Žena

Žena (770)

Ding-ding!

Ding-ding!

Ding-ding!

Ding-ding!

Ljubomir je sanjao da mu neko zvoni na vrata, i kad je u snu krenuo da otvori, probudio se.

„Кo je?“ upita ga Dragana zatvorenih očiju.

„Кkk… kako ko je? Ja sam sanjao da neko zvoni, kako si ti čula moj san?“

„Ma, to ti vajber zvrcka već ko zna koliko, ne mogu da zaspim! Gde ti je telefon?“

„Кakav vajber? Šta pričaš?“

Ding-ding!

Ding-ding!

Ding-ding!

„Iju!“ Ljubomir odskoči iz kreveta i ode do ormarića na kojem je stajao njegov mobilni. Povremeno se palila ljubičasta lampica. Na telefonu je pročitao da je tačno ponoć.

„Gospode Bože!“

Ding-ding!

Ding-ding!

Ding-ding!

„Ućuti više!“ drao se Ljubomir, nespretno crtajući prstom po ekranu da bi ga otključao.

Ding-ding!

Ding-ding!

Jaka svetlost otključanog telefona obasja sobu. Ljubomir je ćutke gledao u svoj aparat otvorenih usta.

„Кo smara u ova doba?“ upita Dragana.

„Majko rođena! Vajber grupa roditelja iz Miloševog razreda. Pa, ovi ljudi stvarno nisu čitavi! Sto dvadeset nepročitanih poruka!“

„Jesam ti rekla da se odjaviš? Bar utišaj ton, isključi notifikacije!“ Dragana se okrete na stranu i pokri noge jorganom.

„Pa, sve mislim reći će nekad na grupi nešto važno, ali… Oni nisu normalni! Pa, da li je moguće??“

Ljubomir je vukao prstom po ekranu i čitao beskrajnu prepisku roditelja. Seo je na ivicu kreveta i u čudu gledao u telefon „Dakle, komunikacija je počela u 23:42! Minina mama je pitala da li je neko uspeo da uradi šesti zadatak iz matematike, i onda su počeli da se prepisuju, slušaj ovo… Sergejev tata kaže, ’Ja sam građevinski inženjer, i evo, celo veče rešavam! Zadatak je loše postavljen!’, onda se javi Anjina mama, kaže, ’Ja sam rešila’, onda pošalje sliku rešenja, ej, fotografija sveske sa urađenim zadatkom. Onda opet Sergejev tata kaže, ’Nije ti tačan treći red, i zato je celo rešenje pogrešno. U rezultatima je 2b+x2, a kod tebe je 3b+x3’, i tako sad upada Bogdanov tata, pa Reljin tata, pa se skoro posvađaju oko zadatka…“

Ljubomir je ubrzano prevlačio prstom preko niza poruka da bi preskočio nebitne. „Dobro… Na kraju su rešili zadatak, evo Elenin tata je poslao rešenje, svi su mu se zahvalili…. jedan, dv, tri… osam… devet… dvanaestoro je napisalo ’Hvala!’… Onda je Sanjina mama pitala kako treba da izgleda projekat iz biologije, i slikala je hamer na koji je zalepila slike deobe ćelija, i pita da li je dobro. Onda su svi krenuli da slikaju svoje projekte, i…“

„Dobro… dosta mi je… hoću da spavam, ustajem za šest sati!“ reče Dragana.

Ding-ding!

Ding-ding!

„Daj, više, isključi ton! Vidiš da će tako do ujutro!“

„Dakle, sad svi šalju svoje projekte, i Brankov tata je pitao ’Što se Milošev tata ne javlja? On je lekar, mogao bi da pomogne svima oko projekta’, na to je Pavlova mama rekla ’On se nikad ne javlja, ne znam zašto je uopšte u grupi!’, onda je Marijina mama rekla da je proverila, i da nisam video poruke. E, gospode blagi Bože! Onda su nastavili da se dokucavaju o projektu iz biologije“

„Lepo, sad kad bude proverila, stajaće da si video! Bolje da isključiš ton i dođeš da spavaš!“ ljutila se Dragana.

„Pa, neka piše! Neću da učestvujem u ovome!“

Ding-ding!

“Кaže Marijina mama ’Verovatno je na dežurstvu!’

Ljubomir je rešio da pošalje stiker sa podignutim palcem, kao znak potvrde da je u bolnici. Znao je da ima taj stiker, samo je trebalo da ga nađe.

„Hoćeš li leći više? Ako ti nećeš da spavaš pusti bar mene!“ Dragana je bila očajna.

