U KANDŽAMA SEKTE: Ispovest jedne devojke koja je bila uvučena u začarani krug Jehovinih svedoka

Ova devojka iz Beograda deluje kao sasvim obična devojka i na njoj se ne može ništa primetiti, ali pakao kroz koji je prošla može samo ona da oseti u svojoj duši.

Ovo je njena priča kako je bila deo sekte a da toga i nije bila svsna.  A ona ovako počinje.

Brat i ja smo odrastali na suvoj hrani; naša majka nije imala vremena da se bavi kuvanjem jer je puno radila, pa smo sve troje bili anemični i bolešljivi. Jedino je očuh bio boljeg zdravlja, jer je često odlazio kod rođaka u selo i hranio se zdravije. Ali, da njega nije bilo, ni nas troje verovatno ne bismo prošli kroz pakao…

Marija je dete razvedenih roditelja. Otac ih je napustio kad je ona imala sedam, a brat tri godine. Majka se brzo preudala.

– Imala sam nepunih devet godina kad je očuh došao da živi sa nama – priča Marija. – Bio je dobar prema mojoj majci, a brata i mene gledao je kao svoju decu. Jedino nas je smaralo što je od nas tražio da se pomolimo čim ustanemo, pre svakog obroka i pre odlaska na spavanje. Moja majka je ateista, zato mi je cela priča o molitvama izgledala malo uvrnuto.

Idiličan život sa novom „glavom porodice“ počeo je da poprima nove obrise kada su Marija i njen brat od očuha dobili šarene brošure pune slika na kojima je navodno, predstavljen raj.

Branio nam je da gledamo televiziju i terao nas da naglas čitamo priče koje nas nisu zanimale. U njima je bilo reči o smrti kao o spasenju, o dolasku ’tvorca’ koji će preuzeti na sebe sve naše muke i brige… Kakve brige smo brat i ja mogli da imamo u to vreme?

Interesovali su nas samo igranje sa vršnjacima i prve dečje simpatije… po ceo dan u kući se slušala neka čudna duhovna muzika. Kad smo se požalili majci, govorila nam je da ćutimo.

Društvo nije smela da pozove u kuću. Nije slavila rođendane posle jedne žurke na kojoj je drug iz razreda došao u dukserici sa printom grupe „Ajron mejdn“. Terao nas je da se družimo sa nekim starijim ženama koje su dolazile u našu kuću, a koje su imale isti blaženi osmeh kao i on. Sedeli smo za trpezarijskim stolom, mirni kao bubice, i pravili se da slušamo ono o čemu su pričali. Kad bi se zamorili, davali su nam one iste brošure sa šarenim slikama i terali nas da im čitamo naglas priče o ’spasenju’. I tako satima, danima, godinama

Kad je trebalo da upiše srednju školu, očuh se usprotivio. Rekao joj je da je mnogo važnije da propagira „pravo Hristovo učenje“, nego da „sedi zaludna u školskoj klupi i učim

– Umesto u školu, poslao me je u obližnju crkvu; moj zadatak bio je da sedim u porti i razgovaram sa ljudima koji dolaze da se mole. U početku je odlazio sa mnom, a onda, kad se uverio da dobro obavljam zaduženje, pustio me je da sama delim brošure i pričam o stvarima koje su ’zapisane i koje će se sigurno desiti’. Tada nisam znala da mi je mozak bio ispran; do te mere sam zaglibila, da sam čak i sa sveštenikom ulazila u filozofske rasprave, ubeđujući ga da tumači Bibliju na pogrešan način. Bio mi je cilj da ga ’spasim’, i ne sluteći šta radim.

A onda se dogodio preokret. Kada je Marija napunila 19 godina, njenog brata je Hitna pomoć iz škole odvezla u bolnicu. Operacija je bila jedini način da preživi.

– Ni očuh, ni majka ni ja nismo pristali, jer Jehovini svedoci nikada ne primaju tuđu krv. Doktor nas je uzalud molio, objašnjavao nam je da će brat uspeti da se izvuče ako mu odstrane tumor, i da samo od nas zavisi da li će preživeti ili ne. Brat je još bio maloletan, pa je roditeljski pristanak bio neophodan.

