Žena

Žena (505)

Belgijanka Jana Morels (25) podvrgla se u oktobru operaciji smanjenja želuca jer su joj se podsmevali zbog debljine. Jedini mogući izlaz iz ovakve situacije videla je u operaciji, koju je platila životom.

Samo dve nedelje nakon zahvata dobila je bolove u leđima, a kako joj analgetici nisu pomagali, potražila je savet lekara, koji nije mogao da otkrije uzrok. Bol je bivao sve jači, pa je Jana u novembru primljena u bolnicu, gde su je ponovo pregledali.

Rezultat je bio poražavajući: dobila je plućnu emboliju i infarkt pluća, a deo tkiva je već bio odumro. Nakon toga je joj je otkazala i jetra i pala je u komu.

Nađen je odgovarajući davalac organa, jetra joj je transplantovana, ali ju je organizam odbacio.

- Četiri dana kasnije lekari su ustanovili da ima zapaljenje trbušne šupljine kao posledicu umanjenja želuca. Ponovo su je operisali - kaže njena majka.

- Nismo mogli da se oprostimo od nje - kažu roditelji.

Jana Morels preminula je 24. novembra, na dan kada je planirala da izabere venčanicu. Ona i njen dečko trebalo je da se venčaju sledećeg leta.

- Svi bi trebalo dobro da razmisle pre nego što legnu pod nož. Treba da prihvatamo sebe onakve kakvi smo i ne bi smeli da dozvolimo da okolina utiče na nas - upozorio je Janin otac.

default

Da je ljubav između brata i sestre neopisiva, pokazuje sam ovaj video.

Naime, jedan mališa je odlučio da se pobrine o svojoj sestrici, staroj nekoliko meseci, kako bi se mama malo odmorila. Međutim, kada je majka ušla u sobu – imala je i šta da vidi.

Predivnu i preemotivnu scenu – pogledajte u videu ispod teksta o čemu se radi.

s

Korisnici društvenih mreža su, u najmanju ruku, zbunjeni

Šta vidite na ovoj fotografiji?

Dali ste sigurni u to što vam mozak kaže da je na slici?

Mi mislimo da vas ipak vara

Da li vidite neke ruke?

Da li vidite prsten?

Mislite da je to neka zadnjica?

Ali, bili bi vrlo prosti kada bi kačili slike nečije zadnjice.

Ovo je jedna predivna slika.

Koja prikazuje pravu ljubav na ovom svetu.

Sada pogledajte još jednom gornju sliku.

Pa se vratite dole.

Da pogledate šta je zaista na njoj.

I kakva je slika kada se prikaže u potpunosti.

Šta sad kaže vaš mozak?

default

Hrabri dečak se borio za svoj život više od godinu dana.

Dvogodišnjaci bi trebali  da grade tornjeve od kockica, da se pre spavanja maze sa svojim voljenima, ne bi trebalo da ih  bockaju iglama dok su privezani za bolnički krevet.

No to je bio život dečaka imenom Nolan koji se borio u jednoj velikoj bitci.

Nolan je imao samo dve godine kada je dijagnostifikovan s rakom mekog tkiva. Tada je započeo put odlazaka kod lekara, beskrajnih testiranja, besanih noći, povraćanja od hemoterapije i prekidanja kontakta s drugima kako se Nolan ne bi razbolio.

Hrabri  dečak se  borio za svoj život više od godinu dana. Nakon što je postao previše bolestan da bi jeo ili pio te nije mogao da prestane da povraća, njegova majka, Rut Skali, je imala osećaj da nešto nije u redu s njenim sinom.

Kada su se našli s onkologom čuli su reči za koje su se molili da nikada ne moraju čuti. Rečeno im je da se rak njihovog četverogodišnjaka proširio te da ima još veće tumore koji pritiskaju njegov dušnik – sve se to dogodilo samo 4 nedelje nakon što je bio na operaciji grudi.

Njegov rak više nije mogao da se leči. Bolest je pobeđivala.

Nakon što se sabrala što je više mogla, Rut je ušla u Nolanovu sobu kako bi mu rekla te vesti. Nije mu ostao mnogo života.

Rut nije imala pojma kako da sinu objasni što se događa, da neće još dugo živeti. Bio je tako mlad, kako će to razumeti?

„Ja: Put, teško ti je da  dišeš, zar ne?

Nolan: Paaaaa… Da.

Ja: Jako te boli, zar ne dušo?

