Lepota i zdravlje

Lepota i zdravlje (119)

default

Kako vreme prolazi tako shvatamo da radimo sve više samo kako bismo preživeli. Ponekad ćete imati one dobre mesece, a drugi put imaćete borbu sa preživljavanjem.

U svakom slučaju, količina sna koju imamo idalje je minimalna u odnosu na ono šta nam je potrebno, a kao rezultat toga, imamo tamne kolutove oko očiju koji su postali naša svakodnevnica.

Postoji mnogo različitih trikova i prooizvoda koje možete da koristite da ih prikrijete, ili možete da probate da ih skroz eliminišete sa ovim neverovatnim trikom.

Sa samo malo kokosovog ulja, crnog bibera i kafe, bićete na putu da nemate ljubičastu kožu, nikada i to u kratkom roku. Najbolji deo je da ne postoji zvanićna količina svakog sastojka pojedinačno koji treba koristiti, najbolje bi bilo da pokušate da otkrijete koja kombinacija radi najbolje za vas na vašoj koži, a ne na tuđoj.

Source: Life hack! Use coffee beans to reduce bags under eyes by SimplecareProducts

s

U našim crevima ima čak 15 kilograma štetnih materija i zato vam donosimo recept koji će vam pomoći da sve te silne toksine izbacite iz organizma.

Za lečenje od mnogih bolesti dovoljno je očistiti creva od sluzi, fekalnih naslaga i drugih parazita. Za 70 godina života kroz naša creva prođe oko 100 tona hrane i 40.000 litara tečnosti, što dovodi do zaključka da se u stomaku nataloži oko 15 kilograma fekalnih naslaga, toksičnog otpada. Oni truju našu krv i nanose našem organizmu nepopravljivu štetu.

Činjenica je da su naša creva zaprljana, a to pokazuju česti zatvori (opstipacija), poremećen metabolizam, dijabetes, prekomerna ili nedovoljna težina, bolesti bubrega i jetre, bolesti sluha i vida, loše stanje kože, kose i noktiju, kao i druge bolesti, počev od artritisa do raka.

Uz pomoć klistira može se očistiti samo manji deo debelog creva – 40-50 centimetera, a tretman ispiranja creva uz pomoć specijalne aparature je skup, dugotrajan i nije bezazlen za crevnu mikrofloru.

Konzumiranje 1-3 kašike mlevenih semenki lana dnevno u stanju je da u roku od tri nedelje potpuno očistiti debelo i tanko crevo od nataložene sluzi, fekalnih naslaga i parazita, uz potpuno očuvanje crevne mikroflore. Ova metoda omogućava brzu normalizaciju telesne težine i sagorevanje masnih naslaga. Ima pozitivan uticaj na regulaciju lipidnog metabolizma. Mleveni lan u stanju je da apsorbuje i eliminiše toksine iz organizma i smanjuje nivo holesterola u krvi.

Za šta je sve dobar mleveni lan:

Konzumiranje mlevenog lana pomaže kod – zapaljenskih procesa sluzokože gornjeg respiratornog trakta i gastrointestinalnog trakta, zatim pomaže kod gastritisa, kolitisa, čira na želucu i dvanaestopalačnom crevu, bolesti urinarnog trakta, cistitisa, pijelonefritisa, gojznosti i reguliše lipidni metabolizam.

Recept:

Tri nedelje umesto doručka jedite ovu smesu:

1 nedelja: 1 kašika mlevenog lana pomešanog sa 100 ml kefira

2 nedelja: 2 kašike mlevenog lana pomešanog sa 100 ml kefira

3 nedelja: 3 kašike mlevenog lana pomešanog sa 150 ml kefira

Ako ne možete da nabavite mleveni lan, kupite laneno seme i sitno ga sameljite. Nemojte da pravite zalihe za više dana, jer može da užegne. Najbolje - svako jutro nova porcija.

Ovu smesu jedite umesto doručka. Obavezno pijte vodu, najmanje 2 litra dnevno. Odlični rezultati postižu se uz konzumiranje vode s medom.

