Ležao nevin u CZ posle šest godina u pritvoru konačno sam na slobodi, ali mi ni 100 presuda ne može pomoći, kaže Rašić, koji je bio neosnovano optužen za odsecanje glave Tariću.
Oslobođen sam pred sudom, ali pred javnosti ne. Ni 100 oslobađajućih presuda, naslovnih strana, ni bilborda neće mi doneti satisfakciju. Koliko god jak bio i imao gde da se vratim, život mi je uništen i zauvek ću ostati glavoseča, kaže za Kurir Miloš Rašić (31), koji je pred Apelacionim sudom oslobođen krivice za svirepo ubistvo Smaila Tarića, dok je Velibor Bakić dobio 15 godina za ovaj zločin.
Miloš Rašić je uhapšen 2008. godine sa svojim poznanikom Veliborom Bakićem posle mafijaške likvidacije Tarića, čija je odsečena glava pronađena u Bulevaru kralja Aleksandra u Beogradu. On je u pritvoru proveo šest i po godina.
- Bio sam student završne godine arhitekture, planirao sam da upišem doktorske studije na Sorboni, gde moj brat od tetke predaje. Živeo sam mirnim i normalnim životom - priča Miloš Rašić i naglašava da je u trenutku hapšenja bio stipendista Zavoda za urbanizam.
- Kada sam uhapšen, sedeo sam sa roditeljima u kući. Odjednom su upali pripadnici specijalnih jedinica i uhapsili me - rekao nam je Rašić, koji je pristao na razgovor, ali ne i na fotografisanje.
- Naglasili su da znaju da nisam kriv i da će me pustiti ukoliko optužim Bakića, što nisam mogao da uradim jer nisam znao ko je ubio Tarića. Zato sam i izabrao šest i po godina u pritvoru jer nisam mogao lažno da optužim Velibora - kaže Rašić.
On navodi da su ga u pritvoru Centralnog zatvora posećivali roditelji i nekoliko rođaka.
- Majka mi je dolazila po najvećoj vrućini, po zimi, čak je i ruku polomila. Da mi nije bilo porodice, nikada se ne bih izvukao - kaže Rašić. On ističe da su mu najteže padali medijski napisi.
- Svaki put kada bih u novinama video svoju sliku i ime ispod naslova „glavoseče“ i „monstrumi“, doživljavao sam nervni slom. Život mi je uništen zbog toga - kaže naš sagovornik.
On je od marta na slobodi.
- Ni sam ne mogu da objasnim kako sam se osećao kada je izrečena oslobađajuća presuda. Ubili su sve emocije u meni, ne mogu čak ni da se radujem - priča Miloš Rašić.
Miloš ističe da mu je najviše značila podrška kolega i komšija, koji su pisali peticiju.
- Ti ljudi su branili moju čast i zbog toga mi je najviše drago što sam oslobođen - zaključuje Rašić i dodaje da će tražiti odštetu od države zbog vremena provedenog u pritvoru.
Uverenje suda da je Rašić kupac mačeta zasnovano je na podacima o telefonskoj komunikaciji koje je dostavila policija, bez prethodne odluke sud
Takav način pribavljanja dokaza Ustavni sud je proglasio neustavnim, navedeno je u presudi
Naznačeno je da je problematičan i dokaz da su u Rašićevom stanu nađene patike s prisustvom Tarićevog DNK materijala jer je u njegovom pribavljanju načinjen niz propusta
Odrubljena glava Smaila Tarića pronađena je u crnoj plastičnoj kesi 22. avgusta 2008. u Bulevaru kralja Aleksandra posle anonimne dojave upućene medijima
Policija je sutradan u Karađorđevom parku u Beogradu pronašla i spaljeno Tarićevo telo
Bakić i Rašić uhapšeni posle nekoliko dana
Od kada je uvedeno plaćanje TV pretplate, bilo je poprečnih komentara na tu stavku za kućni budžet. Većina Srbije se protivila novom nametu koji su morali da daju za Radio Televiziju Srbije Godinama se pretilo onima koji ne plaćaju, poslate su čak i neke tužbe, ali od svega je ostalo mrtvo slovo na papiru. Tv pretplata je jedva dostizala 30% svoje naplate, a većina tužbi je padala na sudu ili su bile zastarele.
