Ivan M. i njegova supruga Tanja prodavali su ćerku od 13 godina i najbližim susedima, koji su se seksualno iživljavali nad devojčicom i tako naplaćivali čak i kafanske dugove
Ivan M. i njegova supruga Tanja iz Smederevske Palanke, koji su uhapšeni zbog sumnje da su dve godine podvodili ćerku M. M. (15), prodavali su dete i prvim komšijama kako bi otplatili dugove, pa čak i kafanske cehove za šljivovicu, saznaje Kurir.
Među četvoricom uhapšenih „mušterija“ koji su se seksualno iživljavali nad maloletnom devojčicom nalaze se i dvojica najbližih komšija kojima je Ivan M. podvodio maloletnu ćerkicu.
- Oni stanuju u neposrednoj blizini kuće ove porodice. Mnogi meštani su šokirani što su i ta dvojica uhapšena jer niko ne bi mogao da pomisli da su mogli da rade takve gadosti nad devojčicom koja je tada imala 13 godina. Međutim, sumnja se da su roditelji dugovali ovim komšijama novac za hranu, cigarete i posebno alkohol, pa su dug otplaćivali tako što su im podvodili dete. Dešavalo se da podvode ćerku samo da bi platili čašicu rakije - kaže dobroobavešteni izvor Kurira.
Meštani kažu da niko nije ni pretpostavljao šta se dešava u toj kući.
- Oni su tu živeli u domu Tanjinih roditelja i uvek su bili problematični, ali da su takvi monstrumi, niko nije sumnjao - kažu meštani.
M. M. je sa starijom sestrom i roditeljima živela u oronuloj kućici, a kako tvrde meštani, porodica je uglavnom živela od krađa.
- Fizikalisali su po komšiluku, ali su u svakoj kući nešto ukrali. Upadali su i obijali podrume tokom noći, iz nekih kuća su čak odnosili zlato. Deca su im bila gladna i molila za parče hleba po komšiluku - pričaju naši sagovornici.
Zlostavljana devojčica nije išla u osnovnu školu izvesno vreme, a jedan razred je ponavljala tri puta.
- Majka je nju i sestru slala u školu, ali su one bežale. Na kraju joj se sestra udala i otišla u neko selo. Kada su im se roditelji rastali, M. M. je ostala sa ocem, pa su se odselili u Beograd. Međutim, vratila se posle nekog vremena i smeštena je u porodicu koja ju je ponovo upisala u školu - pričaju naši sagovornici.
Ivan i Tanja su se pre godinu dana rastali i odselili, a majka za ćerku nije pitala.
- Devojčica ima određene zdravstvene probleme, međutim, nikada se nikome nije žalila na oca. Ta deca su zapuštena, naučena na krađu i loše su vaspitana - dodaju naši sagovornici.
Podsetimo, osim podvođenja u okolini Palanke, Ivan M. je ćerku dovodio na Plavi most u Beogradu i čekao u kolima dok je ona bila sa „mušterijama“. Otac je čak napravio cenovnik, te je oralni seks naplaćivao 500, a klasični 1.000 dinara. Devojčica je u međuvremenu dobila status žrtve i smeštena je u hraniteljsku porodicu.
Mnogi nisu imali snage čak ni da, po običaju, bace grumen zemlje na sanduk
Samo se srušila, izdalo ju je srce, od kog je bolovala od rođenja. Svi u zbornici smo pokušali da joj pomognemo, brzo su stigli i lekari, ali uzalud, priča nastavnica Osnovne škole ''Branko Radičević'' u Maradiku kod Inđije, gde je u četvrtak iznenada preminula Milica Anđelković (14), učenica sedmog razreda.
Ceo Maradik se juče u suzama oprostio od nesrećne devojčice, koja je sahranjena na pravoslavnom groblju u tom mestu. Škola u petak nije radila, a u holu je bio postavljen sto, na kom je bila Miličina fotografija i sveska u kojoj su se njeni školski drugovi potresnim porukama opraštali od nje.
Miličina nastavnica kaže da su svi u školi znali da ona boluje od srca.
- Pozlilo joj je na odmoru i nastavnici su je odmah odveli u zbornicu, da pokušaju da joj pomognu, ali Milica se tamo odjednom srušila. Polivali smo je vodom, sve smo pokušavali, i medicinska ekipa je brzo stigla, ali... Ništa nismo mogli da učinimo da je spasimo. Srce ju je u trenu izdalo - priča uplakana nastavnica.
