Lepota i zdravlje

Lepota i zdravlje (91)

default

Pretili građani Bosne i Hercegovine će, ukoliko žele svoj problem riješiti putem hirurškog zahvata, pomoć morati potražiti u Klinici za hirurgiju Univerzitetskog kliničkog centra (UKC) u Tuzli. Naime, tuzlanski UKC trenutno je jedina zdravstvena ustanova u našoj zemlji koja se bavi barijatrijskom hirurgijom patološke pretilosti.

Ovaj program je multidisciplinarni tim UKC-a u Tuzli, koji pored koordinatora doc.dr. Fuada Pašića čine još i endokrinolozi, gastroenterolozi, psihijatri, klinički psiholozi, anesteziolozi i hirurzi, počeo primjenjivati 2011. godine.

Pomenutoj realizaciji programa prethodilo je potpisivanje protokola o saradnji u transferu znanja iz oblasti liječenja patološke pretilosti, odnosno barijatrijske hirurgije, između Kliničko-bolničkog centra (KBC) Sestre milosrdnice iz Hrvatske i tuzlanskog UKC-a. 

"Dobro strateški postavljena misija i vizija menadžmenta UKC-a u Tuzli i vodstva Klinike za hirurgiju u razvoju ovog vida liječenja gojaznosti ne bi bila moguća bez nesebične pomoći istinskih prijatelja iz Republike Hrvatske, odnosno KBC-a Sestre milosrdnice. Definitivno najveće zasluge za ovakve obećavajuće rezultate u BiH, odnosno u UKC-u u Tuzli, ne bi bilo moguće postići bez transfera znanja prof. dr. Miroslava Bekavca Bešlina, jednog, mogu slobodno mogu reći, hirurškog dragulja kojeg ima Republika Hrvatska. Mi smo u stalnom kontaktu, kritički analiziramo naše rezultate i naučno ih sagledavamo", kazao je u razgovoru za Klix.ba doc. dr. Fuad Pašić, šef Odjela opće abdominalne hirurgije koji djeluje pri Klinici za hirurgiju UKC-a u Tuzli.

Prvi operativni zahvat tuzlanski stručnjaci obavili su u februaru 2011. godine u KBC-u Sestre milosrdnice na pacijentu koji je patio od patološke pretilosti, sa težinom od 260 kilograma. 

Nakon uspješno izvedene operacije tuzlanski tim postao je prvi u regiji koji je hirurški zahvat primijenio na pacijentu koji je u to vrijeme imao najviše kilograma, s obzirom na to da je u Hrvatskoj nešto prije ovog obavljen zahvat na pacijentu koji je imao 240 kilograma.

Od povratkaiz Hrvatske do danas, tuzlanski tim putem četiri hirurška modaliteta obradio je više od 30 pacijenata, a svoje povjerenje osim građana iz svih dijelova naše zemlje, ukazale su im i pretile osobe iz Hrvatske, Crne Gore, ali i Sjedinjenih Američkih Država.

"Da bi se multidisciplinarno bavili patološkom pretilošću i pratećim udruženim oboljenjima vezanim za nju neophodno je da ispunite određene uslove. Morate imati formiran multidisciplinarni tim koji čine endokrinolozi, gastroenterolozi, psihijatri, klinički psiholozi, anesteziolozi i hirurzi, a koji vrlo dobro upoznati s liječenjem pacijenata s prekomjernom tjelesnom težinom. S obzirom na to da se radi o pacijentima koji imaju kompleksne multiorganske probleme, u proces liječenja ovih pacijenata trebaju biti uključeni centri izvrsnosti koji su etablirani te mogu da se uhvate ukoštac multidimenzionalno sa svim problemima koji prate ove pacijente", istakao je Pašić.

Ugradnja balona, gastrična premosnica...

Multidisciplinarni tuzlanski tim razvija personaliziran pristup u hirurgiji patološke pretilosti. Uvažavajući mnogobrojne faktore kao što su dob, udružena oboljenja, ali i raspored visceralnog masnog tkiva, pomenuti tim pravi individualni model liječenja za svakog pacijenta.

Shodno pomenutom, Pašić ističe da će neki pacijenti nakon kompletne protokolarne obrade imati indikaciju da im se ugradi intragastrični balon u želudac. Tu proceduru, kaže on, rade interventni gastroenterolozi u Klinici za interne bolesti UKC-a u Tuzli. 

Ovom metodom, dodaje Pašić, unutar šest mjeseci pretilim pacijentima trebala bi se smanjiti tjelesna težina i anesteziološki rizici, čime bi bilo omogućeno sigurnije izvođenje nekih od operacijskih zahvata iz palete barijatrijskih hirurških procedura. 

Drugim pacijentima zbog ekstremne gojaznosti bit će primorani izvesti najmutilantniji barijatrijski zahvat – Scopinarovu operaciju, dok će neki imati dvoetapno hirurško liječenje zbog velikog anesteziološkog i hirurškog rizika. Također, neki će biti za gastričnu premosnicu.

Napomenuvši da je životni vijek 25-godišnjaka s prekomjernom tjelesnom težinom kraći za 12 godina od vršnjaka sa normalnom težinom, Pašić je naveo i nekoliko dijagnoza direktno povezanih s pretilošću, a među njima su: dijabetes tipa 2, povišen krvni pritisak, kardiovaskularne i cerebrovaskularne bolesti, osteoartritis, apneja, masna infiltracija jetre, ali i veća učestalost karcinoma.

Određena doza strah

Prvi kontakt kako u preoperativnom, tako i u postoperativnom tretmanu s pacijentom ostvaruje Samra Osmančević, odgovorna medicinska sestra u Odjelu opće abdominalne hirurgije.

