Porodica, prijatelji, komšije i mnogobrojni građani došli su da se poslednji put oproste od mladića za kojeg su svi imali samo reči hvale.
Pošten, vredan i radan, tako ga opisuju svi u rodnom mestu, koji nisu mogli da sakriju suze i tugu kada su saznali za tragediju koja je zadesila porodicu Milovanović, piše Srpskainfo.
Povodom ovog tragičnog događaja načelnik opštine Kozarska Dubica Radenko Reljić 19. oktobar proglasio je danom žalosti.
Podsećanja radi, Bojan Milovanović je preminuo od povreda zadobijenih u tuči pre dve noći u Banjaluci u kojoj je učestvovalo više osoba.
Okružno javno tužilaštvo Banjaluka predložio je Okružnom sudu u Banjaluci određivanje pritvora za Gorana Bilčara (27) iz Laktaša zbog sumnje da je 18. oktobra u Banjaluci ubio Bojana Milovanovića iz Kozarske Dubice tako što mu je zario šrafciger u slepočnicu.
Drugi osumnjičeni Marko Mihajlović (27) iz Banjaluke je, nakon ispitivanja, pušten i u nastavku krivičnog postupka braniće se sa slobode.
"Nisam kriminalac, svašta sam u životu radio, ali nikad protiv zakona".
Rojs King (59) je kralj Roma! Bele rukavice ne skida, ima svoju imperiju, a njegov galantni život već godinama fascinira mnoge. Inspiracija je mnogim pevačima, a njegovi snimci na društvenim mrežama imaju više miliona pregleda. Nekada su ga zvali Džipsi King, a pare troši isključivo na kvalitetan život.
Kada sam ga pozvala bio je u Rumuniji. Već sutradan je otišao u Rim gde je stvorio svoju malu imperiju. Na njegovom Fejsbuk profilu objavljeni su snimci gde se vidi kako baca pare po pevačima.
Sigurno ih lako zarađuje kad se ovako rasipa, pomislila sam. Ipak, ubedio me je da je pozadina priče drugačija i da nije sve baš onako kako se čini.
Ko je Rojs King?
Najpoznatiji Rom na Balkanu je iz rodnog Splita otišao pre 40 godina s roditeljima. Preselio se u Rim i tamo sada raskošno živi sa svojom porodicom. Uspeo je da stvori svoju malu imperiju.
- Zašto Rojs King? Omiljena marka mog automobila je "rols-rojs", a Romi širom sveta me smatraju svojim kraljem - započeli smo razgovor. Njegovo pravo ime koje je dobio po rođenju niko ne zna.
- Nekada su me zvali Džipsi King, ali s obzirom na to da vozim samo "rols-rojs", nazvali su me Rojs King - istakao je kralj Roma.
Odakle mu pare?
Nisam mogla, a da ga ne pitam odakle mu toliki novac. Čime se to bavi, pa je u situaciji da se tako rasipa?
- Radim sa automobilima, tačnije kupovinom i prodajom kola sa velikom kubikažom. Nisam kriminalac, svašta sam u životu radio, ali nikad protiv zakona - istakao je.
Kockao se širom sveta, dobijao je i gubio novac. I sada odlazi u kazino, ali više ne seda za sto s ruletom.
- Iz navike idem u kazino, ali se ne kockam. Danas dobiješ pare, a sutra nemaš ništa i tako u krug - pravdao se kralj.
- Živim život punim plućima i zato me ljudi vole. Ženio sam se šest ili sedam puta, ni sam ne znam tačno - rekao mi je. Fascinira Rome iz svih krajeva sveta, a posebno one iz Srbije, Bosne i Hercegovine, Makedonije i Hrvatske. Kazina, žene, automobili i muzika obeležili su klipove koje Rojs objavljuje na društvenim mrežama.
Često organizuje razna druženja i svetkovine u svojoj velelepnoj kući, ali i po raznim restoranima i klubovima širom Evrope. Tu ga redovno prate pevači sa domaće estrade, od kojih su mu mnogi prijatelji.
On je i inspiracija mnogim pevačima sa ovih prostora koji su mu posvetili svoje pesme - do sada su snimljene četiri, od kojih su najpoznatije one Bekija Bekića i Branka Amzića, a Rojs nam otkriva i da će pevačica Jana uskoro objaviti pesmu o njemu.
