Žena

Žena (620)

default

Dok je Dajen prolazila kroz čistu kuću, prošla ju je još jedna misao - koja je značajna za sve mame!

Dajen Deker Redlegs majka je petoro dece i radi kao bolničarka, što znači da je navikla na određenu dozu haosa.

Ali kada su otputovali u porodičnu kuću njenog muža bila je šokirana koliko je kuća čista, pogotovo jer su deca bila još mala.

Dajen je svoja osećanja o toj situaciji podelila na Fejsbuku.

- Pre 19 godina, Skot, svo petoro dece i ja otputovali smo u Omahu. Keni je imao 10, Tod 8, Kevin 5, Rajan 2 godina, a Lisa 6 meseci. Uzeli smo slobodan dan i posetili Skotovu tetu i tetka koji žive u Omahi, u predivnom novom domu. Kada smo se dovezli spoljni  izgled kuće mi je govorio ‘Ovako izgleda ostvareni san.’ Njegova nam je teta pokazala kuću, a ja sam razmišljala kako bi bilo sjajno imati takvu dobru kuću, punu soba i kupatilo, s velikom kuhinjom koja može biti ispunjena porodicom i zabavom. Ali ono što mi je najviše ostalo u pamćenju i uzrokovalo potpuno drukčiju zavist jesu linije od usisavanja koje su ostale na tepihu -  opisala je.

Zatim je nastavila:

- Dok smo ulazili u dnevnu sobu pomislila sam si ‘O Bože! Na njoj su ostali tragovi od usisavača verovatno sedam dana nakon što je usisavala! Ja bih dala sve da kuća nakon čišćenja ostane uredna barem pet minuta! Nisam mogla dočekati dan kada ću i ja biti u mogućnosti imati tako čistu kuću, a ne da mi mali uprljani prsti ostavljaju tragove na stolu, ili da uđem u sobu u kojoj je Rajan svoje novo umetničko delo napravio bojicama po zidu.

Savršeno ocrtane linije od usisavanja bile su znak da teta i tetak žive čistim životom, bez nereda i stresa. To je ono na čemu je Dajen zavidela!

Međutim dok je Dajen prolazila kroz čistu kuću, prošla ju je još jedna misao.

- Tada sam shvatila da su crte od usisavanja usamljene. Da su Lego kockice, prljava odeća, usta koja treba hraniti i ruksaci koje treba napuniti ponekad previše, ali nikada nisu usamljeni – shvatila sam da je sve što su mi starije žene govorile istina. Lego kockice su polako nestajale bez da sam to i primetila. Zamenile su ih video igre, tada je došla fudbalska oprema, a nakon nje prazne sobe koje su čekale decu da dođu u posetu s fakulteta. Hrpe prljavog rublja su se polako smanjile, bilo je i manje prljavog posuđa, a nepregledan broj Pokemon karti ili kolekcije kamenja je nestao. Sada je u mom domu sve čisto kao da čekam slikanje za časopis i volim to vreme svog života, ali želim da sam pre znala koja je cena tih crta od usisavanja jer definitivno ne bih priželjkivala da ovaj dan stigne tako brzo.

Tragovi od usisavanja i neprestano uredan dom je značilo da taj dom niko ne koristi, da je prazan i usamljen. Nema više nereda i malenih stopala kako trče po tepisima. Decenije su prošle pred njem očima pa je uskoro bila suočena s crtama usisavanja koje su bile vidljive i nakon sedam dana.

Sada Dajen deli ovu tužnu spoznaju s drugim majkama koje žele savršeno čistu kuću svaki dan.

-Za mlade majke koje se muče s hrpama rublja i obaveza; cenite svoju djcu, njihov nered, stresove i nevolje koje će vas s njima čekati kada budu tinejdžeri. Verujte mi, tragovi od usisavanja su precenjeni. 

Sve to znači da je vaš dom i vaše srce ispunjeno ljubavlju vaše dece. To Dajen ne bi menjala ni za celi svet.

Da proČitate CHAT idite ispod Bonus vica..

Bonus vic:

Seta se pandur ulicom i ugleda coveka mrtvog pijanog kako lezi pokraj puta. -Ajde, dizi se! Sta radis tu mrcino jedna?! –Mmaa……nesto sam izgubioo…. Pandur ce ljutito: Sta si ti izgubio?! –Paa….ra…ra….ravnotezu!

Šta je to Balkan?

-To je m…

-Šta je to Balkan?