Međutim, bilo je pojedinaca koji su ovu obavezu plaćali iz meseca u mesec, sasvim redovno. Oni su plaćali sve svoje račune sasvim redovno. Naravno, za to nisu dobili nikakvu nagradu. Jednog od takvih ljudi, koji su TV pretplatu plaćali nekoliko godina, predstavlja i Dejan koji je izneo svoju ispovest. Prenosimo je integralno kako smo je dobili na email, zbog njene autentičnosti:
"Naravno, država je uvela pravilo da se plaća TV pretplata. Ne sećam se koliko je tada iznosila, ali znam da sam plaćao svakog meseca, punih nekoliko godina, sve gok je na kraju nisu ukinuli, tj prebacili na račun za struju. Tu informaciju sam krio od svojih prijatelja, koji su se otvoreno hvalili da nikada u životu nisu platili pretplatu i da nemaju nameru to nikada da učine. Ponekad bih se smejao u pošti, dok sam čekao da platim TV pretplatu, i samo čekao trenutak kada će ih država naterati da plati sve zaostale svoje dugove. Šta se onda desilo?
Jedan prijatelj je dobio tužbu. Odmah je bilo: jesam ti rekao da se mora plaćati. Naravno, iskulirao je tužbu, više nikada nije uzeo plavu kovertu od poštara, a posle godinu dana je tužba zastarela. Posle čujem da i još jedan komšija nije plaćao godinu dana svoje račune za Infostan, pa mu je sud sve oprostio ukoliko krene redovno da plaća od tog trenutka. Ej, godinu dana ne plaćaš račune i ništa. Pa, meni bi izneli kauč sa sve klub stolom iz gajbe, za taj račun.
Kasnije, račun TV pretplate je vezan za struju i svi su bili primorani da plaćaju taj mizeran iznos od 150 dinara koji se i ne primeti na toliko velikom računu za struju. A ono ranije, ko nije plati, puj pike ne važi. NIKO NIJE PLATIO, NITI ĆE PLATITI! Da li će država reći: evo vama koji ste plaćali, sve pare nazad. Naravno, to se nikada neće desiti. Ispali smo svi velike budale.
Sada se postavlja pitanje, da li treba redovno plaćati račune? Jer iz iskustva mogu reći da sam ispao idiot. Odnosno, nisam ja ispao idiot, država me takvog napravila"
Za kraj ovog teksta samo da napomenemo kako ovim sistemom naplate TV pretplate putem računa za struju, taj namet su primorani da plate i osobe koje npr nemaju televizor u kući, a verujte da ima takvih osoba.
Ljubica iz čista mira pred suprugom ispila veliku količinu otrova i dva dana kasnije preminula od teških opekotina „Oprostite, žao mi je. Nisam mogla više da izdržim“, rekla je rođacima Ljubica Ðurđević (57) iz Rekovca kod Jagodine nakon što je popila pola litra čiste esencije i preminula.
Nesrećna žena je u ponedeljak popila kiselinu, a prekjuče je preminula u kragujevačkoj bolnici od posledica razornog dejstva ove hemikalije. - Tog kobnog dana brala je dugo kupine u selu Preveštu, gde ima vikendicu. Kupila mi je hleb i došla kod mene. Bila je dobro raspoložena i vesela. Nakon kraćeg vremena rekla mi je da ide kući da sa mužem Slavomirom gleda neku seriju i da ćemo se videti ujutru - priča Ljubičina rođaka.
Ona dodaje da je te večeri oko 19 sati kod nje došao uznemireni Slavomir i rekao da Ljubici nije dobro i da idu zajedno kod lekara.
- Smestili smo je u kola na zadnje sedište. Mrmljala je i kukala da joj je veoma loše. Nismo znali kako da joj pomognemo. Nakon desetak minuta jakih bolova, rekla nam je: „Nisam mogla više da izdržim, morala sam to da uradim.“ Pitala sam je šta je uradila jer mi ništa nije bilo jasno. Tek tad mi je otkrila da je popila pola litra esencije i ništa više nije želela da kaže - priča Ljubičina rođaka i dodaje da je nakon tog saznanja odmah zvala Hitnu pomoć, koja ih je susrela na pola puta i preuzela Ljubicu. - Lekari su nam odmah rekli da su male šanse da moja rođaka preživi. Tako je i bilo, preminula je dva dana kasnije - kaže sagovornica..