- Družio sam se sa Sinanom Sakićem, Ackom Nezirovićem, Ljubom Aličićem, a najveći prijatelji su mi Stoja, Jana, Džej i Beki Bekić. Pevači znaju da sam široke ruke kada je u pitanju plaćanje pesama. Tako sam za jednu pesmu najviše platio 6.000 evra. Ali ne žalim ni za čim. To su pare koje su date za život, kvalitetan život - poručio je Rojs.
Skupi automobili su mu opsesija. Vozio je "rols-rojs fantom" koji je vredeo oko 400.000 evra.
- Sve što zaradim ja i potrošim! Ne žalim, dao sam 6.000 evra pevaču jer je pogodio koju pesmu volim - dodao je. Voli da putuje, a mesečno zaradi oko 4.000 evra, ali ih ovaj kralj brzo i potroši.
Drago mu je što ljudi uglavnom imaju pozitivno mišljenje o njemu.
- Javljaju mi se stalno na Fejsbuku. Ima svakakvih komentara, i dobrih i loših, ali većina me voli - rekao je kralj. Kada se spuste zavese, ovaj gospodin vodi život kao i svi "obični" ljudi. Tvrdi da nema toliko para kao što ljudi misle.
- Izbacim sliku aviona, oni odmah pomisle da je to moj avion. Ljudi su glupi, veruju u sve to - zaključio je Rojs King. Majice sa njegovim natpisom prodaju se svuda u svetu, a Romi širom sveta ih s ponosom nose.
"Da se čuje da smo mi stigli u Veneciju, ovo je auto od 180.000 evra! Idemo malo u kazino u Veneciju, malo na rulet da probamo".
I u pesmama opevani KP dom Zenica, opasan visokim zidom i bodljikavom žicom, najozloglašeniji zatvor na Balkanu, već punih 120 godina unutar svojih oronulih zidina živi poput maloga grada čuvajući mračne tajne svojih stanara.
Danas zenički zatvor dom je ubica, razbojnika, ratnih zločinca, silovatelja, otmičara, dilera droge, te kriminalaca drugih "specijalizacija".
Najbrojniji su Bošnjaci, slede Hrvati, Srbi, Romi i Albanci. Sudbina svakog od 795 zatvorenika priča je za sebe. Najviše je robijaša osuđenih između pet i 20 godina zatvora, a njih 33 robija kaznu veću od 20 godina.
- Ovde se i umire, što od godina, što od bolesti - rekao je u razgovoru za Express.hr direktor zeničkog zatvora Nihad Spahić.
Zatvorski policajci u tom strogom režimu i životu prepunom nasilja, droge i koječega, robijašima nastoje da budu i čuvari i zaštitnici i učitelji i lekari i poslodavci, pa čak i prijatelji, rame za plakanje.
Svi do jednog kažu da im baš i nije lako. Poslednji beg iz zatvora preko zida zabeležen je pre petnaestak godina, kad su dvojica zatvorenika jednostavno uz pomoć merdevina odšetala u slobodu.
Kopanja tunela ispod zatvora nije bilo, ali su, kažu, pronalazili različite planove pripremanih begova, što nije ni čudno s obzirom na to da je svakom robijašu jedina misao kako pobeći.
Zatvorenici unutar zidina imaju gotovo sve, i jedino što im nedostaje je - sloboda. Celo zdanje sa paviljonima, radionicama, bioskopom i sportskom dvoranom, bibliotekom, učionicama, kantinama i verskim prostorijama živi poput maloga grada.
Oni koji žele mogu da rade i pristojno zarađuju ili da se bave bilo kojim sportom. Rad nije obavezan.
Onima koji se dobro ponašaju, dva sata mesečno na raspolaganju je i jedna od sedam ljubavnih soba za sastanak sa zakonitom suprugom. Zatvor raspolaže i sa 22 hektara obradivog zemljišta, 17 plastenika, 7.000 koka nosilica, 3.000 pilića, a tove i stoku.
Radili ili ne, svi su zatvorenici u 22 sata u svojim krevetima. Zaključani. Gotovo svaki kutak zatvora pokriven je video-kamerama. Svuda su rešetke i bodljikava žica.
