Žena

Žena (693)

Možda je bliže nego što mislite...

Novo britansko istraživanje otkrilo je da u određenoj životnoj dobi počinjemo sve više da usvajamo navike svojih majki, počinjemo da ličimo na njih i prestajemo da im se suprotstavljamo u mišljenjima i stavovima.

Kako otkriva voditelj istraživanja Julian De Silva, s 33 godine žene se počinju, tako reći, pretvarati u svoje majke.

-Svi se u nekom trenutku života pretvorimo u svoje roditelje - i to je nešto što treba slaviti - rekao je De Silva.

Naime, razlog tome je taj što većina žena u kasnim dvadesetima ili u ranim tridesetima i same postaju majke pa se skladno tome dodatno poistovećuju sa svojim majkama. Tada počinju poprimati neke osobine svojih majki, ponašati se poput njih i odgajati vlastitu decu kao što su one bile odgajane, a neke žene počinju usvajati čak i fizičke karakteristike svojih majki.

"Koka kola" delila besplatno limenke "fante", koje na zaprepašćenje prisutnih, nisu mogla da dobiju deca mlađa od 12 godina. Postavlja se pitanje da li to prodaju napitke koji su posebno štetni za decu a da to nigde nije naznačeno na ambalaži

Gazirani sokovi sa ukusom voća, koji u sebi ne sadrže nijedan koristan sastojak posebno su opasni za decu. To je nedavno svojim postupkom nezvanično potvrdila kompanija "Koka-kola". Naime, na jednoj velikoj manifestaciji koja je održana u Beogradu, a na kojoj se uglavnom okupljaju najmlađi, ova kompanija delila je besplatno limenke "fante", koje na zaprepašćenje prisutnih nisu mogla da dobiju deca mlađa od 12 godina?!

Postavlja se pitanje da li to kompanija svesno proizvodi i prodaje napitke koja su posebno štetni za decu mlađu od 12 godina a da to nigde nije naznačeno na ambalaži?

Nutricionista Jovana Srejić Ferluga smatra da gazirana pića, u ovom slučaju "fanta", očigledno jesu štetna za najmlađe, jer ne postoji drugo objašnjenje za nedavanje limenke mlađima od 12 godina. Ona napominje i da su ostala gazirana pića veoma štetna i u njima nema ništa zdravo, pogotovo ne za decu.

- Gazirana pića su puna pojačivača, boja, šećera, kiselina, puna su praznih kalorija koje utiču na lošu krvnu sliku, dijabetes i gojaznost. Prosto, nijedan sastojak ne postoji u njima za koji bismo mogli da kažemo da je hranljiv, zdrav, dobar za organizam. To je čista hemija i proizvodi koji su dobijeni na najgori mogući, veštački način. Nije važno koje je marke sok - ako je gaziran, svakako nije preporučljiv ni za odrasle, a kamoli za decu. A koliko su oni štetni, potvrđuju i činjenice da, na primer, ako popijete dva decilitra nekog osvežavajućeg, gaziranog napitka, isto vam je kao da ste odjednom pojeli 10 do 15 kafenih kašičica belog šećera. To je za ljudski organizam šok i može da dovede do brojnih zdravstvenih tegoba - naglašava Srejićeva i dodaje:

- Pored toga, svaki nezdravi proizvod koji unosimo u naš organizam svakodnevnom upotrebom može dovesti i do problema s varenjem. Ali i do povećanog nivoa šećera u krvi, gojaznosti, da bude uzrok hroničnih problema sa jetrom, a u najtežim slučajevima i kancera želuca. Posebno je problematično to, napominje ona, što su svi štetni sastojci označeni raznim brojevima, skraćenicama, ali i nestručnim izrazima, pa običan potrošač ne ume da ih prepozna, niti zna njihovu ulogu ili opasno dejstvo na organizam - objašnjava naša sagovornica.

Predsednik Nacionalne organizacije potrošača (NOPS) Goran Papović smatra da ukoliko neki proizvod nije namenjen određenoj kategoriji potrošača da to jasno mora biti istaknuto na pakovanju.

