtve

Mnogi biznismeni koji su stekli veliko bogatstvo i uticaj u SAD-u nisu hteli da država na taj način bude opljačkana. Protivili su se osnivanju FED-a, a u tom protivljenju najviše su se isticali Astor, Štraus i Gugenhajm. Osim toga, veruje se da bi spomenuta trojka svojim uticajem sprečila i ulazak Amerike u Prvi svetski rat.

Astor se žestoko zalagao za izolacionističku politiku po načelu "America first" bez mešanja u "tuđe poslove", a pogotovo evropske. Upravo su se zagovornici te politike najviše protivili odluci Vudrova Vilsona da 1917. uvede Ameriku u Prvi svetski rat.

Dakle, trojka je smetala bankarskom kartelu u njihovom naumu i problem je trebalo da bude rešen. Ideja za savršeni zločin mogla se roditi iz romana objavljenog 1898. godine...

Zločin opisan 14 godina ranije u knjizi

Puno pre nego što se uopšte pojavila ideja o izgradnji Titanika, američki pisac i oficir trgovačke mornarice Morgan Robertson napisao je roman "Futility", poznat i pod naslovom "The Wreck of the Titan" (Olupina Titana).

U svojoj knjizi, napisanoj 14 godina pre stvarne tragedije, Robertson opisuje najveći i najmoderniji "nepotopivi" brod koji sredinom aprila kreće na svoju prvu plovidbu preko Atlantika, želeći da sruši rekord u brzini prelaženja. Brod udara u santu leda i tone. Način i mesto sudara, kapacitet, broj putnika, dimenzije broda, maksimalna brzina, tonaža, broj čamaca za spasavanje - sve se to sablasno podudara s još, tada, neizgrađenim Titanikom.

Da podudarnost bude veća Robertsonov izmišljeni brod zvao se - Titan.

Ovakav scenario savršeno je odgovarao bankarskom kartelu jer su lako mogli da ga realizuju. Trebalo je samo sagraditi brod, namamiti žrtve na prvo putovanje i izrežirati nesreću pomoću svojih ljudi. Ništa od toga nije bio problem jer je J.P. Morgan bio vlasnik kompanije "White Star Line", koja je 1909. u Belfastu počela da gradi najveći i najmoderniji brod svog vremena - Titanik.

Veza s Jezuitima

Družinu Isusovu (Isusovce ili Jezuite) osnovao je 1540. godine Ignacije Lojola u okviru Rimokatoličke crkve. Prema nekim teorijama Rotšildi su vekovima glavni bankari Katoličke crkve i najzaslužniji su za ogromno bogatstvo koje je Crkva akumulirala dobrim investicijama i berzovnim špekulacijama. Dakle, njihove veze bile su čvrste i preko tih veza odabran je kapetan koji će povesti Titanik u smrt.

Bio je to Edvard Džon Smit, najiskusniji i najplaćeniji kapetan "White Star Linea" koji je ujedno bio i Isusovac. Smitu je prva plovidba Titanika trebalo da bude poslednje putovanje pre penzije, nakon 46 godina službe. U službenoj verziji o tragediji navodi se kako je Smit dobio čak osam upozorenja da smanji brzinu i bude oprezan zbog santa leda u moru. Do danas ostaje neodgovoreno pitanje kako je čovek s 46 godina iskustva, koji je ko zna koliko puta plovio istom rutom, ignorisao sva ta upozorenja.

Osim Smita, na brodu je bio još jedan Isusovac - irski sveštenik Fransis Braun. U dokumentarnom filmu Nacionalne Geografije  "Tajne Titanika" (The Secrets of the Titanic) navodi se kako je Braun bio najuticajniji Isusovac u celoj Irskoj te se ukrcao na Titanik kako bi kapetanu Smitu dao poslednja uputstva.

