Područje Krajine proteklih dana je pod velikim snežnim nanosima, dok se visina belog pokrivača prelazi 80 centimetara. Motorna vozila ne mogu da prođu do velikog broja naseljenih mesta.
Ne zna se kada će stići službe da čiste sneg, jer on i dalje pada. Poznato je da se čisti tek kada sneg utihne.
Podsećamo, prošle sedmice se obrušio krov sportske hale jedne srednje škole – a u incidentu nije bilo povređenih osoba.
U međuvremenu, stanovnici mesne zajednice Mali Lug organizovali su akciju čišćenja snega – međutim, nije se sve odvijalo prema planu.
Snimak objavljen na Facebook grupi A.T.O Photograpy rapidno se počeo širiti društvenim mrežama.
Radomir Novaković Cakana koji dolazi iz Crne Gore je privrednik za kojeg je naša javnost prvi put čula kada je svoje radnike častio skupocenim automobilima, dok im je letovanje uplaćivao na Bahamima ili Sejšelima, dok je ponekad uplaćivao i krstarenje.
Cakan je inače danas i opštinski funkcioner u crnogorskom primorju, u Baru, a svoju poziciju koristi kako bi pomagao drugim ljudima.
Vlasnik je najveće sportske opreme u Crnoj Gori, ali on ima zaista veliko srce i veoma široke ruke pomaže svima koji sarađuju sa njim. Uviek je nagrađivao ljude zbog vernosti i dobrog rada.
Njega zovu brat, a on je pre nekoliko godina svoja 14 radnika poslao na zajednički odmor, na Bahame i Sejšele, pošto je rekao da su oni to zaslužili, a on nije tamo ni išao.
Najluksuznijim kruzerom po Mediteranu je jedna grupa išla, neki su dobili i nove automobile, golf šest i polo, imali su i kasko osiguranje.
Njega svi cene u Baru, jer je uticao mnogo na razvoj ovog grada.
Jednog radnika koji je skupljao novac da ode u Brazil na svetsko prvenstvo, CAKAN je direktno odveo plativši mu put i kartu na finale.
Iako je prostitucija veliki problem u svetu, sada je ista situacija i na ovim prostorima.
Naime, na jugu Crne Gore cveta maloletnička prostitucija i to širokih razmera.
U blizini mesta Vranj, mlade devojke prodaju svoje telo za 10 EVRA, a mušterije im uglavnom dolaze iz Albanije i Kosova.
Malo je poznato koliko bogatstvo je stekao Milorad Dodik. Pored ogromne vile u Beogradu i njegovog mesta prebivališta u Banja Luci, on t Bakincima poseduje tri ogromne vile.
Da, dobro ste pročitali, TRI OGROMNE VILE.
Za šta će mu baš tri, verovatno ni on nema pojma, ali na ovim slikama se možete upoznati sa "kućicama" koje Milorad Dodik poseduje u Bakincima.
U Stjepan Polju, gračaničkom naselju, na sahrani 26-godišnjeg mladića Harisa Kahrimanovića se okupio veliki broj ljudi. Život dečaka ugašen kada se dogodila stravična saobraćajna nesreća.
Meštani kažu da u ovom kraju ne pamte ovakvu sahranu. Tužna kolona uputila se prema groblju Avdići u Stjepan Polju, gde je mladić ukopan.
Zakazano venčanje
Juče su pred kućom žalosti stigle stotine ljudi. Bolnu tišinu presecali su jecaji Harisovih najbližih. Oca Sejada, koji nije imao snage da stoji, niko nije mogao utešiti. On je u Hrvatskoj osnovao građevinsku firmu, obrazovao decu kojoj je posvetio celi život...
Uplakane majka Hanifa i devojka Sabina milovale su Harisov sanduk.
- Dragi Bog je tako hteo. Uzeo ga sebi. Za petak, 3. novembar, bilo je zakazano venčanje, ali sudbina nije htela tako, nije se dalo devojci Sabini da na ruku stavi venčani prsten. Umesto svadbe, umesto toga da roditelji sa sinom proslave diplomu, oni su ga sahranili - kaže komšinica ožalošćene porodice
Oprostili se navijači
Harisa su na večni počinak ispratili i brojni navijači Fudbalskog kluba Sarajevo "Horde zla".