Čišćenje creva na ovoj način radi se jednom godišnje.

default

Anđelina Džoli je snimljena u Los Anđelesu, i ove fotografije su izazvale lavinu različitih komentara

Da podsetimo, Anđelina već godinama ima velikih problema sa kilažom, sve je mršavija, i zato i ne čudi što su fotografije koje su snimljene u Los Anđelesu izazavale toliku pažnju, i podelile svetsku javnost.

Jedni smatraju da je anoreksija polako ubija i šokirani su njenim izgledom, dok drugi konstatuju da je Anđelina lepa kao i uvek i da joj ništa ne fali...

Kućni ljubimci lizanjem svojih vlasnika izražavaju ljubav i privrženost, ali jedan takav slučaj u Velikoj Britaniji zamalo je završio tragično.

Džon Oksford, profesor virologije i bakteriologije na fakultetu Kvin Meri u Londonu nedavno je izjavio za britanske medije da pljuvačka pasa može da bude opasna.

- Nije reč samo o tome šta sve slina sadrži. Psi pola svog života gurajući nos u prljave ćoškove ili izmet drugih pasa, zato su im njuške prepune bakterija i virusa - kaže Oksford.

Žena iz Velike Britanije je naučila da lizanje njenog ljubimca može da bude štetno i to na teži način. Nakon što se zarazila od sline svog italijanskog hrta, završila je nekoliko nedelja na intezivnoj nezi zbog višestrukog otkazivanja organa.

Slučaj "poljupca smrti" opisan je na naučnom portalu BMJ. Prvi simptom zaraze bio je nerazgovetan razgovor žene s njenim rođakom, nakon čega ju je isti nagovorio da pozove Hitnu pomoć. Dok je Hitna stigla, žena je izgubila svest. Pošto su joj pružili pomoć, u bolnici joj se stanje stabilizovalo. Rekla je da nije imala nikakve simptome osim glavobolje prethodne noći.

Posle nekoliko dana stanje je počelo opet da se pogoršava i desilo se nešto izuzetno opasno - počeli su da joj otkazuju bubrezi. Usledile su velike komplikacije, smanjena funkcionalnost jetre ali i respiratorni problemi.

Hitno je premeštena na odeljenje intenzivne nege kada je postalo jasno da pati od sepse, poznatije kao trovanje krvi.

Sepsu je dobila od retke bakterije Capnocytophaga canimorsus koja se nalazi u pljuvačci pasa i mačaka. Kako je njen ljubimac nije ujeo, lekari su zaključili da se zarazila od psa koji je polizao po licu.

Jedva je izvukla živu glavu, a posle dve nedelje je puštena kući uz lečenje antibioticima.

U Britaniji je zabeleženo 13 sličnih slučajeva, a ova statistika je aktuelan i u SAD.

default

Vasilije Vujović je mlad doktor, rođen je u Beogradu, a poreklom je Cetinjanin. Sa svojih 28 godina je završio Medicinski fakultet i uveliko je na specijalizaciji. Uporedo radi, a ima i petogodišnjeg sina

Vasilije Vujović (28) iz Beograda je specijalizant rekonstruktivne, plastične i estetske hirugije. Završio je Medicinski fakultet Univerziteta u Beogradu, nakon čega je u KBC "Dragiša Mišović" radio obavezan i volonterski staž. Trenutno je na specijalizaciji na VMA, a takođe radi i u privatnim klinikama za estetsku hirurgiju kao asistent.

Kako i sam kaže, oduvek je želeo da bude hirurg, što pokazuje i činjenica da je već na petoj godini studija, obavljao praksu na Odeljenju neurohirurgije Urgentnog centra. Jedini je lekar u porodici, što razbija predrasude da su doktori porodična profesija - oba rdoitelji su završili tehničke fakultete.

- Iako zvuči kao kliše, imao sam viziju da želim da budem hirurg. Potrebno je imati i energiju za to, ja sam već na drugoj godini fakulteta pokazivao veliku radoznalost. Sećam se jednog slučaja iz Urgentnog centra, kada je pacijent došao sa prstom u kesi, svi studenti su se sklanjali, a ja sam prvi skočio da vidim, kako bih probio led. Posle mi se slošilo  - počinje priču za Telegraf.rs ovaj mladi doktor.