- Ovo je nedopustivo i mimo svih zakona o pravima potrošača i prodaji! Ako nisu hteli ili smeli da daju limenke mlađima od 12 godina, to onda znači da iste napitke ne bi ni smeli da imaju u prodaji. Ili u najmanju ruku da na limenkama stoji upozorenje sa oznakom "12+", kao što je za brojne namirnice, cigarete, energetska pića - napominje Papović.

Prema njegovim rečima, najveći problem su nepotpune deklaracije.

- Na ovakvim ambalažama imate sastave i deklaracije, ali to običan potrošački svet ne može da razume. To su neka hemijska jedinjenja, formule, oznake, emulgatori i kako će neki potrošač da zna šta je recimo u sastavu "fante" ili "koka-kole". Zato je neophodno da se ta potrošačka sfera mnogo bolje uredi, da sve bude jasnije istaknuto, bilo da je to pakovano u kesi, kutiji, flaši ili limenci i da proizvođači realno istaknu šta je štetno, a šta ne, jer se ovako kupci dovode u veliku zabludu i njihovo zdravlje može biti ugroženo - objašnjava Papović.

Pored "fante", ništa kvalitetnija nisu ni ostala gazirana pića poput "koka-kole", "sprajta", "švepsa", "kokte", "sinalka", "frutele", "pepsija", "seven apa"... Jer osim što sadrže ogromnu količinu kalorija, šećera i dodatih sastojaka i nemaju ni hranljivu vrednost, sadrže i neke opasne supstance koje svakodnevnom upotrebom vode ka kanceru, upozoravaju stručnjaci za Zaštitnik potrošača. Gazirana pića koja sve više postaju omiljena među najmlađima puna su hemije, emulgatora, gume, šećera i kancerogenih sastojaka, koji mogu biti opasni po ljudsko zdravlje.

U proizvodima koje proizvođač deklariše kao osvežavajuća bezalkoholna pića kao što je "fanta" uopšte nema voćnih sastojaka ili ih ima samo u tragovima, i to najviše do tri odsto. Ovi proizvodi su u stvari rastvori šećera (saharoze) sa aromama voća! Umesto voća, u sebi imaju ponajviše šećera, zbog čega deci prete dijabetes, gojaznost, kvare im se zubi...

Kao primer Srejićeva navodi "koka-kolu", koja pored brojnih nezdravih sastojaka i ogromne količine šećera, sadrži aditiv E150d. U pitanju je karamel boja, koja je veoma problematična, a kako naglašava naša sagovornica, brojna istraživanja su pokazala da ima i kancerogena svojstva. Pored toga, u samo jednoj čaši "koka-kole" ili "pepsija" ima čak pet kocki šećera.

Stoga domaći stručnjaci ističu da svaki ovaj, ali i svi slični napici moraju imati jasniji i razumljiviji sastav koji će svaki potrošač razumeti i znati o kom jedinjenju je reč, ali i da se naglasi koji nisu preporučljivi za određenu grupu ljudi i da se posebno obeleže! Prema njihovim rečima, najbolje bi bilo aditive izbaciti iz svih namirnica i, umesto sokova i gaziranih napitaka, piti samo ceđene, sveže sokove i vodu.

Prema vlasniku, kuća je sagrađena 1956. godine i niko nije živeo u njoj, sve do 2010. godine.

Kada su novi vlasnici uselili, pronašli su sve u izvornom stanju. Sve je bilo "novo" sa svim potrebnim priručnicima za korišćenje.

Da li se vama sviđa ovakav dizajn, ili je ipak malo previše staro?

Sve lepe vesti poželite da podelite sa tim virtuelnim prijateljima na društvenim mrežama, ali da li je pametno da delite i slike dece?

Otvoreno pismo jedne majke će vas naterati da se pokrenete. Šaljite dalje ovo upozorenje svima koji imaju decu:

- Beba je došla u vaš život. Mirisna, medena, kao porcelanska lutka! Ponosni ste i obožavate svaki milimetar vašeg deteta i želite tu radost, ljubav i ponos da podelite sa svetom. A gde drugo nego na društvenim mrežama. Beba uradila ovo, uradila ono, bebin pogled gore, dole, pod ugom od 30 stepeni… Ne znate koju fotografiju da odaberete, pa kačite svih trideset , "okinutih" u pola minute. Svaka ima svoju draž. Snimate dete, delite sa svetom. Da svi vide kako je pametno, slatko, milo, kako fino priča, peva, kako pliva,… Da vide svi. Koji svi?