„Evo, samo da odgovorim, i stavim u podešavanjima da mi više ne stižu obaveštenja!“

Gde je onaj palac? razmišljao je Ljubomir. U grupama stikera tražio je pravi, listao je po grupama mačća, kerova, i konačno je naišao na grupu koja mu je bila potrebna, i greškom, umesto palca, pritisnuo stiker sa podignutim srednjim prstom. Animirani stiker se pojavio na grupi roditelja – srednji prst je iskakao kao na federu. Ljubomir je ispustio telefon u šoku.

„Ijao! Ijao! Ijaoooo!“

„Šta je sad??“ Dragana je besno sela u krevetu i otkrila se. „Sad si me rasanio, neću moći da zaspim dva sata!“

„Poslao sam im srednji prst!“

„Molim??“

Ljubomir je podigao telefon sa poda i dao ga Dragani. „Pogledaj! Šta da radim sad?“

„Ijao… Čekaj da probam da obrišem!“ Dragana je pritiskala stiker koji je njen muž poslao na grupu, ali opcija brisanja za celu grupu nije postojala. Umesto da ga obriše, ona ga je poslala ponovo. I još jednom. I još jednom!

„Ljubomire… ja sam im poslala još tri! Skloni ovaj glupi telefon od mene!“

„Tri??? Pa, jesi li normalna? Pa, šta ćemo da radimo?“

Ding-ding!

Ding-ding!

Ding-ding!

„Ja ne smem da pogledam!“ reče Ljubomir.

„Samo isključi ton! Molim te! Ja neću više da ga pipnem!“ Dragani je srce tuklo, osetila je jezu po celom telu.

Nekoliko minuta su ćutali i čekali da se desi neko čudo. Ni Dragana ni Ljubomir nisu imali hrabrosti da pogledaju telefon.

Posle nekoliko minuta, shvatili su da poruka više nema.

Ljubomir je bojažljivo pogledao ekran. „Isključili su me iz grupe! Acina mama je administrator, i rekla je da će me isključiti.“

Dragana ga je zagrlila. „Bravo! Samo, ipak isključi ton na vajberu! Sad će te cimati na privatne poruke ovi koji ne smeju da se suprotstave na grupi.“

„Hoću… Šta ću kad sretnem ove ljude?? Šta da im kažem??“ sekirao se Ljubomir.

„Misliću o tome sutra. Laku noć!“

„Laku noć“

Neke stvari koje je zaista jezivo proživeti i iskusiti ih, ali to na neki način činimo jer ljudi kojima su se desile takve stvari nam daju pun uvid u događaj preko društvenih mreža.

Ipak, neko će sigurno uživati u tome, zar ne? Možemo i da naučimo nešto novo od naših virtuelnih prijatelja sa interneta.

Zato, hajde da izdvojimo nekoliko minuta da se zahvalimo ljudima koji su podelili sa nama ovih 11 užasnih fotografija.

1. Zbog ovog ogromnog crva ćete se naježiti, ali ipak ako vidite jednog ovakvog, nemojte da ga povredite.

Ovo je redak zemljani oregonski crv. On može da živi samo u određenim vrstama zemlje. Sa agrikulturom i industrijom u razvoju ovim crvima je život ugrožen, obično oni nemaju gde da odu.

2. Budite pažljivi kada kasno noću koristite mikrotalasnu jer može da vas iznenadi poseta vašeg novog malog prijatelja.

Izgleda da nije tako retka pojava da insekti ulaze u mikrotalasnu, a vi to nećete ni znati sve dok se ovako ne pojave ili pećnica ne prestane da radi. Problem je što ovakve mikrotalasne ne mogu da se poprave iz zdravstvenih razloga, pa možete samo posle da je bacite.

3. Ova jama odvratnog mulja često se naziva "zvezdani žele".

Ali šta je to zaista? Iskreno, ne znamo! Jedno jhe sigurno, obično nestane pre nego što neko može da izuči to. Ali ono što mi možemo da kažemo, može da ima bakterijsko poreklo, ne izgleda kao da dolazi od biljaka ili životinja, a sposobno je da raste. To je to za sada. 

Poznato je i da jako smrdi. Tako da je dobro što možemo samo da ovo vidimo na slici.

4. Ako imate strah od letenja, onda se plašimo da ovo neće pomoći.

Ovo se dogodi kada poklopac za gorivo nije pravilno osiguran. Ako je malo odškinuto, gorivo će početi da curi. Srećom, to je nešto što piloti obično primete pre lete i provere, a moguće je i bezbedno sleteti kada se to dogodi, samo stvarno ne bi trebalo da se dogodi.