Iako danas mnogi pod plastičarem podrazumevaju one koji su usrećili i ulepšali veliki broj žena, Vasilije želi da stvori svest kod ljudi da plastična hirurgija, nisu samo "silikoni", narodski rečeno

- Plastična hirurgija je jedna velika oblast. To je pre svega rekonstruktivna hirurgija, koja se radi kod ljudi koji imaju izvesne anomalije, kod ljudi kojima nedostaje neki deo tela, ljudi koji, recimo, imaju tumor kože, velike opekotine, povrede šake. Dosta primera ima i kod dece, koja imaju klempave uši, zečije usne, spojene prste, nedostatak prstiju i slično.

Estetska hirugija je nešto malo drugačije i njihova glavna karakteristika je da se radi operacija zdravih ljudi, što je samo po sebi velika opasnost - već na početku razgovora mladi specijalizant želi primerom da pokaže da posao plastičnih hirurga nije samo da ulepšavaju ljude, iako se upravo od ove grane u Srbiji najbolje zarađuje.

- Kod žena je povećanje grudi najčešća intervencija. Zatim su tu i povećanje usana i zadnjice, sređivanje kapaka, kod starijih žena je prisutan i fejslifting. Muškarci takođe žele punije usne. Mnogi dolaze sa strahom, nelagodnošću, ali se to sve prevaziđe uz pomoć predusretljivog hirurga. Pored tankih usana, muškarcima je dosta problematičan i nos, pa to često sređuju, kao i kapke.

- Hirurgija dojke je ogromna, tako da nije isto podizanje dojke, redukcija dojke i ugradnja implatanata. Postoji više tehnika ugradnje, silikon može da se stavi pod žlezdu i pod mišić. Kada se stavi pod mišić to onda ne utiče na dojenje, jer je žlezda netaknuta, ako je ispod žlezde mogu da postoje izvesni problemi.

- Postoji mnogo tih ljudi koji se bave estetskom medicinom. Hirurg je odstupnica tome, tim nerealnim zahtevima, mora da postoji neka granica, to nije pitanje para, vec zdravlja, jer takve stvari mogu da se iskomplikuju sutra.

- Filer za usne je oko 30.000 dinara. Usne se urade brzo, za par minuta ste gotovi, a oporavak traje do nedelju dana. Kod ugradnje implatanata u grudi, potrebna je izvesna priprema, ako se danas operišete, sutra idete kući, a oporavak traje do dve nedelje.

Oporavak zadnjice traje malo duže i pacijent ne sme da sedi, jer može da pukne šav. Moram da napomenem da su pacijenti dosta poslušni.

Zadnjica može da se uveća i akvafilerom, taj postupak je jednostavniji i blaži, ali svakako da ugradnja implatanata ima veći efekat. Košta oko 4.000 evra i oporavak traje oko mesec dana.

- Voleo bih da radim u Dubaiju, što se tiče Evrope najlakše je otići u Nemačku. Ali bih više voleo da to bude egzotična i tropska zemlja. SAD ne baš, jer je vrlo komplikovano za odlazak.

Vasilije je trenirao kikboks, i atletiku na 100 i 200 metara. Takođe ima i crni pojas u aikidu, Sada povremeno ide u teretanu. a kako se i sam našalio, trenutno više trenira mozak u radu sa pacijentima, a u 24-časovnim dežurstvima najviše ga budnim održavaju upravo pacijenti kojima je potrebna hitna intervencija.

Voli Beograd, šetnju i trčanje. Omiljeni delovi grada su mu Košutnjak, Kalemegdan, Topčider, a kada god ima vremena voli da se prošeta centrom grada.

default

Jeziva priča dolazi iz koprivničke Opšte bolnice u kojoj je Draganu Pavlekoviću (61) uskraćena osnovna zdravstvena zaštita jer boluje od karcinoma.