Koliko imate "prijatelja" na društvenim mrežama? Ja ih, lično, imam preko 800. Baš juče sam se zabezeknula pri pogledu na cifru koja broji ljude koji imaju svakodnevni uvid u moje aktivnosti. Da li ih sve poznajem? Naravno da ne. Ni polovinu. Razlog zašto su me dodali za "prijatelja" – uglavnom nepoznat. Mogu samo da naslućujem. 

Nekada sam bila gore opisani roditelj. Svaki milimetar rasta i razvoja ćerke sam opsesivno kačila na internet da vide prijatelji, porodica, poznanici. Ali nisu samo oni imali pristup mojim fotografijama. Imali su svi oni koje sam pustila u svoje virtuelno okruženje. Nekako sam se, a verujem i većina vas, vodila logikom "ma šta loše može da se desi?!" ili da se sve loše stvari dešavaju nekom drugom. I dešavale su se. Dešavaju se. Deca bivaju oteta od strane kidnapera koji su se potrudili da nađu dete slično onom za koje su imali spremna dokumenta. Našli su dvogodišnju djevojčicu preko programa za prepoznavanje lica. Došli i oteli dete majci iz ruku. Priča je imala srećan kraj pa je rezultat bio "samo" pretrpljena trauma za dete i roditelje.

Tada sam shvatila da to može biti bilo čije dete, moje, tvoje, njihovo. U bilo kom gradu, bilo koje države na svetu. Panično sam poskidala gotovo sve fotografije svoje dece iz straha od svesnosti koliko decu izlažem neznancima koje imam za "prijatelje".

Počela sam da obraćam pažnju na fotografije svojih poznanika i prijatelja. Među onim normalnim fotografijama nasmejane dece koje svakom živom stvoru razgale dušu nemali broj ih je bio drugačijih. Fotografije uplakane i tužne dece. Besne i razočarane. Onih koji su poslati u kaznu pa tugaljivo vire iz ćoška, pa deluju neodoljivo i mami i auditorijumu. Fotografije bolesne dece pod temperaturom. Fotografije malih devojčica, našminkanih, namontiranih koje poziraju kao velike. I što me najviše prenerazilo, fotografije potpuno nage dece! Ove dve zadnje grupe su idealna meta za pedofile koji će na svaki način sakriti svoju nastranost i pratiti vaše fotografije. 

Da vas nešto priupitam. Kako biste se osećali kada bi vas neko fotografisao dok ste natekli od prehlade, sklupčani na kauču? Ili kada ste tužni i uplakani? Ili da se upravo rastanete od kućnog ljubimca i plačete kao kiša, a neko vas snima kamerom i to okači na internet? Ili da vas uhvati u donjem vešu ili gole nakon kupanja, izbaci na društvene mreže i deli do iznemoglosti? Da li biste mu dali dozvolu za to? Ili biste se osećali užasno kada biste saznali da je to neko ipak uradio iza vaših leđa? I što je najbitnije da li ste svesni da isto to radite svojoj deci? Dobro, ne svi, ali jedan zabrinjavajući broj vas. Gradite im profile bez njihove dozvole i svako ima pristup vašoj deci. Ono što je jednom okačeno na internet, zauvek tu ostaje. Fejsbuk profil je nemoguće izbrisati. Da li ste to znali?

Iako su nama koji nemamo nikakvih zadnjih misli ovakve fotografije slatke jer su naša deca nevine i čiste duše, verujte da ima i onih koji ih ne posmatraju tako. Koliko god to nama neverovatno zvučalo. Da li ste sigurni da ih nemate među svojim prijateljima? Ja nisam. Za onih mojih osamsto i kusur ne mogu ruku u vatru staviti da ih nema sa takvim sklonostima.

Pokušavši da pronađem najadekvatnije poređenje koje bi vas dodatno isprepadalo (jer ovo i jeste tema koja treba sve nas malo da pokrene) setila sam se statistike da je veliki procenat žena koje su silovane u automobilu dok su stopirale, ili im neko stao, bile zlostavljane od strane poznatih osoba? Komšija, poznanika, pa i rođaka. To je zastrašujuće. Ako nekoga poznajemo, ne znači da ga znamo.