- Brzo su svi odvedeni u učionice, a zatim smo ih ispratili iz škole. Teško je i njima i nama, niko se nije nadao toj tragediji, iako su svi nastavnici u školi znali da je Milica bolesna. Lečila se u dečijoj bolnici u Tiršovoj u Beogradu. Zbog slabog srca nije pohađala fizičko. Stalno je bila na lekovima ali, nažalost, ni to je nije spasilo - kaže ona.
Maradikom su u petak odzvanjala crkvena zvona dok je kilometarska kolona meštana ispraćala malu Milicu na večni počinak. Nakon opela, u trenutku kada je sanduk sa njenim telom spušten u raku, grobljem su odjeknuli vrisci njenih roditelja i drugara. I oni koji su do tada nekako uspevali da zadrže suze, briznuli su u plač.
Mnogi nisu imali snage čak ni da, po običaju, bace grumen zemlje na sanduk.
- Kako na dete da bacam zemlju...Ne mogu...Neka te anđeli čuvaju... - kroz suze je rekla jedna rođaka.
Iza preminule devojčice ostali su roditelji i mlađi brat, koji pohađa istu školu kao i Milica, ali je u trenutku tragedije bio kod kuće, pošto ide u drugu smenu.
Milica Anđelković je bila srčani bolesnik, a pozlilo joj je posle drugog časa, kada je otišla u zbornicu po dnevnik
Milica Anđelković (14), učenica sedmog razreda Osnovne škole „Branko Radičević” u Maradiku, kod Inđije, koja je preminula u četvrtak u zbornici, sahranjena je juče na mesnom groblju.
Kako saznajemo, devojčici je pozlilo posle drugog časa, kada je otišla u zbornicu po dnevnik. Nastavnici koji su se zatekli u zbornici pokušali su da joj ukažu prvu pomoć. Bili su pored nje sve do dolaska ekipe Hitne pomoći, koja je pokušala da je vrati u život, ali, nažalost, nije joj bilo spasa.
- Milica je odjednom pala na pod. Prva joj je u pomoć priskočila jedna nastavnica, koja je bila najprisebnija. Davala joj je veštačko disanje, masirala joj srce. Davala je sve od sebe samo da je povrati! Milica joj je bukvalno izdahnula na rukama. Lekari su takođe pokušavali da joj uspostave puls. Više puta su je reanimirali, ali bez uspeha… O Milici mogu da kažem da je bila retko divno dete, puno ljubavi, topline i razumevanja za svakog, uprkos svojim zdravstvenim problemima. Bolovala je od srčanih problema, a kada se na to dodao pubertet, evo šta se dogodilo - ispričala je nastavnica koja se zatekla u zbornici, ali je insistirala na anonimnosti.
Škola zbog Miličine smrti juče nije radila. Dve zastave su stajale na pola koplja, jedna državna, a druga crna, u znak žalosti. Na ulaznim vratima stajala je Miličina čitulja, dok su u holu bile njena slika i knjiga žalosti.
Direktor škole Zvonimir Čaušević nije imao snage za razgovor zbog tuge koja ga je obuzela. Zaposleni u školi su kratko rekli da se dogodila tragedije i da su svi potreseni, najviše deca.
Nekoliko stotina metara od škole, gotovo celo selo se okupilo ispred kuće porodice Anđelković, da roditeljima izjavi saučešće i pokuša da im ublaži bol
U dvorištu su stajali venci sa belim cvećem, a okupljeni nisu krili suze i tugu zbog rano prekinute mladosti. Niko od okupljenih, kao ni roditelji, nije imao snage da prozbori koju reč o devojčici.
- Dogodila se velika tragedija. Niko od nas nije u stanju išta da kaže i zato idite. Milica će biti sahranjena uz prisustvo svojih najmilijih - kratko nam je rekla žena koja je izašla iz kuće kako bi nas ispratila.
U mestu Maradik smo zatekli muk na ulicama. Sretali smo samo ljude koji su nosili cveće i sveće, žureći ka Miličinoj kući. Na licima su im se videle suze, koje govore koliko im je devojčica bila draga.
Kako smo saznali od dece i odraslih, Milica je bila omiljena u Maradiku. Kobnog dana se nikome nije požalila da joj je loše, a sve do presudnog trenutka je bila izuzetno raspoložena.