"Pacijenti za nas obično čuju putem drugih pacijenata koji su već prošli ovaj tretman, ali i putem društvenih mreža i foruma. Uglavnom, ja sam prva kontakt osoba kojoj se ti pacijenti javljaju, a dalje dogovaramo prvi razgovor sa šefom. Od prvog razgovora do operativnog tretmana treba proći šest sedmica", kaže Osmančević. 

Osmančević dodaje da je uglavnom riječ o motivisanim osobama koji žele postići određene promjene na sebi, međutim određena doza straha kod svakog od pacijenata postoji.

"Malo su uplašeni jer ne znaju na koji način cijela procedura funkcioniše, ali mi smo tu da im pružimo moralnu podršku te da ih oslobodimo. Kada je riječ o operativnom tretmanu, pacijent u bolnici uglavnom provede od pet do sedam dana", ističe Osmančević i dodaje da već prvi dan nakon obavljenog operativnog zahvata pacijenti počinju polako ustajati i kretati se.

Status referalnog centra za liječenje gojaznosti

U UKC-u u Tuzli do kraja ove godine očekuju da ovaj centar, koji je u ovom trenutku jedini u BiH koji provodi liječenje patološke pretilosti, bude proglašen multidisciplinarnim referalnim centrom za liječenje gojaznosti.

"Većina članova našeg tima čini i nastavni kadar Medicinskog fakulteta u Tuzli, naši prostorni kapaciteti s opremom i ono što je najbitnije rezultati koji su proizvod našeg stalnog rada na sebi daju nam za pravo da ćemo taj status vrlo brzo i dobiti", kazao je Pašić koji je u statusu pozvanog predavača prisustvovao brojnim kongresima u BiH, Hrvatskoj, Srbiji i Crnoj Gori.

Iz multidisciplinarnog tima tuzlanskog UKC-a na kraju ističu da se pred njima nalaze novi izazovi u oblasti liječenja patološke pretilosti, a kojima su spremni odgovoriti.

default

Vest o tome kako će se izmenama Zakona o radu oštrije sankcionisati lažna bolovanja izazvala je velike polemike u javnosti, a najoštriju na liniji poslodavci-sindikati.

Tako se i tokom diskusije Ranke Savić, predsednice Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata, i Svetlane Budimčević iz Unije poslodavaca polemika zahuktala čak do predloga da poslodavac u Sribji radniku ne isplaćuje ni dinara za prva tri dana bolovanja!

Takav predlog je navela Svetlana Budimčević, koja je rekla da takvo rešenje postoji u Češkoj i Slovačkoj i da je to kod njih "smanjilo broj bolovanja".

Budimčević kaže da ona ne smatra da je radnik na bolovanju "sankcionisan" sa 65 odsto plate, jer njemu u tom periodu pada produktivnost, ne dolazi na posao i nema rezultata rada.

- Taj fond za zarade se mora zaraditi. Kad ne dolazi neko ko je ključna, vi se morate obezbediti - kaže ona - Postoje u uporednom sistemu u Slovačkoj i Češkoj, baš zato što je uočeno da se dosta ljudi ne pojavljuje na poslu po dva-tri dana, da se ne plaća. Možda je to smernica i za naš Zakon o radu - da se prva tri dana bolovanja ne plaćaju, to je njima drastično smanjilo broj bolovanja - tvrdi Budimčević.

Ranka Savić je na to ironično rekla - "mislim da bi najbolje bilo da to bude mesec dana".

Budimčević je takođe rekla da bi dobra mera bila i da poslodavac umesto prvih mesec dana bolovanja, plaća samo prvih 15 dana bolovanja radnika.

Na pitanje novinara TV Prva šta misli da time poručuje gledaocima, Budimčević je rekla:

- Ne treba da se učimo na svojim greškama. U zavisnosti od vašeg staža, 15 dana plaća poslodavac. Nama je zdravstveni sistem na neki način urušen. Imamo veliku nezaposlenost, na minimalne zarade se plaćaju i minimalni doprinosi, i onda se smanjuju upalte i u PIO i u zdravstveni fond - objasnila je ona.

Koliko je bolovanja u Srbiji lažno?

Cela polemika krenula je sa podatkom koji je iznela Privredna komora Srbije, da je više od 10 odsto bolovanja u Srbiji lažno. Savićeva kaže da ne veruje u taj podatak, ali i da je dokazivanje lažnog bolovanja izuzetno teško.

I sada Zakon o radu predviđa mogućnost otkaza zbog lažnog bolovanja, i mogućnost poslodavca da traži komisiju koja će da utvrdi da li se radi o pravom ili lažnom bolovanju, dodala je ona.

Vest o tome kako će se izmenama Zakona o radu oštrije sankcionisati lažna bolovanja izazvala je velike polemike u javnosti, a najoštriju na liniji poslodavci-sindikati

Tako se i tokom diskusije Ranke Savić, predsednice Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata, i Svetlane Budimčević iz Unije poslodavaca polemika zahuktala čak do predloga da poslodavac u Sribji radniku ne isplaćuje ni dinara za prva tri dana bolovanja!

Takav predlog je navela Svetlana Budimčević, koja je rekla da takvo rešenje postoji u Češkoj i Slovačkoj i da je to kod njih "smanjilo broj bolovanja".

Budimčević kaže da ona ne smatra da je radnik na bolovanju "sankcionisan" sa 65 odsto plate, jer njemu u tom periodu pada produktivnost, ne dolazi na posao i nema rezultata rada.

- Taj fond za zarade se mora zaraditi. Kad ne dolazi neko ko je ključna, vi se morate obezbediti - kaže ona - Postoje u uporednom sistemu u Slovačkoj i Češkoj, baš zato što je uočeno da se dosta ljudi ne pojavljuje na poslu po dva-tri dana, da se ne plaća. Možda je to smernica i za naš Zakon o radu - da se prva tri dana bolovanja ne plaćaju, to je njima drastično smanjilo broj bolovanja - tvrdi Budimčević.

Ranka Savić je na to ironično rekla - "mislim da bi najbolje bilo da to bude mesec dana".