Početkom februara Pavleković je primetio promenu boje mokraće zbog čega je počeo da sumnja da nešto nije u redu.

- Svakog dana bilo mi je sve gore. Na dan kada sam otišao u hitnu pomoć urin mi je od krvarenja bio već tamnocrvene boje, što znači da sam obilno krvario - priseća se Dragan kako je počela njegova agonija.

- Lekar mi je rekao da sam pun tumora i raka, koji su mi se proširili na pluća, mozak, jetru, kožu. Rekao je da on nema šta da mi da. Rekao mi je da se vratim u hitnu kad iskrvarim. Kada sam ga pitao kako ću da znam da sam ‘pri kraju’, rekao mi da je to onda kad više ne budem mogao nigde.

Kako nije mogao da veruje u ono što su mu doktori u Koprivnici rekli, Dragan je odlučio da ode u Zagreb na pregled. Tamo je primljen na odeljenje za hitne slučajeve gde je pregledan i utvrđeno je da nema karcinoma ni u tragovima, već da Pavleković ima jaku infekciju prostate. Dva antibiotika su mu bila potrebna da se krvarenje smanji, a lekari u Zagrebu nisu mogli da veruju šta su Draganu rekli doktori u Koprivnici.

- Znači ipak nisam umirao. Lekar nije imao pravo da me otpusti sa onakvim rečima, posle kojih sam se osećao očajno i potpuno bespomoćno - zaključuje Dragan.

default

Sestre koje imaju po 37 godine, od koje je jedna starija od druge četiri minuta, već u ponedeljak biće puštene kući, na 120 kilometara od Beograda. Sestra koja je drugoj dala matericu već ima troje dece, pokušaj oplodnje kod ove što je dobila već u avgustu

Bliznakinje, kojima je tim stranih i naših stručnjaka iz Univerzitetske dečje klinike u Tiršovoj u nedelju presadio matericu, žive na 120 kilometara od Beograda a inače se osećaju dobro nakon ovog istorijskog poduhvata i već su počele da sede, kaže za Telegraf.rs doktor nauka dr sci. med Milan Milenković iz Sahlorenske Univerzitetske bolnice u Geteborgu, koji je bio deo ovog tima.

Ovaj tim je proteklog vikenda, izveo prvu transplantaciju materice u svetu sa jednojajčanih bliznakinja. Jedna sestra, koja je već rodila troje dece, donirala je svojoj sestri matericu, koja je rođena bez nje.

Sestre koje imaju po 37 godina, od koje jedna starija od druge četiri minuta, već u ponedeljak biće puštene kući. Zasad ne žele da se otkriva njihov identitet i "izlaze" u medije.

- Obe već ustaju, jedu... Razmišljali smo da ih danas pustimo kući, ali one žive 120 kilometara od Beograda pa bi u ponedeljak morale ponovo da dođu na kontrolu da bi im se uradila biopsija sa grlića materice. Da se ne bi vraćale, ostaju na klinici tako da će u ponedeljak ići kući - rekao je Milenković 

Milenković je otkrio da su se sestre prvo javile lekarima u Švedskoj, a pošto oni imaju saradnju sa našim stručnjacima, posebno sa profesorom Miroslavom Đorđevićem, koji je poznat po promeni pola, rešili su da se ovaj naučni projekat izvede u Srbiji.

- Prednost je što su one jednojajčane bliznakinje, pa nema potrebe za imunosupresivnom terapijom koja se pije da se organ ne odbaci. Srećni smo zbog ovog zahvata koji je ravan zahvatu tima sa Harvarda, a koji je 1954. godine uradio prvu transplantaciju bubrega sa jednojajčanih blizanaca. Za ovu transplantaciju pripreme su počele još 29. juna prošle godine. Pre nje smo uradili veštačku oplodnju i sačuvali embrione. Već krajem avgusta uradićemo prvi embriotranfser i moći ćemo da kažemo da je žena apsolutno dobro tek kada rodi dete - objašnjava Milenković koji ne skida osmeh s lica zbog operacije.