Inače, Ðurđevićeva je do pre šest godina radila u nekadašnjoj vinariji „Levač“, a kako nije mogla da nađe drugi posao, bavila se poljoprivredom u rodnom selu Preveštu i živela na relaciji Prevešet - Rekovac.
- Većina komšija povezala je njeno samoubistvo s tim što je ostala bez posla, međutim ne mislim da je to razlog jer su sasvim solidno živeli. Slavomir je nedavno otišao u penziju i imao primanje koje nije tako malo. S druge strane, u nekoj bliskoj budućnosti sin je planirao da joj se oženi devojkom iz Nemačke i da tamo žive. Nikad nije bila depresivna ili bolesna, tako da je za sve nas njeno samoubistvo velika misterija - navela je rođaka nastradale žene
Na internetu se pojavio skandalozan snimak. Naime, u cik zore, na jednom beogradskom splavu snimljeni su kako šmrču kokain. Postavlja se pitanje, šta policija radi, ako se nalaze svuda po Beogradu i ako interventne jedinice kruže ulicama.
Svi znamo za čuvene after žurke, gde se konzumiraju ogromne količine droge. Možda policija ćuti o tome, zato što oni sami imaju nešto od tih aftera. Pitanje je, da li samo da zažmure ili i sami prodaju neku robu i imaju novčanu korist od toga.
Jovan Mrkonjić svojim kolima sleteo s puta i udario u banderu, a potom ispao iz olupine i svom silinom udario glavom o beton, gde je izdahnuo.
"Ne znam kako je došlo do tragedije. Taman smo počeli nešto da radimo zajedno i da normalno živimo. E, moj Jovane," jedva je juče uspeo da prozbori Sima Mrkonjić, otac mladića koji je juče ujutro oko sedam sati nastradao u saobraćajnoj nesreći koja se dogodila u Krnjaševačkoj ulici u Ugrinovcima.
Mladić je izgubio život kada je svojim automobilom „fijat marea“ sleteo s puta i udario u banderu. Od siline udarca on je ispao iz vozila i glavom udario u beton, a zbog povreda glave koje je imao preminuo je na mestu. Da tragedija bude još veća, poginuo je nedaleko od kućnog praga. Pretpostavlja se da je uzrok nesreće neprilagođena brzina.
Otac nastradalog za Kurir objašnjava da je nekoliko sati pre tragedije njegov sin došao u njihovu pekaru da mu pomogne oko posla.
- Došao je oko 1.30, rekao mi je da nije mogao da spava. Radili smo do svitanja, a potom je otišao po majku da je doveze. Završio je ostale obaveze, pošto on vodi posao, i rekao da ide kući da se odmori. Sat vremena nakon toga čuli smo strašnu vest - priča očiju punih suza otac nastradalog i nastavlja:
- Video sam dete kako leži na betonu. Pitao sam ih da li je živ iako mi je sve već bilo jasno kad sam ga ugledao.
Čovek ispred čije se kapije desila nesreća kaže da se čuo jak udarac.
- Mislio sam da je pao krov s kuće. Tek kad sam izašao, video sam automobil i mladića kako leži pored njega. Prišli smo da pomognemo, ali on ni tada nije davao znake života. Mnogo mi je žao, poznajem ga iz komšiluka, znam mu i porodicu. Divni ljudi - kaže komšija.
Žitelji Krnjaševačke ulice kažu da je taj deo puta kod okretnice crna tačka i da ovo nije prvi put da se nesreće dešavaju.
- Pre dva meseca se na istom mestu dogodila nesreća, vozač je teško povređen, ali je, na svu sreću, živ. I pre toga je bilo izletanja jer put nije u istom nivou. Rešenje je da se postavi ležeći policajac kako bi vozači mogli da uspore na vreme.