Prema službenoj verziji, Braun je putovao od Sauthemptona do Kvinstauna kod svog ujaka koji je bio biskup u Irskoj. Na putu je upoznao bogati bračni par koji ga je zamolio da im se pridruži na putovanju do Njujorka, sve na njihov trošak. Braun je navodno s Titanika poslao telegram u Dablin u kojem je tražio dozvolu da nastavi put. Odgovor je stigao u Kvinstaun, a glasio je: "Silazi s tog broda".

Žrtve namamili putem medija

Zaverenici su tako imali brod i kapetana, trebalo je samo namamiti žrtve što je bio najlakši deo posla. Zbog velike medijske pompe, svi koji su za sebe smatrali da vrede nešto u društvu morali su da budu na brodu. I sam Morgan najavljivao je kako će putovati Titanikom do Njujorka.

Astor se s mladom suprugom vraćao s putovanja u Egiptu, Gugenhajm je bio Parizu, a Štraus je bio sa suprugom na putovanju po Evropi. Svi su trebali da dođu do Amerike, a prvo putovanje Titanikom nije smelo da se propusti.

Zanimljivo je spomenuti kako je Morgan otkazao putovanje zadnji dan i to zbog navodne bolesti. Posle je pronađen u dobrom zdravstvenom stanju s ljubavnicom, kad mu je obznanjena vest o tragediji.

Početak Novog svetskog poretka

Nakon potonuća Titanika kompaniji "White Star Line" otišla je odšteta od milion funti (danas oko 100 miliona evra), koja je godinu dana posle isplaćena deoničarima, a veći deo je Morgan stavio u svoj u džep. To je bila najuspešnija poslovna godina za"White Star Line" u istoriji ovog koncerna.

U decembra 1913. u američkom Kongresu prošao je Zakon o formiranju Federalnih rezervi (FED). Zakon je prošao zahvaljujući Vilsonu koji ga je pogurao, navodno zato što je bio ucenjen zbog preljuba.

Amerika je 1917. ušla u Prvi svetski rat koji je finansiran preko FED-a što je značilo ogromno zaduživanje. Od tada do 2000. godine američki dolar i britanska funta izgubili su oko 98 posto svoje vrednosti zbog inflacija.

Danas je preko 95 odsto dolara u opticaju spekulativno, a vrednost mu određuje potražnja na tržištu nafte. FED je jedna od najmoćnijih institucija u svetu, a datum njenog osnivanja smatra se početkom Novog svetskog poretka.

Državno tužilaštvo Ukrajine optužilo je za izdaju poznatog političara lidera pokreta "Ukrajinski izbor" Viktora Medvedčuka, poznatog po zalaganju da se sukob u Donbasu reši mirnim putem.

Portparolka tužilaštva Larisa Sargan saopštila je da se Viktor Medvedčuk sumnjiči za krivično delo "državne izdaje i pozivanja protiv teritorijalne celovitosti države".

Vlasti u Kijevu smatraju da je Viktor Medvedčuk napravio veliki greh kad je 29. januara na kongresu opozicione partije "Za život" kojom rukovodi, predložio da se stvori autonomni region Donbas, koji bi ostao u sklopu Ukrajine.

U državnom tužilaštvu su takav stav ocenili kao javni poziv za promenu granica i kršenje poretka koji je određen ustavom. Osim toga, u tužilaštvu misle da se izjava Medvedčuka može tumačiti i kao "pomoć Rusiji u sprovođenju delatnosti podrivanja ukrajinske države" kao i podršku separatistima.

Medvedčuka vlasti u Kijevu nazivaju proruskim političarom samo zato što je u kumstvu sa predsednikom Vladimirom Putinom.

Njegovu ćerku Dariju 2004. krstili su u Kazanskoj sabornoj crkvi u Sankt Peterburgu predsednik Putin i Svetlana Medvedeva, supruga tadašnjeg šefa predsedničke administracije Dmitrija Medvedeva, sadašnjeg premijera RF.