- Svi smo znali da je Milica od rođenja ima problem sa srcem, ali ovo nismo očekivali. Kada je pala, svi smo se molili da se što pre oporavi. Bila je drug kakav se retko sreće i zato je bila više nego omiljena - rekla nam je jedna devojčica, koja je posle toga briznula u plač.
"Često mi se i ranije dešavalo da uđu uplakana deca i posle par pesama na razglasu u devedeset odsto slučajeva ona se odmah smire"
Kad čuju bebin plač, nažalost, veliki broj ljudi upućuje osuđujuće poglede majkama ili očevima. Ne pomišljaju da pomognu, a otvoreno pokazuju da im "neprijatna galama" smeta. Ivan Filipović, vozač javnog gradskog prevoza, na liniji 551, na sreću nije takav. Sa malo truda je učinio veliko delo kad je u autobusu preko razglasa pustio dečije pesmice.
U autobus koji on vozi ušla je majka sa bebom koja je počela da plače. Ivan je uskočio u pomoć zabrinutoj mami i vratio veru u ljude.
- Vozač na liniji 551 večeras je preko razglasa pustio dečije pesmice kako bi mi pomogao da umirim bebu. Da ne pričam što nas je zabavio i vratio u detinjstvo - napisala je na Tviteru zahvalna majka Ana Maksimović.
Vozac na liniji 551 je veceras preko razglasa pustio decije pesmice kako bi mi pomogao da umirim bebu. Da ne pricam sto nas je sve zabavio i vratio u detinjstvo. #gsp #Beograd @prijavi_problem
— Ana Maksimovic (@Ana82Jovanovic) August 7, 2018
O plemenitom "tajanstvenom" vozaču sa linije koja povezuje Železničku stanicu i Sremčicu počele su da bruje društvene mreže. Ipak, ubrzo se saznalo i ko je heroj dana.
- Kod Železničke stanice je ušla gospođa sa bebom i tek što smo krenuli ona je počela da plače. U autobusu je bilo oko 25 stepeni, a napolju 30 i kusur, znači bebi nije bilo vruće, nego je jednostavno bila uznemirena, možda nije navikla na takva putovanja ili na mnogo ljudi oko nje. Pošto i sam imam bebu od šest meseci, u telefonu imam dosta snimljenih dečijih pesama i setio sam se da ih pustim.
Odlučio sam se za "Razbole se lisica" i beba se skoro odmah smirila - priča o nesvakidašnjem događaju Ivan Filipović koji 15 godina radi kao vozač, a poslednje tri u gradskom prevozu.
Kako kaže Ivan, radnik firme "Avala bus", ovo nije prvi put da se našao u takvoj situaciji.
- Često mi se i ranije dešavalo da uđu uplakana deca i posle par pesama na razglasu u devedeset odsto slučajeva ona se odmah smire. Inače, razglas koristim isključivo kad treba putnicima nešto da saopštim, ako je neka promena trase ili slično tome - dodaje Filipović.
Najavljivano je mnogo bugarskih turista, uloženo pola miliona u honorare izvođača, milion dinara na vatromet. Sve je trebalo da bude spektakularno, kad ono...
Tri dana je bio blokiran prilaz gradskim ulicama kod državne skupštine. Izvođači su se smenjivali i tako uzimali svoje honorare, ali gostiju i publike nigde nije bilo.
Jedva 5.000 ljudi je bilo prisutno ispred skupštine kako bi slušali Bajagu. Ostali su očigledno imali neke druge planove.
Beograd je ovaj put BOJKOTOVAO novogodišnju proslavu na ulicama. Podsetimo se, nekada je tu znalo da se okupi i 100.000 ljudi, a sada je uloženo toliko novca, a dobijeno tako malo.
Zašto je tako? To treba da se zapitaju gradske vlasti.
Goran Vesić je danima u medijima najavljivao spektakularan doček, opravdavao sredstva uložena u celokupan projekat. Da li je neko uopšte video samo jednog bugarskog turista? Gde su se oni skrivali, gde su boravili i proslavili novu godinu?
Tih 5.000 ljudi, koje možet vidte i na priloženoj slici, očigledno nisu imali lep doček.