Mladi rodjitelji Stefan i Teodora Petrović, su odlučili da svome prvom detetu daju jako orginalno i u isto vreme prelepo muško ime-Tesla. Izgleda da je sudbina ovde umešala prste, pa im je u kući prvi gost bio -električar, pošto tih dana kada je mališan stigao u svoj dom, grejanje nije radilo.
Tesla je odmah zapamćen po imenu u bolnici i od početka se izdvajao od druge dece zbog toga. Predlog za ime dao je otac Stefan, što je majka rado prihvatila.
Stefan je želeo da mu sin nosi ime našeg poznatog naučnika jer je ljubitelj i poštovalac njegov rada i da je ovo način da mu se zahvali za sve. Roditelji kažu da Tesla voli da čuje pesmu “Mama voli bebu” i da tada ako plače istog momenta prestaje. Tesla je obožavan od strane kako roditelja, tako i bake i deke, a mama i tata tvrde da će ga tetka Tijana posebno razmaziti.
Pored Tesle zanimljiva je i mala SRBIJA SA AVALE, a ovako se ona nosi sa tim jedinstvenim i prelepim imenom!
Pored Tesle, jedno od originalnijih imena roditelji su odabrali i za sedmogodišnju Srbiju sa Avale. Kako kažu njeni roditelji „ona ga voli i odlično nosi“.Pre nešto više od tri godine pojavila se vest da je jedna američka porodica sinu dala ime Tesla. Iako se mislilo da su to uradili kao i Petrovići, po slavnom naučniku, ideja vodilja im je bila kompanija „Tesla motors“. ponosni petrovići
Na ovom snimku možete videti neverovatnu drskost lopova. U pitanju je žena, koja je vrlo dobro ispraksovala svoj trik sa 2.000 dinara.
Naime, ona prvo krene da plati sa krupnom novčanicom, zatim zastane da izvadi sitno koliko fali prodavačici, a onda sakrije novčanicu od 2.000 dinara i tvrdi kako je već dala. Naravno, kasirke u gužvi poveruju ovoj ženi.
Ne zna se koliko je prevarenih kasirki bilo do sada. Dobro pogledajte sa kakvom drskošću ovaj lopopv čini svoje zlodelo.
Vikendica iz snova u selu Vranić, udaljenom na oko 35 kilometara od Beograda, koja ima četiri spavaće sobe, dva toaleta, džakuzi i ispred koje se nalaze stabla trešanja, višanja, šljiva i smokava, može biti vaša, i to - besplatno.
Postoji samo jedan uslov, a to je da ste ljubitelj životinja.
Naime, Zorka Kecman (62) iz Beograda rešila je da parče raja, u kojem je provela mnogo srećnih godina, da nekome na besplatno korišćenje, ali zauzvrat traži da novi stanodavac redovno hrani njena tri psa i devet mačaka i podari im ljubav na kakvu su navikli. Ovaj neobičan oglas postavila je njena prijateljica na svom profilu na Fejsbuku.
- Imanje sam kupila pre 10 godina jer mi se, kad sam išla u posetu prijateljici, selo Vranić baš dopalo. Tokom zime živela sam u Beogradu, ali sam jedva čekala da dođe proleće da odem u selo. Ostajala sam do kasne jeseni. Ova kuća građena je i sređivana s ljubavlju i mnogo pažnje. Pravljena je ne da se u njoj prespava, već da se u njoj uživa - započinje priču Zorka.
Na ovom imanju ona je odgajila i svoje životinjice, ali je zbog bolesti čoveka koga voli morala da ih ostavi.
- Blaža ima tumor grla, a od decembra je veoma loše. Morali smo da se vratimo u Beograd. Njegovo stanje je ozbiljno - objašnjava Zorka dok mazi psa Gerija, koji srećno maše repom.
Dodaje i da oseća veliku grižu savesti što ih ostavlja i da joj to predstavlja dodatni problem u već ionako teškom periodu kroz koji prolazi.
Inače, kuća koju će ustupiti ima nekoliko lepo nameštenih soba, s unikatnim detaljima, kao što su stari gramofon i sat, kućnu biblioteku, mašinu za pranje sudova... i prostire se na 130 metara kvadratnih. Ceo plac zauzima oko 10 ari.
Sa tri terase pruža se pogled na zelena brda, njive i vikendice.