Medvedčuk se sretao više puta sa Putinom sa ciljem da se pronađe rešenje za Donbas. U avgustu 2017. zahvaljujući Medvedčuku i njegovom susretu sa ruskim liderom u manastiru Novi Jerusalim u podmoskovskom gradu Istra, dogovorena je velika razmena zarobljenika.

default

Pojavio se jezivi snimak na kom se vidi trenutak u kom je BMW u rumunskoj fabrici "Leoni" usmrtio Nišlijku Irenu Ilić.

Na snimku su radnici koji ručaju, i tada na njih naleće automobil u punoj brzini. Neposredno nakon toga, ostali radnici su izašli da ukažu pomoć povređenima.

U nesreći je povređeno ukupno petoro ljudi, među kojima su još dve državljanke Srbije - Branka Grigorijević (34) i Aleksandra Ranđelović (29).

Irena Ilić (28), Nišlijka koja je juče poginula u Rumuniji, u pogonu fabrike “Leoni” u mestu Piteštiju, pre nedelju dana je poslata  u ovaj pogon na usavršavanje, gde je imala ugovor na određeno vreme.

Njeni roditelji očekivali su da se Irena uskoro vrati u zemlju. Baš kao i Irenini prijatelji, koji su u neverici primili vest o njenoj tragičnoj smrti.

Pogledajte video:

Uz filmove legendarnog Brusa Lija, koji je preminuo 1973. odrastale su generacije, i mnogi klinci su učili kung fu gledajući njegova filmska ostvarenja.

Ali, osim na velikom platnu, na kojem je Brus mlatio jednog, dvojicu, trojicu... osmoricu, i to istovremeno, skoro je nemoguće pronaći snimak koji pokazuje kakav je borac Li u stvari bio, i kakav je bio majstor borilačkih veština i van kamera.

Zato i ne čudi što je video sa takmičenja održanog 1968. privukao ogromnu pažnju, a dovoljno je reći da Brus Li u filmovima nije morao da glumi, on je zaista svakog mogao da prebije sa lakoćom.

Čak i najveći skeptici će ućutati kada pogledaju svetlosnu brzinu pokreta Brusa Lija:

default

Kao najveći problem sa kojim se grad susreće, gradonačelnik je naveo aerozagađenje, naročito u zimskom periodu

Povodom snimanja radijske emisije pod nazivom “Grad”, gradonačelnika Tuzle, Jasmina Imamovića, juče su posetili Dan Halemar, urednik magazina Swedish Architecture Journal i Håkan Forsel, profesor istorije urbanizma Univerziteta u Stokholmu.

Posećujući gradove u Skandinaviji, Evropi i svetu oni ispituju fizičke i mentalne promene u odnosu na urbanističku politiku i ekonomiju. Emisija uključuje lokalne eksperte, akademike, aktiviste i arhitekte svakog grada, a produkcija pokušava prikazati suštinu mesta ili predominantnu urbanističku temu.

Tokom razgovora gradonačelnik Imamović govorio je o različitim pravcima razvoja koje grad Tuzla sledi kroz istoriju, posebno nakon završetka rata, tj. o periodu tokom kojeg je grad postao mnogo lepša i prema svim relevantnim pokazateljima, mnogo ugodnija sredina za život građana, nego što je to bilo ranije.

Gradonačelnik Imamović govorio je o korištenju prirodnih resursa koji su grad usmerili ka novim pravcima razvoja, koji su doveli do kreiranja novih radnih mesta, novih investicija, povećanju broja zaposlenih, očuvanju postojećih radnih mesta, o potpuno novom identitetu grada, istorijskim poteškoćama sa kojima se grad suočava, te o tome koje su opasnosti i mogućnosti pred gradom u budućnosti.