Direktor Univerzitetske dečije klinike u Tiršovoj prof. dr Zoran Radojičić rekao je da nikada neće zaboraviti trenjutak kada je kroz presađenu matericu potekla krv, što je ispraćenom spontanim ali glasnim aplauzom u operacionoj sali.

- Postali smo deo svetske medicine. Pre deset godina je pokojni profesor Savo Perović govorio o transplantaciji uterusa odnosno materice. Mi smo bili skeptični. Sada mi je drago što se njegov san ostvaruje - rekao je prof. dr Radojičić.

Pomoćnik direktora za hirurgiju u Tiršovoj, prof. dr Miroslav Đorđević, zahvaljujući kojem su i došli stručnjaci iz sveta uz čiju pomoć je izvedena ova transplantacija, odmah je najavio novu ekskluzivu.

- Nadam se da ćemo uskoro transplantirati i penis - kazao je prof. dr Đorđević.

Ovaj revolucionarni poduhvat izveden je pod vođstvom Matsa Branstruma iz Švedske, a tim su pored Radojičića, Milenkovića i Đorđevića činila još tri lekara iz Geteborga, tri sa Harvarda, tri iz Izraela, kao i ogromna ekipa iz Tiršove.

default

Ivana je saznala za Svetog Nektarija preko Fejsbuk profila protojereja-stavrofora Nenada Andrića, i poručila ikonu, sveto ulje i knjigu

Nakon dve godine pokušavanja da zatrudni, Ivana Stevanović iz Belgije, je uz pomoć molitivi Svetom Nektariju ostvarila svoju najveću želju, ostala je u drugom stanju.

– Suprug i ja smo se dve godine borili za porod. Prvo prirodno, pa onda pomoć potražili kod stručnjaka, lekara. Da naglasim, ja sam imala tada 37 godina, što nije bila prepreka za trudnoću, ako se uzme u obzir da žene prirodno ostanu trudne i u 40. Godinu dana sam išla na razne analize, sve su proverili lekari i dan danas ne znam u čemu je bio moj problem jer ni oni nisu znali. Ne znam ni sama koliko puta su mi krv uzimali na analizu. Koliko čekanja i plakanja sam prošla – kazala je Ivana.

Ona je saznala za Svetog Nektarija preko Fejsbuk profila protojereja-stavrofora Nenada Andrića, i poručila ikonu, sveto ulje i knjigu.

– Knjigu sam pročitala za nepuna dva dana, gutala sam svaku reč. Dobila sam i molitve za porod i jednu koju je meni i suprugu nas sveštenik pročitao. Od kad sam pročitala knjigu, nisam prestala da mislim i planiram kako da posetim manastir Eginu. Molila sam se svako vece Svetom Nektariju da mi otvori put i dozvoli da posetim manastir i poklonim se Svetim moštima – napisala je žena.

Na  leto 2016. Ivana i njen suprug posetili su Eginu i prespavali u manastiru.

– Potražila sam monahinju Filoteju jer sam želela da čujem više o Svetom Nektariju, a i posetim svaki kutak u kom je on boravio za života na zemlji kao što je opisano u knjizi. Posebno sam joj objasnila da želim porod i da borba za to traje, a da mi doktori ne mogu pomoći. Poseban osećaj, neopisiv je bio kada sam ušla u sobu u kojoj je spavao Svetac i na nagovor monahinje, legla na krevet Svetog Nektarija. Ne znam ni kako ni zbog čega, ali su suze same lile, nisam mogla da prestanem da plačem, a nisam mogla takođe ni da objasnim to, osetila sam snažnu povezanost sa Svetiteljem kao da me grli i kaže da ne brinem i da će sve biti u redu – priseća se žena.

Otišla je na Svečev grob da se pomoli za porod. Dugo je grlila mermer i pokušavala da krene odatle, ali kako kaže, nešto joj nije dalo.