Javio majci da je diplomirao
U ponedeljak je Haris Kahrimanović tačno u 14 časova majci Hanifi poslao SMS da je diplomirao na fakultetu u Tuzli i poručio joj da će tu veče proslaviti s društvom.
Nije ni uspeo stići do svog rodnog Stjepan Polja kada je u teškoj saobraćajnoj nesreći oko 15 časova u Orahovici Donjoj kod Gračanice “golfom 5” podleteo pod cisternu i na mestu izgubio život.
Stariji muškarac u tradicionalnoj crnogorskoj nošnji uslikan ispred diskonta može biti dovoljna reklama za lanac prodavnica, ali ni upola upecatljiva kao kada uz nju dode malo humora na bilbordu.
Ovog puta Crnogorci su se našalili na svoj racun pozvavši kupce da požure na akciju, ali ne radnu. Kako je poznato koliko su oni “vredan narod”, sigurno je da ih je poruka, u najmanju ruku, nasmejala, a neke možda baš i nagnala da odu da pazare tamo.
Šta god da je, nije mogla da prode neprimeceno.
Momci iz T&T brand factory koji su osmislili ovu reklamu kažu da su i sami iznenadeni odlicnim odzivom i pozitivnim reakcijama.
Oko 75 odsto svetskog tržišta narkoticima nalazi se u rukama albanske mafije. Procena je da albanski dileri mesečno prokrijumčare četiri do šest tona heroina, čija je vrednost na godišnjem nivou dve milijarde dolara.
Samo dan pošto je albanski predsednik Bujar Nišani najavio da će zbog dramatičnog porasta ilegalnih aktivnosti vezanih za proizvodnju marihuane morati da sazove Savet za nacionalnu bezbednost, albanski specijalci su u raciji u okolini mesta Rešen u Albaniji zaplenili tri tone droge i uhapsili 15 osoba. Toj akciji prethodila je serija hapšenja, a policija je u njima na nekoliko mesta u Albaniji zaplenila više tona marihuane spremne za „izvoz“ u Zapadnu Evropu.
Albanski narko-kartel je jedan od najpoznatijih u svetu, a procene svetskih stručnjaka, koji se bave narkoticima, ukazuju na činjenicu da čak 75 aktivnosti vezanih za tu materiju vode upravo — Albanci.
Inače, malo je poznato da je najpoznatiji likvidator „Koza nostre“ i čovek zaslužan za razbijanje italijanskih „familija“, Sami Gravano — Bik, poreklom bio Albanac. Današnji „vladari“ narko-kartela u Americi smatraju ga utemeljivačem albanske mafije u toj državi.
Albanska narko-mafija je toliko jaka da je sa prvog mesta potisnula Kolumbijce, koji su do pre četiri-pet godina bili neprikosnoveni u svetu po ilegalnoj trgovini drogom. Pritom, albanska narko-mafija nije organizovana piramidalno, to jest, nema jednog glavnog, što je mahom slučaj sa ostalim mafijama, već su podeljeni u klanove (fisovi), koji međusobno sarađuju. Poseban jezik, pravila i izrazito jaka porodična tradicija, kao i poštovanje hijerarhija, jesu ono na čemu se temelji snaga albanske mafije, zaključeno je u jednom od ranijih izveštaja Stejt departmenta, koji se bave tom materijom. Stejt department je, podsetimo, pre nekoliko godina Albaniju označio kao zemlju — bazu svetskog kriminala.
Albanska mafija odavno ne deluje samo na jugu Srbije, u Crnoj Gori, Grčkoj, Turskoj, Kosovu, već se njen uticaj raširio, i to poodavno, i na zemlje Srednje Evrope, a seže do Istočne obale SAD i Kanade.
U izveštajima srpske policije odavno se nalaze svedočanstva o organizovanim kriminalnim grupama na Kosovu, koje govore o trgovini narkoticima kao porodičnom biznisu. Stroga disciplina unutar porodice, lojalnost, ali i sistem kažnjavanja za svako odstupanje od interno uspostavljenih pravila, drže klanove na okupu.