Budimčević je takođe rekla da bi dobra mera bila i da poslodavac umesto prvih mesec dana bolovanja, plaća samo prvih 15 dana bolovanja radnika.

Na pitanje novinara TV Prva šta misli da time poručuje gledaocima, Budimčević je rekla:

- Ne treba da se učimo na svojim greškama. U zavisnosti od vašeg staža, 15 dana plaća poslodavac. Nama je zdravstveni sistem na neki način urušen. Imamo veliku nezaposlenost, na minimalne zarade se plaćaju i minimalni doprinosi, i onda se smanjuju upalte i u PIO i u zdravstveni fond - objasnila je ona.

- Po postojećem Zakonu o radu, poslodavac može da traži utvrđivanje situacije s bolovanjem, ali za to moraju da plate. Po predlogu Privredne komore, poslodavac bi mogao da proverava zdravlje zaposlenog o trošku države - kaže Savić.

Da jedan od razloga za otkaz može biti zloupotreba bolovanja, potvrđuje i Svetlana Budimčević. Ona kaže da kada zaposleni nije prisutan, smanjena je i produktivnost kompanije.

- Danas, poslodavac ima pravo da o svom trošku, ukoliko posumnja, ako radnik je često na bolovanju ili pokazuje nezainteresovanost za rad, ima mogućnost da od nadležene zdravstene ustanove zatrazi veštačenje, i na kraju nadoknadu štete od onog ko vas je oštetio - kaže ona.

Dodaje da poslodavac može da uputi radnika u zdravstvenu ustanovu da se izvrši veštačenje, a eventualno odbijanje zaposlenog takođe bi moglo biti osnov za otkaz, kaže Budimčević.

- Nikad ne može da bude 100% sigurno, ali to je još jedan način da se ispita da li je bolovanje lažno ili ne - rekla je Budimčević.

- Mi moramo da znamo da ogroman broj ljudi radi za 30.000, a da 500.000 zaspolenih prima minimalac. Nemojte me shvatiti pogrešno, ja lažna bolovanja ne opravdavam, ali mogu da razumem - rekla je Savić na opasku da ljudi uzimaju lažna bolovanja radi obavljanja nekih drugih poslova, poput setve ili drugih sezonskih poslova poput branja malina.

Da li poslodavac može da dođe na kućnu adresu zaposlenog da proveri?

Na pitanje gledaoca da li poslodavac ima pravo da dođe na kućnu adresu zaposlenog da bi proverio njegovo/njeno zdravstveno stanje, Svetlana Budimčević iz Unije poslodavaca kaže da Zakon o radu ostavlja poslodavcu mogućnost da opštim aktom o radnoj disciplini bliže propiše i takve stvari.

- Ukoliko su bolovanja učestala, poslodavac u svakom slučaju ima pravo da zatraži veštačenje ili da formira komisiju od strane zaposlenih, ukoliko je tako propisao opštim aktom. U toj komisiji mogu da budu i članovi sindikata - rekla je Budimčević.

Svuda u svetu za period kada ste na bolovanju imate određene sankcije, kaže Ranka Savić. U Srbiji je toliki strah od gubitka posla da ljudi idu na posao sa gipsom, kaže Savićeva.

- Ako i ima u većem procentu lažnog bolovanja, to je pre u državnom sektoru, nego u privatnom. Ali ja ne verujem da i tamo ima toliko lažnih bolovanja - kaže Savić.

Dodala je:

- Najbednije se osećaju radnici. Sve mere, promene zakona o radu i ambijent koji mi pravimo idu preko leđa radnika - rekla je Savić, ali se njena sagovornica nije složila.

- Treba gledati celu sliku, šta sve poslodavci plaćaju kroz druge zakone - odgovorila je Budimčević.

- Sve će to moći kad plata bude 1.000 evra, pa će moći to o čemu vi pričate. A dok je 200 evra, ne možemo tako da govorimo - rekla je Savić i dodala da je Zakon o radu "toliko restriktivan da je to katastrofa".

default

Sunovrat srpskog zdravstva počeo je dolaskom DOS-a na vlast, a ministar zdravlja, u četiri mandata, Tomica Milosavljević, sa svojom kriminalnom grupom, doveo je farmaceutsku mafiju u Srbiju, bolesne građane je izložio besplatnim eksperimentima za ispitivanje novih lekova.

Ovog zločinca na ministarskom mestu zamenila je psihijatar Slavica Đukić Dejanović, koja se bavila samo svojim biznisom, haljinama, izgledom i telohraniteljima. Onda je na vlast došla SNS koja je, iz usta svog vođe, obećavala kule i gradove. Pošli smo s njima u budućnost, i stigli do BU.

Dolazak Zlatibora Lončara na mesto ministarstva zdravlja pre nekoliko godina delovalo je ohrabrujuće. Naprednjaci su najavili “bespoštednu bitku protiv korupcionaša, lopova svih boja, a naročito u zdravstvu. Očekivalo se da će bivši četvorostruki ministar Tomica Milosavljević biti izvede na sud, da će objašnjavati gde su nestale milionske donacije, koliko je farmaceutska mafija odvojila novca za njegovu promociju.

Kliničkim centrom Srbije, pod Milosavljevićevim patronatom drmali su Predrag Peško, potom Đorđe Džo Bajec. Moglo se desiti da prodaju i zgradu oronuog i nezavršenog Kliničkog centra Srbije. Mnoge lokacije su prodali, izdali.

Ako se od novog ministra Lončara očekivalo da se “napije krvi“ onima koji su sisali krv pacijentima u zdravstvenim ustanovama, nada je ostala samo nada. Naprednjačka vlast je amnestirala sve lopove iz Dinkićevog tabora, a Vučić je za svog šefa kabineta doveo Ivicu Kojića, Dinkićevog savetnika. Da li je novi ministar mogao, ili nije hteo, da uđe u obračun sa lopovlukom, sa nepotizmom, sa mnogim mafijama koje drmaju srpskim zdravstvom?