5. Možda se čudite zašto se ovaj čovek fotografiše sa lešom.

Zapravo, leš je čovekov preminuli rođak, a čovek ga nosi naokolo dok ne bude pristojno sahranjen. Prema tradiciji Torojan naroda, čovekov socijalni status obeležava se sahranom. Kako bi nečiji život bio pravilno proslavljen, njihova sahrana mora da bude jako kompleksna i skupa.

I tako, porodica mora mnogo da radi kako bi imala para za ovu svrhu. Ako osoba umre pre nego što porodica zaradi dovoljno novca, oni moraju da sačuvaju leš i da ga nose naokolo kao da je još uvek živ. Sve dok ne skupe novac za sahranu, smatra se da je preminuli samo bolestan.

6. Dok je vlasnik automobila spavao, izgleda kao da ga je neko ili nešto koristilo kao gumu za žvakanje.

Suočen sa ovakvim zverskim oštećenjem, vlasnik auto bio je razumljivo uznemiren i pitao se šta je to napalo njegov auto. Pretpostavio je da je u pitanju možda pas, ali je veća verovatnoća da je u pitanju bio ceo čopor. Navodno su hteli da uhvate mačku, pa ih je ona iziritirala, a oni su se okupili i napali. S obzirom da je na autu pronađeno i dosta krvi, moguće je da su psi odustali nakon velikih povreda vilice i usta.

7. Da, to je kobra.

Tačnije, ovo je indijska kobra poznata kao Naja naja. One napadaju samo u toku sezone parenja, ali ovaj čovek ipak mnogo rizikuje jer je njihov ujed fatalan za čoveka.

8. Ovo je možda užasan prizor, ali verovatno ima poprilično zemaljsko poreklo.

Iako je bilo slučajeva "manijaka" koji su ostavljali glave životinja na pragu ljudi, glave su uglavnom dolazile od većih životinja. Ovo je verovatno ručni rad jedne mačke, jer većina njih cilja upravo na glavu i telo svog plena.

9. Ovo je rendgen žene kojoj su vezivane noge od detinjstva.

Ova neverovatno bolna praksa bila je znak društvenog statusa i bilo je poželjno za žene u 13. veku u Kini, ali moguće je pronaći i žene koje su rođene u 20. veku a koje imaju ovakva stopala, poznata kao "zlatni lotus".

Srećom, ova praksa smatra se odvartanom u modernoj Kini i ne postoje više fabrike za proizvodnju zavoja za lotus stopala jer je poslednja zatvorena 1999. godine. Ipak, iznenađujuće je naučiti da ukoliko vezujete stopala, čak i na malom obimu dovoljno dugo dovićete takav efekat na rendgenu.

10. Teško je učiniti da ogroman insekt izgleda slatko, ali ovo je najbliže tome.

Ovo je velika veta. One obično žive na Novom Zelandu, ali ovo je najveća veta na svetu. Ima 71 gram, veća je od vrabca, a 3 puta je veća od prosečnog miša.

11. Ovaj pas je razvio čudnu izraslinu preko noći.

Vlasnik je delovao jako zabrinuto da je u pitanju tumor, ali brzina kojom se izraslina razvila ukazivala je na absces na zubu, kao rezultat lošeg zagrižaja vilice. Ovo je nešto što zaslužuje hitan odlazak kod veterinara ako vidite tako nešto na vašem psu, ali svakako je bolje od tumora.

default

Bosanski novinar i publicista Ahmed Bosnić, koji je obišao celi svet, upoznao razne kulture i živeo sa različitijim narodima, istraživao je znakove koji se pokazuju kada se bliži poslednji čas i to je objavio u "Knjizi tajni" 

Evo šta piše u njoj:  

"Najbližim srodnicima umrlog je savjetovano da sljedećih dana u miru tuguju, da se ne pojavljuju na javnim mjestima i na svečanostima, da ne nose nakit i da se ne šminkaju, jer bi se u protivnom moglo dogoditi da i oni odu s ovog svijeta. Ovaj zanimljivi serijal rađen je na osnovu “Knjige tajni” Ahmeda Bosnića. 

Za neke narode svijeta smrt je definitivni kraj nečega što je egzistiralo, živilo i postojalo, a za neke neuočljivi oblik života. Smrt u zemaljskom životu predhodi duhovnom preporođaju. Ona je prelazak iz jednog u drugi oblik postojanja i ponovnog sjedinjenja tijela sa zemljom i duše sa duhom.