Kao najveći problem sa kojim se grad susreće, gradonačelnik je naveo aerozagađenje, naročito u zimskom periodu. Na pitanje o budućim perspektivama razvoja grada, gradonačelnik je govorio o mogućnostima razvoja lečilišnog, rekreativnog i kongresnog turizma, te daljem razvoju privrede zasnovane na razvoju novih tehnologija.

Kao razlog posete, gosti iz Švedske naveli su perspektivu iz koje je švedska javnost oduvek posmatrala Tuzlu, kao jedini grad u BiH koji početkom devedesetih godina, pa ni danas, nije pao pod uticaje nacionalističke retorike.

Švedska radio emisija GRAD kombinuje arhitektonske i urbanističke studije, terenske posete, istorijsko istraživanje i popularnu kulturu u diskusiji o gradovima i urbanizmu današnjice.

Emisija Grad emitovana je u 82 epizode od zime 2013. godine, ima oko 12.000 slušatelja po epizodi i oko 800.000 preuzimanja. Emituje se na švedskom jeziku, a finansira je Asocijacija arhitekata Švedske.

default

Nakon sedam godina rada, most dužine 55 km bi trebao da bude otvoren krajem ove godine

Izgradnja najdužeg mosta na svetu polako se bliži kraju. Ovo pravo remek delo kineskih neimara povezivaće Hong Kong, Đuhai i Makao, prenosi Dejli Mejl.

Nakon sedam godina rada, most dužine 55 km bi trebao da bude otvoren krajem ove godine, a za njegovu izgradnju je potrošeno 98 milijardi evra.

To će smanjiti vreme putovanja iz Hong Kong do Đuhaja na trideset minuta, a do sada je bilo potrebno čitava tri sata.

Zu Jungling, direktor upravnog biroa mosta je potvrdio da će krajem godine most biti svečano otvoren.

Njegova konstrukcija je teška 420.000 tona, a u njemu ima toliko čelika da se izgradi čak 60 Ajfelovih kula.

- Zbog nedostatka iskustva, trebalo nam je 96 sati da postavimo prvu cev u okean, a mnogi inženjeri i radnici malo spavaju čak četiri dana uzastopno - rekao je Jin Haiking, vodeći inženjer na projektu.

Stanice za punjenje električnih vozila biće izgrađene na veštačkom ostrvu na najdužem mostu na svetu. One će se koristiti za punjenje raznih vozila kao što su automobili, autobusi i slično.

Tokom ovih sedam godina nije baš sve prošlo glatko. Sedam radnika je umrlo, a čak 129 povređeno tokom gradnje 2011. godine.

U aprilu su na gradilištu u Hong Kongu protestovali radnici Generalne unije za rad, pozivajući vladu da poboljša bezbednost na radnom mestu i da se istraže sve nesreće.

Pogledajte video:

a

default

Primanje Srbije u ODKB u svojstvu posmatrača u Moskvi se ocenjuje kao nova faza razvoija odnosa Beograda i Moskve, a neki navode da bi Srbija mogla postati jedan od asimetričnih odgovora na razmeštanje antiraketnog štita u Evropi

Nedavno primanje Srbije u svojstvu posmatrača u organizaciju  Ugovor o kolektivnoj bezbednosti ( ODKB) u završnim satima posete premijera Ivice Dačića Moskvi, kao i sastanak sa ruskim ministrom odbrane Sergejom Šojguom označavaju novi pravac u kome se kreće Srbija ocenjuju ruski mediji.

"Ruska vojna delegacija spremna je da potpiše odgovarajući sporazum u Beogradu između ministarstava odbrane Srbije i Rusije," - rekao je ruski ministar odbrane Sergej Šojgu i potvrdio da u maju mesecu Ministarstvo odbrane Ruske Federacije očekuje posetu načelnika Generalštaba Vojske Srbije general-pukovnika Ljubiše Dikovića Moskvi.