Sutradan, na ulici Otvorenog srca, klinci i klinceze su trebali da imaju svoj prostor i svoj dan, ali je gradska skupština i to pretvorila u vašar! Svuda je bilo prodaje kuvanog vina, a verovali ili ne, prodavali su se mesni proizvodi tipa kobasice i suvog mesa. Tu je bilo i kineskih igračaka, tako da je sve, zajedno sa tezganma, izgledalo na jednu pijacu. Valjda su deca zaslužila malo više sadržaja.
Beograde, zaslužuješ kvalitetniji novogodišnji doček!
Prethodne nedelje je predsednik skupštine Beograda izašao u javnost sa pričom kako je po prvi put u istoriji budžet grada Beograda veći od milijardu eura. Nikodijević je to ponosno izjavljivao, a možda nije ni raznišljao o posledicama tog ogromnog budžeeta, ako imamo u vidu koliko je nelegalnih objekata u prestonici, da ne postoji kanalizacija u većini prigradskih opština, da se deca leče SMS porukama i slično.
Ovde moramo istaći i novogodišnju rasvetu, pošto se i ona finansira iz gradskog budžeta, a tek možemo i zamisliti kolika će biti cena rasvte za narednu 2020. godinu.
Svake godine je cena, koju grad izdvaja za novu godinu, sve veća i veća. Zamislite onda kolika će biti ta cifra sada, kada je grad odobrio budžet od mijardu eura.
Budžet Beograda ne odgovara na probleme i potrebe građana. Odlažu se investicije u škole, obdaništa, zdravstvene centre, vodovod, kanalizaciju, a ulaže se u vatromet, fontane, nameštaju se javne nabavke.
Moramo istaći da je odbornicima grada Beograda noć pred sednicu dostavljen materijal od preko 400 strana o javno-privatnom partnerstvu za četiri garaže u Beogradu, dok detalje ugovora i računicu o isplativosti nisu dobili.
Šta još piše u budžetu Beograda za 2019. godinu?
Budžet za socijalna davanja u gradskom budžetu smanjen oko 1,3 milijarde dinara.
Od toga za predškolsko obrazovanje izdvojeno 800 miliona dinara manje u odnosu na prošlu godinu.
Mnogi odbornici opozicije su istakli kako je za narednu godinu planirano 100 miliona dinara iz budžeta za novogodišnji vatromet.
Na takve tvrdnje je odmah reagovao zamenik gradonačelnika Goran Vesić koji je istakao da je to notorna laž i da grad troši oko 50.000 eura za vatromet.
Ko tu laže i jel moguće da svi govore istinu?
Pa, Goran Vesić tvrdi da grad daje tokom 2018. godine oko 50.000 eura, dok opozicija tvrdi da grad daje MILION dinara tokom 2019. godine.
Interesantno kako Goran Vesić nije naglasio godinu u kojoj je iz budžeta izdvojeno oko 50.000 eura.
Ovde razgovaramo o budžetu za narednu godinu, a tada će cena vatrometa iznositi milion dinara.
Dobro povedite računa o svakoj rečenici koju izjavi neko iz ove vlasti. Uvek možete naći neku "rupu" u njihovim izjavama.
Stranke u Srbiji se finansiraju iz budžeta, dok decu lečimo SMS porukama. Kako bi bilo da je obrnuto?
Naime, novinar Milan Jovanović je izneo šokantne tvrdnje i pokazao papir na kojem se vidi da je svako zaposlen preko stranke u opštini Grockoj morao dati po 40.000 dinara za finansiranje stranke!
Odavno postoji priča o partijskom zapošljavanju i načinu na koji se to vrši, a sada je novinar, koji je ostao bez krova nad glavom, pokazao papir koji dokazuje da svako kome je Srpska Napredna Stranka našla posao, morao uplatiti u budžet stranke izvestan deo novca. Na taj način je prikupljena velika količina novca samo u opštini Grocka, jer je postojao veliki broj partijskog zapošljavanja u toj opštini.
Ako pogledamo malo sa strane, svako poznaje bar nekoliko članova SNS koji su se udomili posle izbora u javnim preduzećima. Ukoliko je svako od njih dao kao "dobrotvorni" prilog po 40.000 dinara, možemo doći do neverovatne sume novca.
Šta novinar Milan Jovanović tvrdi i kakve papire pokazuje, možete pogledati na snimku ispod.
