default

Iako je prostitucija veliki problem u svetu, sada je ista situacija i na ovim prostorima.

Naime, na jugu Crne Gore cveta maloletnička prostitucija i to širokih razmera.

U blizini mesta Vranj, mlade devojke prodaju svoje telo za 10 EVRA, a mušterije im uglavnom dolaze iz Albanije i Kosova.

default

Malo je poznato koliko bogatstvo je stekao Milorad Dodik. Pored ogromne vile u Beogradu i njegovog mesta prebivališta u Banja Luci, on t Bakincima poseduje tri ogromne vile.

Da, dobro ste pročitali, TRI OGROMNE VILE.

Za šta će mu baš tri, verovatno ni on nema pojma, ali na ovim slikama se možete upoznati sa "kućicama" koje Milorad Dodik poseduje u Bakincima. 

Isprva je pomislio da je Klara dobila snažan udarac od losa, ali je nakon inspekcije uočio krvave tragove ugriza i zaključio da su je napali vukovi

Kamera okačena oko vrata Klare, četvorogodišnjeg Jemtlandskog psa, zabeležila je dramatični momenat kada su ga dva vuka divljački napala. Na uzbudljivom snimku se vidi kako se vukovi približavaju psu i kreću u svoj krvoločni napad. Uplašeni pas je pištao od bolova, braneći se od napada u nekoliko navrata. Navala je trajala deset minuta i da nije čeličnog prsluka koji je Klara nosila, ovaj Jemtlandski pas bi verovatno podlegao povredama od snažnih ugriza.

Tomi Berglund, vlasnik, koji poveo svog psa u lov na losove, kaže da su vukovi nestali čim se on pojavio. Isprva je pomislio da je Klara dobila snažan udarac od losa, ali je nakon inspekcije uočio krvave tragove ugriza i zaključio da su je napali vukovi. Odmah je odveo psa najbližem veterinaru, koji je bio udaljen dvadesetak minuta i Klarine povrede su sanirane. Klara je posle tri dana je stala na noge. Berglund kaže da je Klara član porodice.

Jemtlandski psi su poznati kao lovci na losove, rasprostranjeni su u severnoj Evropi i podsećaju na vukove. Oni su velike i hrabre životinje koje mogu biti dominantne, i jedna su od retkih vrsta koja neće pobeći od medveda.

default

Verovatno mislite da je Pablo Eskobar bio negativac koji bi se u jednom momentu rukovao sa vama, a već u drugom vas upucao s leđa. Međutim, istina je da je on bio izuzetno tih čovek koji nikada nije povisio glas. Dok je njegov plaćeni ubica bio čovek kojeg nikako ne biste želeli da sretnete, jer ne biste preživeli da pričate o tome.

Džon Hairo Veleskez poznatiji kao Popaj, ubio je više od 300 ljudi i organizovao likvidaciju novinara, političara i Eskobarovih rivala. Ova priča je ugledala svetlost dana zahvaljujući retkom razgovoru sa ovim čovekom koji je obavio Sunday Mirror.

- Nisam razmišljao ni o čemu kada sam sprovodio likvidaciju novinara. To sam obavljao rutinski - rekao je neimenovanom novinaru na nepoznatoj lokaciji.

Poznat danas pod nadimkom Popaj, rekao je Mirroru da nije ubijao zbog zabave. On je ustvari ubijao zbog lojalnosti prema svom šefu. Ubio je oko 300 ljudi, ugovorio smrt drugih 3000 i bio je plaćen oko 75 000 funti za ona ubistva koja je sam izveo. U njegovoj uvrnutoj karijeri koju je započeo kada je imao samo 17 godina, Popaj je bio glavni čovek koji je Eskobarove rivale i zvaničnike Kolumbijelikvidirao auto bombama. Takvih bombi je bilo preko 200.

Takođe se bavio i otmicama. Jedan od njih bio je general Karlos Mauro Hojos, kojeg je Popaj oteo 1988. godine. Kasnije je priznao njegovo ubistvo, koje se dogodilo dok je bio u zatočeništvu. Popaj je bio zloglasni plaćeni ubica koji nije imao milosti. On je likvidirao svakoga ko se njegovom šefu nije dopadao, bez obzira da li bio nevin ili ne.

