Ima situacija kada se setite svojih starih prijatelja koje dugo niste videli.

Situacija je takva da se život pretvara u jednu porodičnu idilu sa obavezama prema deci. Tu je engleski, matematika, razne druge školice sporta, muzike, programiranja i slično.

Ipak, sećanje na staro drugarstvo je uvek prisutno u nama. To nisu fotografije koje stavljamo u ram, to je mladost i neka druga strana života.

Svi imamo te slike u glavi. Neke nećemo spominjati suprugama i novim prijateljima. Jednostavno, previše su to muške priće kako bi ih prezentovali svima.

Ali, kada posle nekoliko godina kontaktirate svog prijaelja i on odgovori da nema vremena zbog poslovnih partnera, šta možete da pomislite? Znate da vas ne izbegava, ne izvrće vreme i da govori istinu. Jednostavno, da li je vaš drugar postao tajkun? 

Kada neko kaže da nema vremena zbog POSLOVNIH PARTNERA - ne govori istinu. Svako može da nađe pola sata ili sat vremena za neku kafu, sok, pivo, partiju stonog fudbala. 

A kada čujete od prijatelja da nema vremena zbog poslovnih partnera, zvuči nekako previše ozbiljno, zar ne? Da li su poslovni partneri neki novi drugari? 

Onda razmišljate da li je to vaš drugar upao u tu sektu, nazovimo je tako, gde je posao sve i gde nema nigde vremena za nešto drugo, sa više emocija. Jer to je prijateljstvo. Emocije koje se nalaze u nama, a usmerene prema nekome. 

Drug je sad sa poslovnim partnerima, a vi se sećate vašeg prijateljstva. 

To je pravo stanje stvari.