O smrti postoje mnoga sujevjerja u svijetu, a ona su uglavnom vezana za njene predznake, aktuelni trenutak umiranja, za tijela umrlih osoba, posmrtne kovčege, pripreme tijela za ukop, sprovode, procesije, grobove, spuštanja tijela u grobnicu i sl. Ribari na moru izbjegavaju pominjati zeca, svinju, lososa, pastrmku ili psa, jer im to, navodno, može donijeti smrt, a mnogi i danas vjeruju zločinci nakon smrti pocrne kao gavranovi.

Psiholozi i psihoanalitičari smatraju da bi se san u kome se pojavljuje lijes, kovčeg ili tabut mogao odnositi i na neki aspekt ličnosti onoga koji sanja san, naročito ako mrtvo tijelo spremno za ukop pripada nekoj osobi s kojom bi se sanjač mogao poistovijetiti. Ako je u snu pokušao pobjeći iz lijesa, možda mu je potrebna veća sloboda ili manje klaustrofobičan način života?!...

PREDZNACI SMRTI

Od najstarijih vremena vjeruje se da smrt nikada ne dolazi slučajno i nenajavljeno. Registriran je cijeli niz loših predznaka i zanimljivih vjerovanja. Evo nekih od njih:

• Kad u kući sa zida slika padne sama od sebe;

• Kad pas bez vidnog razloga zavija pred vratima kuće gospodara;

• Kad na nebu vidite zvijezdu kako pada;

• Kad riba, prilikom vađenja iz vode, ispušta čudan krik;

• Kad bolesna osoba u bunilu izgovara ime osobe koja je već mrtva;

• Kad bez vidnog razloga u ušima odzvanjaju crkvena zvona;

• Kad ptica udari o prozorsko staklo;

• Kad ptica uleti u kuću kroz prozor ili kroz dimnjak;

• Kad gavran kruži iznad kuće.

U trenucima kada neka osoba umire, smatralo se veoma važnim učiniti sve da se bez poteškoća iz njenog tijela oslobodi duh. Zbog toga se smatralo nužnim oktljučati sva vrata, prozore i otvoriti sve moguće izlaze iz kuće; okrenuti lice ogledala prema zidu ili ih prekriti, upaliti svijeće, razvezati sve čvorove u kući, zazvoniti crkvenim zvonima i zaustaviti sve satove.

NAGOVJEŠTAJI

Kad crkveni sat zazvoni tokom propovijedi vjerovalo se da je u selu neko umro. Isto je značenje i ako sat zazvoni za vrijeme nečijeg vjenčanja. Uobičajeno je vjerovanje da sat simbolizira prolaznost života. No, kada je u pitanju kućni, zidni sat, od najstarijih vremena stvorena su određena vjerovanja koja su i danas jednako aktuelna:

• Kad sat zvoni u vrijeme na koje nije bio navijen;

• Kad se noću čuje otkucavanje sata na zidu;

• Kad sat bez razloga stane;

• Kad promijeni brzinu kucanja;

• Kad sat zvoni u pogrešno vrijeme;

• Kad dva sata zvone u isto vrijeme;

• Kad sat padne i razbije se;

• Kad sat zvoni 13 puta;

• Kad sat tri puta otkuca u sobi u kojoj leži teški bolesnik;

Nakon smrti, umrlog je valjalo prekriti crvenim šalom kako bi se spriječilo da u njega uđe zli duh koji bi mogao uticati da se umrla osoba povampiri. Ulazak zloduha u mrtvo tijelo moglo se spriječiti i ako bi se na oči mrtvaca stavili novčići. Tko nije želio da sanja umrlog, trebalo je rukom dotaknuti njegovo čelo. Oči umrle osobe trebalo je zatvoriti da se njen pogled ne bi zaustavio na osobi koja će uskoro umrijeti. Najbližim srodnicima umrlog je savjetovano da sljedećih dana u miru tuguju, da se ne pojavljuju na javnim mjestima i na svečanostima, da ne nose nakit i da se ne šminkaju, jer bi se u protivnom moglo dogoditi da i oni odu s ovog svijeta.

DA SE DUH NE BI VRATIO

Govorilo se da nije dobro držati za ruke osobu koja umire, jer to donosi nesreću. I iznijeti umrlu osobu kroz stražnja vrata, smatralo se nesretnim činom. Onaj tko bi dotaknuo tijelo umrle osobe, mogao se nadati sreći, a onaj tko bi dotakao glavu umrlog, mogao se izliječiti od mnogih bolesti, a posebno od bolesti vrata i grla, te od bradavica.