Od njegovog odnosa sa devojkom do dizanja u vazduh komercijalnog aviona, gde je ubio oko 107 ljudi, emocije nikada nisu uticale na to kako je obavljao svoj posao. - Morate da razumete da sam bio profesionalni ubica. Kad god bih nekome oduzeo život, ne bih osećao ništa. Ni stid, ni tugu, ni iznanađenje. To je bilo kao da radim u kancelariji i izvršavam Don Pablova naređenja - rekao je Popaj

- Ubijanje je za mene bilo lako. Bio sam u ratu, i oni su ubijali moju porodicu, prijatelje i kolege. Nalazio sam ih bez glave, bez ruku i nogu - navodi on.

Prvi čovek kojeg je ubio bio je vozač autobusa koji je naglo zakočio kada je jedna starica htela da izađe iz autobusa.

Ona je kasnije preminula od zadobijenih povreda. Iako je planirao preko 3000 ubistava, a počinio oko 300, osuđen je međutim samo jednom. Nakon što je proveo više od 22 godine iza rešetaka, zbog ubistva predsedničkog kandidata Luisa Karlosa Gale 1989. godine, pušten je na slobodu pre dve godine. 

Od tada živi u ilegali jer veruje da postoji velika šansa da neko od njegovih brojnih neprijatelja mogao da ga ubije. 

Sve do danas poriče da je ubica i ne oseća krivicu što je slušao Eskobarova naređenja. Nimalo ne čudi što se pored Velaskeza Eskobar "izvlačio" sa svojim kriminalnim aktivnostima?

default

U Stjepan Polju, gračaničkom naselju, na sahrani 26-godišnjeg mladića Harisa Kahrimanovića se okupio veliki broj ljudi. Život dečaka ugašen kada se dogodila stravična saobraćajna nesreća.

Meštani kažu da u ovom kraju ne pamte ovakvu sahranu. Tužna kolona uputila se prema groblju Avdići u Stjepan Polju, gde je mladić ukopan.

Zakazano venčanje

Juče su pred kućom žalosti stigle stotine ljudi. Bolnu tišinu presecali su jecaji Harisovih najbližih. Oca Sejada, koji nije imao snage da stoji, niko nije mogao utešiti. On je u Hrvatskoj osnovao građevinsku firmu, obrazovao decu kojoj je posvetio celi život...

Uplakane majka Hanifa i devojka Sabina milovale su Harisov sanduk.

- Dragi Bog je tako hteo. Uzeo ga sebi. Za petak, 3. novembar, bilo je zakazano venčanje, ali sudbina nije htela tako, nije se dalo devojci Sabini da na ruku stavi venčani prsten. Umesto svadbe, umesto toga da roditelji sa sinom proslave diplomu, oni su ga sahranili - kaže komšinica ožalošćene porodice

Oprostili se navijači

Harisa su na večni počinak ispratili i brojni navijači Fudbalskog kluba Sarajevo "Horde zla".

Javio majci da je diplomirao

U ponedeljak je Haris Kahrimanović tačno u 14 časova majci Hanifi poslao SMS da je diplomirao na fakultetu u Tuzli i poručio joj da će tu veče proslaviti s društvom.

Nije ni uspeo stići do svog rodnog Stjepan Polja kada je u teškoj saobraćajnoj nesreći oko 15 časova u Orahovici Donjoj kod Gračanice “golfom 5” podleteo pod cisternu i na mestu izgubio život.

– Vuk je stajao na metar od mene, lice u lice. Gledali smo se u oči i pomislio sam da bi bilo dobro da vičem. Napao me je, ujedao me za ruke, ali sam uspeo da ga uhvatim za glavu, počnem da je okrećem i tako je zarobim i sprečim ga da me dalje ujeda – reko je Aslan

Aslan Šaulahov iz ruskog sela Dalakovo golim rukama je uspeo da savlada vuka kako bi zaštitio svoju decu.

Gladni beli vuk se spustio u selo posle duge zime i stigao do dvorišta gde su se igrala Aslanova deca. On je istrčao iz kuće, uspeo da skloni decu i suočio se sa izgladnelom zveri.

– Vuk je stajao na metar od mene, lice u lice. Gledali smo se u oči i pomislio sam da bi bilo dobro da vičem. Napao me je, ujedao me za ruke, ali sam uspeo da ga uhvatim za glavu, počnem da je okrećem i tako je zarobim i sprečim ga da me dalje ujeda. Pošto su čuli moje povike, komšije su pritrčale u pomoć i uspeli smo da mu zavežemo njušku i šape – priča Šauhalov, koji sada vuka drži u zarobljeništvu.