- Veliki problem su nam zlostavljanja među zatvorenicima. Česte su tuče i reketirenja. Tu su ubice, razbojnici i narkomani koji će za sitnu uslugu ili kutiju cigareta napasti druge. Pre šest godina bilo je 3.200 slučajeva nasilja, a godinu ranije smo zabeležili, još uvek visokih, 2.205 napada. Najčešće se sukobljavaju na šetalištu, po hodnicima, ali i po sobama. Uglavnom, oni slabiji žrtve su zatvorskih lidera ili, kako ih mi zovemo, kapitalaca dugoprugaša sa kaznama višim od 20 godina zatvora - pojasnio je Spahić.
Od zatvorenika saznajemo da je, osim nasilja i seksualnog nasilja, koje u zeničkom zatvoru nije retkost, veliki problem i droga.
Posao sa drogom u zatvoru nadležni se trude da zaustave, a droga je u zatvoru dvostruko skuplja nego na ulici.
- Pre nekoliko godine je supruga došla u posetu mužu u zatvor i labrador je bukvalno pobesneo pokazujući vodiču na njeno međunožje. Nije bilo druge nego da ženu odvedemo u policiju i pretresemo. Pronašli su 33 grama heroina skrivenog u vagini. A to je samo jedan od domišljatih pokušaja krijumčarenja droge u zatvor - jedna je od priča iz KPD Zenica.
U Zenici već više od 20 godina robija i četvorostruki ubica Edib Buljubašić iz Zenice. Osuđenik je sa najvećom dosuđenom kaznom od 1954. godine.
Još 1989. godine ubio je oca i svog sugrađanina. Za ta dva ubistva osuđen je na 20 godina zatvora. U ratu je, kaže, pobegao iz zatvora u Foči.
Nakon rata kazna mu nije oproštena pa se 1996. godine opet vratio u Zenicu. Nakon nekoliko godina dobrog vladanja pušten je na slobodan vikend.
Tada je ponovno ubio, i to suprugu i snaju. Prvi zločin Buljubašić je opisao u dve knjige “Zašto sam ubio oca”, a sprema i treću s naslovom “Zatvorski begunac” u kojoj će opisati svoj krvavi pohod i dane u begu provedene u Hrvatskoj vojsci i HOS-u.
- Za to što sam ubio oca kajem se pedeset odsto. Za to što sam ubio ženu ne kajem se nimalo. Ubio sam je zato što sam je voleo i što nisam mogao da podnesem to što me prevarila dok sam robijao. Ponosan sam što sam je ubio. Opet bih učinio isto. Za Milana Mašića iz "Zenica transa" kajem se devedeset odsto, a za ubijenu snaju Nađu kajem se sto posto. Ako ikada čujete da sam se ubio, to će biti zbog nje, jer me to proganja. Nju nije trebalo da ubijem. Hoću, ubiću se pre izlaska iz zatvora. Moj život će okončati, nebitno kada, samo zbog snaje. U zatvoru se skrivam iza harmonike, šaha, boksa, karatea... Teško je ubici. Nema veće kazne od ove koju ja proživljavam.
Drago mi je što sam u zatvoru, jer mi to produžava život. Da me sada puste, siguran sam da bih nakon 4-5 piva pucao sebi u glavu. Proganjaju me teški snovi i noćne more. Često sanjam oca koji me uvek spasava iz neke situacije, a ja sam ga ubio. Košmar je veliki. Pišući knjige u zatvoru ostavljam trag iza sebe sa porukom da niko nikad ne krene mojim stopama - ispričao je pre šest godina za Express četvorostruki ubica Buljubašić dodajući kako ima “isprljanu dušu i krvave ruke” te da s tim mora da živi dok ne dođe vreme da se ubije.
Zatvorenici ne kriju da iza zatvorskih zidina osim nasilja i droge ima i homoseksualizma. Ipak, nerado o tome pričaju. Deo njih svojevoljno ulazi u homoseksualne odnose, a za drugi deo je to kazna.
- Oralni seks se plaća telefonskom karticom od 500 impulsa, što je cena od 15 konvertibilnih maraka. Za seks se plaća karticom od 1000 impulsa - kažu.
- “Tobdžije” su nadimak za one koji plaćaju za seks, dok one koji “primaju” zovemo “Šemse”, što je asocijacija na jednu lepu pevačicu. Od nas 800 zatvorenika sigurno je 200 “Šemsi” dok “topdžija” ima upola manje" - pričaju zatvorenici.
Kako kažu, homoseksualci svoju pohotu najčešće zadovoljavaju u kupatilima ili po sobama.
