Društvo

Društvo (683)

Bivši muftija Muamer Zukurlić u centru je pažnje javnosti zbog peticije za opoziv s mesta predsednika Odbora za obrazovanje, nauku, tehnološki razvoj i informatičko društvo. Oni koji su pokrenuli peticiju smatraju da je on nedostojan ove funkcije jer je dogmatski obrazovan.

Za korak ispred svih: Lansirana Espreso aplikacija! Overite je odmah!

No, ovaj muftija je jedinstven i po svojim ženama (javnosti poznate dve, spominjala se i treća), luksuznom načinu života i po tome što na događaje dolazi s četiri džipa BMW X5.

Skromno, zar ne?

Evo kontorverzi koje se vezuju za ovog, doskora poglavara Islamske zajednice u Srbiji, a od skora važne političke figure.

"Smrt za žene"

Islam dozvoljava svojim vernicima da imaju više supruga, pod uslovom da prethodnog bračnog partnera materijalno obezbede i da od prethodne supruge dobiju saglasnost za novi brak.

Ipak, vest da se Zukurlić pored dve supruge zabavljao sa novinarkom Belkisom Crnovršanin, koju je planirao za treću suprugu prenela se srpskim medijima pre par godina kao bomba. "Muftija je smrt za žene", pisale su tada novine, a novinarka s kojom se navodno viđao tada je imala samo 25 godina.

Ipak, on zvanično ima dve žene, a u više navrata je isticao da je to njegova privatna stvar i da je bolje imati dve žene, nego imati jednu a varati je.

Jedna od njih, Elma, generalni menadžer je univerziteta koji je osnovao u Novom Pazaru, sa njom ima troje dece, i ona je jedna od najlepših i najobrazovanijih Novopazarki.  

Ona potiče iz ugledne novopazarske porodice, a s decom živi u centru Novog Pazara, dok druga muftijina žena, koju je upoznao u Jordanu, po imenu Umeja, živi odvojeno sa svojom decom.

Zanimljivo je da se u poslednje vreme, izgleda, u javnosti pojavljuje sa Elmom, kao što je to bio slučaj sa prijemom u ambasadu SAD povodom 4. jula, američkog praznika Dana nezavisnosti.

Ipak, ranije se na izborima pojavljivao sa drugom ženom.

Već godina se priča kako Internacionalni univerzitet koji je osnovao u Novom Pazaru nema akreditaciju. Brojni tvrde da je postao predsednik spornog Odbora kako bi dobavio akreditaciju za svoj fakultet. Na njemu je otvorio i islamističke studije, a kako smo već napomenuli, njegova druga žena, Elma, generalni je menadžer ovog faksa.

Zanimljivo je i da je novinarka koja je povezivana sa njim navodno studentkinja ovog fakulteta.

Jedna od kontroverzi vezana za njegov život je i luksuz kojim odiše njegov život, a poznato je da se sa svitom pojavio na obeležavanju 15 godina od zločina u Srebrenici u četiri ogromna BMW-ova džipa! U pitanju je model X5, jedan od najboljih u svoti ovog bavarskog proizvođača automobila.

Zanimljivo, na džipovima s beogradskim registarskim tablicama preko gornjeg dela šoferšajbne krupnim belim slovima bilo je ispisano "Muftija"!

Ljubav Slobodana Miloševića i Mire Marković rodila se još u njihovim gimnazijskim danima i trajala do samog kraja, ali izgleda da nije sve bilo tako idilično i da je ona bila neverna.

Za Miru i Slobu svi su decenijama verovali da su se bezrezervno voleli, i to do te mere da je njihova ljubav zalazila u domen patologije, pa su zasluge za sveopšti sunovrat devedesetih neretko pripisivane upravo Miri.

Ipak, krajem devedestih javile su se i spekulacije da je Mira ima ljubavnika!

I da je u pitanju njen dugogodišnji saradnik i stranački kolega, Zoran Todorović zvani Kundak. Opasan, moćan, crn i markantan - bio je potpuna suprotnost, što po izgledu, što po karakteru, od njenog Slobe! 

Zoran Todorović zvani Kundak, Mirin najbolji prijatelj, ubijen je '97. godine ispred zgrade Beopetrola.

Ubistvo se dogodilo u vreme kada je Mira zbog promocije knjige bila u Indijia mira je Mira pesnički, kako joj i dolikuje, poslala oproštajno pismo koje je pročitano na Kundakovoj sahrani:

Dragi Zorane, nikada nisam bila dalje od tebe i nikad ti nisam bila bliže. S juga Indije, iz Madrasa, nisam u stanju da dođem danas u Beograd i da se s tobom pozdravim poslednji put - ja, koja sam punih 15 godina tvoja najbolja drugarica. Ali ti šaljem poruke preko svih ovih planina i mora - ja se s tobom nikada neću rastati”, stajalo je u Mirinom pismu, koje je na kraju potpisano sa “Tvoja Mira”.

Više od 160 država podržalo je u Marakešu neobavezujući sporazum Ujedinjenih nacija o migracijama koji treba da obezbedi sigurno, uredeno i humano kretanje ljudi po svetu. U ime Srbije, ovaj dokument podržao je ministar Zoran Đorđević.

"Dokument je pravno neobavezujući, i predstavlja nastavak politike prema migrantima koji vlada vodi od početka migrantske krize 2015. godine", rekao je on.

Na ovu temu pokrenule su se brojne rasprave, gde s jedne strane imamo pristalice sporazuma, a s druge one koji smatraju da ovaj dokument šteti Srbiji. 