-To je mesto gde su Rimljani tukli Avare, da bi potom Avari i Slaveni tukli njih, a onda Slaveni tukli Kelte i Avare, te potom bili tučeni od strane Turaka i Ugara, koji su se tukli i međusobno, da bi na kraju Turci bili potučeni, a Slavenima ostalo da se tuku s Ugarima, potpomognutim Austrijancima, koje su potpomogli Nemci, kojima nije to bilo dovoljno da se jednom tuku, nego su došli po još, da bi, na kraju, kad nije više bilo nikog s kime bi se tukli, Slaveni počeli da se tuku međusobno

————-

Na usmenom ispitu dolazi stude…

Na usmenom ispitu dolazi student i nosi 1000 DEM za mito. Profesor si kaže: “Ma neću ga pitat nešto teško”, pa ga pita tko je bacio bombu na Hirošimu. “Amerikanci”, reče student i profesor ga pusti. Dolazi drugi i nosi 500 DEM. Profesor ga pita tko je bacio bombu na Hirošimu. Ovaj reče Amerikanci. Profesor pita dalje koliko ih je poginulo. “Oko

70 000 do 80 000.” Dolazi štreber koji ne nosi ništa DEM. Profesor gnjevan ga pita tko je bacio bombu na Hirošimu, ovaj reče Amerikanci. “Koliko ih je poginulo?” “Oko 70 000 do 80 000.” “Nabrojte imena poginulih, kolega.”

———————–

SVADBA IZ JUŽNU SRBIJU

– Zamoljavaju se gosti da si sednu, devojke ‘oće kite…

– Moli se mlada da ne srče supu, smeta ozvučenju.

– Mole se deca da se ne igraju lastiša s’ kablovi od muziku.

– Zete, nemo’ da ješ’ gov*na, a vi gosti izvol'te.

– Mole se gosti da ne bacaju kosti po pod, izaćiće torta na kolica.

– Zamoljavaju se gosti da ne bacaju bombe, iskače sarma iz tanjira.

– Mole se gosti da ne pipaju pevaljku s’ masni prsti.

– Moli se mlada da siđe s’ astala, trunjavi supu.

– Molimo komšije iz susedno selo da ne izuvaju opanci ispred šatru… Morete unići i neizuveni.

– Zamoljavamo gosti da ne sedaju neizbalansirano na klupe, povezane su sa stolom. Će imamo leteće svinjske glave ako se ne pazi!

– Zamoljavaju se gosti da se ne penju na jabuku kod svinjca, biće posle dezerter pita od jabuka.

– Moli se kolo da ne vitla u levo nakon izlaska iz šatru, će se zavali neko u septičku jamu… Ne radi nam poklopac od istu!

– Molimo goste da ne sole salatu s’ prst kojim čačkaju nos!

– Moli se pevaljka da se bosa ne pentra po ‘astali, žale se gosti da salata nije dobro oprana! Pronalaze zemlju u njojzi!

– Molimo babu iz levi ćošak d'ode da s’ presvuče, navlači zunzare na torte!

– Zamoljavamo gosti da potraže deda Rajkovu protezu ispod astal! ‘Oće naruči pesme za 100 evri, al’ ne razumemo koje!

– Molimo goste da ne zakačuju pevaljci pare na tregeri od bluzu, ugrožavaju pogled na sisojke !

– Molimo koleginicu iz muzički sastav da se ne upucava s’ trubači, inače će bidne nogirana iz bend’!

– Molimo deda Živorada, s’ mladinu stranu, da ne puca više iz staru kuburu, prosipa barut po krompirići… Fala!

Da sam imala novca ili bila slavna kao Darko Lazić, možda bi lekari toliko trčali, sazivali konzilijume i dovodili stručnjake za moje dete i možda bi ona i danas bila živa. Nađa je umirala, a ja sam mogla da je posetim najviše dva puta dnevno i ništa nisam mogla da uradim. Je l’ njegov život bitniji samo zato što je poznat?

Ovako priča Dragana Petrović iz Kragujevca, majka male Nađe Petrović (2), koja je preminula u aprilu ove godine nakon što je zaražena morbilama jer su je lekari u KC Kragujevac smestili u istu sobu s obolelim detetom, iako se znalo da devojčica zbog svoje autoimune bolesti ne sme da primi MMR vakcinu! Slučaj pevača Darka Lazića, koji je pre dve nedelje doživeo tešku saobraćajnu nesreću kada je sleteo sa puta i trenutno se nalazi na lečenju u KBC Zemun, u Dragani je probudio bolna sećanja.