Nolan (gledajući prema dolje): Da.

Ja: Pu, ovaj je rak grozan. Ne moraš se više boriti s njim.

Nolan (presretno): Ne moram? Ali boriću se za tebe, mama.

Ja: Ne, Put! Jesi li to sve ovo vreme radio? Borio se za mamu?

Nolan: Pa naravno.

Ja: Nolan, šta je mamin posao?

Nolan: Da me čuva!

Ja: Dušo, ne mogu to više ovde  da činim. Jedini način kako mogu da te čuvam je da si u Raju. (Srce mi se slamalo).

Nolan: Tako daaaaa… ja ću samo otići u raj i igrati se dok ti ne dođeš! Doći ćeš, zar ne?

Ja: Naravno. Ne možeš me se tako lako rešiti!!

Nolan: Hvala ti mama. Ići ću da se igratm sa Hanterom i Brajli i Henrijem!!“

Rut i njn suprug su napravili Facebook stranicu kako bi dokumentovali Nolanovo putovanje i kako bi njihova porodica bila upućena u sve što se događa. Na toj je stranici Rut odlučila odati počast Nolanu dva meseca nakon što je preminuo od raka.

Dva meseca. Dva meseca od kad sam te držala u rukama, čula koliko me voli, poljubila tvoje slatke usne. Dva meseca od kada smo se grlili. Dva užasna meseca.“

Rut je podelila kako je Nolan u poslednjih nekoliko dana života bio pravi vojnik. Prošla je kroz mnoštvo stvari te je ostala neutralna na sve užasne stvari koje je morala raditi dok se njen sin pripremao ući u raj.

Sve je bilo na mestu; pismo protiv oživljavanja je bilo potpisano. Gledali su TV, pucali iz pištolja na vodu, a Nolan je odlučio da  napiše  poruku i isplanira svoju vlastitu sahranu.

„Zajedno smo ležali u krevetu te je on odredio kako želi da prođe njegov pokop, odabrao je osobe koje će ga nositi, napisao je što želi da ljudi obuku, što nam želi ostaviti i kako želi da ga se sećamo… naravno, kao policajca.“

Zadnjih nekoliko trenutaka njegova života Rut se tačno seća blagoslova koji joj je njen sin podario. Rut nije smela da mrdne od njega, kako je on odredio, ali joj je zaista trebao brzi tuš.

Nolanov je ujak došao i seo s njim, a Nolan se okrenuo prema vratima kupatila kako bi mogao paziti na svoju mamu.

Kada su se vrata zatvorila, Nolan je zaklopio oči i uronio u dubok san. Kada je Ruth izašla van, oko kreveta su bili lekari.

„Rut, u dubokom je snu. Ništa ne oseća.“

Nolanovo desno plućno krilo je otkazalo. Dovod kiseonika mu se smanjio te je teško disao.

Potrčala je do njega te se popela u krevet s njim obećavajući da ga nikada neće ostaviti. Nežno je mazila njegovo lice….

Tada je Nolan blagoslovio svoju mamu pravim čudom.

"Moj je anđeo udahnuo, otvorio oči, nasmešio se i rekao: ‘Volim te, mama’, tada je okrenuo glavu prema meni i, u 23:54, moj predivni Nolan Skali  je preminuo dok sam mu u uvo pevala pjesmu „You Are My Sunshine“. Probudio se iz kome kako bi mi sa smeškom rekao da me voli. Moj je sin preminuo kao heroj… Bio je ratnik koji je živio pun časti i ljubavi do zadnje sekunde.“

Rut je napisala da je Nolan postigao mnogo toga u samo četiri godine. Ko zna što bi napravio da je duže živio.

„Sada se jako bojim tuširanja. Uvek me dočeka prazni kupaonski tepih gde je prie ležao savršeni dečak čekajući svoju mamu.“

Svi znaju da je Nolan bio pravi borac. Nolan je bio heroj.

Iako se mnogima čini da je ženama na selu mnogo teže nego ženama u gradu, u tu priču razuverava nas Dragana Radovanović iz Bogatića. Ona, i pored svog supruga, radi muške poslove, ima vremena za kulturu i ne bi se menjala sa ženama u gradu, dok bi joj mnogi mogli pozavideti na načitanosti.

Dragana Radovanović traktor "rakovicu" vozi bolje od nekih muškaraca, a u svom životu preorala je nebrojeno hektara zemlje.