- Ovde na terasu izbacim baštensku komodu za sedenje, a ovde ispred kuće stavim ligeštul i suncobran - pokazuje Zorka i dodaje i da je, dok su ona i Blaža živeli tu, dvorište bilo puno ruža i drugog cveća.
Zorka, koja je penzionerka i nema decu, očekuje da će onaj ko se bude uselio takođe nahraniti njene ljubimce i poigrati se s njima.
- Nekretnine su mrtav kapital. Meni materijalno ništa ne znači. Najbitnije mi je da sada budem uz čoveka koga volim i da mu pomognem koliko god mogu. Ali takođe moram da se pobrinem za ove životinjice koje smo zajedno gajili, negovali i voleli - dodaje Zorka, dok je njeni ljubimci, koji je nisu videli 10 dana, radosno okružuju tražeći pažnju.
Svi smo vrlo često svedoci ogromnih gužvi u supermarketima, gde npr. od pet kasa, samo dve rade i slično. Naravno, sve je u organizaciji rada zaposlenih, pa tako vrlo često dolazi do nezgodnih situacija i nervoze, dok kupci čekaju u redu na kasi.
Iz Udruženja potrošača su javili jedan zanimljiv događaj.
"Jedan potrošač iz Beograda je čekao u redu na kasi, objekat Maksija. Naravno, bila je gužva, zagušljiv prostor, vlaga i drugo. Čekao je, pa taman došao na red, kada je iz svoje korpe izvadio sztvari koje želi da kupi. Po njegovom komentaru, kasirka je bila starija žena, užasno spora. Uz sve to, kupac pre njega nije izmerio kesu povrća, pa je kasirka morala tromim hodom da ode i lično izmeri kesu. Zatim je taj isti kupac želeo da kupi uloške za brijač, koji su bili osigurani i zaključani. Kasirka nije znala kako da ih otključa, pa je otišla da potraži pomoć. I sve je to dosta dugo trajalo.
Taman je došla, uzela brijač, ali tada nije znala kako da skine sigurnosni sistem. Opet je otišla po pomoć... Za to vreme, čoveku se izuzetno slošilo. Ljudi su primetili da mu nije dobro, ali nisu uspeli da ga pridrže u trnutku kada je izgubio svest. Pao je dole i pozvana je hitna pomoć, koja je došla kroz 25 minuta. Naravno, zaposleni u Maksiju su pomogli jadnom čoveku, doneli su mu vodu i ponudili da sedne. Na svu sreću, sve se dobro završilo, ali apelujemo na sve supermarkete, da u najvećim gužvama insistiraju da budu otvorene sve postojeće kase. Vrlo često se viđa da su kase zatvorene, jer su kasirke zaposlene na istovaranju robe i slično. Kupcima je bitnije da što manje čekaju u redu i njega ne interesuje organizacija rada pri istovaru robe u magacin"
Iz pres službe Maksija su samo kratko prokomentarisali da se opisani događaj nije desio u nekom od njihovih objekata.
Jedan od najstarijih beogradskih kvartova Dorćol prepun je misterija. Šta se sve tajanstveno događalo u ovom delu grada danas bi mogli da se napišu tomovi knjiga. Od tajne lobanje „beogradskog“ neandertalca koja je nađena u Skadarskoj tridesetih godina prošlog veka, pa je kasnije zauvek misteriozno izgubljena, pa do najstarije beogradske kuće u Dušanovoj 10, Dorćol obiluje pričama.
Upravo najstarija kuća je mesto oko kog se i danas ispredaju različite priče. Kuća ja zidana od 1724. do 1727. po nacrtima švajcarskog neimara Nicole Doxatta de Moureza, ali nesrećni graditelj je kasnije pogubljen od strane austrijskih vlasti zbog, kako rekoše tada vlastodršci, veleizdaje! Inače, tada se govorkalo da je Švajcarac ubijen da ne bi otkrio tajne prolaze koji su se nalazili ispod kuće i vodili ko zna gde. Upravo su ti prolazi izgleda privlačili mnoge da ovoj kući daju na značaju.