Čini se da je ovo vreme izopačenosti u svakom smislu dovelo do toga da su nam deca na nekim poljima prezaštićena, dok ih na drugoj strani "dajemo" masi na izvol’te. Ne kažem da treba da prestanemo da stavljamo fotografije dece na društvene mreže. Samo se zapitajte, da ste na mestu deteta, da li biste i sami voleli da vam takva fotografija osvane na internetu? I što je najbitnije, ko je sve može videti. I gde može završiti. 

A onda uradite ono šta vam savest nalaže.

Profesor Đurica Popović, direktor Instituta za Pečurke možda jedini za sada na planeti, uspeo da stvori pečurku Cordiceps Sinensis, van njenog prirodnog staništa – Himalaja.

Definitivno je ova pečurka nešto najlekovitije što je priroda stvorila, najači je prirodni antibiotik na svetu, ( 1kg košta do 50 000 eura ) i što je zanimljivo veoma je mala i raste iz glave insekta.

Više od 20 godina, Đurica Popović, diplomirani biolog-geneticar, jedan je od uspešnih članova naučnog tima SANU (Srpske akademije nauka).

Tragajući za najdelotvornijim pečurkama koje bi se mogle primeniti u proizvodnji preparata protiv zdravstvenih problema, naš sagovornik je sa svojim timom došao do velikog otkrića: uspeo je da uzgoji veoma skupocenu gljivu Cordyceps Sinensis koja uspeva na području Nepala i Tibeta. Sve najveće svetske medicinske ustanove su potvrdile njenu ogromnu lekovitost.

Veoma je neobično kako ova gljiva raste. Naime, razvija se iz jedne vrste gusenice ili mrava koji progutaju njenu sporu, i zbog velike količine proteina iz utrobe insekta izraste Kordiceps.

U početku je biolog genetičar Đurica Popović gajio šampinjone, od micelijuma, substrata, do gotovog proizvoda, prvenstveno u komercijalne svrhe, a onda se okrenuo istraživanjma koja su mu u svetu donela priznanja – neobičnim i veoma lekovitim pečurkama.

– Pridružilo mi se nekoliko kolega, i formirali smo tim. Došli smo do saznanja da su šampinjoni nezdrav proizvod, jer se mora primeniti hemija da bi ostali beli. Tada smo se medju prvima u Jugoslaviji usmerili na proizvodnju daleko zdravijih bukovača i dobili zadovoljavajuće prinose bez hemije. Tražili smo način da uzgajamo neke gljive koje se uopšte ne gaje na ovim prostorima, pa ni u ovom delu sveta. Započeli smo, najpre, sa smrčkom, koji se u svetu uzgaja u strogo kontrolisanim uslovima, u laboratorijama, i uspeli u tome. Smrčak ima izuzetno lekovita svojstva – osam aminokiselina koje su relativno retke i koje ljudski organizam ne sintetiše.

Osim toga, veoma je ukusan.

Sledeći potez bio je – gajenje vrganja, vrste gljiva koja raste u simbiozi za travama. Uspeo je da se napravi micelija i da se ubrza rast ove pečurke gde je nema dovoljno, kao što je, recimo – Obedska bara. Istraživali su i njegova lekovita svojstva, a onda je naš sagovornik došao na ideju da osnuje Institut za pečurke, gde bi se obavljali eksperimenti sa lekovitim supstancama gljiva, ali i nekih zanimljivih biljaka.

“Obezbedio sam visokostručni kadar, a državne ustanove – Institut nuklearnih nauka Vinča, instituti na Torlaku, dali su svoje laboratorije.

Mogućnost istraživanja i izvodjenja eksperimenata u laboratoriji omogućila je da proširim asortiman gljiva koje istražujemo. Tako smo se počeli baviti tartufom, izuzetno skupom, ali isto tako lekovitom vrstom zbog velike količine sadržaja aminokiselina. Rusi zastupaju lečenje aminokiselinama, jer su jedine supstance koje mogu da produ kroz sve ćelijske membrane.