Kad ugasi traktor, sa njive ide u voćnjak, povrtnjak ili na farmu, jer je tamo čeka mnoštvo gladnih i nenapojenih krava, svinja i živine.

Njen posao teži je od posla rudara, a traje od izlaska do zalaska sunca, nekad i duže. Ipak ona se ne žali.

- Oni su radnici pod zemljom, mi seljaci smo radnici na "površinskom kopu". A među tim radnicima, rudarima na površinskom kopu, da vidite ženu da radi rame uz rame sa muškarcem, verovatno je malo specifično - priča Dragana.

Radovanovići obrađuju 30 hektara zemlje, tove 100 bikova, imaju svinje, voćnjake, povrtnjake, ali Dragani ne manjka vremena za kulturu.

Ponosi se svojim statusom seoske domaćice, ali poručuje da to, pomalo neobično, ne isključuje njena interesovanja za kulturu i društvena zbivanja.

Kako kaže, ponekad se poistoveti sa junakinjama svojih omiljenih romana.

- Ja sam čista seljanka. Živim životom seljanke, ali vodim računa o svojoj kulturi i tradiciji. Ali šta želim da kažem – žene seljanke nisu toliko proste, pričam o sebi lično. Ja sve svoje slobodno vreme upotrebljavam tako što čitam knjige, pratim kulturna zbivanja. Obožavam Markesa. Njegovu knjigu "Sto godina samoće" pročitala sam sigurno četiri, pet puta. Toliko mi se sviđa roman, poistovetila sam se sa Rebekom, junakinjom tog Markesovog romana - priznaje Dragana.

Kad pozavršava brojne obaveze, kaže, odvaja vreme za sebe, makar i nauštrb sna.

- Dok smo radili povrtarstvo dešavalo mi se da od sedam dana u nedelji imamo samo jedan dan slobodan, tada idemo na pijacu. Dešavalo se da od tih 48 sati odspavamo samo jedan sat - kaže Draganin muž.

Po poslovima atipičnim za ženu, a radi ih decenijma unazad, prva je u Mačvi. Kad nema veterinara u blizini, brzo se lati i onih, većini mrskih, radnji.

Što je drugim ženama, ali i nekim muškarcima nazamislivo, njoj je prirodno i lako.

- Krmače, normalno, prasim ja. Jedno vreme sam ih i semenila, tako da je čika Ostoja Daničić, pokojni doktor, svojevremeno rekao da sam jedina žena u Mačvi koja semeni krmače - priča kroz smeh.

Na odmor nikada nije išla, jer je u to vreme ima najviše posla. Međutim, za tim ne žali i ima razumevanja za žene u gradu.

Po svemu sudeći, Dragana verovatno ne bi mogla da provodi dan na potpeticama, doterana i u kancelariji. Jedino bi možda imala više vremena za svoje knjige.

- Jeste teško ženi na selu, ali nije lako ni ženi u gradu, toga sam potpuno svesna. I ne zavidim uopšte ženama, gospođama, koje rade, a sređene su. Pa treba se svako jutro i srediti, otići na taj svoj posao i izdržati to evropsko radno vreme od 9 do 17 časova, to je ceo dan - objašnjava Dragana.

Ipak, i njeno radno vreme je ceo dan, ali ne žali, jer radi posao koji voli. A to bi poželela i onima sa manje posla i više vremena.

Devet meseci kasnije, Dženifer je otišla u bolnicu gde je doživela najveći šok života kada se porodila

Kada su Dženifer Kramblet i njena partnerka Amanda Zinkon, odlučile da započnu porodicu kasne 2011. godine, Dženifer je odlučila da ostane u drugom stanju in vitro oplodnjom.

Kako bi započele proces, par je otišao u banku sperme u Ohaju, SAD kako bi pronašle odgovarajućeg donora za bebu. S obzirom da su koristile banku sperme, one su mogle da “biraju“ baš kakvog muškarca žele da bude biološki otac njihovog deteta. Imale su određene stvari koje su želele i izabrale su donora br. 380 koji je imao plave oči, plavu kosu i najbitnije belu kožu.

Kada su izabrale, Dženifer je bila oplođena od strane doktora koji je koristio uzorak sperme iz banke. Sve je prošlo glatko i san ove dve žene o osnivanju porodice je bio korak bliže ostvarenju.