A ovako se finansira Srpska Napredna Stranka, prepoštenog Njega!
— Stevanovic Vladimir (@VladimirStev) December 26, 2018
Sve go "poštenjačina" !
Tužilac! Buđenje! pic.twitter.com/8eS5ayoUAr
I tako dolazimo do skandaloznog podatka i svojevrsnog reketa koji su zaposleni preko stranke morali da plate.
Nadamo se samo da će naredna neka vlast stati na put partijskom zapošljavanju ili je sve ovo vrtška koja se nikada ne može prekinuti. Znamo da je partisjskog zapošljavanja bilo još od vrmena Slobodana Miloševića, preko DOS-a i vlasti Borisa Tadića, pa do današnjeg dana.
Postoje neke priče o tome kako najveći novac se prikuplja u Vojvodini, gde u mnogim mestima lično brat Aleksandra Vučića vodi briigu o tome da se "namakne" ogromna količina novca za finansiranje stranke, tako da je Vojvodina rekorder po tom pitanju!
Kad provedeš celi dan sa ljudima nagledaš se i naslušaš svega. Nekada se ismeješ i zabaviš, a nekada vidiš stvari za koje ne bi verovao da ti neko ispriča, priča jedan od banjalučkih taksista, koji najčešće radi noću.
Kaže da su im najveći problemi pijane muštarije, koje često odbiju, ili jednostavno nisu u stanju da plate vožnju, kao i oni koji su toliko pijani da ne znaju da kažu adresu stanovanja.
– Bezobrazne i pijane mušterije su definitivno najgore, a ono što je meni najstrašnije jeste što ima sve više dece koja iskaču iz svoje sobe kroz prozor, u trenerci i u automobilu se doteruju. To su devojčice od 13, 14 godina, koje posle ponoći bukvalno beže iz kuće – priča taksista za Srpskainfo.
Kaže da su povraćanja u taksiju i deca koja od alkohola ne mogu ni da izgovore adesu stanovanja svakodnevna pojava, a sve više ima pijanih devojčica. Kaže da gotovo svaki vikend do grada vozi neku devojčicu koja iz kuće izađe pristojno obučena, a potom se u taksiju presvuče.
– Ni ne skontam šta se dešava, samo vidim kada izađe da to kao da nije ista osoba. Većina njih ispod pristojne haljine ili neke košulje ima neku malu haljinicu ili šorc u kome na kraju izađe. Verovatno da ne bi roditelji videli u čemu je izašla – kaže taksista.
Dodaje da ponekad sam mora da nosi mušterije iz auta, posebno mlađe, jer oni sami nisu u stanju da dođu do ulaza u kom žive.
– Bilo je slučajeva da drugovi devojku stave u taksi i kažu mi adresu. Međutim, nema šanse da ona sama izađe iz auta i dođe do ulaza. Par puta sam zvonio roditeljima da je preuzmu; ko zna šta bi bilo s njima da ih ostavim onako ispred zgrade – ispričao nam je taksista.
Državljanin Švedske srpskog porekla napravio je jutros haos u Beogradu, kada je ušao u taksi vozilo, na mesto vozača, pokrenuo ga i napravio udes!
Nikola M. (20) jutros oko šest sati izašao je sa jednog od splavova na novobeogradskom Ušću i ušao na sedište vozača u taksi automobil Beotaksija koji je bio parkiran.
Vozač taksija je u tom trenutku stajao pored automobila.
U kontakt bravi se nalazio ključ, Nikola je startovao motor automobila, iznenada brzo krenuo i udario u parkiran "Jugo" i “Fiat punto” koji je bio u pokretu.
Policijska patrola odmah je stigla na Ušće i utvrđeno je da je Nikola M. ozbiljno pijan. On se odmah požalio da je zadobio povrede prilikom dvostrukog sudara, tako da je pozvana Hitna pomoć.
Srećom nije bilo težih posledica po živote ljudi zbog neodgovornog i bahatog ponašanja pijanog mladića.
Nikola M. državljanin je Švedske, gde živi i ima srpsko prezime.
Nakon nesvakidašnjeg slučaja utvrđeno je da je Nikola M. imao 1,66 promila alkohola u krvi.
Završio je u pritvoru na trežnjenju i odmah će kod sudije.
Nikola M. je nakon trežnjenja priveden kod sudije za prekršaje koji ga je zbog saobraćajnog prekršaja kaznio sa 220.000 dinara.