Operativni podaci svetskih organizacija za sada poznaju četiri najjača mafijaška klana iz Albanije, kojima rukovode porodice Kula, Abazi, Borici i Brokaj.
Pod njihovom komandom nalazi se gotovo 20 kosovskih „familija“, koje zajedno kontrolišu ne samo tržište narkoticima, već i šverc droge, oružja, cigareta, kradenih vozila, prostituciju, reketiranje, pranja novca, ucene…
Ipak, ime od koga svi zaziru i koje se smatra jednim od najopasnijih mafijaški klanova u Albaniji jeste porodica Kula. Oni kontrolišu trgovinu drogom iz Turske.
Familija Abazi, osim droge, švercuje i oružjem, a njihovi poslovi su uglavnom okrenuti ka Italiji.
Klan Borici za porodični biznis izabrao je prostituciju i to im je glavni „put“ za rasturanje droge.
Grupa Brokaj je specifična, jer nju uglavnom čine bivši pripadnici albanske tajne službe, čiji su glavni primat veze koje imaju u svetu, pre svega u bezbednosnim službama, carinama, pa i u političkim krugovima država sveta.
Na Kosovu su poslovi podeljeni po regionima. Ta pravila se strogo poštuju, a najpoznatiji klanovi su Keljmendi, Luka i Selimi. Najprometniji je deo u regionu Peći, pa su tako svi „poslovi“ i koncentrisani uglavnom u tom delu Kosova. Ovde, pored pomenutih, „bratski“ sarađuje još familija, među kojima su i klan Eljšani i Haljiti. Svi njihovi poslovi su uglavnom usmereni ka Crnoj Gori.
Porodica Kitaj kontroliše oblast između Kline i Istoka. Vezuju se za šverc kradenih vozila i prodaju oružja. Najozloglašeniji klan je klan Suma, koji deluje na području Kačanika. Bave se reketiranjem i ucenama, švercom oružja i droge iz Makedonije na Kosovo i dalje. Osim tih, na Kosovu operišu i manje poznati klanovi Sulja, Aguši, Geci i Babaljija, zaduženi za Prištinu, Mitrovicu i Đakovicu.
Oblast Drenice kroz Prizren, Klinu i Istok povezuje Crnu Goru sa Makedonijom, a kontroliše je drenička grupa koja profitira na trgovini oružjem, kradenim vozilima, ljudima, cigaretama i gorivom. Ta grupa povezana je sa braćom iz Albanije, crnogorskom, makedonskom, bugarskom i češkom mafijom.
Na teritorijama opština Peć, Dečani i Đakovica, u oblasti Dukađin, deluje metohijska grupa usmerena na ilegalnu trgovinu oružjem, drogom, akciznom robom, kradenim vozilima i na reketiranje. Krijumčarena roba se distribuira u Makedoniju, na jug Srbije, u Rašku oblast i u Crnu Goru, korišćenjem pravca Peć—Kula—Rožaje. Metohijska grupa kontroliše i područje Laba, preko kojeg se krijumčari droga. Čak i da neki od pripadnika porodice bude uhapšen, klan se ne raspada, jer je organizovan u više nivoa. Ipak, svi putevi i poslovi se završavaju na severu Albanije.
Osim droge, glavna delatnost te grupe je trgovina ljudima. U jednom od ranije objavljenih istraživanje međunarodne organizacije „Transparensi internešenel“, kao centri za trgovinu ljudima u Albaniji su označene rute Vlora, Tirana, Fier i Skadar, pogranična mesta prema Crnoj Gori, Makedoniji i Grčkoj. Njihova procena je da je albanska mafija samo tokom 1999. godine prebacila najmanje 70.000 ljudi u Evropu i zaradila pedeset miliona dolara.
Albanska mafijaška narko-mreža raširena je u Italiji, Švajcarskoj, Austriji, Nemačkoj, kao i u skandinavskim zemljama… Recimo, Albanci su u Italiji za kratko vreme potisnuli turske trgovce drogom i postali partneri sicilijanskoj, napuljskoj i kalabrijskoj mafiji. Kriminalnu aktivnost u Švajcarskoj Albanci su, prema podacima tamošnjih bezbednosnih službi, iskoristili za ilegalnu kupovinu „kalašnjikova“ i „uzija“, finansiranje OVK, itd. Sedište crne berze oružja, inače, bilo je u Bernu i Bazelu.