Devet meseci kasnije, Dženifer je otišla u bolnicu gde je doživela najveći šok života kada se porodila: Njena beba nije izgledala ni nalik onome što je očekivala. Zapravo, dete je bilo crne puti! Par je ostao šokiran!

Kako je ovo moglo da se dogodi? Kako se ispostavilo, banka sperme je slučajno pomešala belog donora koji je par tražio, kada je radnik pogrešno pročitao broj donora 380 i zamenio sa 330, koji je bio Afro-Amerikanac.

S jedne strane, Dženifer je bila slomljenog srca i morala je da se izbori sa osećajem besa, razočarenja i straha zbog odgajanja crnog deteta. Ona je odrasla u gradu kom nije bilo ljudi crne puti, a njena prva interakcija sa takvom osobom bila je na fakultetu. Ona ništa nije znala o njihovoj kulturi i nije bila spremna za transrasno roditeljstvo. Plašila se da njena konzervativna porodica neće prihvatiti njenu crnu kćerku.

S druge strane banka sperme je zaista napravila užasnu grešku. Ovakva greška može nekome da promeni čitav život kao što je u slučaju Dženifer.

Dženifer tuži banku sperme zbog nemara i prevare. Kasnije ove godine biće završeno suđenje.

Banka sperme treba da bude odgovorna što nije pružila Dženifer i Amandi spermu donora koju su tražile. Ovakva greška jednostavno nije mala stvar i uticaće na ovaj par do kraja života. Tužba je privukla dosta medijske pažnje. Naravno, Amanda i Dženifer rekle su kako one obožavaju svoju kćerku i daju sve od sebe kako bi ona odrasla u zdravoj atmosferi.

default

Priču je svojim prijateljima otkrio slavni američki neurohirurg Karlton Armstrong, koji je sam prisustvovao ovoj dirljivoj sceni, a oni su je preneli medijima!

Ovo je istinita priča o osmogodišnjoj devojčici, koja ni sama nije znala da ljubav može da bude pravo čudo! Naime, njen mlađi brat imao je tumor na mozgu, a roditelji su bili siromašni i nisu imali dovoljno novca za operaciju. Sve to je malena krišom slušala, i odlučila da učini sve što je u njenoj moći.

Priču je svojim prijateljima otkrio slavni američki neurohirurg Karlton Armstrong, koji je sam prisustvovao ovoj dirljivoj sceni, a oni su je preneli medijima, prenosi Truthorfiction.com. Ljupka devojčica strpljivo je čekala u apoteci, a kad je došla na red, propela se na prste i pred apotekara sasula svoj sitniš.

- Šta ti treba, dušo? - upitao je apotekar.

- Došla sam da kupim Čudo. To je za mog brata, gospodine, jako je bolestan.

- Nisam te najbolje razumeo - reče apotekar iza pulta.

- Zove se Andrija. Ima nešto što mu raste na glavi, tata kaže da je gotovo, da samo Čudo može da ga spasi. Ja jako volim mog brata, zato sam donela sav novac koji imam da kupim Čudo.

Apotekar se tužno nasmešio i odgovorio: Ali, mi ne prodajemo Čuda.

- Ako nema dovoljno novca, mogu još da potražim. Koliko košta jedno Čudo? - pitala je devojčica, ne gubeći nadu.

Više nije mogao da sluša, i Armstrong se umešao u razgovor:

- Zašto plačeš, mala? Šta se dogodilo?

- Apotekar ne želi da mi proda Čudo i neće da mi kaže koliko ono košta. To je za mog brata Andriju, koji je jako bolestan. Mama kaže da mora na operaciju, a tata da to ne možemo da platimo i da Andriju može samo Čudo da spasi. Zato sam donela sve što sam imala - objasnila je već pomalo tužna devojčica.

- Koliko imaš? - sa osmehom je upitao Armstrong.

- Dolar i jedanaest centi. Ali, znate, mogu da nađem još.

- Mislim da neće biti potrebno. Čudo za tvoga brata košta upravo dolar i jedanaest centi - uverio ju je lekar, pokupio sitniš, a drugom uzeo devojčicu za ruku i rekao da ga povede svojoj kući, jer želi da vidi njenog brata i da razgovara sa tatom i mamom. Armstrong je za nekoliko nedelja operisao malog Andriju, koji se polako potpuno oporavio.

default

Stjuardesa Britiš ervejza suspendovana je nakon što je na internetu objavila snimak na kome njuška svoje najlonke, a potom izvodi striptiz.