Istaživanja su pokazala da tartuf, u sadejstvu sa nekim biljkama iz Polinezije, može da napravi 22 aminokiseline, koliko ih ukupno i ima, što govori o dragocenosti ove gljive po zdravlje. Takodje, gajimo i šitake, koja je za mene carica medu egzoticnim gljivama zbog svojih mnogostrukih lekovitih svojstava“

Vremenom on je i kordiceps sinensis, umesto iz glave insekta, uspeo da uzgoji na sasvim originalan način – na žitnoj garki kukuruza

“Inficirao sam kukuruz bolešcu koja se zove garka, u odredenom periodu rasta tretirao sam je zmijskim otrovom, i iz toga je izrastao Kordyceps. Važno je reći da se to može postići samo na jednoj vrsti kukuruza – peruanskom, koji ima 40 odsto polisaharida.“

Ova gljiva je najjači prirodni antibiotik na svetu koji neutrališe toksine, podstiče regeneraciju ćelija i ima snažno antitumorno dejstvo. Stavljamo je u proizvode – šest preparata koje smo sertifikovali, a u kojima su sadržane još neke medicinske gljive snažnih lekovitih svojstava. Vrednost Kordicepsa ne uračunavamo, jer bi onda preparati bili preskupi.

Preparati su potpuno prirodni, bez hemije i kontraindikacija. Zahvaljujući tome što su sve pečurke koje sačinjavaju preparate proizvedene u Srbiji – njihova lekovita svojstva se maksimalno usvajaju, jer ljudsko telo poseduje receptore koji najbolje prepoznaju samo autohtone vrste ( koje rastu na istom podneblju gde i onaj ko ih koristi ).

default

Znate li za ono "Pazi šta želiš, možda ti se i ostvari?" To je zapravo veoma realna izjava - uglavnom nas na nekom ćošku naše želje sačekaju i lupe nam žestok šamar.

Danas, ja snosim posledice svoje pogrešne želje - u vezi sam sa čovekom koga nimalo ne volim i svi su izgledi da će tako i ostati.

Pre dve godine pričala bih vam istu ovu priču i bila bih najsrećnija osoba na svetu, jer tada sam dobila muškarca kog sam dugo priželjkivala i imali smo lepu ljubavnu pričicu... Ali, sam ga vrlo brzo izgustirala, jer seks nam je bio užasan, nije se davao u vezi onoliko koliko sam želela, nismo se viđali dovoljno često, i još neke sitnice su se to namnožile. Ipak, nekako smo opstajali - jedno zimovanje, pa drugo, pa letovanje, pa kratki izleti, pa pa pokloni, rođendani, izlasci, upoznavanje sa roditeljima i društvom... Nekako smo štimali i ta veza je polako porimala primese ozbiljnog odnosa. Prolazile su nedelje, i meseci, i danas mogu da se "pohvalim" da smo zajedno duže od dve godine.

Naravno, kada sam prestala da budem zaljubljena u njega, posle manje od 6 meseci veze, poželela sam da raskinem, ali... Bila sam sigurna da me voli, ne onako kako sam priželjkivala, ali najviše što on ume, nismo se svađali, imala sam dosta slobode i vremena za sebe, jer mu je posao uvek bio preči od svega, vodio me je na neka lepa mesta, imali smo zajedničko društvo, i najiskrenije, prosto sam strahovala od ideje da budem sama sa 27 godina. Zato sam rešila da ostanem sa njim, dokle god on to bude želeo.

Nadam se da će me zaprositi i da ćemo osnovati porodicu. Možda mislite da je to glupo sa moje strane. I ja se ponekad zapitam da li je to ispravan put. Ali, koliko ljudi danas uopšte stupa u brak iz ljubavi? Između ostalog, ne vidim drugi izlaz

Šta će mi doneti raskid sa njim? Ostaću ponovo sama, osuđena na brojne propale dejtove, a i pitanje je da li će se naći uopšte neko ko će hteti nešto ozbiljno sa mnom. Nije tako lako naći dečka kada si na korak od tridesete, kao što je to bio slučaj kada sam imala recimo 22 ili 23 godine. Gde uopšte da upoznam nekog kvalitetnog? Slabo izlazim, radim samo sa ženama, ne koristim društvene mreže u tu svrhu - sve u svemu, čini mi se, ako ga ostavim definitivno ću biti osuđena da ostanem usedelica. A, ja nisam žena koja može sama kroz život.