– U jednom trenutku sam iz groba začula lupanje štapom, trgla sam se, pogledala da to ne lupa neko pored mene, ali nikoga nije bilo, čak ni ispred kapelice, bila sam potpuno sama, ja sam bila upoznata sa tim da se Nektarije javlja na neki način iz groba, na primer, kako mi je mati Filoteja rekla, neko čuje otkucaje srca, neko korake, neko lupanje stapom, eto ja sam cula štap. Došlo mi je da vrištim od sreće. Poželela sam da je Svetac pored mene kao ljudsko biće i da ga zagrlim iz sve snage kao što nikoga nikada nisam u životu. Tako jaku povezanost sam osetila, ne mogu to opisati, to mi je davalo neviđeni mir, osećala sam se zaštićeno – iskrena je žena

Mati Filoteja je Ivani donela uputstvo šta treba da radi, kupila je cuclu i okačila je u onom delu u Crkvi, gde svako zakači ono za šta mu treba pomoć, neki simbol. Za bebe je to cucla. Pozdravila se sa mati Filotejom i otišla.

– Nakon povratka kući, nisam odmah uradila kako je mati Filoteja savetovala, jer sam imala već zakazane ponovne tretmane kod doktora, pa sam čekala da to završim. I jedan dan sam odlučila neću više, dosta mi je lekova i hormonalnih inekcija, posle kojih mi je haos u telu, i osećam se jako loše. Rekla sam suprugu da pre nego probamo još jednu vantelesnu, želim da uradim ono sto sam dobila od mati Filoteje. Postili smo tri dana, ja četiri kako nam je blagosloveno bilo. Svako jutro i veče sam čitala akatist Svetom Nektariju i pomazivala stomak, krstoobrazno, svetim uljem sa Egine, i plus čitala molitve Svetom Nektariju za porod. I dešava se sledeće, ja ću pamtiti dok sam živa, pričati svima. Neko misli da sam luda, ali pravi vernici znaju.

Vantelesna je zakazana za 15.februar! 15.februar je veliki praznik Sretenje Gospodnje, ja sam postila nekoliko dana pre toga vanredno po blagoslovu radi uzimanja svetinje sa Egine tj. ulja iz kandila i vatice sa moštiju koju sam dobila. Bila sam sigurna da ovoga puta uspeva, jer čvrsto verujem da će mi Sveti Nektarije pomoći. Dana 15.februara, ujutru negde oko 9.30 časova, dok sedim i čekam kod kuće da mi doktori jave u koliko sati da budem u klinici, začujem zvuk truba sa neba. Ja sam čitala dosta da su se čule trube Anđela dosta po svetu. Znala sam da je to – iskrena je Ivana.

I čudo se dogodilo, Ivana je zatrudnela!

– Sveti Nektarije Eginski je od Boga izmolio porod za mene, trudna sam i čekam blizance. To je ljubav Božja, i još nešto, termin je oko 6.novembra, ali doktor kaže kad su blizanci, porođaj je tri nedelje ranije. Ja sam gledala u kalendar, i to će biti izgleda 14. oktobra, a to je dan kada je rođen Sveti Nektarije, po starom, a po novom kalendaru 14. oktobra na dan Pokrova Presvete Bogorodice.

Ako Bog da i Sveti Nektarije, a molim mu se svako veče, želim ove godine da posetim Eginu ponovo i darujem manastir u znak zahvalnosti. To sam Svetom Nektariju i obećala. Mene roditelji nisu učili veri,  razne nedaće su mi se našle na putu, i bailazila sam na ljude koji su me nemilosrdno povređivali. Mnogo dana sam čak i bez hrane bila, sve to me je približilo Bogu i sada ne želim da se nikada od njega odvajam. Pretrpela sam to sve uzdajući se u Božju pomoć i sada imam sve  što mi je potrebno – zaključila je Ivana.

Kada smo svakodnevno pod stresom i stalno jurimo za nekim ciljem, često zaboravimo na one osnovne ljudske vrednosti. Setimo ih se, nažalost, tek kada dospemo u neku nevolju. Manekenka Ines Klara osetila je na svojoj koži da smo svi isti i da nije bitno koliko ko ima novca.

Nakon što je pala u nesvest i završila u bolnici, Ines je na svom Instagram profilu postavila sliku koja će vas naterati da se zapitate, pre svega, o tome kako se ophodite prema drugima.