Ljudi iz susedstva tvrde da su primetili vuka i ranije i da su pomišljali da bi mogao da napadne njihove životinje, ali da im nije palo na pamet da su u opasnosti i deca. Vuk je bio mlad i izgladneo, a inače, prava je retkost da vukovi stignu do sela, kako prenosi Blic.

– Ovako nešto nikada se nije desilo. Naša deca se slobodno igraju na ulici, javnu rasvetu nemamo, ne smem ni da pomislim šta je sve moglo da se dogodi – kaže predsednik sela Daud Akijev.

default

Putnike kroz vreme danas srecemo na svakom koraku – bar u Americi. Nakon što je Brajant Džonson objavio da je došao iz 2048. i da ce nas u ovoj godini posetiti vanzemaljci, svoje iskustvo iz buducnosti nam prenosi i anonimni momak koji sebe zove Noa.

On tvrdi da je vremeplovom stigao iz 2030. a upravo je u prenosu uživo prošao na detektoru laži.

Noa je objavio niz predvidanja za buducnost koje cekaju covecanstvo u narednoj deceniji, a u intervjuu za Paranormal Elite je izjavio da je bolovao od anoreksije i da zapravo ima 50 godina, ali da je u buducnosti uzeo lek za podmladivanje nakon cega je postao upola mladi.

Za Apex TV je izjavio da je zarobljen u 2018. godini i da ne može nazad u svoje vreme.

Noina predvidanja:

– Donald Tramp ce 2020. ponovo biti izabran za predsednika.

t

– Mobilni telefoni ce biti sve veci.

– Razvoj robota koji mogu da vode domacinstvo.

– Ljudi ce u 2028. leteti na Mars, a iste godine ce elektricni automobili dostici brzinu od oko 965 km na sat; upravo tada ce ljudi otkriti putovanje kroz vreme.

– Neke bolesti ce biti izlecene, ukljucujuci i neke vrste raka.

– Veštacka inteligencija ce do 2021. biti velika, a popularni uredaji ce izgledati poput Google naocara, a imace snagu obrade današnjih racunara.

Neretko se dešava da posle dugo godina istina ugleda lice dana i oslobodi one koji su krivicom drugih završili gde nikako nisu zaslužili. Prica koja je pred nama pokazuje da ljudskoj okrutnosti nekada zaista nema kraja.

Slucaj Alberta Vudfoksa predstavlja jedan od najstrašnijih primera neosnovane presude u istoriji pravosuda. Posle više od 4 decenije, tacnije 43 godine tamnovanja, Albert je konacno izašao na slobodu.

Vudfoks je osuden zajedno sa još dvojicom crnaca, Robertom Kingom i Hermanom Valaseom, zbog navodnog ubistva zatvorskog cuvara, dvadesetrogodišnjeg Brenta Milera 1972. godine. 

Državni zatvor u Luizijani, u kome je Vudfoks odslužio najveci deo svoje kazne poznat je i kao zatvor Angola, jer se nalazi pored nekadašnje plantaže na kojoj su radili robovi.

On je poslednji clan takozvane Angolske trojke koji je odslužio svoju kaznu. Prvi iz Angolske trojke koji je osloboden bio je Robert King 2001. godine, kada mu je ukinuta presuda za ubistvo cuvara. Drugi je bio Herman Volas, koji je preminuo tri dana nakon što je osloboden, oktobra 2013. godine.

Njih trojica su bili clanovi Crnih Pantera, radikalnog pokreta koji je hteo zaštititi crnce od policijskog nasilja u vreme kada je zatvorska sredina bila izrazito podeljena oko rasnih pitanja.

Vudfoks je osuden bez materijalnih dokaza, na osnovu iskaza trojice zatvorenika.

Prvobitno su sva trojica služila kaznu za oružanu pljacku.  Kada su poslati u državni zatvor u Luizijani 1971. godine,  pomogli su da se organizuje zatvorski ogranak Partije crnih pantera, militantne grupe koja je branila prava Afroamerikanaca u Americi šezdesetih i sedamdesetih godina. U to vreme bili su aktivni u štrajkovima gladu i obustavi rada, da bi izrazili protest zbog uslova u ovom ozoglašenom zatvoru.

Veruje se  da je na njih pala krivica zbog aktivizma i da je presuda bila rasno usmerena.