- Po pravilu imaju posmatrače-stražare sa dogovorenim lozinkama u slučaju da naiđe zatvorski čuvar. “Nema tople vode”, šifra je da se prestane sa seksom u kupatilu jer dolazi straža - dodaju.
Naš sagovornik pojašnjava da osim dobrovoljnog seksa u zatvoru ima i pravog silovanja.
- Najveća osveta zatvoreniku jeste da ga obeščastiš i siluješ. Silovanje se ne događa zbog toga što silovatelj nema “Šemse”, nego je ono poruka, osveta zbog cinkanja ili naredba da bude lojalan - otkriva mračne tajne zatvorskog života naš sagovornik.
Stari grad Todorovo, na severozapadu Bosne i Hercegovine, moglo bi da postane inspiracija za film, ne po ostacima ruševina koje svedoče da je ovo nekad bio moćan grad, već po "kući zlih duhova", pored koje meštani izbegavaju da prođu. Todorovčani veruju da je kuća ukleta zbog mračne prošlosti...
Meštani Todorova, kraj Velike Kladuše, tvrde da se noću iz "uklete kuće" čuju zastrašujući zvukovi, krici i stravični jauci. U njenoj blizini, navodno, kvare se tehnički uređaji, telefoni i slično. Sva vrata i prozori kuće su zatvoreni daskama.
Legenda kaže da je na tom mestu bilo groblje. Krajem 19. veka muslimanski imami planirali su da sagrade školu. Hodže su raširili šatore, proveli na tom mestu nekoliko noći, a onda su iznenada u tišini i vidno uznemireni zauvek otišli iz Todorova.
Prva kuća na "ukletim temeljima" sagrađena je početkom prošlog veka, kaže najstariji meštanin, 81-godišnji Kadir Ibričić. Srušena je u Prvom svetskom ratu, da bi krajem Drugog svetskog rata izgorela do temelja.
- Tokom Drugog svetskog rata imanje je kupio Husein Bašić i na istom mestu podigao novu kuću. Ni ona nije bila dugog veka i do temelja je izgorela kada su je Nemci u povlačenju, iz samo njima poznatih razloga, zapalili… - govori Kadir Ibričić.
Huseinov brat Hasan odlučio je da tu sagradi novu kuću iako ga je porodica odgovarala od toga, govoreći mu da je mesto ukleto. Hasan ih nije poslušao.
- Nakon što je opet sagrađena i nameštena, tokom rata u BiH vojnici su zauzeli to područje i iz kuće odneli nameštaj i porazbijali stakla. Dugo se niko tu nije uselio, niti je tu prenoćio zbog priča o prokletstvu tog mesta. Zbog te kuće verujem da postoje duhovi - kaže Kadir.
Bašići danas u selu Todorovo žive na drugim lokacijama. Posljednja kuća, koja stoji i danas, sagrađena je pre 25 godina. Sulejman Bašić se seća kako je odgovarao svog bratića da na tom mestu sagradi kuću. Za duhove, kaže, nije siguran, ali da je mesto na neki način ukleto, u to je potpuno siguran.
- Ova kuća je vlasništvo mog bratića Huseina Bašića koji je umro odmah nakon što ju je izgradio. Husein i njegovi roditelji na tom mestu su gradili kuće koje su uvek bile srušene ili se nešto čudno događalo s njima, a ovo je četvrta kuća koja je tu sagrađena na istim temeljima i isto se ponavlja - priča Sulejman i dodaje da je kuća odavno nazvana "kućom duhova" jer je najverovatnije ukleta.
Tokom rata u BiH u mestu Todorovo bila je crta razgraničenja Petog korpusa Armije RBiH i vojske Fikreta Abdića. Priča se da se kuća koristila kao zatvor i da su u njoj ubijeni brojni nevini ljudi, te da njihove duše ne mogu naći spokoj.
- Ljudi govore da se iz nje čuju zvukovi, lupetanje, krikovi, plač i slično. Najverovatnije su to golubovi, ali opet ima tu nešto s tim mestom i tom kućom - zaključuje Sulejman Bašić.