Ako sam već iskrena, reći ću vam još i ovo - da, prevarila sam ga. Više puta. Jer fali mi strast, fali mi osećaj da me neko privlači, to tako dugo nisam osetila. Čak sam imala i paralelnu vezu; nije uspela. Ipak, iz svih tih prevara naučila sam da je malo takvih muškaraca kao što je on - dobrih, postojanih, sposobnih i vernih. I zato ostajem sa njim, iako u meni nema nikakve ljubavi za njega. Bar ne one prave partnerske, premda ga svakako volim kao prijatelja.

Iz perspektive onih koji znaju moju priču ja sam sebična, nemoralna i bezobrazna. Ne slažem se, ja se samo brinem za sebe na način na koji najbolje umem. On nikada nije osetio niti naslutio da ga ne volim - dobra sam devojka, brinem se za njega, govorim mu lepe stvari, pravim mu društvo, podržavam ga u svemu... Na kraju krajeva, ja sam ta koja podnosi žrtvu, a ne on, zar ne?

default

Zabavite se i opustite uz igru istaživanja. Ove dve slike su na prvi pogled identične, a u stvari se malo razlikuju.

Naizgled identične slike se razlikuju u 5 sitnih detalja. Probajte da ih uočite i pošaljite nam u komentarima da li ste uspeli:

default

Taman kada pomislite da je sve na svetu već viđeno i otkriveno, iznenaidećete se kao i mi kada saznate da je pronađena potpuno netaknuta i neistražena lokacija.

1991. godine, mladi poljoprivrednik po imenu Ho Kan uputio se duboko u šumu Pong Na Ke Bang, u Vijetnamu kako bi našao još aloje za prodaju. Usput, Kan se izgubio. Kada je seo da se odmori, čuo je zvuke jakih vetrova i vode koja pada odnegde i osećao je kao da zvuk dolazi iz podzemlja.

Kada se sutradan vratio da pronađe to mesto, nije uspeo da prati svoje korake od juče u ovoj neistraženoj oblasti.

Prošlo je još 18 godina pre nego što je Kan zajedno sa britanskom asocijacijom istraživača pećina nije krenuo u potragu za ovom podzemnom oblasti. Sada, avanturistički fotograf Rajan Debud podelio je lepotu i raskoš ovog skrivenog blaga sa celim svetom.

Ulaz u Hang Son Dong je ralitvno mali i skroman, ali krije ogroman svet unutar njega.

Otvor omogućava sunčevoj svetlosti da osvetli pećinu, stvarajući na taj način savršen ambijent za razvoj vegetacije.

Podzemne reke mogu odlično da se čuju kako žubore odozgo.

Izmerena visina ide čak i do 80 metara, a najviši svetski stalagmiti pronađeni su u ovoj pećini.

Nazivaju je vrtom Idama, ova pećina široka je preko 200 metara, 150 metara visoka i oko 9 kilomatara dugačka.

Noćni pogled iz najveće pećine na svetu.

Bacite pogled na ovaj video i možda dobijete bar delić ovog izgubljenog sveta.

Verovatno je svako od nas upoznao osobu koja je smatrala da joj neko radi iza ledja ili smo se ponekada i sami tako osećali kao da konci nasega zivota nisu u našim rukama.  Praznoverje je i dalje sastavni deo naše našeg društva i mnogo od nas smatraju da se iza njega kriju tajne koje su teške za razumevanje.

O ovome postoje mnoge knjige koje nam pokazuju znakove i kako se rešiti kletvi ako vas je neka od njih zadesila. Naravno, ovi znakovi se mogu povezati s raznim psihičkim i fizičkim stanjima i životnim fazama i situacijama i nikako se ne smeju uzimati kao deo potencijalne kletve već kao kuriozitet i praznoverje. Ovo su neka od stanja kako se osecate ako vas je neko ukleo.

Predstavljamo vam 8 znakova koji ukazuju na mogućnost da je na vas bačena kletva!

1.Nagli gubitak enerije: Ako ste nekad pucali od snage, bili prepuni života i energije, a odjednom ste potonuli i više nemate volje za ničim može biti jedan od znakova.

2.Finansijski gubici: Ukoliko su vas iznenada pokosili financijski gubici, ukoliko ste izgubili mnogo u nekim ulaganjima ili ste se odjednom iz stabilne financijske slike našli u bezizlaznoj situaciji.

proročica vračara

3.Učestali problemi u ljubavi: Nekad ste bili u stabilnim ljubavnim vezama i odnosima, ali u zadnje vrijeme su iza vas samo ljubavni brodolomi, razvod, gubitak volje za ljubavlju i seksom.