Stariji muškarac u tradicionalnoj crnogorskoj nošnji uslikan ispred diskonta može biti dovoljna reklama za lanac prodavnica, ali ni upola upecatljiva kao kada uz nju dode malo humora na bilbordu.

Ovog puta Crnogorci su se našalili na svoj racun pozvavši kupce da požure na akciju, ali ne radnu. Kako je poznato koliko su oni “vredan narod”, sigurno je da ih je poruka, u najmanju ruku, nasmejala, a neke možda baš i nagnala da odu da pazare tamo.

Šta god da je, nije mogla da prode neprimeceno.

Momci iz T&T brand factory koji su osmislili ovu reklamu kažu da su i sami iznenadeni odlicnim odzivom i pozitivnim reakcijama.

Oko 75 odsto svetskog tržišta narkoticima nalazi se u rukama albanske mafije. Procena je da albanski dileri mesečno prokrijumčare četiri do šest tona heroina, čija je vrednost na godišnjem nivou dve milijarde dolara.

Samo dan pošto je albanski predsednik Bujar Nišani najavio da će zbog dramatičnog porasta ilegalnih aktivnosti vezanih za proizvodnju marihuane morati da sazove Savet za nacionalnu bezbednost, albanski specijalci su u raciji u okolini mesta Rešen u Albaniji zaplenili tri tone droge i uhapsili 15 osoba. Toj akciji prethodila je serija hapšenja, a policija je u njima na nekoliko mesta u Albaniji zaplenila više tona marihuane spremne za „izvoz“ u Zapadnu Evropu. 

Albanski narko-kartel je jedan od najpoznatijih u svetu, a procene svetskih stručnjaka, koji se bave narkoticima, ukazuju na činjenicu da čak 75 aktivnosti vezanih za tu materiju vode upravo — Albanci. 

Inače, malo je poznato da je najpoznatiji likvidator „Koza nostre“ i čovek zaslužan za razbijanje italijanskih „familija“, Sami Gravano — Bik, poreklom bio Albanac. Današnji „vladari“ narko-kartela u Americi smatraju ga utemeljivačem albanske mafije u toj državi.

Albanska narko-mafija je toliko jaka da je sa prvog mesta potisnula Kolumbijce, koji su do pre četiri-pet godina bili neprikosnoveni u svetu po ilegalnoj trgovini drogom. Pritom, albanska narko-mafija nije organizovana piramidalno, to jest, nema jednog glavnog, što je mahom slučaj sa ostalim mafijama, već su podeljeni u klanove (fisovi), koji međusobno sarađuju. Poseban jezik, pravila i izrazito jaka porodična tradicija, kao i poštovanje hijerarhija, jesu ono na čemu se temelji snaga albanske mafije, zaključeno je u jednom od ranijih izveštaja Stejt departmenta, koji se bave tom materijom. Stejt department je, podsetimo, pre nekoliko godina Albaniju označio kao zemlju — bazu svetskog kriminala.

Albanska mafija odavno ne deluje samo na jugu Srbije, u Crnoj Gori, Grčkoj, Turskoj, Kosovu, već se njen uticaj raširio, i to poodavno, i na zemlje Srednje Evrope, a seže do Istočne obale SAD i Kanade. 

U izveštajima srpske policije odavno se nalaze svedočanstva o organizovanim kriminalnim grupama na Kosovu, koje govore o trgovini narkoticima kao porodičnom biznisu. Stroga disciplina unutar porodice, lojalnost, ali i sistem kažnjavanja za svako odstupanje od interno uspostavljenih pravila, drže klanove na okupu.

Operativni podaci svetskih organizacija za sada poznaju četiri najjača mafijaška klana iz Albanije, kojima rukovode porodice Kula, Abazi, Borici i Brokaj.

Pod njihovom komandom nalazi se gotovo 20 kosovskih „familija“, koje zajedno kontrolišu ne samo tržište narkoticima, već i šverc droge, oružja, cigareta, kradenih vozila, prostituciju, reketiranje, pranja novca, ucene…

Ipak, ime od koga svi zaziru i koje se smatra jednim od najopasnijih mafijaški klanova u Albaniji jeste porodica Kula. Oni kontrolišu trgovinu drogom iz Turske.

Familija Abazi, osim droge, švercuje i oružjem, a njihovi poslovi su uglavnom okrenuti ka Italiji.