Ona je bizaran snimak napravila odmah nakon leta, a zabeležila je skidanje uniforme i njuškanje svojih čarapa, piše Independent.

"Da bar možeš da ih pomirišeš.... Znači, želiš da pomirišem najlonke i cipele? Pa najpre ih moram skinuti", samo su neke od rečenica koje izgovara stjuardesa dok drži najlonke i svoje cipele.

"Nosila sam ih ceo dan, bez gaćica, samo za tebe - nastavlja, a potom otkopčava bluzu i govori: Da si barem tu da mi je do kraja otkopčaš. Vidimo se ubrzo..."

Ime žene koja je snimila ovaj bizaran snimak nije objavljeno, ali je poznato da je ona dobila suspenziju od strane Britiš ervejza.

"Naše kolege moraju da se drže visokih standarda i očekujemo od njih da se ponašaju odgovorno. Kada se ovo desi, mi uvek preduzimamo neophodne mere", istakao je portparol avio-kompanije.

Inače, mnogi sumnjaju da je stjuardesa prodavala haljinu, cipele ili čarape, s obzirom da je već duže vreme trend u svetu da stjuardese prodaju svoje odevne predmete na internetu.

default

U proteklom periodu se često mogu pronaći cenovnici prostitucije kod Plavog mosta ili Ekonomskog fakulteta u Beogradu, ali istina je totalno drugačija i još više poražavajuća. Naime, žene niskog morala prodaju svoje usluge i za 300 dinara, ako se dobro pogodite ili ako ste česta mušterija. 

Oralno zadovoljavanje, bez odlazka sa radnog mesta (a to znači tu iza ćoška) plaća se 300 dinara, dok na seks u kola odlaze i za 1000 dinara. 

U proseku, ovakve žene oralno zadovolje oko tri mupkarca dnevno i imaju dva seksa. To znači da one zarade oko 3000 dinara, dok od tog novca vise samo mali deo, oko 1/6 ukupne zarade. Ostalo im uzme makro koji ih čeka i prati celo veče dok su na radnom mestu.

Surova istina Srbije, zar ne? Pička nikada nije bila jeftinija, kazaće neki...

Priča bi bila javna tajna da izvor “Telegrafa” nije ukazao da je prikupljeno čak 117 izjava ljudi.

Slučaj siromašne djevojčice koja je sa 15 godina uvučena u prostituciju, orgijanje i seks ucjene u Petrovcu na Mlavi čeka svoj epilog. U međuvremenu, pojavio se jedan još bizarniji detalj u cijeloj priči, prenosi “Telegraf”.

Ne samo što su u orgijama sa djevojčicom uživali i očevi i sinovi, lokalni moćnici, funkcioneri i policajci, već su njene eksplicitne fotografije počele da kruže po čitavom kraju!

Jedna od takvih fotografija je i ona na kojoj se vide potpuno nage grudi devojčice, a koju su redakciji “Telegrafa” dostavili upućeni u čitav slučaj koji je u ovom kraju postao javna tajna.

Tako, ne samo što su djevojčicu fizički ponižavali i seksualno iskorištavali, već su i njene slike slali kao “plijen” na koji svako ima pravo.

Djevojčica koju je majka napustila bila je toliko ranjiva da su najprije počeli da je iskorištavaju vršnjaci, a potom i oni stariji.

Sve to bi bila javna tajna koja je umalo zataškana, da izvor “Telegrafa” nije ukazao da je prikupljeno čak 117 izjava ljudi koji su ili bili svjedoci ili učestvovali u orgijama.

Pokušali su sve da sakriju, tako što su za ovaj slučaj brzinski procesuirana dva dječaka zbog ucjene pornografskim materijalom.

Strana 1 od 37

Novosti dana Politika Ekspres 

Ekspres Politika predstavlja online magazin sa osvrtom na dnevno političku situaciju u Srbiji i svetu. Ovaj online news portal nije ni u kakvoj vezi sa kompanijom Politika AD koja se bavi izdavanjem magazina: Bazar, Politikin Zabavnik, Ilustrovana Politika, Viva, Svet kompjutera, Mali Politikin Zabavnik, Enigmatika i Razbibriga, kao i dnevnih novina Politika i Sportski žurnal, a koje izlaze pod firmom Politika novine i magazin. Politika Ekspres Online predstavlja poslednji pravi tabloid u Srbiji koji se nalazi među TOP 50 najčitanijih sajtova u Srbiji

Go to top