Očigledno je da bez Vučićeve saglasnosti nije moguće rasvetliti nijednu aferu, pa ni u zdravstvu.

Bolnice nam i dalje liče na klanice, lekari beže iz zemlje koliko ih noge nose, najsavremenija oprema se krade iz instituta i bolnica i domova zdravlja, i nosi u privatne klinike. Ali, građani za njih nemaju novca.

Veliki novac iz budžeta Srbije preusmerilo je ministarstvo zdravlja u Odeljenje za transplantacije Urgentnog centra. Ovo odeljenje najbolje je opremljeno i izgleda kao da je u pitanju VIP sprat neke američke privatne bolnice. Ni tu nije kraj investicijama, jer je u planu da posle izbora podigne još jedan sprat odeljenja za transplantacije.

Na prvi pogled sve deluje odlično. Ipak, u ovom odeljenju se radi sve osim transpalantacija. Srbija je od kada je ovo odeljenje za transplantacije proradilo, doživela propast programa za transplantaciju kojim se ministarstvo zdravlja hvalilo.

Hrvatski lekari koji su dolazili da u Beogradu na Urgentnom centru urade transplantacije smatraju da je reč o bespotrebnom utrošku para, a i nije im jasno zašto oni dolaze da u Srbiji obavljaju ovu vrstu hirurških zahvata, kada i u Srbiji ima dovoljno stručnih lekara.

Poražavajuće što je kapacitet “VIP salona" ostao potpuno neiskorišćen. Za četiri godine na njemu je urađeno manje od deset transplantacija. Više od tri puta ove transplantacije radili su lekari iz Hrvatske! Istovremeno je i broj ukupno urađenih transplantacija u Srbiji smanjivan.

U toku 2013. Srbija je imala 71 kadaveričnu transplantaciju bubrega. Naredne, 2104. taj broj je smanjen na 37, dok je 2015. kada je "Vip salon“ radio punom parom urađeno tek dvadeset. Inače, komšije iz susedne države su nam spočitavale i to da imamo deset puta manje donora od Hrvatske, kao i očajnu organizaciju.

Najbolji primer koliko su naš zdravstveni sistem i naše ministarstvo zdravlja loše organizovani u ovoj oblasti govore i sledeći zvanični podaci: godine 2015. u Srbiji je bilo 14 donora, srca 17 ili po nekim izvorima 19 onih kojima je bilo neophodno novo srce. Transplantirano je ukupno pet, dok je devet srca ostalo neiskorišćeno! Transplantirane su četiri jetre, a 10 je propalo…

Istovremeno u “VIP salonu" gostovali su posle pijanstva i konzumiranja droge, deca srpskog establišmenta…U operacionim salama izgrađenim za transplantaciju, tašte, tetke, babe, uticajnih naprednjaka operisale su slepo crevo, žuč i druge rutinske operacije.

Zapravo, ovo u Srbiji više nisu rutinske operacije o čemu govori slučaj Zemunske bolnice, gde je devojka koja je razgovorala sa novinarom Tabloida operisala slepo crevo, puštena kući da bi sutradan počela da joj krvari rana.

Jasno je da su nestručni lekari, koji su ovu devojku zamalo ubili, svakodnevica srpskog zdravstvenog sistema, a čini se da je i to razlog zbog kojeg su odeljenje za transplantacije pretvorili u salon za VIP lečenje.

Ovde treba naglasiti i da nisu ni svi pacijenti u Urgentnom centru bili zadovoljni. U ovom odeljenju ležao je i poznati glumac Dragan Nikolić, dok je njegova žena Milena Dravić tražila da bude premešten sa tog odeljenja…

A opet, prosečan građanin ne može da se nada da će biti primljen u neko od VIP odeljenja u kojima se leči srpski politički džet set i njihove porodice. Ostatak građanstva ministarstvo je podelio u dve kategorije: one koji imaju da plate i na one koji nemaju da plate.

Svi građani koji čekaju u hodnicima srpskih bolnica su na neformalan način, od nekog pacijenta koji je tu, a da ni sam ne zna zbog čega, ili neke medicinske sestre tetkice, električara dobili obaveštenje koje nisu ni tražili.

"To što vi treba da lečite, može mnogo bolje da se uradi privatno, u … privatnoj klinici. Ovde će te predugo čekati."

Istina, ponekad se pojavi i radnik obezbeđenja koji vam saopšti da se sve to može platiti hirurgu, ili lekaru iz oblasti u kojoj se lečite. Zapravo sive tarife za lakše operacije su 300 do 500 evra, u bolnicama, dok iste te operaciji isti doktori obavljaju za oko 1.000 evra u privatnim ustanovama.

Isto je i sa svim ostalim bolničkim uslugama. Oni koji nemaju novca da plate imaju pravo da sačekaju i da na njima svoje hirurške veštine usavrši neki mladi neiskusni hirurg bez ičijeg nadzora. Kome sudbina dodeli ovakvu situaciju taj posle neke lakše operacije dobija ožiljak od pola metra, i pravo da dan kada je operisan slavi kao novi rođendan, jer je moglo da se desi da operaciju i ne preživi…

Pacijenti u srpskim klinikama često umiru od sepse, pogrešno određenih anestezija, pogrešno povezanih krvnih sudova….

Istražujući gde zdravstveni radnici najviše preusmeravaju pacijente koji imaju da plate istražitelji Tabloida su otkrili da se najčešće pominje ime mreže privatnih klinike "Medi group" koja je blisko povezana sa ministarstvom zdravlja.

Medi group je sastavljen od više privatnih klinika. Srž ove grupe činila je "Jevremova klinika", gde su sa Andrejem Jovanovićem, Bojanom Milovanovićem bivšim većinskim vlasnicima kompanije Marbo, suvlasnici bili i mnogi lekari.