Tijelo mrtvaca se moralo nositi sa stopalima okrenutim naprijed, jer bi se u protivnom moglo dogoditi da se duh umrlog vratiti kući. Za vrijeme nošenja trebalo je voditi računa da se s tijelom ne napravi krug, jer se vjerovalo da tijelo neće prihvatiti zemlja ukoliko se s njim napravi krug. Ako bi se tijelo nosilo preko polja, vjerovalo se da će polje postati jalovo, a ako bi preko vikenda ostalo nepokopano, mogla se očekivati još jedna smrt. Smrt i nesreća se očekivala i ako bi netom sahranjena osoba bila ekshumirana.

I izgled umrle osobe u trenutku smrti tumačio se na razne načine: ako bi ostao topao ili mlitav, vjerovalo se da će u istoj kući još neko preminuti; ako bi mu tekle suze, smatralo se nesretnim znamenjem. Smrt na brodu je slutila tragičnu plovidbu, a ako bi na mrtvo tijelo pala kiša, to bi donijelo sreću. Koga smrt zatekne zdravog, slutilo je da će život produžiti na onom svijetu, a tko umre na veliki vjerski praznik, njegova će duša zasigurno biti spasena.

Sanjati blatnjave vode, predznak smrti; ko sanja da neće umrijeti - približava mu se smrtni čas; ko sanja da je umro i da leži nag na zemlji – osiromašit će; ko sanja da je umro i da je ukopan - otputovat će negdje i zaraditi veliki kapital, te vratiti se kući kao bogata osoba.

SELJENJE DUŠ

Seljenje duše nakon smrti iz jednog u drugo tijelo, simbol je postojanosti želje bez obzira na njezin oblik. U ezoteričnom smislu, preseljenje duša predstavlja prelazak u drugačije stanje postojanja. Budistička učenja u Japanu razlikuju šest velikih puteva: put ponovnog rođenja u Paklu, put duha što ga progone glad i žeđ, put životinje, put Titana, put ljudskog bića i put Boga.

Jedna irska legenda kaže da je duša Tuana McCairilla, prije nego što je ušla u njegovo tijelo, u jedinstvenom nizu mijenjala svoje stanje. Bila je jelen, soko, vepar i losos ravno po tri stotine godina. Dok je bila u lososu, lososa je ulovio neki sluga, a zatim ga pojela kraljica i tada se javlja u obličju Tuana i boravi na zemlji od biblijskog Potopa do pojave svetog Patrika. U poemi ''Kat Godeu'', velški bard Teliesin (IV stoljeće) tvrdi da je njegova duša živila u sljedećim stanjima: bila je mač, suza, zvijezda, riječ, knjiga i svjetlo.

SAHRANA

Ako se sahrana obavlja po lijepom vremenu, vjerovalo se da će duša umrlog završiti u raju; ako je kiša ili snijeg, smatralo se da će nekoj osobi koja ispraća umrlog uskoro umrijeti neko blizak. Viditi sahranu - mogući veliki i neočekivani troškovi, ispunit će vam se jedna želja. Plakati na sahrani - umrijet će neko od vaših znanaca. Sanjati sahranu – ispunjenje želje, zadovoljstvo, veselje; viditi svoju sahranu u snu – teška sudska kazna, bolest i nemaština. Sanjati raskošnu sahranu – dobitak; sirotinjska sahrana - teška bijeda; vlastita sahrana - dobro zdravlje i dug život; sahrana od bliske osobe - teškoće, gubitci i bolest; sahrana nepoznate osobe - radost i veselje.

default

Ponekada postoje situacije u životu za koje izgleda kao da ne postoji izlaz i kraj, kao da smo u ćorsokaku.

Međutim, ova mudra baka pokazala je svojoj očajnoj unuci sa 3 kuhinjska sastojka kako svako od nas može da se izbori sa nevoljama i preprekama u životu. Zvuči čudno? Samo sačekajte kraj priče!

Mlada devojka posetila je svoju baku. Ona je pod stresom i nezadovoljna je svojim životom - ništa joj ne ide po planu. Svaki put kada pomisli da je rešila neki problem, novi se pojavi. Devojka je to ispričala baki i rekla joj da ne zna kako više da se izbori sa tim.