Misterija koja je do danas okružuje prvi put je u većoj meri zainteresovala Beograđane tokom Drugog svetskog rata. Naime, Nemci su u jednom periodu svakodnevno i u najvećoj diskreciji nešto užurbano tražili i kopali. Pričalo se svašta, i sve verzije su bile vezane za nekakvo blago. Navodno, su tu bile skrivene dragocenosti koje su Nemci, brže-bolje, transportovali za Berlin, ali šta su zaista tražili, i eventualno da li su to našli, Beograđani verovatno nikad neće saznati.
Istim ovim tunelima bili su opčinjeni i Nemci, koji su sledeći pohodili Kalemegdan, odnosno Beograd, tokom Drugog svetskog rata. Druga velika legenda povezana sa ovom kućom je da su Nemci u tunelima ispod kuće pronašli blago i odneli ga u Berlin. Posle rata, stanovnici ove kuće su otkrili tunele, ali ih nisu istraživali pošto su izgledali zapušteno i nestabilno, pa je pretnja da se uruše bila realna.
Nikada sa sigurnošću nećemo znati čemu su sve služili ovi tuneli, pošto ih je i danas nemoguće ispitivati, ne samo zato što su izuzetno oštećeni, već su i pod vodom. Podzemni prolazi su poplavljeni kada je vodostaj Save i Dunava porastao.
Zanimljiva je i činjenica da su se do tridesetih godina prošlog veka uz ovu kuću našle još dve, ali su srušene u međuvremenu. Sve tri su, navodno, bile povezane podrumima i tunelima sa tvrđavom. Maštu onima koji su razmišljali o misterioznim lagumima i tunelima raspaljuje činjenica da se podrum proteže duž celog placa na kom je kuća sagrađena.
Što se tiče njenog izgleda, barokni stil posebno ističu lučni svodovi, vidljivi i sa spoljne strane. Lučni svodovi nalaze se i u podrumu, zahvaljujući čemu je ova kuća stabilna gotovo tri veka.
Potom je odlaska okupatora prošlo nekoliko godina, i sad zamislite iznenađene stanare zgrade u Dušanovoj 10. koji su ispod svoje kuće otkrili početak čudesnog tunela koji je vodio negde dubuko u središte Beograda. Tama koja se našla ispred zaprepašćenih ljudi koji su želeli da uđu nije im dozvolila da krenu dublje i vide gde vodi ova misterija...
Danas je sve manje-više urušeno i pod vodom. Inače, ova kuća je često menjala namenu, u njoj se nalazila i tekstilna radionica, a stanovnici ovog dela grada pamte de se prva beogradska pekara koja radila non-stop 24 sata nalazila baš u Dušanovoj 10.
U vezi sa najstarijom kućom u Beogradu zanimljivo je i to da je u njoj otvorena prva radnja – inače pekara – koja je u SFRJ radila dvadeset četiri sata dnevno, svakog dana. Njen vlasnik bio je Đorđe A. Ilić, osnivač i predsednik unije pekara, prvog takvog esnafskog udruženja od 1945. Unija je ostala upamćena po pružanju pomoći najugroženijim kategorijama stanovništva. Tako pekara koja se danas tu nalazi svedoči o malom delu burne istorije najstarije kuće u Beogradu.
Novine danas nisu kao ranije. Pregled dnevne štampe se obavlja na internetu, online je budućnost. Zato, današnje vesti iz Srbije i sveta potražite direktno na Politika Ekspres dot net. Poslednji pravi tabloid u Srbiji. Najnovije vesti dana iz Srbije i sveta, najcitaniji tekstovi koji te mogu zanimati u toku dana uz izbor urednika, novinara i redakcije portala
Ekspres Politika predstavlja online magazin sa osvrtom na dnevno političku situaciju u Srbiji i svetu. Ovaj online news portal nije ni u kakvoj vezi sa kompanijom Politika AD koja se bavi izdavanjem magazina: Bazar, Politikin Zabavnik, Ilustrovana Politika, Viva, Svet kompjutera, Mali Politikin Zabavnik, Enigmatika i Razbibriga, kao i dnevnih novina Politika i Sportski žurnal, a koje izlaze pod firmom Politika novine i magazin. Politika Ekspres Online predstavlja poslednji pravi tabloid u Srbiji koji se nalazi među TOP 50 najčitanijih sajtova u Srbiji