Zatim mu je određen pritvor do 48h, nakon čega će ga saslušati nadležni tužilac zbog krivičnog dela.
OTIŠAO je naš drug, koji je i bio "za bogove", a ne za ovozemaljski, običan život. Neshvatljivo je i nezamislivo da se sve ovako završi - ponavljali su juče drugovi Uroša Milanovića (25) iz Loznice, koji se ubio u utorak skočivši sa litice planine Gučevo. Da je bio uporan u nameri da sebi oduzme život pokazuju i ostaci kanapa kojim je prvo pokušao da se obesi. Pošto mu nije uspelo, bacio se u smrt sa visine od 60 metara.
Beskrajna tuga osećala se juče ispred porodične kuće Milanovića, gde su majka Olivera i otac Dragan u šoku i neverici primali saučešće povodom tragične smrti sina.
- Zvali smo ga jednostavno Uki, a na neki način taj nadimak simbolizovao je njegovu plemenitost, toplinu i ljubav koju je širio - neutešni su bili prijatelji stradalog Uroša.
Mladić je bio stručnjak u oblasti informacionih tehnologija, živeo je u Beogradu i radio kao inženjer u opštini Stari grad, gde su kolege ostale šokirane činjenicom da je sebi oduzeo život.
- Za mene si bio doktor i akademik u telu mladog intelektualca. Ako odlaze takvi kao ti, pitam se, ima li išta na ovom svetu smisla? Ubeđen sam, sretaćemo se mi još negde - napisao je na društvenim mrežama Đorđe Čolaković, kolega iz Opštine Stari grad, opraštajući se od Uroša.
Prema nezvaničnim informacijama, dan pre nego što se odlučio da sebi oduzme život, Uroš je iz Beograda otišao do Banje Koviljače, ne svraćajući u rodnu Loznicu. Odatle je poslao oproštajna pisma porodici, a USB ostavio najboljem prijatelju. Rukopis na papiru, prepoznala je Uroševa starija sestra. U pismima je, između ostalog, naveo da dok njegovi bližnji budu čitali pismo, on neće biti sa njima i da ih mnogo voli.
Niko nije mogao ni da nasluti zašto je Uroš odlučio da digne ruku na sebe, ali je, prema nekim informacijama, verovao da se život posle smrti nastavlja i često govorio o zagrobnom životu. Kako pričaju komšije iz Loznice, iza Uroša je, na kobnoj litici ostao ranac, jedna jabuka, bočica s vodom i iskorišćene maramice. Potraga za njim trajala je 24 sata, a potom je telo nađeno podno litice. U blizini naselja Kamp, proveo je detinjstvo, jer se tu nalazi kuća njegovih babe i dede.
Uroš će danas biti ispraćen na večni počinak na Gradskom groblju u Loznici.
UROŠ je bio član Demokratske stranke, a 2011. godine pobedio je na takmičenju u besedništvu, posvećenom Zoranu Đinđiću, koji mu je bio jedan od idola. Prvi je bio sa besedom "Pre nego što baciš kamen na drugog, reci šta si uradio". Na društvenim mrežama promovisao je demokratsku ideju, a pisao je i knjigu koju nije stigao da završi.
Novine danas nisu kao ranije. Pregled dnevne štampe se obavlja na internetu, online je budućnost. Zato, današnje vesti iz Srbije i sveta potražite direktno na Politika Ekspres dot net. Poslednji pravi tabloid u Srbiji. Najnovije vesti dana iz Srbije i sveta, najcitaniji tekstovi koji te mogu zanimati u toku dana uz izbor urednika, novinara i redakcije portala
Ekspres Politika predstavlja online magazin sa osvrtom na dnevno političku situaciju u Srbiji i svetu. Ovaj online news portal nije ni u kakvoj vezi sa kompanijom Politika AD koja se bavi izdavanjem magazina: Bazar, Politikin Zabavnik, Ilustrovana Politika, Viva, Svet kompjutera, Mali Politikin Zabavnik, Enigmatika i Razbibriga, kao i dnevnih novina Politika i Sportski žurnal, a koje izlaze pod firmom Politika novine i magazin. Politika Ekspres Online predstavlja poslednji pravi tabloid u Srbiji koji se nalazi među TOP 50 najčitanijih sajtova u Srbiji