Bez ijedne reči, starica je otišla u kuhinju. Napunila je 3 lonca sa vodom i stavila na šporet. Kada je voda počela da ključa, u prvi lonac stavila je nekoliko šargarepa, nekoliko jaja u drugi i u poslednji nekoliko zrna kafe.

Posle 20 minuta, isključila je šporet i sadržaj iz svake šerpe stavila je u različite činije. Onda je pitala unuku:

"Šargarepe, jaja ili kafa?"

Baka joj je rekla da oseti kuvanu šargarepu, da očisti tvrdo kuvana jaja i da uzme gutljaj kafe. Unuka je uradila kako joj je rečeno:

"Ali zašto sve to radim?", pitala je devojka još uvek zbunjena.

Baka je objasnila: svaki od ova 3 sastojka morala su da se suoče sa nekim posledicama, bili su u ključaloj vodi, ali svaki je reagovao drugačije.

"Šargarepe su jake i čvrste ušle u lonac, ali nakon nekog vremena, one su smekšale. jaje je bilo krhko i lomljivo, njegova tanka opna štitila je tečnost iznutra. Ali kada je skuvano, njehov enterijer je postao jak. Zrna kafe su jedinstvena, ali kada su se našla u ključaloj vodi, ona su promenila vodu

"I šta si ti?", pitala je baka unuku.

"Da li si jaje? Šargarepa? Ili kafa?" 

"Razmisli ovako: Da li sam šargarepa koja naizgled izgleda jako i čvrsto, ali kada stvari postanu "vrele" i prepreke moraju da se pređu, ona odustaje i gubi snagu?"

"Da li sam jaje sa taknom ljuskom, ali nakon rastanka, nesreće ili finansijske katastrofe, postajem jaka i nedostižna? Da li delujem isto spolja, ali sam unutra gorka?"

"Ili sam zrno kafe? Kada voda postane vrela, ono pušta svoju aromu. Kada si zrno kafe, ti menjaš situaciju oko sebe nabolje kada sve krene nizbrdo."

Mudre reči bake. Ova pitanja bi svako sebi trebalo da postavi kada se suočava sa izazovom, ali isto tako da nauči da prevaziđe sve to u budućnosti. Nismo mi uvek kao šargarepe, jaja ili kafa. Možda se vi ponašate normalno kao jaje. Ali u jednom trenutku, jaki ste kao šargarepa. Ali to save može da se promeni tokom života - i samo vi ste odgovorni za to! Koji ste vi od ova 3 sastojka?

Na prvi pogled izgleda jednostavno, ali tek 1 od 5 osoba tačno odgovori! Da li ste među njima?

Koje rješenje je tačno?

default

Jedna mama iz Srbije koja živi u Norveškoj i čije dete ide u njihov vrtić morala je da podeli svoje utiske. Stvari su, kako kaže, daleko od onakvih kakvim se prikazuju na našim portalima. Evo šta je ona napisala.

"Živim u Norveškoj već četiri godine i moje dete ide u njihova obdaništa poslednje tri godine. Zbog selidbi, do sad smo promenili tri vrtića.

Hrana im je očajna. Mažu margarin sa topljenim sirom koji zovu 'smor' - trebalo bi da bude puter, ali nije, margarin je. Od silnih varijacija ribe navedenih u članku moje dete uvek i jedino dobija riblje krokete, smrznute pohovane štapiće ribljih otpadaka, sa gomilom aditiva. Od toplih obroka još serviraju paradajzsupu iz kesice, razmućeni prah sa makaronama, a na meniju su uvek majonez, kečap i začini koje deca stavljaju samostalno koliko žele. Ja u svojoj kuhinji ne koristim kečap ni majonez, ali sam doživela da mi ih dete traži.

Svašta bih još imala da dodam na ovaj romantični prikaz ishrane, ali me mrzi. Zato bih prešla na detalje o silnim aktivnostima sa decom. Ne znam da li da se smejem ili da plačem! Da, deca jesu napolju, ali prepuštena sama sebi. Ne postoji inicijativa niti organizacija bilo kakve grupne igre, kao npr: aračkinje baračkinje, žmurke, između dve vatre i slično. Kad sam pitala zašto je to tako, zašto mi je dete konstantno puno peska i blatnjavo, mokro (vremenske prilike) oni su mi dali objašnjenje da je najbolje decu pustiti da sami organizuju igru… Ne rade ništa s njima i to je sramotno s obzirom na to koliko ih ima na mali broj dece. Eto, to je bar tačno, za šestoro dece po zakonu mora da bude zadužena jedna odrasla osoba. Osoblje koje radi sa decom se vrlo često menja i dolaze zamene, takozvani vikari koji tek ne rade ništa sa njima.