- Kako to da Darko Lazić ima posete na intenzivnoj nezi 10 puta dnevno? Kada su Nađu smestili na intenzivnu negu na Institutu za majku i dete, prvih nekoliko dana sam je gledala samo kroz staklo i razumela sam tad to, mogla sam morbilama da zarazim drugu decu... Dozvoljavali su mi posete jednom dnevno od 12 do 13 časova, a ako ne dođete u to vreme, onda možete da pozovete telefonom i samo pitate kako je. Ako zovete van tog vremena, neće vam ništa reći! Koliko sam ih puta samo preklinjala da mi kažu da li mi je dete živo, a kod Lazića dolaze svi živi, pa i novinari. Država treba da se stidi! - potreseno kaže Petrovićeva 

Dodaje da joj je kad je njena ćerka umirala bilo joj je dozvoljeno da je poseti samo dva puta dnevno, dok je svima drugima od rodbine i prijatelja to bilo zabranjeno.

- Lazić je imao više konzilijuma za ovih 15 dana, nego Nađa za tri meseca. Dovode stručnjake sa svih strana za njegov kuk, koji je skrcao jer je narkoman koji je vozio nadrogiran, a ostali su mlađi od njega koji na taj kuk čekaju u bolovima već pet godina! U Srbiji postoji takozvani EKMO aparat koji može da reguliše rad srca i pluća, a kad sam ga tražila za Nađu rekli su da nemamo stručnjaka koji bi znao da radi na njemu i koji bi sedeo mesec danu uz Nađu prikačenu na taj aparat, dok se ne oporavi. Da sam imala novca da dovedem stručnjake iz inostranstva ili da je odvedem kod privatnika, moje dete bi danas još bilo živo! - revoltirano kaže Petrovićeva

Prethodno se očajna majka oglasila na Fejbuku započevši svoje negodovanje rečima: „Neka sam bezosećajna, neka sam odvratna, i ne, ne žalim ga ni najmanje! Đalim svoje dete koje nije dobilo negu kao on!

Dr Predrag Sazdanović

INFORMACIJE KAD PROĐE PRAZNIK

Dragana Petrović kaže da je posebno pogađa što i nakon sedam meseci od Nađine smrti niko nije odgovarao što u KC Kragujevac nisu poštovani protokoli o izlaciji zbog čega je njeno dete zaraženo morbilima koje nije smela da dobije, niti je u bolnici završena unutrašnja kontrola. Direktor KC Kragujevac Predrag Sazdanović na je rekao da ćemo informacije dobiti u utorak pre podne.

- Mi smo ozbiljna ustanova i ne mogu da pričam napamet da li je kontrola pokrenuta, moram proveriti sa pravnom službom. Danas je nedelja, ne radimo, u ponedeljak je državni praznik, pa ćete prave informacije dobiti u utorak - rekao je Sazdanović 

default

Prepucavanje na finjaka između svekrve i snaje je opšte poznata stvar i aposlutno nije retka pojava. Legenda kaže da ne postoji nijedna  porodica u kojoj se svekrva i snaja idealno slažu. 

Jedna srpska snaja pokušala je da svoju svekrvu postavi tamo gde joj je mesto i ućutka već jednom za sva vremena.

Baš kad je svekrva počela da peni kako njena snaja vaspitava njene unučiće, dočekala se na oštar jezik svoje snaje:

Šokiran Borinom izjavom, oglasio se Igor Jurić, otac ubijene Tijane Jurić (15) koja je stradala u noći između 25. i 26. jula 2014. godine

Nakon skandaloznog snimka na kojem Era Ojdanić onaniše, a koji je poslao devojčici od 17 godina, njegov prijatelj i kolega Bora Drljača oglasio se šokantnom izjavom.

Kako je rekao, danas ništa nije čudno, jer se, po njegovim rečima, u današnje vreme sve može dobiti za 50 evra, pa čak i od dece koja imaju 13 ili 14 godina!

Ovim povodom, šokiran Borinom izjavom, oglasio se Igor Jurić, otac ubijene Tijane Jurić (15) koja je stradala u noći između 25. i 26. jula 2014. godine.

Podsetimo, Bora je povodom Erinog snimka rekao sledeće:

- Nisam gledao snimak i nemam pojma šta je Era radio. U ovom ludom vremenu, sve što je najgore ispada najbolje, svaki dan gledamo porno u raznim stvarima, pozama, gledamo na televiziji kako se seksaju u rijaliti programima, tako da je Era to prihvatio i to je interesantno, štampa pravi od nečega što je totalno negativno, napravi čoveka zvezdom, Era je tako živeo, i on je shvatio da je to tako, i video je da je u ovoj zemlji sve što je gore to je bolje i onda se on tako ponaša. On voli da se pojavi u novinama, na televiziji, to je njegov život. Svako ima svoje, i svako sebi kreira šta će da radi i kako će da se ponaša - rekao je Bora.