Zadranin Pere Č. (30) je u utorak u jutarnjim satima pobegao kroz prozor istražnog zatvora u Zadru u kojem se nalazi zbog sumnje na pokušaj ubistva i razbojničku krađu, piše Slobodna Dalmacija
Iako su o begu 30-godišnjaka iz zgrade u centru Zadra odmah obavešteni sud i policijska stanica, koji se nalaze u istoj zgradi na Poluotoku, on se za manje od 24 sata vratio nazad. Za njim je bila raspisana i poternica, ali on se, na iznenaðenje policije i èuvara vratio sam, pozvonio na vrata zatvora i zamolio èuvare da ga puste – unutra!
Pere je svoj kratkotrajni beg na slobodu opravdao, kako nezvanično saznaje Slobodna Dalmacija, nostalgijom za suprugom i maloletnim detetom, a iz zatvora je uspeo da pobegne tokom obavljanja radova u prizemlju zgrade. Na prozoru koji se renovirao nije bilo rešetaka.
- Iz Zatvora u Zadru dana 14. novembra 2017. godine jedan je istražni zatvorenik izvršio beg tokom obavljanja radova u prizemlju zgrade. Ista osoba se sama vratila u Zatvor u Zadru dana 15. novembra. O begu su odmah bili obavešteni nadležni sud i policijska stanica te je do povratka navedene osobe za njim bila raspisana poternica - saopštili su iz Ministarstva pravosuđa.
Hrvatsku konstantno napušta sve više mladih ljudi. Među njima je i 26-godišnja Mia Bonačić iz Dubrovnika, ali za razliku od većine, ona nije otišla zbog veće zarade.
U Dubrovniku je imala dobar posao jer je radila u hotelu Kempinski u Istri, u kom je bila Instruktorka velnesa. Imala je dobra primanja, međutim bukvalno joj se, kako kaže, zgadila celokupna situacija u Hrvatskoj.
Poslednjih mesec dana radi u Austriji u Tirolu. malo je reći da je oduševljena. Još uvek ne može da veruje u kakvim uslovima radi i kako je na poslu sve uredno.
"Odnos vlasnika prema nama zaposlenima je neverovatan. Dobila sam svoj smeštaj, živim sama, sve je lepo, imam odlične uslove. Ništa ne plaćam, ni stan ni režije, a hrana u seoskoj prodavnici je jeftinija nego u Hrvatskoj. Takođe su mi osigurali sve, od WC papira do posteljine, a uniformu mi peru i peglaju na poslu. Na poslu imam sve besplatne obroke, od doručka, ručka, večere, međuobroka i sve je odlično. Ne dobijamo splačine već odličnu hranu, od crnog rižota do integralne testenine, sve je vrhunski. Mogu da pijem kafu, čajeve, sokove, sve na račun hotela".
Pre Austrije, pokušala je da posao pronađe u Norveškoj. Tamo je provela neko vreme, međutim kako nije znala norveški jezik, nije mogla da dobije posao u svojoj branši.
Kao i svaki dan, sjedila sam tu na terasi i odjednom me nešto pogodilo u glavu. Pala sam na pod i više se ničeg ne sjećam - prepričava 67-godišnja Zlata Čop pomalo bizarnu nesreću koja se u nedjelju oko 17 sati dogodila u njezinu dvorištu u Aninoj ulici 91 na zagrebačkoj Trešnjevci.
Nju je, naime, dok je mirno sjedila na stolici na terasi najvjerojatnije nogom po glavi udario njezin podstanar, kineski državljanin Y. D. (52), koji je pao s balkona na prvom katu kuće. Pod još nerazjašnjenim okolnostima, Y. D. je neoprezno hodao unatrag po terasi i u jednom je trenutku izgubio ravnotežu. Pao je preko ograde balkona s visine od oko četiri metra, a u padu je “zakvačio” i svoju stanodavku.a
- Ne znam čime me točno pogodio, samo se čuo jak udarac kad je pao na pod. Nisam znala što se događa, jako sam se prestrašila i otrčala u kuću. Ma to je izgledalo kao na filmu - ispričala nam je gospođa Zlata uzbuđeno pokazujući hematom na lijevom oku koji joj je nanio njezin 52-godišnji podstanar.
Nakon što je pao s balkona, Y. D. je ostao nepomično ležati na betonskom podu, a netko od susjeda odmah je pozvao ekipu Hitne pomoći.
- Njegova supruga odmah je sišla s prvog kata, a njemu je iz glave i ušiju curila krv. Uopće se nije micao. Mislili smo da je mrtav. Supruga ga je grlila i cijela joj je majica bila krvava - kaže susjeda Branka Bajza dok pokazuje tragove krvi u dvorištu na mjestu gdje je Kinez pao.