Vrlo je nepoželjno odskakati od grupe ili negovati neki poseban talenat kod dece. Svi moraju biti isti. Da biste radili u norveškom vrtiću, potrebno je da imate elementarno poznavanje norveškog jezika. I to je gotovo sve što se traži. Po mojoj slobodnoj proceni, oko 20 posto osoblja u norveškim vrtićima ima neophodno obrazovanje za rad sa decom, a 80 posto su slobodni umetnici, azilanti u programu integracije, bivši alkoholičari sa novom šansom za povratak u društvo i polupismeni Norvežani koji ne znaju šta će sa sobom…

I poslednje ali ne i manje bitno od svega navedenog. Može vam se vrlo lako desiti da upadnete u internaciolnalnu grupu jer niste originalni Norvežanin, a da postoji grupa u istom vrtiću sa čisto norveškom decom i naravno drugačijim tretmanom i prioritetima. I sve to nije besplatno nego košta 300 evra, kao i u Srbiji. Srpskim vrtićima verovatno treba dodatnih promena i osoblja, ali sve moje prijateljice koje imaju decu mi prepričavaju svoja iskustva sa ishranom i osobljem koja su sjajna iako ponegde imate i 30-oro dece na jednog vaspitača

Ovde, dete mora da bude u vrtiću najkasnije do 9:30, negde i ranije i mora da bude izvedeno iz vrtića u 17:00 ili zovu rezervnu osobu sa papira koju ste ostavili, a ako se to ponovi više puta onda možete da očekujete da vam socijalna služba odvede dete i ne vrati ga dok ne ispitaju šta nije u redu! A to je tek priča za sebe!

Ovo nije prvi članak koji veliča norveške vrtiće, a srpske blati. Prosto ostanem šokirana svaki put ovim idealnim prikazom koji je zaista daleko od stvarnog. Nije srpski vrtić za najbolji primer, ali nije ni norveški! Ima dobrih stvari u norveškim vrtićima, ali mislim, u stvari sigurna sam da bi se moje dete dobro osećalo i u srpskom.

Veliki pozdrav od mame iz Norveške!", napisala je ona.

Bela je bila veoma bolesna i na aparatima za održavanje života kada je porodica odlučila da izvuče utikač.

Mur-Vilijams porodica pripremala se da keže poslednje zbogom njihovoj 18-mesečnoj devojčici.

Bela se jako razbolela na putu i bila je na aparatima za održavanje života.

Kada su sklonili kiseonik koji je snabdevao devojčicin mozak, nešto neverovatno se desilo.

Ona je počela da se rita i da vrišti kada su joj doktori sklonili ventilator.

Samo 30 minuta nakon što joj je sklonjen respirator, njen nivo kiseonika je počeo da raste sam od sebe.

Počela je da stiska očev prst dok je on očekivao da je gašebnje aparata ostave beživotnom.

Sada ponovo pušta kosu i dobija punu snagu.

Bela je dobila dijagnozu Biotinidejz nedostatak, koji je rezultovao deficitom rasta ćelija, ali može da se drži pod kontrolom lekovima.

default

Jelena Beba Balašević, ćerka pevača, kantautora i pesnika Đorđa Balaševića, u potresnoj ispovesti otkrila je da je dve godine bila u vezi sa nasilnikom.

"Dugo me je bilo sramota da pričam da sam doživela psihičko i fizičko zlostavljanje od partnera. Ali više nije. O tome mora da se govori", počela je svoju ispovest rediteljka, koja je bila pre tri godine žrtva partnerskog nasilja.

Nikada nije ni pomislila da je s nekim ko bi mogao da je povredi i da bude nasilan prema njoj.

"Prvo je počelo psihičkom torturom. Vređanjem. Što sam duže bila s njim, svađe su prerasle u gurkanja, odgurivanja. Sve dok nije pao prvi šamar", priseća se Jelena, koja je s nasilnikom bila u vezi skoro dve godine.

Posle prvog šamara, priređen joj je scenario kao i kod drugih nasilnika. Plakanje, kukanje, izvinjavanje i obećanje da se to nikada više neće ponoviti.

"E, u tome je caka. To je ta rečenica na koju većina žena popusti i oprosti. Ali nasilje se uvek ponovi. Ako se to jednom desi, desiće se i drugi put. I tako unedogled ukoliko ćutit. Imala sam sreću pa sve što sam deživljavala nije trajalo dugo. Naredna dva šamara bila su mi dovoljna da pokupim svoje stvari i odem iz te veze", priča mlađa ćerka našeg poznatok kantautora Đorđa Balađevića.