Ivica Dačić izjavio je da je "Sergej Šojgu već dugo veliki prijatelj Srbije i da je podržavao srpski narod u najtežim vremenima rata i bombardovanja 1999. On je takođe podsetio na lični doprinos ruskog ministra odbrane u stvaranju srpsko-ruskog humanitarnog centra u Nišu.

"Naša saradnja će sada biti izgrađen na drugačiji način. Siguran sam da će Sergej Šojgu lično dati značajan doprinos jačanju veza između vojski Srbije i Rusije ", rekao je predsednik Vlade Srbije.

Mnogi moskovski analitičari ocenjuju da je ovim napravljeno veliko dostignuće Rusije, čime se otvara mogućnost vojnog prisustva Moskve na Balkanu, što može biti i ruski odgovor na raspored američkih sistema antiraketne odbrane u Evropi.

Ovo je prvi put kažu ruski analitičari da je organizacija ODKB u članstvo kao posmatrača primila jednu zemlju koja nije bila u sastavu Sovjetskog Saveza.

Rusi priznaju da organizacija trenutno nema visoki rejting u međunarodnoj zajednici, a posebno među NATO članicama, ali mediji  podećaju da je u okviru ODKB nedavno pokrenuta i vojna transformacija zemalja članica, postavljeni su novi geopolitički ciljevi ove organizacije koji su orjentisani sada prema Evropi, što predstavlja veliki iskorak kaže novinar Vladimiru Muhin, jer raniji planovi i ciljevi ODKB nisu nikad  prelazili granice bivšeg Sovjetskog Saveza.

Primanje Srbije u status posmatrača prema Muhinu je značajno osnaženo posle predsedničkih i parlamentarnih izbora u Srbiji u maju prošle godine i posle posete predsednika Vrhovnog saveta "Jedinstvene Rusije" Borisa Grizlova Srbiji. On je tada rekao da je Moskva usmerena na izgradnju strateškog partnerstva sa Srbijom.

Drugi značajni koraci koje je Srbija napravila odnosili su se na upućivanje zahteva Narodne skupštine Srbije Ruskoj Dumi da  Srbija postane član ODKB, zatim poseta Dimitrija Rogozina, koji je saopštio da će zahtev Srbije biti prihvaćen, do pojave predstavnika Narodne skupštine Srbije u palati Tauride u Sankt Peterburgu, gde je bio sastanak veća ODKB.

Generalni sekretar ODKB Nikolaj Bordjudža, je potvrdio prihvatanje statusa Srbije kao posmatrača u ovoj organizaciji, ali da je preuranjeno govoriti o punopravnom članstvu, i da se o tome nije razgovaralo sa srpskim rukovodstvom, kao i da status posmatrača ne znači stvarno učešće u aktivnostima članica. Po njemu ulazak Srbije je važan međunarodni događaj za uspostavljanje kontakta članica ovog saveza i zemalja bivšeg SSSR-a sa jednom evropskom državom čime je značajno podignut kredibilitet organizacije prevazilaženjem granica bivšeg SSSR-a.

General-pukovnik Leonid Ivašov, koji je dugo vodio Glavnu Upravu za međunarodnu vojnu saradnju Ministarstva odbrane, kaže da je to prvi korak i da sam logika nalaže dalje približavanje Srbije i Moskve uključujući tu i vojnu saradnju, čime će se pomoći da Srbija ojača svoje pozicije na Balkanu, uključujući tu i pitanje Kosmeta.

"Bilo bi poželjno i na formiranju oružanih snaga Srbije pri Kancelariji glavnog vojnog savetnika, što bi ojačalo odbranu Srbije",  rekao je Ivašov.

Kapetan Konstantin Sivkov, koji je dugo bio na čelu odeljenja u Centru za vojne i strateške studije Glavnog štaba, rekao je da su "ruski vojni ciljevi na Balkanu još ambiciozniji. Naime on veruje da je u Srbiji moguće vojno prisustvo Rusije jer to može biti jedna od asimetričnih odgovora na razmeštanje američkog antiraketnog štita u Evropi ( pa se navodi i instaliranje raketa Iskander).