Na pitanje kako gleda na to što je Era eksplicitni snimak slao maloletnici od 17 godina, Bora se nije mnogo potresao.

- Kakvih 17, 18 godina, pa vidiš da se seksaju od 13 godina, 14... Pa vidiš šta se dešava, to je sve izmaklo kontroli, nema nikakve veze. Sad radiš šta hoćeš, platiš 50 evra i radi šta hoćeš - rekao je pevač.

default

Osim svekrve Radojke, koja je jedva dočekala snahu u kući, lepo su je, kaže, prihvatili i meštani

Naučila sam srpski jezik kao da sam ga oduvek govorila. A i ovde sam se odlično snašla, jer su me svi lepo prihvatili. Najsrećnija sam, u stvari, što mi je suprug pun razumevanja i što je kruna našeg zajedništva i ljubavi trogodišnja Bojana.

Ovim rečima na čistom srpskom jeziku, uz široki osmeh priča nam Edmonda Kardaku Tomić (38), Albanka iz Skadra koja se pre nepunih pet godina udala za Zorana Tomića (39) iz kuršumlijskog brdsko-planinskog sela Sagonjeva.

I dok za ruke drži malenu devojčicu, Edmonda objašnjava da su iz sela udaljenog tridesetak kilometara došli do Kuršumlije kako bi završili neophodnu papirologuju, a zatičemo ih u zgradi opštine, gde su se i venčali.

– Sećam se našeg venčanja u oštinskoj sali. Tada mi je bio potreban prevodilac, jer sam znala samo nekoliko srpskih reči. A, eto, sada mogu drugima da držim časove iz srpskog jezika – priča kroz osmeh Edmonda i priznaje da se uprkos jezičkoj barijeri i po dolasku u suprugovo selo odlično snašla.

Osim svekrve Radojke, koja je jedva dočekala snahu u kući, lepo su je, kaže, prihvatili i meštani.

– To mi je pomoglo da prebrodim sve nedoumice i nepoznanice na koje sam u početku nailazila – kaže Edmonda dok njenu priču pažljivo prati suprug i potvrdno klima glavom. Iako ga nismo pitali, Zoran kaže da se nije pokajao zbog izbora supruge.

– Pošto ovde nije bilo devojaka koje bi se udale za mladića na selu, odlučio sam da sa bratom i rođakom krenem u Albaniju jer sam čuo da devojke iz Skadra žele da se udaju za naše momke – priča Zoran, koji u šali kaže da je ženidbom sa Edmondom dobio glavnu premiju na lutiriji.

– Iako ništa nismo imali ugovoreno, uspeli smo da pronađemo ženu koja razume srpski i koja nas je uputila na Edmondinu porodicu. Još toga dana smo dogovorili brak, ali smo kasnije još jednom otišli sa poklonima za njenu porodicu, a nju poveli sa nama. Odmah je pokazala koliko je vredna i da razume život na selu, iako je do tada živela u gradu.

Žive od poljoprivrede, obrađuju imanje, gaje jagode, maline, a od rada su uspeli da kupe i automobil, tako da sada lako stignu do grada. Zoran je srećan i zbog trogodišnje kćerkice, ali se nada da će Bojana uskoro dobiti brata ili sestru

– Uz našu Bojanu sada imamo troje dece u selu, a ja se nadam da će ih biti još i da će ovo naše selo, koje je pogodno za razvoj voćarstva, imati još mladih bračnih parova i dece – kaže Zoran na kraju susreta.

– Kuma Edmonda je dobra i vredna. Kuća mojih kumova je zablistala otkako je kročila u nju, a pri tom je i odlična domaćica – priča venčani kum Tomića, Tomislav Đorđević, koji naglašava da je Edmonda tradicionalno vaspitana, što se u kuršumlijskom kraju, kaže, mnogo poštuje.

Na granici Hrvatska -Slovenija državljanki Srbije Miroslavi Gajinov je bio zabranjen dalji prolaz, i to, ni manje ni više nego zbog konzumiranja cigarete u sopstvenom autu.

Situacija je krenula po zlu kada je krenuvši ka Švedskoj sa dvoje dece zalutala prema prelazu Murska Sobota kod Slovenije.

Prema priči ove gospođe, granična policija je držala na granici dva i po sata samo zato što je konzumirala cigare i posedovala srpski pasoš, kako kaže. Miroslavi je granični policajac Joze Zamuda  napisao kaznu u iznosu od 150 evra, jer je konzumirala cigarete u kolima. 