Vrlo mali broj žena nije spremno da podeli svoja iskustva s javnošću, strahujući da će time izazvati još veći gnev nasilnika.

"Sramota. To je jedino što sam osećala nakon svega. Međutim, o tom se mora otvoreno pričati jer je to nešto što povezuje mnogo žena. I, naravno, svakome to može da se desi, nema to veze sa obrazovanjem ili profesijom", priča Jelena.

Obično se iz takvih veza ne izlazi lako jer ona druga strana ne pušta. U većini slučajeva, nasilni partneri su sebični i misle samo na sebe.

"Kada sam ga ostavila, pojedini prijatelji su znali moj problem. U tom trenutku sam imala njihovu podršku. Sve je stvar odluke i niko vas ne može spečiti. Njega od tada više nisam videla, niti znam kako se ponaša prema novoj partnerki. Nisam ga prijavila jer zbog sramote nisam to htela da radim", rekla je Jelena.

Krila istinu od porodice

Jelena se porodici i prijateljima požalila tek kada je sve prošlo. Kada ga je napustila.

"Bili su ljuti na mene što im nisam ranije rekla i što nisam ranije otišla od njega. I imali su pravo jer, nažalost, uvek neko drugi vidi bolje šta se dešava u vezi nego sami partneri. Ali upravo nisam od sramote koju sam osećala", iskrena je Jelena.

Kerol i Pol su napravili pravu pometnju kada su rešili da stupe u brak, jer je mnoge šokirala razlika u godinama među njima.

Žene koje preferijaju mlade muškarce nazivaju se kuguarkama, a postavlja se pitanje kako bi glasio naziv za muškarca kao što je Pol, one koji biraju samo starije i iskusne žene za svoje partnereke?

Kerol danas ima 70 godina, a njen mlađi suprug 45, a ono što ovu baku nervira je to što je mrzi da ponavlja ljudima da je "ona Polova supruga, a ne njegova mama".

Njih dvoje su se sreli kada je Pol imao samo 21. godinu, a ljubav se desila na prvi pogled. Oboje tvrde da su i dan danas zaljubljeni kao i prvog dana.

Par koji živi u Kolčesteru kaže da su se često susretali sa negativnim komentarima, kao i da su oboje osuđivani od strane naroda. Pola su kritikovali što nije za ženu izbarao neku mlađu, dok za Kerol kažu da je sramota da ima supruga kojeg je po starosti i sama mogla da rodi.

Ovaj par ne mari na kritike, već uživa u svojoj ljubavi, a oni koji ih podržavaju u šali vole da kažu kako Kerol izgleda bolje od svog mlađeg muža Pola.

Jo Corbett-Weeks je majka u žalosti iz Malverna, Engleska, bila je uzrujana kada je saznala da je nadgrobni spomenik njenog sina srušen jer se jedna lokalna porodica žalila na njega. Max Corbett-Weeks preminuo je sa samo 4 godine zbog komplikacija epilepsije.

Njegova majka (42) podigla je preko 3000 funti kako bi napravila nadgrobni spomenik sa zvjezdicom, medom i pjesmom, a on je trebao biti podignut za njegov 7 rođendan. Tri dana kasnije, lokalna porodica se žalila jer se spomenik nije uklapao u ostatak groblja. Max je sahranjen na groblju za odrasle kako bi bio u slizini njegovih voljenih.

Lokalne vlasti su odgovorile na žalbu tako što su uklonili spomenik jer nije prikladan za groblje za odrasle. Kako bi saznali više o ovoj nepravednoj priči pogledajte video u prilogu.

Strana 1 od 55

Novosti dana Politika Ekspres 

Ekspres Politika predstavlja online magazin sa osvrtom na dnevno političku situaciju u Srbiji i svetu. Ovaj online news portal nije ni u kakvoj vezi sa kompanijom Politika AD koja se bavi izdavanjem magazina: Bazar, Politikin Zabavnik, Ilustrovana Politika, Viva, Svet kompjutera, Mali Politikin Zabavnik, Enigmatika i Razbibriga, kao i dnevnih novina Politika i Sportski žurnal, a koje izlaze pod firmom Politika novine i magazin. Politika Ekspres Online predstavlja poslednji pravi tabloid u Srbiji koji se nalazi među TOP 50 najčitanijih sajtova u Srbiji

Go to top