Prenosimo vam njenu poruku u celosti:

"Volim da se setim ovog dana. Ja sam pala u nesvest na Fashion Week-u jer sam držala neku glupu dijetu. Ova divna baka je radila ceo dan na njivi i pozlilo joj je i otekli su joj prsti. Tresla se od straha, iako je osmehom pokušavala sve da ubedi da se ne boji. Iako smo naizgled različite, mi smo iste.

Uhvatila sam je za ruku da pokušam da joj prenesem deo moje snage, a tek kasnije sam shvatila da je i ona mene smirila. Ma koliko godina, iskustva, uspeha, novca imale, sve smo iste. I umesto sto se konstantno takmičimo, žene treba da budu podrška jedna drugoj. Ja se radujem kada vidim srećnu ženu, bilo da je njena sreća gomila dece i muž ili tona cipela i torbi ili izlasci i putovanja ili tetovaže i motori.

Ne zavidim, mogu nešto da naučim od nje. Ne osuđujem, svako ima pravo na izbor. Ne znam kada su žene postale jedne drugoj neprijatelji i kada su ljubomora i zloban osmeh zamenili jedno iskreno: "Bravo"? Bravo što si pokrenula mlada firmu, a ne "šta bre ova mala zna u njenim godinama". Bravo što sto si u četrdesetim pokrenula firmu, a ne "bolje da pazi na decu nego što je po ceo dan u kancelariji".

Bravo što si podigla troje dece i kuvaš i pereš za petoro svaki dan, nego "ma ona je obična domaćica, to nije posao". Bravo što si priuštila sebi skupe čizme, sada si me motivisala da više radim, a ne "Bolje da traži muža nego što šopinguje čizme, a i noge joj izgledaju debelo u njima".

Bile bismo mnogo jače kada bismo bile prijatelji jedne drugima, jer smo sve mnogo sličnije nego što izgleda. Sve smo žene. Ne saplićimo već pružimo ruku jedna drugoj."

Nekada su bili srećni, veseli, puni optimizma i volje za životom, a danas su tužni i očajni. Zla sudbina se poigrala sa porodicom Dimitrijevski

Nedo Dimitrijevski iz Velesa, gradiću u centralnom delu Makedonije, nije više mogao da izdrži očaj, bol i nemoć jer nije imao načina da pomogne svojim, teško obolelim, sinova Risti (39) i Vlatku (36). Jednog dana otišao je u planinu i više se nikada nije vratio, srce mu je prepuklo zbog muke.

Od tada je sav teret i briga oko dece pala na nejaka pleća njihove ostarele majke Lile. Ona svakodnevno gleda svoju bespomoćnu decu kako venu. Pokušava, kada ima snage za to, da ih bar malo razveseli i raspoloži. Ali i njoj je snaga pri kraju, a boji se da će klonuti i duhom.

Nekada su bili srećni, veseli, puni optimizma i volje za životom, a danas su tužni i očajni. Zla sudbina se poigrala sa porodicom Dimitrijevski.

Tridesetdevetogodišnji Riste i tri godine mlađi Vlatko već četvrt veka su vezani za postelju. U istom uzrastu su dobili gotovo identičnu dijagnozu – cerebralna paraliza i ometenost u razvoju.

Iako šokirani ovim saznanjem, otac Nedo i majka Lila su se hrabro suočili sa jezivom stvarnošću i činjenicom da će do kraja života biti potrebni svojoj deci.

Roditelji Riste i Vlatka sami su se, koliko su znali, mogli i umeli borili sa bolešću svoje dece. Od nikoga nisu tražili pomoć. Sve do pre pet godina kada je Nedo, od tuge, iznenada preminuo.

Poslednjih meseci je odlazio u planinu da se isplače i na sav glas izvrišti, da mu bol iz duše izađe. Jednom je otišao i više se nije vratio. Pronašli su ga mrtvog u šumi. Srce nije izdržalo. Prepuklo je od bola. Od tada i počinju najveće muke za ostarelu majku dvojice paralizovanih braće.