- Iskreno u šoku sam i dalje. Zamislite, moj jedini prekršaj  na graničnom prelazu je što sam konzumirala cigarete u svom automobilu dok sam čekala u koloni. Proputovala sam celu Evropu i ovakav skandal nisam doživela u svom životu. O čemu on priča? Pa, nigde ne postoji znak o zabrani pušenja u automobilu - priča u neverici Miroslava.

Za auto tvrdi ima sve uredne papire kao i važeći pasoš. Očajna žena sa dvoje dece smatra da je nepravedno zarobljena na granici i apeluje da se reaguje na diskriminaciju srpskog pasoša od strane slovenskih graničara kojim je očito stalo samo do novca.

 - Kada sam mu predala srpski pasoš odmah mi je rekao da se parkiram sa strane i pitao šta radim ovde. Pošto je video da smo vezani i deca i ja pa se, valjda, razočarao počeo je da mi piše kaznu za pušenje u automobilu. Naša prepirka je trajala dva i po sata. 

Kako kaže Miroslava kaznu nema nameru da plati, a sva moguća dokumenta su joj oduzeta zbog toga:

-Oduzeo mi je pasoš, vozačku dozvolu, vlasnički list od auta, ostala mi je sam srpska lična karta. Odmah sam pomislila kako ću do Švedske sa decom bez dokumenata.  Nemam nameru da platim kaznu za pušenje u mom autu - besna je bila Miroslava.

Ona smatra da je sramotno to što su je držali na granici praktično  ni zbog čega:

 -Stajala sam na prelazu kao najveći kriminalac sa dvoje dece od 5 i 7 godina dok mi je pisao kaznu. Napisao mi je i potvrdu da mi je oduzeo dokumente. Treba da ga bude sramota uniforme koju je obukao najlepše bi im bilo na psihijatriji i njemu i onom ko mu je dao uniformu -kaže Miroslava koja nije bila upćena u slovenske zakone.

Miroslava je krenula ka Švedakoj u nadi da je niko neće kontrolisati jer dokumete nema, a treba prevaliti tolki put sa dvoje istraumirane dece:

 -Čak nam je i pretio da ćemo ostati deset sati na granici dok ne platim kaznu. Ma, užas jedan. Skandal veliki. Deca su toliko plakala, jedva sam ih smirila.  Pasoš mi važi još tri godine, a sada moram da vadim nova dokumenta. Čekam brod u Nemačkoj, molim boga da me zaobiđu da me ne maltretiraju  i oni, kako im sve objasniti. Ne mogu da verujem da se ovako  ponašaju oni koji su deo Evrope i evropskih zakona. Policajac je očito zamislio da meni uzme novac i identitet. Za mene je ovo je diskrminacija i sramota za njih velika- zaključuje Miroslava.

Iz Uprave granične policije Srbije za Espreso kažu da ovakve stvari nisu u nadležnosti granične policije kada su naši zakoni u pitanju:

 - Svaka država ima svoja pravila i zakone. Što se tiče konzumiranja  cigareta granična policija Srbije nema propisana nikakva postupanja za takve radnje. Vi u vašem automobilu možete da konzumirate cigarete ako ste na graničnom prelazu. U samom zakonu o graničnoj policiji takva odreba ne stoji. Moguće je da Slovenija ima svoj zakon kada je takva stvar u pitanju, a možda je i nešto drugo po sredi- navode iz Uprave granične policije.

Miroslava i dalje tvrdi da nije u pitanju konzumiranje cigareta, već da je u pitanju diskriminacija srpskog pasoša i Srba, te da ovakvom bahaćenju treba stati na put već jednom.

Jovana Radovanović Lukić je žena i majka dvoje dece koja je samo jedna u nizu žena koja je dobila otkaz jer je zatrudnela. Ova hrabra majka nije želela iz straha da ćuti već je javno rešila da podeli muke kroz koje je prošla jer je želela drugo dete.

Ona je progovorila o svom iskustvu i svemu što je prošla od rađanja deteta, otkaza, šikaniranja države... Naime, ona je bila zaposlena u jednom Institutu za rehabilitaciju, a kako kaže, nakon što je odlučila da rodi drugo dete, dobila je otkaz i to posle 5 godina rada.

Otkaz je dobila nakon isteka drugog porodiljskog bolovanja. Dok je održavala trudnoću, kako kaže, njeno mesto je ciljano čekalo drugu osobu. U povratku sa bolovanja njena zamena je potpisala za primanje u stalni radni odnos, a ona prekid ugovora. Nakon pet godina rada na određeno vreme, nije bilo mesta za jednu majku, čiji muž nije u radnom odnosu, ali je imalo za dete radnika koji je u tom momentu radio šest meseci ili godinu dana, kako nam je napomenula.