Liječnici su teško ozlijeđenog 52-godišnjeg kineskog državljanina vozilom Hitne pomoći prevezli u KB Sestre milosrdnice, gdje je utvrđeno da mu je slomljena lubanja. Gospođa Zlata prošla je, srećom, samo s lakšim ozljedama, a njoj je liječnička ekipa ozljede sanirala odmah jer, kako je rekla, nije htjela van iz kuće.
Na mjesto događaja u Aninoj ulici ubrzo su došli policajci kojima je supruga teško ozlijeđenog Kineza pokušavala objasniti što se dogodilo i kako joj je suprug ozlijeđen.
Na lošem engleskom jeziku rekla im je da je suprug hodao unatrag i da je u jednom trenutku izgubio ravnotežu. Međutim, nije baš jasno kako je Y. D. uspio pasti preko ograde koja je, s obzirom na njegov rast, visoka. Susjedi kažu i da se prije pada čula vika s balkona, odnosno da je Kinezova supruga nešto vikala. Ne zna se je li se radilo o svađi ili je žena pokušala upozoriti Y. D.-a da se primiče ogradi.
Nakon provedenog očevida i prikupljanja informacija od susjeda policajci su pad s balkona okvalificirala kao nesretan slučaj.
Inače, 52-godišnji Kinez na prvom katu kuće u vlasništvu 67-godišnjakinje živi sa suprugom i kćerkom u dobi od 25 godina. Kod Zlate Čop žive kao podstanari tri godine, a svi imaju prijavljeno stalno boravište u Hrvatskoj.
- Već su dugo u našoj zemlji. Bave se prodajom tekstila na veliko i malo. Koliko se sjećem nikada s njima nije bilo nikakvih problema - zaključuje gospođa Zlata.
Crnogorski hirurzi su u Kliničkom centru u Podgorici muškarcu iz anusa izvadili vibrator, a zatim su se malo „našalili“ i napravili snimak i fotografije koje kruže internetom!
Pacijenta je prošle nedelje kod lekara dovela žena i tražila da mu se operativnim zahvatom izvadi sprava. Još uvek se ne zna kako je vibrator dospeo u pacijenta, a kako pišu podgorički mediji, javnost je šokirana postupkom lekara, koji su ceo slučaj iskoristili za neslanu šalu.
Crnom Gorom, naime, kruži snimak na kojem se vidi kako doktori međusobno ćaskaju i prave šale slikajući se sa sveže izvađenim vibratorom. Na snimku se jasno vidi uniforma jednog hirurga i ruke koje drže pomagalo.
Lekari kod kojih je ovaj pacijent došao na pregled prvo su pomislili da je u pitanju šala, ali kad su na rendgenskom snimku utvrdili postojanje ovog predmeta, uverili su se da je to i u Crnoj Gori moguće. Operacija je trajala punih pet sati, a lekari tvrde da je bila izuzetno teška, te da je pacijent imao mnogo sreće.
U Lekarskoj komori Crne Gore kažu da nisu videli snimak niti da su čuli za „slučaj vibrator“, ali tvrde da će ispitati ovaj događaj, a ukoliko se ustanovi da su zdravstveni radnici prekršili lekarski kodeks, biće kažnjeni.
Prema informacijama iz crnogorskih medija, osmoro ljudi je moglo da napravi snimak: anestetičar, anesteziolog, hirurg, dva asistenta, dve instrumentarke i konsultant.
Direktor Kliničkog centra Crne Gore Milan Mijović rekao je da će zvanična obaveštenja dati tek nakon sprovedenog ispitivanja, ali ukoliko se dokaže da snimak zaista postoji, počinilac tog dela biće najstrože kažnjen.
Slučaj iz Crne Gore može se svrstati u najbizarnije operacije u svetu. Neke od njih su intervencija nad čovekom koji je imao ekser u glavi, što se vrlo precizno može videti na rendgenskom snimku. Desilo se i da su doktori greškom zaboravili makazice u utrobi pacijenta, pa taj katastrofalan propust otkrili tek na rendgenskom snimku. Crnogorski „slučaj vibrator“ može da parira ovim svetskim „genijalcima“.
Kada je, nakon 40 godina života u Australiji, početkom februara preminuo Radoje Lakićević, poznatiji po nadimku Ban, njegov je najstariji sin pozvao rođake u Crnoj Gori i zamolio ih da ga nauče kako da oca sahrani po crnogorskim običajima.