Lekari suvlasnici su se pokazali kao loši poznavaoci obligacionog prava pa su potpisujući različita dokumenta istisnuti iz vlasničke strukture. Ipak, svi oni su ostali honorarno zaposleni u Medi group, gde im se plaćaju veliki honorari, da sa boljom opremom od one koja im je na raspolaganju u državnim bolnicama, po višim standardima leče one koji imaju da plate. Medi group najviše novca uzima od trudnica, koje koriste usluge održavanja trudnoće. Posle lečenja starijih trudnica, najunosniji posao je veštačka oplodnja.

Prva dva pokušaja veštačke oplodnje plaća država, i on se radi u privatnim klinikama. Osmamdeset odsto ovih veštačkih oplodnji se odvija u okviru Medi group.e, i to iz razloga što pacijente iz državnih ustanova, zdravstveni radnici upravo tamo upućuju.

Osim održavanja trudnoće Medi group obavlja poslove iz oblasti: hirurgije, ortopedije, dijagnostike, urologije, oftamologije, uho grlo nos, integrativna medicina, dermatologoja, pedijatrija, opšta i interna i fizikalna terapija, a sposobniji su i od bilo koje državne ustanove u obavljanju laboratorijskih poslova…

Najkvalitetniji zdravstveni radnici Srbije, lekari i tehničari su u sličnoj situaciji kao i pacijenti, oni imaju mogućnost da postanu robovi ove klike. A, u tom slučaju, dobiće lepe radne rasporede i mogućnost da na privatnim klinikama zarade još novca.

Druga opcija im je da se suprotstave korupciji i u tom slučaju biće mobingovani, dodeliće im desetine noćnih smena, u kojima će imati pravo da rade do smrti. Istovremeno će ih optužiti i da su oni upravo ti koji šire korupciju.

Ipak, lekari i tehničari imaju i treću opciju, koja za pacijente ne postoji, a to je bekstvo u inostranstvo.

Po važećim pravilnicima direktori zdravstvenih ustanova imaju pravo da zaposlenima koji to zatraže odobre neplaćeno odsustvo do godinu dana, ukoliko ga zatraže zbog pokušaja odlaska u inostranstvo.

Posle nekoliko godina broj naših zdravstvenih radnika koji su otišli meri se hiljadama, a u domaćem zdravstvenom sistemu počeo je da se stvara deficit pojedinih lekarskih specijalnosti, ali je i sve manji broj kvalitetnih i iskusnih tehničara.

Logično bi bilo da se u ovom trenutku zbog takve situacije reaguje i prekine sa nenormalnim međuljudskim odnosima u srpskom zdravstvu, koje kreiraju ministrovi bliski saradnici. Kako se srpski zdravstveni sistem ne oslanja na logiku, takvi potezi se i ne povlače, već se skoro svaka medicinska sestra i svaki lekar koji pokušaju da dobiju neplaćeno radi odlaska u inostranstvo dodatno mobinguju.

Istraživač Magazina Tabloid se detaljno upoznao sa više takvih slučajeva, a kao najskandalozniji primer navešćemo ponašanje Božice Novaković, direktorke doma zdravlja u Bloku 44 na Novom Beogradu  .

Ova žena dinosaurus, koji se mesta direktora doma zdravlja domogla preko stranke G17 plus još u vreme dok je ministarstvo vodio Tomica Milosavljević, u odličnim je odnosima i sa ministrom Zlatiborom Lončarom.

Ona je bliska sa gotovo svim farmaceutskim kućama koje su spremne da lekarima pruže proviziju, ukoliko prepišu njihove lekove. Ona redovno mobinguje zaposlene u ustanovi gde radi.

Pre nekoliko meseci Novakovićeva je medicinskoj sestri koja je ujedno bila i samohrana majka, na zahtev da dobije neplaćeno kako bi pokušala da nađe posao u inostranstvu odgovorila negativno.

U tom domu zdravlja inače postoji deficit medicinskih sestara, i da je Novakovićeva ovoj medicinskoj sestri odobrila neplaćeno od godinu dana, a mogla je da na njeno mesto na određeno primi drugog zaposlenog.

Umesto da donese takvu ekonomski opravdanu odluku ona je zahtev odbila. Medicinska tehničarka i samohrana majka nije imala izbora i dala je otkaz, posle čega je prošla pakao, ali se na kraju ipak snašla i sada radi u Nemačkoj.

Među zaposlenima ovog doma zdravlja se priča da uopšte nije nemoguće dobiti posao u njihovom domu zdravlja, uprkos zabrani zapošljavanja u državnim institucijama. Svi koji su dobri prijatelji sa mužem direktorke Božice Novaković, ili su prijatelji njegovih prijatelja, mogu se nadati poslu u ovom domu zdravlja.

Božicin muž je taksista, ali upućeni kažu da on ima dobre menadžerske sposobnosti, i da je pomogao mnogima da se zaposle u domu zdravlja kojim već dugi niz godina rukovodi njegova žena.

Srbija je prva zemlja u Evropi po stopi smrtnosti od raka, a godišnje ta stopa raste u proseku 2,5 odsto, što govori da je problem malignih tumora kod nas veoma ozbiljan. Razlog za sve veći broj obolelih i umrlih od malignih tumora je posledica NATO bombardovanja u kojem je korišćen osiromašeni uranijum.

Osim osiromašenog uranijuma broj obolelih povećava i loš kvalitet hrane, vode i sve veće prisutnost genetski modifikovane hrane. Nekvalitena i nezdrava hrana manje doprinosi broju novoobolelih, ali je najveći uzrok malog broja onih koji uspeju da se oporave od ove teške bolesti.

Na osnovu izveštaja Registra za rak Instituta za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut"  o kretanju malignih tumora za 2012. godinu, ukupan broj novoobolelih je bio 36.408, dok je umrlo 21.269 osoba.