- Teško mi je, užasno mi je teško i mučno da ne mogu to da vam opišem - počela je kroz plač Lila Dimitrievska da priča svoju tužnu priču reporterima Televizije 24.

- Pet godina nisu izašli iz ova četiri zida. Nema ko da ih iznese. Sama ne mogu. Kako da ih iznesem, a oni vape da izađu makar malo napolje. Mlađi stalno plače, svi idu negde na odmor, i on bi. Kaže, kako izlaze druga deca, a name ne sleduje - suznih očiju nastavlja Lile.

Dok je ona pričala, njena bespomoćna čeda su nepomično, jedan naspram drugog, sedela na trosedu. Majka im je iznad kolena postavila hoklice da im ruke ne bi visile. S vremena na vreme bi prišla prvo jednom, pa drugom da im izmasira ruke, da ih malo pomeri i istrlja im leđa.

Ova porodica od države dobija skromnu novčanu nadoknadu, ali novac ne stiže za sve. Što je još gore, umesto majke, država je naznačila starijeg Ristu za staratelja mlađeg Vlatka, pa sada samo jedan od njih dobija novčanu pomoć.

Majka Lila mora da plaća negovateljicu i masera, koji dolazi jednom nedeljno. Deca žele više, ali Lila za to nema para. Opština Veles joj je poklonila dizalicu, sa kojom jedva nekako uspeva da ih podigne i smesti u krevet na spavanje, ali nema snage da ih iznese napolje, na čist vazduh.

- Hteli bi i oni, kao druga deca izađu napolje, da vide šta je život, da vide bazen. Sva deca se kupaju, pa hoće i oni, a ja ne mogu - očajno kaže njihova majka.

Pre nekoliko godina ih je poslala u Zavod za rehabilitaciju u Banju Bansko, kod Strumice, ali kada je videla da je briga o bolesnicima tamo očajna, vratila ih je kući. „Imam osećaj, kaže ona, da je država digla ruke od ovakvih ljudi“.

- Apelujem na Vladu da u svakoj opštini, gradu otvori ustanovu, da ih uzmu bar na tri-četiri sata, da se malo odmorim. Ne mogu više sve sama. Nisam ja jedina majka kojoj treba pomoć. Mnogim majkama to treba. Ja sam sve to iskusila i znam koliko je teško i mučno. Ne daj bože nikome i nikada da se desi ovako nešto -  kaže Lila.

Dok je majka pred televizijskim kamerama iznosila svoju muku, njeni sinovi su nepomično, samo trepćući očima, slušali. Stariji Riste je delovao nekako smireniji. Suočio se sa svojom bolešću i nekako se nosi s tim. Ali mlađi Vlatko je buntovan. Nervoza je kod njega više nego vidljiva.

Riste ga, kaže njihova majka, stalno smiruje govoreći mu: “Nemoj brate da se nerviraš, i mi ćemo jednog dana biti normalni ljudi“.

Ipak, obojica su svesni da se život poigrao sa njima. Zato bi ih srećnim napravio bar jedan obilazak Velesa i obližnjeg jezera Mladost, koji godinama nisu videli, a druženje sa drugim ljudima za njih bi bio pravi praznik.

Svako ko želi da pomogne ovoj porodici, može Lilu da kontaktira na broj telefona + 389 78 239 169.

Pogledajte video:

Strana 1 od 9

Novosti dana Politika Ekspres 

Ekspres Politika predstavlja online magazin sa osvrtom na dnevno političku situaciju u Srbiji i svetu. Ovaj online news portal nije ni u kakvoj vezi sa kompanijom Politika AD koja se bavi izdavanjem magazina: Bazar, Politikin Zabavnik, Ilustrovana Politika, Viva, Svet kompjutera, Mali Politikin Zabavnik, Enigmatika i Razbibriga, kao i dnevnih novina Politika i Sportski žurnal, a koje izlaze pod firmom Politika novine i magazin. Politika Ekspres Online predstavlja poslednji pravi tabloid u Srbiji koji se nalazi među TOP 50 najčitanijih sajtova u Srbiji

Go to top