Tako je čovjek, rođen u Pavinom Polju 1939., kome nemirni duh u mladosti nije dao da se dugo zadrži na jednom mjestu, a onda našao mir i sreću u Australiji, tamo završio životni put po običajima svoga zavičaja.
„Imam problem, moja đeca više vole Crnu Goru, nego ja“ – govorio je u šali Radoje. A djece ima jedanaest- šest sinova i pet kćeri. Imena im je dao po svojim najbližim: Mika, Radosav, Radovan, Gajo, Miloš, Luka, Milica, Rakila, Rista, Tila i, tek jedno drugačije – Idabbi.
Radojev najstariji sin kaže:
„Ponosan sam što sam Lakićević i što sam Crnogorac. Isto osjećaju moja braća i sestre“.
Rakila, koja nosi ime Radojeve majke, posjetila je Crnu Goru krajem 2015. Oduševljena je bila Crnom Gorom, Vraneškom dolinom, Pavinim Poljem, imanjem koje će, uprkos daljini, po očevoj ali i sopstvenoj želji, Lakićevići iz Australije posjećivati i održavati. Prodaja ne dolazi u obzir.
Slučajni „susret“ na internetu sa imenom Rakila Lakićević učinio je da, prvi put nakon 1982., kada se Radoju gubi svaki trag, rođaci u Crnoj Gori stupe u kontakt sa njegovom kćerkom, pa onda i sa njim.
Čini se da je Radoje Lakićević mogao mirno da sklopi oči, znajući da su njegova djeca stekla još jedan, dalek ali čvrst, oslonac u njegovoj porodici i rodnoj Crnoj Gori.
Ministarstvo unutrašnjih poslova pokrenulo je postupke protiv nekoliko službenika zaposlenih na graničnim prelazima zbog sumnje da su se tokom službe bavili nezakonitim delima. Protiv nekih od njih pokrenut je disciplinski postupak, a neki su i suspendovani. Najviše sumnjivih je među službenicima koji rade na graničnom prelazu Kula, piše Dan.
Sumnja da se crnogorski policajci bave nezakonitim radnjama pojavila se kada su nadležni utvrdili da su ovi pripadnici granične policije prekrivali kamere u službenim prostorijama čime su onemogućili da se snima način na koji obavljaju posao. U početku je primećeno da neki od njih kače odevne predmete u blizini video-nadzora i “slučajno” ih nameštaju preko kamera.
Ipak, nedugo zatim utvrđeno je da se ne radi o slučajnostima jer su pojedini policajci počeli da oblepljuju kamere. Nadležni su posmunjali da na ovaj način službenici sa graničnog prelaza Kula kriju nezakonite poslove koje obavljaju, a prve su sumnje da se radi o uzimanju mita. Nadležni, naime, sumnjaju da policajci, kada je povećan broj prelazaka granice zbog letnje turističke sezone, ovako kriju da od turista koji imaju nelegalnu robu uzimaju novac ili određene stvari kako bi “zažmurili” na prekršaje.
Nadzorne kamere su nedavno postavljene, a nedugo zatim policajci su počeli da ih prekrivaju, pa se posumnjalo da je u pitanju prikrivanje nezakonitog rada. Uočeno je da više policajaca na različite načine kriju kako obavljaju posao.
Dan piše da su se u istragu uključili i inspektori Unutrašnje kontrole. Zbog prekrivanja kamera pokrenuti su disciplinski postupci protiv četvorice zaposlenih na graničnom prelazu Kula. Ipak, u uzvaničnim saopštenjima MUP-a nije navedeno da se dovode u vezu sa vršenjem nekog krivičnog djela, već samo da se sumnjiče za težu povredu službene dužnosti.
Disciplinski tužilac MUP-a pokrenuo je postupak protiv starijeg policajca prve klase. On se tereti da je 16. aprila oko 12.40 časova u Rožajama, obavljajući poslove granične provjere kao vođa smjene na GP Kula, u periodu od 8 do 20 časova, dok je menjao kolegu da doručkuje, ometao rad novopostavljenog video-nadzora u kontrolnoj kabini na ulazu u Crnu Goru.