Zahvalili smo mu i objasnili da naša vera ne dopušta primanje tuđe krvi. Srećom, te je u hodniku bio rođak našeg oca; odmah ga je pozvao i objasnio mu o čemu se radi. Otac je dojurio i bolnicu i dao pristanak da brat bude operisan. U tom trenutku, mrzela sam ga iz dna duše. Danas shvatam da je učinio pravu stvar, ne samo za brata, već i za mene kaže Marija.

Povratak kod oca

Majka i očuh bili su ogorčeni na nju. Po povratku kući, rekli su joj da može samo da spakuje stvari i ode.

– Nisam imala kud, otišla sam kod oca. Posle gotovo deset godina življenja po postulatima koje propagiraju Jehovini svedoci tata nije mogao da me prepozna; ipak, prihvatio je da budem sa njim i njegovom novom porodicom, i obećao je da će mi pronaći posao.

Upoznavanje novih ljudi na nju je delovalo kao hladan tuš. U početku je odbijala da komunicira; vremenom, uz polusestre, maćehu i oca koji su imali puno prijatelja počela je da se opušta.

– Majka i očuh se nisu javljali, i to mi je jako teško padalo. Trebalo mi je dve godine da se priviknem na normalan svet, na ritam života koji podrazumeva spremanje kuće, pripremanje kuvane hrane, kafu sa komšijama, izlaske u bioskop…

Bila sam najsrećnija kada je tata jednog dana došao sa mojim bratom i obećao da ćemo ubuduće svi živeti zajedno. Brat je bio bled, ispijen i dezorijentisan, jednako pogubljen kao i ja dok sam živela sa majkom i očuhom. Nije se uklapao u okruženje, samo je ležao, šetao po dvorištu i ćutao. Tada je kod nas počeo da dolazi prosedi čovek kog je tata predstavio kao svog prijatelja. Razgovarao je sa nama, pogotovo sa bratom. Naknadno smo saznali da je to bio neuropsihijatar koji je radio sa žrtvama sekti – navodi Marija.

Povratak u realnost

Prestruktuiranje pogleda na svet trajalo je pune četiri godine otkako je Marijin brat završio u bolnici. Doktor je, bio blag ali uporan; kad mu je rekla da je počela da izlazi sa mladićem iz kraja, bio je presrećan.

– Marija, ljubav će te izlečiti, vratiće te na pravi put. Naučila si da živiš u sadašnjosti, da prihvataš stvari onakvim kakve jesu; brat i ti ste godinama živeli u magnovenju, ispranih mozgova. Niste mogli da birate, bili ste suviše mali da biste se suprostavili željama očuha i majke. Sada možete, i ja ću uvek biti tu da razgovaramo ako se pokolebate i poželite da se vratite na stari put.

Nisu poklekli. Čak ni onda kada su na vrata očeve kuće zakucale dve smerne gospođe, držeći u rukama šarene brošure.

– Otvorila sam im vrata, ne dozvoljavajući da uđu u kuću. Bile su uporne, ali ne više od mene. Poželela sam da viknem na njih, da ih trgnem, ali sam shvatila da nemam dovoljno znanja da ih vratim u realnost. Danas strogo motrim na ljude koji dolaze u moju kuću. Ne želim da moja deca prođu kroz pakao kroz koji smo prošli brat i ja !

Leave a comment

Make sure you enter all the required information, indicated by an asterisk (*). HTML code is not allowed.

Novosti dana Politika Ekspres 

Ekspres Politika predstavlja online magazin sa osvrtom na dnevno političku situaciju u Srbiji i svetu. Ovaj online news portal nije ni u kakvoj vezi sa kompanijom Politika AD koja se bavi izdavanjem magazina: Bazar, Politikin Zabavnik, Ilustrovana Politika, Viva, Svet kompjutera, Mali Politikin Zabavnik, Enigmatika i Razbibriga, kao i dnevnih novina Politika i Sportski žurnal, a koje izlaze pod firmom Politika novine i magazin. Politika Ekspres Online predstavlja poslednji pravi tabloid u Srbiji koji se nalazi među TOP 50 najčitanijih sajtova u Srbiji

Go to top