Predsednik Rusije Vladimir Putin nije slučajno došao na čelo najveće države na svetu! O tome govore podaci o vremenu rušenja Berlinskog zida, kada je bio visoki oficir KGB-a! Prenosimo priču koja je danas ugledala svetlost dana!

- Te noći 1989. kad je srušen Berlinski zid, ogromna masa od preko 5.000 ljudi najpre je prodrla u zgradu Istočnonemačke obaveštajne službe Štazi u Drezdenu, a zatim je zaplenila svu dokumentaciju i potom srušila zdanje. Velika opasnost je pretila i misiji sovjetskog KGB-a čija se zgrada nalazila odmah do Štazijeve.

Razularena, pijana masa Nemaca sa pivskim flašama u rukama prodrla je i u dvorište uprave KGB-a, čiji je starešinina, uplašen odmah pobegao. Odgovornost za bezbednost i komandu sovjetske obavešatajne uprave preuzeo je najstariji po činu, potpukovnik KGB-a, koji je od susednog garnizona sovjetske armije zatražio da pošalje obezbeđenje, ali general je to odbio jer nije imao naređenje iz Moskve.

Gomila od više hiljada rušilački i borbeno raspoloženih Nemaca se približavala stepeništu, a komanda u Moskvi je i dalje ćutala, niko nije odgovarao na telefonske pozive. Pred masu je izašao Vladimir Putin, potpukovnik KGB-a i s namerom da je urazumi, obratio joj se sledećim rečima:

“To što je srušen Berlinski zid je dobra volja naše zemlje. Ovu zgradu mi čuvamo zato što je ona svojina Sovjetskog Saveza. Jeste li me dobro razumeli: ovo je imovina druge države! Mi oficiri je čuvamo i ispunićemo svoj dug“. A njih, oficira KGB, u zgradi je bilo samo osam. Stajali su na prozorima s oružjem na gotovs kao u karaulama.

Potpukovnik je stajao i dalje ispred gomile preprečivši joj put. Imao je pištolj u kome je bilo 12 metka.

„Vi znate da sam ja oficir, i imam pištolj sa 12 metaka. Jedan metak sam ostavio za sebe, ali sam odlučan da ispunim svoj dug. Drugačije ne mogu, jer ja sam oficir“. Nakon tih reči upućenih gomili, potpukovnik je laganim korakom počeo da se penje iz stepenište ka ulazu u zgradu. Peo se polako očekujući da ga neko gađa kamenom ili flašom u leđa. Počeo je lagano da se okreće ka gomili, a kad je zastao i savim se okrenuo, masa je već  počela da se razilazi.

Niko od Nemaca te noći nije ušao u zgradu KGB-a u Drezdenu, nije se domogao nijednog dokumenta iz arhive. U Drezdenu sa i sada prepričava ovaj događaj koji je postao legenda. Nemci se ponose što su tada poslušali mladog potpukovnika KGB-a, čije ime im u tom momentu nije ništa  govorilo.

Strana 7 od 42

Novosti dana Politika Ekspres 

Ekspres Politika predstavlja online magazin sa osvrtom na dnevno političku situaciju u Srbiji i svetu. Ovaj online news portal nije ni u kakvoj vezi sa kompanijom Politika AD koja se bavi izdavanjem magazina: Bazar, Politikin Zabavnik, Ilustrovana Politika, Viva, Svet kompjutera, Mali Politikin Zabavnik, Enigmatika i Razbibriga, kao i dnevnih novina Politika i Sportski žurnal, a koje izlaze pod firmom Politika novine i magazin. Politika Ekspres Online predstavlja poslednji pravi tabloid u Srbiji koji se nalazi među TOP 50 najčitanijih sajtova u Srbiji

Go to top