Njemu se na teret stavlja da je sa plastične flaše skinuo nalepnicu koju je nalepio preko objektiva nadzorne kamere. Nalepnica se na kameri nalazila tokom celog dana, a po povratku u kabinu njegov kolega policajac to nije primetio. Istog dana oko 19.36 časova, stariji policajac je došao do kontrolne kapije, kada je pružio ruku i uklonio nalepnicu sa objektiva kamere, dok je u to vreme njegov kolega vršio službenu radnju evidentiranje putnika, kojom radnjom je otežao da se uvidom u citiranu nadzornu kameru eventualno utvrde propusti u radu policijskih službenika. Na taj je način počinio težu povredu službene dužnosti preduzimanje ili nepreduzimanje bilo koje radnje kojom se onemogućava ili otežava funkcionisanje službe.
Postupak je pokrenut i protiv starijeg policajca prve klase na GP Kula u OGB Rožaje. On se tereti daje 16. aprila u periodu od 8 do 20 časova u Rožajama, obavljajući poslove granične provere, u kontrolnoj kabini na izlazu iz Crne Gore ometao rad novopostavljenog video-nadzora, tako što je plastičnu čašu stavio na objektiv kamere i zaklanjajući kameru ometao njen rad tj. video-nadzor. Na taj način je otežao da se uvidom u citiranu nadzornu kameru eventualno utvrde propusti u radu policijskih službenika. Isti policajac se sumnjiči da je u noći između 17. i 18. aprila, na istom mjestu u kontrolnoj kabini na ulazu u Crnu Goru, ometao rad novopostavljenog video-nadzora kada je preko njega stavio plastičnu čašu.
Zbog istog prekršaja pokrenule disciplinski postupak protiv starijeg policajca prve klase u Odjeljenju granične bezbednosti Rožaje. On je sumnjive radnje preduzeo 24. aprila kada je u smeni od 8 do 20 časova obavljao poslove granične provere, u 12.17 časova u kontrolnoj kabini zakačio je jaknu na ekser ukovan na zidu neposredno ispred kamere. Nekoliko minuta kasnije preko jakne je stavio kapu od policijske uniforme, te na taj način zaklonio objektiv kamere čime je pokrio vidno polje kamere koja obuhvata radni prostor stola u kontrolnoj kabini u kojoj je radio, pa je kamera bila prekrivena i ometano njeno snimanje do kraja smene, te je na taj način onemogućio kontrolu njegovog rada uvidom u video-zapis predmetne kamere.
Disciplinski tužilac proverava i postupanje, policijskog službenika Odeljenja granične bezbednosti Rožaje, zato što je 25. aprila na graničnom prelazu Kula, u smeni od 8 do 20 časova obavljao poslove granične provere, u 11.02 časova u kontrolnoj kabini zakačio jaknu na ekser ukovan na zidu neposredno ispred kamere, razvukao je ispred kamere, te na taj način zaklonio objektiv kamere čime je pokrio vidno polje kamere koja obuhvata radni prostor stola u kontrolnoj kabini u kojoj je radio. Snimanje radnog prostora trajalo je do kraja smene.
Nadležni organi MUP-a, radeći na pokrenutim proverama, prikupili su više dokaza. Nakon njihovog razmatranja oceniće ima li potrebe da o sumnjivom postupanju podataka obaveste nadležno tužilaštvo kako bi se eventualno utvrdila krivična odgovornost policajaca.
Novine danas nisu kao ranije. Pregled dnevne štampe se obavlja na internetu, online je budućnost. Zato, današnje vesti iz Srbije i sveta potražite direktno na Politika Ekspres dot net. Poslednji pravi tabloid u Srbiji. Najnovije vesti dana iz Srbije i sveta, najcitaniji tekstovi koji te mogu zanimati u toku dana uz izbor urednika, novinara i redakcije portala
Ekspres Politika predstavlja online magazin sa osvrtom na dnevno političku situaciju u Srbiji i svetu. Ovaj online news portal nije ni u kakvoj vezi sa kompanijom Politika AD koja se bavi izdavanjem magazina: Bazar, Politikin Zabavnik, Ilustrovana Politika, Viva, Svet kompjutera, Mali Politikin Zabavnik, Enigmatika i Razbibriga, kao i dnevnih novina Politika i Sportski žurnal, a koje izlaze pod firmom Politika novine i magazin. Politika Ekspres Online predstavlja poslednji pravi tabloid u Srbiji koji se nalazi među TOP 50 najčitanijih sajtova u Srbiji