Hercegovački ribari ostali su šokirani ogromnom rupom koja je ostala kada se povukla voda u Buškom jezeru u blizini sela Podgradina.
Mnogi pojavljivanje ovakvih rupa povezuju sa predskazanjima o kraju vremena i dolasku sudnjeg dana, a znatiželjnici koji su posetili ovo mesto komentarišu da su se “otvorila vrata pakla”, upoređujući ovaj prirodni fenomen s Vratima pakla u Turkmenistanu.
Stručnjaci kažu da nema mesta panici jer je Buško blato deo Livanjskog polja koje spada u kraška polja i ovakve rupe nisu retka pojava. Slične rupe mogu da se pronađu i u obližnjim Užima u blizini Srđevića.
Jedno je sigurno, ovo je jedna od najimpresivnijih rupa koje se mogu videti na Balkanu.
Izložba fotografija Zorana Fatića, "Podgorica sa kraja XIX veka, do 80-ih godina XX veka”, u Kulturno- informativnom centru "Budo Tomović", izazvala je brojne komentare na Fejsbuk stranici "Podgorički vremeplov".
Komentari su zbog fotografije za koju je navedeno da je iz 1939. godine, a na kojoj se kojoj se vide klima-uređaji i automobili novije generacije.
Fatić je priznao da je pogrešio i da je trebalo da piše da je fotografija iz 1993., odnosno novijeg datuma i izvinio se čitaocima i poštovaocima stare Podgorice i direktorki KIC-a Snežani Burzan.
Međutim, mnogi su nakon toga komentarisali da i 1993., u Podgorici nije bilo klima-uređaja, kao i da je naziv izložbe „Podgorica sa kraja XIX veka, do 80-ih godina XX veka".
Fatić je pojasnio da ima još jedna fotografija posle devedesetih i to bioskopa "Kulture".
"Ali, zbog te dve fotografije nisam htio staviti do devedesetih", obrazložio je Fatić.
Povodom sporne fotografije reagovala je i direktorka KIC-a Burzan, koja je istakla da su u svoj majski repertoar uvrstili izložbu prvenstveno zbog teme i interesovanja javnosti "koje je i do sada izazivala svaka njegova izložba bilo u KIC-u ili na nekom drugom mestu drugo, ili promocija Fatićevih filmova ili knjiga".
Tradicionalno... Svaki mesec malo kući... I kad je sve crno-belo, reći ćemo da je sivo. Bitka sa samoćom se nastavlja... Kratki odlasci u domovinu na svega 3-4 dana su neprocenjivi... Nada, strpljenje, izazov, porodica...To je samački život gastarbajtera u Nemačkoj, napisao je Andrej na svom Fejsbuku
Leto se polako bliži kraju, studenti će ovih dana ponovo uzeti knjigu u ruke, brojni sezonci uskoro će se uputiti prema Zavodu za zapošljavanje, a brojni gastarbajteri, nakon kratkog godišnjeg odmora ponovo će teška srca put Nemačke, Austrije, Švedske ili koje već zemlje u kojoj traže svoju budućnost jer je u svojoj zemlji nemaju.
Jedan od njih je i Fejsbuk korisnik Andrej Aky Hudjik koji je tugu zbog (ponovnog) napuštanja zemlje pretočio u status koji vam prenosimo u celosti:
"Tradicionalno... Svaki mesec malo kući... I kad je sve crno-belo, reći ćemo da je sivo. Bitka sa samoćom se nastavlja... Kratki odlasci u domovinu na svega 3-4 dana su neprocenjivi... Nada, strpljenje, izazov, porodica...To je samački život gastarbajtera u Nemačkoj.
U životu svakog iseljenika osvane dan kada ne može sa sigurnošću reći gde se nalazi. Skoro svako jutro budimo se sa pitanjima... Jesam li ja u svom ili tuđem krevetu, da li je ovo moj život u inostranstvu ili je inostranstvo u mom životu, da li sam ovde ili je ovo ovde tamo, poruke koje pišem da li pišem kući ili od kuće......? Iseljenici su kao senke lutalice, bez broja i slova. I bez adrese, naravno... Nostalgija je opaka bolest, bez ukusa, mirisa i boja, od koje se isplače reka suza koja teče prema domu...