4.Noćne more: Iznenada ste počeli sanjati čudne i zastrašujuće stvari. Izuzetno su uverljive i uglavnom vas dosta opterećuju. To mogu biti snovi o vašoj smrti, zmijama, škorpijama i padovima s velikih visina.

5.Crno znamenje: Ukoliko vam je netragom nestao omiljeni komad vašeg nakita ili se neobjašnjivo pokidao, to može biti znak kletve.

 

6.Loša sreća: Ovo je nešto što mnogi doživljavaju subjektivno, ali ako ste zaista u velikoj crnoj seriji i sve se okreće protiv vas, to može biti loš znak.

7.Neobjašnjiv bol: Ako češće nego ikad pre osećate bol u telu koju ne možete objasniti, pogotovo u donjem delu leđa, stomaku pa čak i nogama, a lečnici ne mogu otkriti koji je razlog.

8.Problemi sa spavanjem: Iznenada se budite po noći, dugo ne možete da zaspete, preznojavate se tokom noći, a nikad ranije niste imali problema sa spavanjem, može biti znak da vas je netko “uhvatio na zub”.

Tekstovi o kletvama spominju da se napadi događaju u tri talasa, svaki od njih će biti sve jači i jači. Stoga ukoliko se pronađete više od četiri navedena znaka, knjige savetuju da razmislite o skidanju kletve.

Ipak, još jednom valja napomenuti da svi ovi znakovi mogu povezati s brojnim životnim situacijama i stanjima i da ih treba uzeti s velikom dozom rezerve i isključivo kao kuriozitet.

   

Smrt je sastavni deo života, i po hrišćanskom verovanju, ona je prelazak iz ovozemaljskog, privremenog života u nebeski večni život. Prelazak u večni život nije nešto neprirodno. Smrću počinje put u večnost, ali kroz Vaskrsenje.

Crnina i vreme posle sahrane

U znak žalosti za pokojnikom, rodbina od smrti počinje da nosi crno odelo. Žene su ranije nosile crnu maramu, a muškarci crnu košulju ili flor. To se nosi godinu dana, i za to vreme rodbina ne učestvuje u veseljima, ne igra i ne peva.

Međutim, danas se dopušta da se crnina obavezno nosi do 40 dana, a po želji pola godine ili godina. Ovde treba naglasiti da se, bez obzira, kada se desio smrtni slučaj u porodici, obavezno slavi krsna slava, na isti način kao i uvek.

Kaže se, čak, da je potrebnije slavu slaviti pod tim okolnostima, jer se u molitvama za slavu molimo za pokoj duša naših umrlih srodnika.

Ne treba u godini dana posle smrti pokojnika praviti veselje u kući, svadbe, žurke, igranke i slično. U svim ovim slučajevima i o svemu što je vezano za običaje o sahranama, dobro je posavetovati se sa sveštenikom, jer su običaji različiti u raznim krajevima, pa je ovde nemoguće pomenuti i ukazati da li je neki običaj dobar ili nije.

Po hrišćanskom učenju smrt je "kazna za greh", kazna za Adamov greh prema Bogu. Prema prvobitnom Božjem planu čovekov prelazak iz zemaljskog života u večnost, trebalo je da bude bezbolan, jedan preobražaj duše i tela, slično leptiru koji iz ličinke na krilima se uzdiže prema nebu.

Strana 9 od 50

Novosti dana Politika Ekspres 

Ekspres Politika predstavlja online magazin sa osvrtom na dnevno političku situaciju u Srbiji i svetu. Ovaj online news portal nije ni u kakvoj vezi sa kompanijom Politika AD koja se bavi izdavanjem magazina: Bazar, Politikin Zabavnik, Ilustrovana Politika, Viva, Svet kompjutera, Mali Politikin Zabavnik, Enigmatika i Razbibriga, kao i dnevnih novina Politika i Sportski žurnal, a koje izlaze pod firmom Politika novine i magazin. Politika Ekspres Online predstavlja poslednji pravi tabloid u Srbiji koji se nalazi među TOP 50 najčitanijih sajtova u Srbiji

Go to top