- Zvanično objašnjenje mi nisu dali. Jednostavno mi nisu produžili ugovor. Firmi sam se zamerila što sam rodila dva deteta jedno za drugim. Kada sam drugi put ostala trudna, direktorka je trazila rupe u zakonu da me otpusti, ali pošto zakon štiti majke dok su na bolovanju, čekala je da mi istekne. Smetalo joj je sto “koristim državu" da mi plaća trudničko i porodiljsko. Znate, moja direktorka, S.K je jedna ohola žena, poznata po tome da ne voli porodilje. Njen otac, čuveni T. M. nekada bio direktor ove firme i on je svojevremeno otpuštao svaku ženu koja bi ostala trudna, bez imalo griže savesti. Samo što sada u odnosu na taj period zakon stiti majke dok su na bolovanju. Bojkotovala me je na sve moguce načine.Više puta sam zakazivala razgovor kod nje, ali me nikada nije primila. Jednom sam je zaustavila na hodniku nakon nekog sastanka, sa detetom u rukama, da je zamolim da mi produzi jer mi muž nije u radnom odnosu, ali ona nije želela da priča sa mnom već mi je rukom odmahnula da letim nakon isteka, okrenula se i otišla, ostavivši me u pola rečenice i u šoku, ispričala je Jovana za Espreso.

Kaže kako je više puta konkurisala za prijem u stalni radni odnos, kao i da je htela da prekine bolovanje dva meseca nakon porođaja samo da bi ostala u firmi, ali nije primljena.

- Uvek su se primala deca zaposlenih i njene druge veze, koje su radile mnogo kraće u firmi od mene. Ja sam bila jedini radnik sa najduzim radnim stažem na određeno i dobila sam otkaz. Ako ovo nije diskriminacija jedne majke, ne znam šta je jer kako drugačije objašnjavate činjenicu da su postojale potrebe za radnicima, a ja nisam primljena. Pritom, napominjem, da sam svoj posao uvek vrlo savesno obavljala i nikada nisam imala primedbe na njega. Pola firme čine direktorkini bliži i dalji rođaci, čitave njihove porodice, prijatelji i druge veze i vezice sa svih strana, dodala je Jovana.

Jovana planira da tuži firmu, a krivičnu prijavu je već poslala direktorki i predsednici komisije pošto je kako kaže, poslednji konkurs bio namešten. Tvrdi da se svaki konkurs otvarao za ciljana lica, pa je ovog puta odlučila da ode sa advokatom na uvid u konkursnu dokumentaciju gde je uočila niz nepravilnosti. Naime, videla je kako nema opisa toka konkursa, većanja, vremena i mesta održavanja, kao i rang liste, potpisa svih članova komisije do toga da izabrani kandidat za primanje u stalni radni odnos nije imao punu dokumentaciju tj. priložen položen stručni ispit iako je u oglasu jasno naznačeno da će nepotpune prijave biti odbačene kao nevažeće.

- Imam sve dokumentovano. Moj prigovor je odbačen, a u obrazloženju se nigde ne spominje činjenica da kandidat nije imao punu dokumentaciju. Jasno je da su nešto izmuljali. Ipak je dete radnika,oprošteno mu je, navela je Jovana.

Ona je veoma teško podnela činjenicu da je ostala bez posla, ali kaže kako neće odustati. Boriće se do kraja za svoje pravo koje joj pripada, a koje joj je uskraćeno. To je pravo na rad.

Na pitanje da li je očekivala da tako nešto može njoj da se desi, Jovana odgovara iskreno.

- Nisam jer čovek uvek polazi od sebe. Ako nije obavezno po zakonu zadržati porodilju da li je moralno otpustiti je kada joj je posao najpotrebniji, a postoje potrebe za radnicima?

Kaže, kako su nove životne okolnosti itekako uticale na njen stil života i kako zbog toga itekako trpi.

- Decu rađate prvenstveno sebi, to je neosporno, ali deca se moraju od nečega izdržavati, školovati i sve što ide uz odrastanje što je bez posla za pristojan život nemoguće. Novčane nadoknade nažalost ne rešavaju pitanje egzistencije. Dok država propagira natalitet na sva usta, pojedinci se prema majkama ponašaju kao da su gubave. Dajte majkama pravo na rad, to će biti pravi podsticaj za rađanje, navela je Jovana.

Ona je rešila i da se javno izvini državi što se upustila u tu bitku da postane roditelj.

Ovim putem želim javno da se izvinim državi sto sam "rano“ rešila da postanem roditelj, a mogla sam da čekam još, da se stanje u državi sredi. Što sam bila naivna i glupa, verovala da rad na natalitetu, koji država propagira, znači da će te majke i sutra kada rode biti zaštićene i zadržati posao koji su imale, a ne biti na ivici egzistencije, rekla je Jovana.