Gotovo svaki dan se zapitam, šta zapravo radim ovde... mislio sam da će dani i meseci doneti odgovore... ali donose samo nova pitanja... Moliš Boga da vreme brže prolazi, da se navikneš na novi način života, ljude... a onda se dogodi strah jer navika je kao nabujala reka, koju ne možeš lako preći.
I nakon 20 godina rada i stvaranja nečega što je prirodno u čoveku da se stvara za života, da se stvara za bolju budućnost dece, u nekim godinama ipak se donesu odluke da se krene ispočetka... ali ovaj put sa daleko većim mogućnostima i realnostima... jer u Nemačkoj je apsolutno sve moguće.
Jedino su dani i sati isti... iako se čini da su minuti sati, a sati minuti...
I ne... ovo nije još jedna klasična priča... ovo je realnost, sadašnjost i budućnost ljudi sa brdovitog Balkana. Bez obzira na životnu dob. Bez obzira na versku, nacionalnu ili političku opredeljenost... i svi u srcu volimo svoju zemlju, svoje prijatelje, braću, sestre, roditelje... ali od ljubavi se ne živi...
I kad majka ostavlja svoju ćerku jedinicu sa bakom i kad otac ostavlja svoje četvoro dece sa suprugom... razlike nema. Priča je milion, a istina je samo jedna. Nema toga što živ čovek ne može izdržati... jer očaj je nešto što čoveka pretvara u "borbenu mašinu"... u mašinu koja će isplakati reku suza... ali svaka ta suza ima svoju vrednost... i pretvoriće se u nešto predivno, obećavajuće... pretvoriće se u spokoj...
Uvek hodajte sa osmehom na licu... ponekad malim, a ponekad velikim... ponekad i onim lažnim, odglumljenim... ponekad sa osmehom kroz suze... i bez obzira na životnu situaciju, kakva god da je, ne zaboravite osmeh... Ne dopustite da se drugi smeju vašem eventualnom "porazu". Neka ih zabrine taj vaš osmeh. Jer kakav god on bio, samo retki će ga prepoznati.
I ne zaboravite... ne postoji ni pravi, ni pogrešan put... postoji put koji sami odaberete. I zato apeluijem na sve vas i sve nas. U iseljeništvu niko ne sme da bude sam. Uzajamno pomaganje je temeljni pokretač svega...
I tako... tradicija se nastavlja... opet idem kući na par dana... opet stisnem zube i promrmljam onu našu balkansku. "´Bem ti život i pare", vratim se u Minhen i sa do vrha napunjenom "borbenom mašinom", počinjem priču ispočetka......", napisao je u statusu Andrej koji je pozvao iseljenike da se pridruže Fejsbuk grupi Nova budućnost u Nemačkoj kako bi jedni drugima olakšali iseljeničke dane, i kako bi onima koji svakodnevno dolaze olakšali prve dane daleko od kuće.
Novine danas nisu kao ranije. Pregled dnevne štampe se obavlja na internetu, online je budućnost. Zato, današnje vesti iz Srbije i sveta potražite direktno na Politika Ekspres dot net. Poslednji pravi tabloid u Srbiji. Najnovije vesti dana iz Srbije i sveta, najcitaniji tekstovi koji te mogu zanimati u toku dana uz izbor urednika, novinara i redakcije portala
Ekspres Politika predstavlja online magazin sa osvrtom na dnevno političku situaciju u Srbiji i svetu. Ovaj online news portal nije ni u kakvoj vezi sa kompanijom Politika AD koja se bavi izdavanjem magazina: Bazar, Politikin Zabavnik, Ilustrovana Politika, Viva, Svet kompjutera, Mali Politikin Zabavnik, Enigmatika i Razbibriga, kao i dnevnih novina Politika i Sportski žurnal, a koje izlaze pod firmom Politika novine i magazin. Politika Ekspres Online predstavlja poslednji pravi tabloid u Srbiji koji se nalazi među TOP 50 najčitanijih sajtova u Srbiji