Klan Borici za porodični biznis izabrao je prostituciju i to im je glavni „put“ za rasturanje droge.

Grupa Brokaj je specifična, jer nju uglavnom čine bivši pripadnici albanske tajne službe, čiji su glavni primat veze koje imaju u svetu, pre svega u bezbednosnim službama, carinama, pa i u političkim krugovima država sveta.

Na Kosovu su poslovi podeljeni po regionima. Ta pravila se strogo poštuju, a najpoznatiji klanovi su Keljmendi, Luka i Selimi. Najprometniji je deo u regionu Peći, pa su tako svi „poslovi“ i koncentrisani uglavnom u tom delu Kosova. Ovde, pored pomenutih, „bratski“ sarađuje još familija, među kojima su i klan Eljšani i Haljiti. Svi njihovi poslovi su uglavnom usmereni ka Crnoj Gori.

Porodica Kitaj kontroliše oblast između Kline i Istoka. Vezuju se za šverc kradenih vozila i prodaju oružja. Najozloglašeniji klan je klan Suma, koji deluje na području Kačanika. Bave se reketiranjem i ucenama, švercom oružja i droge iz Makedonije na Kosovo i dalje. Osim tih, na Kosovu operišu i manje poznati klanovi Sulja, Aguši, Geci i Babaljija, zaduženi za Prištinu, Mitrovicu i Đakovicu.

Oblast Drenice kroz Prizren, Klinu i Istok povezuje Crnu Goru sa Makedonijom, a kontroliše je drenička grupa koja profitira na trgovini oružjem, kradenim vozilima, ljudima, cigaretama i gorivom. Ta grupa povezana je sa braćom iz Albanije, crnogorskom, makedonskom, bugarskom i češkom mafijom.

Na teritorijama opština Peć, Dečani i Đakovica, u oblasti Dukađin, deluje metohijska grupa usmerena na ilegalnu trgovinu oružjem, drogom, akciznom robom, kradenim vozilima i na reketiranje. Krijumčarena roba se distribuira u Makedoniju, na jug Srbije, u Rašku oblast i u Crnu Goru, korišćenjem pravca Peć—Kula—Rožaje. Metohijska grupa kontroliše i područje Laba, preko kojeg se krijumčari droga. Čak i da neki od pripadnika porodice bude uhapšen, klan se ne raspada, jer je organizovan u više nivoa. Ipak, svi putevi i poslovi se završavaju na severu Albanije.

Osim droge, glavna delatnost te grupe je trgovina ljudima. U jednom od ranije objavljenih istraživanje međunarodne organizacije „Transparensi internešenel“, kao centri za trgovinu ljudima u Albaniji su označene rute Vlora, Tirana, Fier i Skadar, pogranična mesta prema Crnoj Gori, Makedoniji i Grčkoj. Njihova procena je da je albanska mafija samo tokom 1999. godine prebacila najmanje 70.000 ljudi u Evropu i zaradila pedeset miliona dolara.

Albanska mafijaška narko-mreža raširena je u Italiji, Švajcarskoj, Austriji, Nemačkoj, kao i u skandinavskim zemljama… Recimo, Albanci su u Italiji za kratko vreme potisnuli turske trgovce drogom i postali partneri sicilijanskoj, napuljskoj i kalabrijskoj mafiji. Kriminalnu aktivnost u Švajcarskoj Albanci su, prema podacima tamošnjih bezbednosnih službi, iskoristili za ilegalnu kupovinu „kalašnjikova“ i „uzija“, finansiranje OVK, itd. Sedište crne berze oružja, inače, bilo je u Bernu i Bazelu.

Strana 8 od 16

Novosti dana Politika Ekspres 

Ekspres Politika predstavlja online magazin sa osvrtom na dnevno političku situaciju u Srbiji i svetu. Ovaj online news portal nije ni u kakvoj vezi sa kompanijom Politika AD koja se bavi izdavanjem magazina: Bazar, Politikin Zabavnik, Ilustrovana Politika, Viva, Svet kompjutera, Mali Politikin Zabavnik, Enigmatika i Razbibriga, kao i dnevnih novina Politika i Sportski žurnal, a koje izlaze pod firmom Politika novine i magazin. Politika Ekspres Online predstavlja poslednji pravi tabloid u Srbiji koji se nalazi među TOP 50 najčitanijih sajtova u Srbiji

Go to top