Ona je dodala kako se izvinjava i što je bila toliko "bezobrazna" pa da odmah rodi i drugo dete, kao i što je "koristila" državu da joj plaća trudnićko i porodiljsko, ali i zato što "misli" da je nešto posebno.

Naime, ona se na ovaj način zamerila firmi u kojoj je radila pet godina jer kako kaže, nije pitala kada je po njihovom mišljenju pravi trenutak da postane majka. Zaključuje ironično, da je onda sasvim opravdano što je "popila" otkaz.

Izvinjavam se mojoj direktorki Instituta za rehabilitaciju što sam više puta bila dosadna i zakazivala prijem kod nje, a ona me nije primala. Što sam očajna na hodniku trčkala za njom da je zaustavim sa detetom u rukama i zamolim da mi produži jer mi muž nije u radnom odnosu, a nju smaralo da prica pa mi je rukom odmahnula da letim nakon isteka, što sam konkurisala više puta i što moj CV nije bio otvaran-znam bila sam dosadna, navela je ova hrabra žena.

Navela je i zbog čega se još izvinjava i zbog čega joj je sve žao.

- Žao mi je što sam videla da primljeni kandidat nema svu dokumentaciju tj položen strućni ispit iako je u oglasu naznačeno da će nepotpune prijave biti odbačene – ipak je on dete radnika, oprošteno mu je.

- Što sam nekoliko puta smarala predsednika opstine Mladenovac, a on mi govorio da budem strpljiva, jer je na snazi zakon o zabrani zapošljavanja, a novi radnici konstantno pristizali i potpisivali rešenja za stalno.

- Što sam tražila pomoć stranke koju sam pomagala i čiji sam član i očekivala kontrauslugu.

Takođe je "dala oprost" mnogim ljudima u svojoj blizini i na poslu.

- Opraštam državi, jer ona ima viši cilj – da nas nema.

- Opraštam direktorki jer je ona samo mislila na državni budzet – ja sam ga zloupotrebljavala.

- Opraštam i stranci jer sam očekivala mnogo – da prehranim decu.

I najzad, znam da sam krivac ja jer sam grešna poželela da postanem majka u 30-oj, a najviše moj muž jer me nista nije pitao!

Za kraj ona je imala jasnu poruku za državu, ali i za sve žene koje su trudne i ona koje planiraju trudnoću.

E pa, državo draga, ako želiš da ti majke rađaju decu, stani na put ovakvim neljudima i obezbedi im posao, to će biti pravi podsticaj za rađanje! Predviđene novčane nadoknade su dobra stvar, ali nažalost ne rešavaju pitanje egzistencije. Kada rodimo čija smo posle briga? Ničija izgleda. Zakon je takav! Deca se posle moraju od nečega izdržavati, pkolovati i sve sto prati odrastanje. Misli i na nas i učini da srećni dani dolaska nase dece na svet zaista to i budu!

S ’poštovanjem, zahvalna majka!

Mihailo i Milica su dva malena heroja! Njihov svaki dan je nova borba, borba koja traje već pet godina.

Ivana Lukić rodila je blizance u 32. nedelji, carskim rezom. Porođaj je bio komplikovan, Ivani je krenula sepsa, a tada su počele i prve nedaće. Mihailo i Milica, nažalost, izvlače deblji kraj. Dečak je rođen sa 1.370 grama, a devojčica sa 1.500. Mihailu su lekari davali 1 odsto šanse da preživi, a Milici trideset.

Ipak, oni su već prvog dana pokazali da predaje nema i da od najvažnije borbe neće odustati. Moždano krvarenje četvrtog stepena, hidrocefalus, infekcije... samo su neke od dijagnoza u tom trenutku. Maleni Mihailo išao je od bolnice do bolnice, sa nepunih godinu dana. Stanje se konstantno pogoršavalo, dečak je izgubio prstić na desnoj nozi, pola drugog, dve jagodice na dva prstića leve ruke, a onda su usledili još veći prblemi. 

Posle nekoliko operacija glave i mozga, krvarenja na mozgu, hidrocefalusa, epilepsije, problema s plućima, očima, operacije tromba na srcu, posle svakodnevne borbe za život, Mihailo je došao svojoj kući.

Iako ni lekari nisu verovali u njega,ovaj mališa je hrabro izgurao sve! Posle jedanaest dugih meseci, Mihailo je prebačen na Tiršovu, da bi nakon mesec dana bio pušten kući. Tada kreću novi problemi. Terapija nije delovala, pojavili su se konstantni napadi, više od 50 dnevno, ali Ivana i njen suprug nisu odustali.