Prema ovom izveštaju, kod muške populacije dominira rak pluća, dok je kod žena najčešći uzrok smrtnosti rak dojke.

U 2014. godini je broj obolelih bio oko 40.000, sledeće godine se broj popeo na više od 44.000 obolellih, dok se očekuje da broj ljudi koji boluju od raka u Srbiji u 2016. godini bude veći od 50.000…

U Srbiji je za 2014. godinu otkriveno 2,8 puta veći broj novoregistrovanih malignih tumora na milion stanovnika nego u svetu. Za razliku od Srbije, u razvijenim zemljama stopa mortaliteta od malignih tumora u poslednjih 20 godina opada u proseku jedan odsto godišnje.

U Srbiji su sekundarna onkološka preventiva kao i palijativno zbrinjavanje pacijenata na nultoj poziciji, dok je jedan od ključnih terapijskih modaliteta – radioterapija na najnižoj lestvici u odnosu na evropske standarde.

Može se reći da tim povodom ministar zdravlja Zlatibor Lončar proteklih godina nije preduzeo skoro ništa, ali su u istom periodu ministri i predsednik vlade potrošili veliki novac na skupe provode, zimovanja i letovanja.

U slučajevima kada su se članovi porodica vladajuće klike razboljevali, lečeni su u inostranstvu.

Još jedna žrtva kriminalnog srpskog zdravstva: čekajući na lečenje katarakte, skoro oslepeo

Pišem vam ovo pismo zbog nepravde koja mi je učinjena u zdravstvu. Zovem se Dušan Radosavljević iz Novog Sada (ulica Cankareva br 27/3). Penzioner sam, imam 76 godina, tačnije rođen sam 23.08.1939. godine u Novom Sadu. U penziju sam otišao sa 48 godina staža. Moja nevolja datira od 2008. godine, kada mi je u domu zdravlja "Jovan Jovanović-Zmaj", kod doktora Vesića, dijagnostikovana katarakta senilis (jedno oko dobrano zahvaćeno, a drugo u začetku), odakl sam upućen u očnu kliniku radi operacije. Tom prilikom, na klinici su mi rekli da treba da "sazri" iako je već "sazrela" (navodim reči dr. Vesića).

Posle dve godine, ponovo sam otišao u kliniku gde su mi rekli da sam stavljen na listu čekanja. Posle punih četiri godine čekanja, ispostavilo se da me nisu ni stavili na listu čekanja. Tom prilikom mi je dr. Lješević rekla da idem kući i donesem nalaz na šta sam joj odgovorio da neću izaći iz ordinacije dok mi ne urade drugi nalaz i odrede datum operacije na šta je jedva pristala sa rokom čekanja još te godine. Otišao sam kući i našao stari nalaz to je bilo 2014. godine i odneo sekretarici koja zakazuje datum operacije i koja mi je sa zaprepašćenjem rekla: "…Pa mi sada radimo 2012!" A, nalaz iz 2010! I tom prilikom mi je zakazala za 21.jul 2014.

Konačno, zahvat je obavio dr Nikola Babić koji po nekim nepotvrđenim pričama radi i u privatnoj klinici. Dr Babić mi je pre samog zahvata rekao možda nećemo imati sočiva za ugradnju. Zahvat je uradio a sočiva nije stavio sa obrazloženjem da nema. Moje muka tek tada nastaju…

Došlo je do zapaljenskog procesa u oku. Zakazivali su mi kontrole, prepisivali stotinu vrsta kapi, ali ništa nije pomoglo dok nisam na svoju ruku kupio mast i rešio problem. Jednom prilikom mi je dr Sanja Latinović rekla "…Idi kod Babića koji te je operisao ja ne znam šta dalje!

Kada je upala sanirana, trebalo je ugraditi sočivo koje nije ugrađeno do danas, bezmalo dve godine. Rečeno mi je da dođem u januaru. To mi je rekao upravnik, inače sin nekadašnjeg vojvođanskog političara, Mirka Čanadanovića. Kada sam u januaru došao rekao mi je, dođu u februaru. Devetog marta ove godine, pozvao sam ga i pitao: "…Hoćete li mi ugraditi sočivo?" Usledio je odgovor: "…Nećemo. Mi iz Beograda dobijamo uputstva šta i kako da radimo imaš prava da se žališ, tužiš…"

Da zlo bude veće, zahvaćeno mi je i drugo oko, otežano mi je kretanje dioptrija, pa je sa plus otišla na minus. Ne mogu da raspoznajem ljude, vozačku ne mogu da produžim.

default

Nakon što je čula za jednu od najvećih prednosti zelenog čaja, jedna devojka odlučila je da zameni kafu njima i otkrije da li je on zaista toliko čudotvoran

Oduvek sam bila u ozbiljnoj vezi sa kafom i sa njom sam počinjala i završavala dan.

Međutim, nakon jedne posete dermatologu, otkrio mi je da pravim veliku grešku jer ona pogoršava upalu kože na mom licu i da bi umesto kafe svako jutro trebalo da pijem čaj.

Ono što mi je takođe otkrio je to, da pored određenih zdravstvenih prednosti, kafa funkcioniše kao veoma jak diuretik koji dehidrira organizam.

A to zauzvrat vodi do sakupljanja toksina koji izazivaju upale na koži.

Svesna sam da svaku vezu treba testirati, pa sam odlučila da nedelju dana ujutro pijem samo zeleni čaj.

Dan 1

Prvo što mi je ujutro prošlo kroz galvu bilo je: "Ovo je bila užasna ideja. Zašto je sunce tako svetlo? Neka mi neko kaže da je sutra 7. dan mog eksperimenta".

Glava me je toliko bolela da sam do 2 sata popodne morala da popijem dva leka kako bih funkcionisala na poslu.

Dan 2

Iako sam bila manje mentalno grogi nego prethodnog dana, telo mi je i dalje bilo veoma umorno. Pojma nisam imala koliko sam postala zavisna od kafe kako bih mogla da funkcionišem.