Iako je postigao veliki napredak, Mihailo još uvek ne može u potpunosti  samostalno da drži glavicu, da sedi, da hoda, govori, zaostaje u psihomotornom razvoju i u potpunosti je zavistan od tuđe pomoći.

Malenoj Milici takođe je konstatovano mnoštvo dijagnoza. Usled veoma teškog porođaja i borbe za život od prvog dana, pretrpela je mnogo muka što je prouzrokovalo niz komplikacija koje su ostavile posledice i krvarenje na mozgu. Njen najveći problem je što još uvek ne hoda samostalno, ne sedi stabilno, kasni u razvoju i to joj u mnogome otežava da se uključi u normalan socijalni život.

Ivana Lukić, Micina i Mihailova majka, u razgovoru za Espreso.rs rekla je da je svaki dan nova borba, ali da odustajanja nema. 

- Lekari su rekli da Mihailo neće preživeti. Ipak, on se izborio. Godinu dana je bio u bolnici, ali ja sam još tad presekla. Rekli smo sebi, radićemo šta god, samo da je on živ. Dalje se borimo zajedno. On već četiri godine, ne spava noću, preko dana ima vežbice, oboje su stalno na rukama, jer nisu stabilni da sami stoje - objašnjava Ivana i dodaje: 

- Borimo se da budemo pozitivni, da se ne vraćamo u prošlost, već da gledamo napred i učinimo sve da Milici i Mihailu bude bolje. Milica je u junu operisana u Rusiji. Ona je napredovala što se tiče motorike, spustila je stopala skroz, počela je i da se podiže uz razboj, pošto joj je tata napravio razboj, a kod Mihaila radimo na ispravljanju grudnog koša. Ne smemo da ih ostavimo ni na sekund same. Svaka pomoć nam znači i hvala svim dobrim ljudima koji nam pomažu - završava naša sagovrnica. 

Ivana objašnjava da je ovo veliki napredak, ali da borba traje neprestano. 

Kako bi Milici i Mihailu bilo bolje potrebni su im fizikalni i neurostimulativni tretmani, tretmani matičnim ćelijama u Beču, rehabilitacije u banjama, masaže, radna terapija, nabavka ortopedskih pomagala, logoped, defektolog, redovni MR i skeneri, nabavka vitamina i suplemenata za jačanje imuniteta, neurološki tretmani, neurohirurške operacije, pregledi i potrebne operacije očiju. 

Svi ovi tretmani iziskuju jako puno novca, a roditelji ova dva anđela nisu u mogućnisti da sami obezbede finasijska sredstva. Ovim putem, naš portal poziva sve dobre i humane ljude da pomognu, kako bi mališani imali koliko toliko normalno detinjstvo i bolje sutra! 

Milici i Mihailu možete pomoći putem SMS-a, tako što ćete upisati broj 142 i poslati na 3030. Takođe, malim borcima možete da pomognete i uplatom na dinarski ili devizni račun, kao i platnom karticom na linku e-doniraj koji možete naći na sajtu budihuman.rs.

Ovo dvoje mališana bi trebali da budu pokretačka snaga svima. Mihailo i Milica su pokazali da su čuda ipak moguća, ako zaista želiš i veruješ! Pomozimo im da imaju detinjstvo kakvo zaslužuju! 

Snimak koji je nastao u jednom noćnom klubu prikazuje oskudno odevenu devojku razmazane šminke  koja se trese od prekomerene količine alkoha i droge dok trešti muzika u pozadini.

Muškarac koji je snimao devojku se sve vreme smejao, a  u jednom trenutku je pomazio po kosi dok su ostali davali podršku u pozadini dovikivali i smejali se.

Nadamo se da njeni roditelji nisu videli ovaj snimak!

Da li bi neki muškarac voleo da ovo bude devojka njegovih snova?

KATASTROFA!

Strana 1 od 45

Novosti dana Politika Ekspres 

Ekspres Politika predstavlja online magazin sa osvrtom na dnevno političku situaciju u Srbiji i svetu. Ovaj online news portal nije ni u kakvoj vezi sa kompanijom Politika AD koja se bavi izdavanjem magazina: Bazar, Politikin Zabavnik, Ilustrovana Politika, Viva, Svet kompjutera, Mali Politikin Zabavnik, Enigmatika i Razbibriga, kao i dnevnih novina Politika i Sportski žurnal, a koje izlaze pod firmom Politika novine i magazin. Politika Ekspres Online predstavlja poslednji pravi tabloid u Srbiji koji se nalazi među TOP 50 najčitanijih sajtova u Srbiji

Go to top