Glavobolja mi se prikrala već negde oko 10 sati ujutro, ali je trajala kratko i ostatak dana mi je bio znatno bolji.

Dan 3

Koža mi i dalje nije izgledala drugačije, ali mi se um pročistio i bio je znatno britkiji ujutro nego ranije. Osećala sam se prilično dobro.

Dan 4

Ujutro sam shvatila da sam dobila, ali moje lice nije bilo prekriveno bubuljicama kao inače. Tačnije, lice mi je bilo potpuno čisto. Da li je ovo zaista bio efekat zelenog čaja?

Ah da, i moja creva su počela da rade bolje. Očigledno mi nije potrebna jutarnja kafa kako bih se našla u kupatilu.

Dan 5

Jutarnja glavobolja mi je trajala samo 20 minuta, ali sam ceo dan bila prepuna energije.

Ranije sam uveče legla u krevet, zaspala brže i probudila se sa više energije.

Još jedan bonus bio je nestanak tamnih krugova ispod mojih očiju.

Dan 6

Telo mi se oseća sjajno i koža mi je znatno svetlija nego prvog dana eksperimenta.

Dan 7

Kada sam se pogledala u ogledalo bila sam u šoku, koža mi je bila u neverovatnom stanju. Šta bi se tek desilo da sam odlučila da eksperiment traje 30 dana?

Sa gripom i prehladom dolazi često i začepljen nos. Svi ga mrzimo, jer zbog njega ne možemo mirno da spavamo ni funkcionišemo.

Većina odmah kupi lapi za nos, ali mnogi u poslednje vreme žele zdravijoj varijanti pa koriste morsku so. Ali, često  to ne pomaže.

Društvenim mrežama se širi video koji demonstrira dva prirodna načina možete da pročistite zapušen nos-

Pogledajte:

default

Prodaja kontraceptivnih pilula “diane 35”, nemačkog proizvođača “Bajer”, biće obustavljena u Francuskoj posle četiri smrtna slučaja. Ovaj lek registrovan je u Srbiji i moguće ga je dobiti samo uz lekarski recept.

Agencija je saopštila da se tromboza pojavila kod 125 žena, a da su četiri žene umrle zbog tromboze koja je imala veze sa lekom "diane 35".

U Agenciji za lekove Srbije kažu da se lek „diane 35“ preporučuje za upotrebu kod žena isključivo za terapiju izraženih akni.

- Iako deluje i kao tableta za kontracepciju, žene ne treba da ga koriste isključivo radi zaštite od trudnoće. Lek se izdaje uz lekarski recept, odnosno propisuje ga isključivo lekar - kažu u ALMS, dodajući da je poznato da može doći do tromboze pri primeni ovog leka.

To potvrđuje i dr Zoran Stanković, ginekolog u Institutu za majku i dete, koji tvrdi kako je već odavno poznato da postoji mogućnost od javljanja tromboze, jer to stoji u štampanom uputstvu za korišćenje ovog leka.

Iako i ibuprofen i paracetamol (acetaminofen) smanjuju menstrualne bolove, čini se da ibuprofen ima bolji učinak, izvijestili su istraživači sa medicinskog fakulteta West Virginia University School of Medicine u Morgantownu.

Iako je ibuprofen prihvaćen kao djelotvoran lijek za bolne menstruacije, ili dismenoreju, doktori M. Yusoff Dawood i Firyal S. Khan-Dawood rekli su za Američki žurnal opstetricije i ginekologije  (American Journal of Obstetrics and Gynecology) da još uvijek postoji kontroverza o koristima acetaminofena. Acetaminofen, aktivni sastojak Tylenola, poznat je u nekim zemljama kao paracetamol.

Radi detalnijeg istraživanja, doktori su sproveli malo istraživanje koje je uključivalo 12 žena sa bolnim menstruacijama kojima su data 3 različita lijeka tokom tri menstrualna ciklusa po slučajnom uzorku: 1000 miligrama paracetamola, 400 miligrama ibuprofena, ili neaktivni placebo, četiri puta dnevno tokom tri dana.

Žene su ocijenile aktivne lijekove kao djelotvornije od placeba. “Međutim," dr. Dawood rekao je Reuters Health-u, "čini se da ibuprofen ima veći učinak i da ga pacijenti preferiraju."

default

Prema izveštaju koji je objavljen u "American Journal od Respiratory and Critical Care Medicine", deca koja su konzumirala paracetamol samo jednom mesecno imala su dvostruko veću zastupljenost astme od onih koji taj lek nisu uzimali.

Tim povodom, paracetamol (poznat kao acetaminofen) koji se koristi za izlečenje gripa i visoke temperature, pronašao se na listi proveravanja, piše portal cafe.ba. Rezultati dobijeni ispitivanjem dece od 13 godina iz celog sveta, pokazali su da čak i mala količina jednom godišnje, može stvoriti ozbiljne probleme disajnih puteva.

Lekovi koji su na bazi paracetamola, koje svakako treba da izgebavate su: eferalgan, cafetin, coldrex, daleron, fervex, gripostad, kofan, lekadol, lupocet, maxflu i panadol.

Kako piše HealthyDefinition, britanski doktori upozoravaju ljude, naročito one koji imaju više od 40 godina, da ne koriste najčešće upotrebljavan analgetik - brufen, odnosno ibuprofen

Prema mišljenju stručnjaka, upotreba brufena ima više nuspojava nego dobrobiti! Štaviše, iako vrlo efikasno može da ukloni bol, brufen često može da izazove srčane bolesti.

Još 2005. godine Administracija za hranu i lekove upozorila je ljude da upotreba brufena može da poveća rizik od kardiovaskularnih bolesti ili čak srčanog udara i različitih napada.

Takođe su istakli da se rizik od srčanih bolesti značajno povećava čak i kada ovaj analgetik koristite u kratkom vremenskom periodu. Naravno, što se duže koristi, rizik je veći, i ne samo kod ljudi koji već imaju srčanih problema, već i kod onih koji nikada nisu iskusili simptome.

Upotreba brufena naročito je štetna za ljude nakon četrdesete godine, kada se ovaj rizik enormno povećava, za čak 20 odsto.

Ljudi ne treba da ne koriste ni nesteroidne antiupalne lekove - zaključak je studije sprovedene na 10 miliona pacijenata, koja je objavljena u Britanskom medicinskom žurnalu.

Ovi lekovi zapravo sadrže nekoliko lekova u sebi, kako bi imali analgetičko i antipiretičko svojstvo.

Ublažavanje bola na ovaj način nije vredno povećavanja rizika od srčanih bolesti, upozorili su stručnjaci i dodali da je bolje potražiti prirodno rešenje, koje će vam, pored analgetskog, pružiti još zdravstvenih benefita.

“Diklofenak” je lek koji ljudi rado uzmu kad imaju reumatske tegobe, probleme sa artitisom ili trenutne bolove, ali britnaski naučnici tvrde da ovaj antireumatik gotovo za 50 odsto za povećava rizik od infarkta i šloga i zato traže njegovu zabranu. Naši lekari potvrđuju da je štetan, ako se uzima bez kontrole na svoju ruku.

Naučnici trusta zdravstvenog osiguranja “Barts” i oni sa Londonskog medicinskog i stomatološkog fakulteta tvrde, naime, da postoje lekovi koji predstavljaju bezbedniju alternativu “diklofenaku” i traže da se ovaj medikament zabrani u celom svetu.

“Diklofenak” je, kao i “ibuprofen” (“brufen“) nesteroidni antiinflamatorni lek, odnosno “NSAID”, i često se prepisuje nakon hirurških intervencija ili protiv bolova izazvanih artritisom, ukoliko delovanje “ibuprofena” nije dovoljno snažno. U apotekama se može kupiti i bez recepta, između ostalog i kao “voltaren”.

Još pre dve godine, istaživači Barsa su ustanovili da “diklofenak” povećava rizik od infarkta i šloga za 40 odsto, dok je druga studija, objavljena 2011, konstatovala da upotreba dikolofenaka čak četvorostruko povećava rizik od smrti od srčanog udara. Ovi nalazi su objavljeni u stručnom časopisu “PLoS Medicine”.

Godišnje se ispišu milioni recepata, a bar još toliko ljudi ga nabavlja i uzima na svoju ruku. “Diklofenak” se još uvek nalazi na listi “neophodnih lekova” SZO u 74 zemlje. Lek je u upotrebi toliko dugo, da ljudi prosto ne veruju da može biti štetan, a i mnogi lekari tvrde da njegovo korisno dejstvo kao analgetika nadmašuje eventualnu štetu koju nanosi.

- I kod nas se “diklofenak” može nabaviti u apoteci bez lekarskog recepta, iako ovaj lek najčešće izaziva probleme sa želucem, pa se dešava da određeni procenat ljudi završi u Urgentnom centu zbog čira nastalog prekomernom upotrebom ovog leka - objašnjava dr Milica Nikolić Urošević, specijalista opšte medicine u Domu zdravlja “Vračar”.

Ukoliko je nekom od pacijenata potrebna terapija diklofenakom, dr Nikolić Urošević kaže da lekar prvo mora da se upozna sa njegovim zdravstvenim stanjem, da li ima povišen krvni pritisak, probleme sa bubrezima i druge tegobe.

- Tada procenjujem da li je zaista potrebno prepisati ovaj lek ili može da tegobe prođu i sa nekim blažim. Ako pacijent pije “diklofenak”, onda mora da se koriguje terpaija za regulisanje krvnog pritiska - kaže lekarka.

Slične tegobe mogu da izazovu i drugi lekovi iz grupe nesterodidnih antiinfalamtornih lekova. Dr Branko Sbutega, ortoped sa Instituta za ortopedsko hirurške bolesti „Banjica“ kaže da štetna dejstva diklofenaka nisu novost.

- Odavno je poznato da svi lekovi iz ove grupe antireumatika, a ne samo “diklofenak” mogu da naškode zdravlju. Ali problem je što mi volimo da budemo sami svoji lekari i što ova lek mnogi uzimaju bez saveta i stručnog nadzora. Poznat mi je slučaj krvarenja koji je izavao ovaj lek. Može da dođe do oštećenja jetre, čira na želucu, impotencije kod mušakaraca, ako se lek uzima bez kontrole - tvrdi dr Sbutega.

Problem je u i tome, kaže sagovornik, što se ovaj lek prepisuje za hronična stanja što podrazumeva dugotrajno lečenje. Stoga se savetuje da se lekovi iz ove grupe, a pogotovo “diklofenak”, uzimaju što kraće vreme i u najmanjoj dozi koja ublažava bol, a nikako kao redovna terapija duže vreme.

- Postoje i zamene za terapiju diklofenakom, koja nije toliko štetna. Ali to moraju da određuju stručni ljudi - upozorava dr Sbutega.

Strana 2 od 7

Novosti dana Politika Ekspres 

Ekspres Politika predstavlja online magazin sa osvrtom na dnevno političku situaciju u Srbiji i svetu. Ovaj online news portal nije ni u kakvoj vezi sa kompanijom Politika AD koja se bavi izdavanjem magazina: Bazar, Politikin Zabavnik, Ilustrovana Politika, Viva, Svet kompjutera, Mali Politikin Zabavnik, Enigmatika i Razbibriga, kao i dnevnih novina Politika i Sportski žurnal, a koje izlaze pod firmom Politika novine i magazin. Politika Ekspres Online predstavlja poslednji pravi tabloid u Srbiji koji se nalazi među TOP 50 najčitanijih sajtova u Srbiji

Go to top