Pa su tako svoje mišljenje na pomenutu temu izneli i lider Dveri Boško Obradović, ali i Nebojša Krstić. 

Obradović se u objavi na društvenim mrežama zapitao "šta potpisuje ministar u vezi sa migrantima, a što ne žele da potpišu SAD i druge zemlje", a zatim dodao da, "da nije isto pomoći izbeglice od rata, i ugroziti sbezbednost zemlje i naseliti prazna sela migrantima".

Građani su u komentarima izrazili svoje stave, i dok su se jedni slagali s Obradovićevim rečima, drugi su mišljenja da nema ništa loše u tome naseliti prazna sela izbeglicama. 

Takvog stava je i marketinški stručnjak Nebojša Krstić, nekada savetnik Borisa Tadića. Naime, on je na reči lidera Dveri napisao da smatra "da je bolje naseliti prazna sela migrantima koji žele da se bave poljoprivredom, nego da zemlja bude napuštena".

Evo, ja mislim da je bolje prazna sela naseliti migrantima koji žele da se bave poljoprivredom, nego da zemlja ostane napuštena i zaparložena

— Nebojša Krstić

Korisnici društvenih mreža burno su ragovali na ove objave, navodeći da je bolje tu opciju ponuditi mladim ljudima iz Srbije, ili licima koja nemaju krov nad glavom. 

Koji je Vaš stav po ovom pitanju? Pišite nam u komentarima. 

Podsetimo, protiv deklaracije glas su podigle zemlje u regionu, ali i širom sveta, počevši od Sjedinjenih Američkih Država. Još pre tzv. Marakeške konferencije, SAD, Austrija, Mađarska, Poljska, Češka, Slovenija, Hrvatska i Bugarska najavile su da neće biti među potpisnicama, tvrdeći da deklaracija briše razlike između legalne i ilegalne migracije i daje "vetar u leđa" novim selidbama.

O deklaraciji će se zvanično glasati na Generalnoj skupštini 19. decembra.

CILjEVI SPORAZUMA

Dekleracija proklamuje pet ciljeva: pristup migrantskoj krizi zasnovan na ljudskim pravima, zaštita migranata u ranjivom položaju, borba protiv ksenofobije, rasizma i diskriminacije, borba protiv ilegalne imigracije i pomoć za povratak migranata.

Predsednik bivše Jugoslavije Josip Broz Tito nikada nije postojao, navedeno je u dokumentu o iluzijama i zabludama naroda nekadašnje SFRJ, koji je nedavno objavljen na sajtu američke Centralne obaveštajne agencije (CIA).

U dokumentu, sa kojeg je skinuta oznaka tajnosti, konstatuje se da je Tito bio samo san, odnosno privid naroda koji je imao potrebu da ga predvodi maršal koga poštuje ceo svet.

– Postojanje Josipa Broza Tita je najobičnija iluzija naroda koji je maštao o tome da na čelu države ima čoveka koji Rusima može da kaže istorijsko ne, čoveka po kome će gradovi dobijati imena i u čiju će čast praviti sletove i nositi štafete. Ljudi su jednostavno imali potrebu da imaju nekoga ko je bio izgovor za bratstvo i jedinstvo koje je u tom periodu propagirano – objašnjava Džordž Piterson, jedan od autora dokumenta.

– Kada uzmete u obzir da ljudi na prostorima bivše Jugoslavije ni oko čega ne mogu da se slože postavlja se i logično pitanje kako je moguće da je postojala osoba koja ih je sve ujedinila oko iste ideje i držala ih godinama na okupu, i da pri tom ne samo da nikom ništa nije smetalo, već su se i mnogi kleli u njega – navodi Piterson.

Piterson konstatuje da upravo to što Tito nije postojao na najbolji način objašnjava njegovu nepristrasnost i uspeh u razrešavanju raznih problema i sukoba etničkih grupa u Jugoslaviji, jer čim su se umesto njega pojavili realni lideri zemlja se raspala.

"Sud tužbeni zakon tužioca usvaja u celosti" - ovo je ishod sudskog postupka u kome je penzioner iz Bačke Palanke tužio Fond za penzijsko i invalidsko osiguranje, koji je obavezan da mu ukupno isplati 478.556 dinara nakon smanjenja penzije.

Pomalo neverovatna vest da je penzioner dobio Fond PIO na sudu zbog smanjenja penzije, krije u sebi i jednu pravnu "caku".

U prvostepenoj presudi navodi se da je PIO dužan da penzioneru isplati razliku između pripadajućg i umanjenog iznosa mesečne penzije za period od 9.12.2015. pa do 31.12.2017. Prvi datum je datum kada je penzioner otišao u penziju, a budući da je postupak pokrenut u januaru 2018. godine, poslednja penzija koja ulazi u presudu je decembarska iz 2017. godine, navodi Blic.

Kada je reč o sumi koja treba da bude isplaćena penzioneru, u pitanju nije samo razlika koja iznosi 351.478 dinara, već i zatezna kamata od 53.675 dinara, kao i troškovi postupka od 73.403 dinara.

U čemu je "caka"?

Međutim, ono što penzionere najviše interesuje jeste obrazloženje presude, odnosno na osnovu čega je penzioner dobio ovaj slučaj.

- Po stanovištu suda tuženi je bio dužan da svim korisnicima pa i tužitelju kojima je umanjio penziju, prethodno po službenoj dužnosti donese rešenje o umanjenju penzije sa poukom o pravnom leku - navodi se u presudi.

Dakle, pojednostavljeno, to znači da je penzioner dobio PIO ne zato što su mu umanjili penziju, već zato što mu nisu dostavili rešenje o umanjenju penzije, te on samim tim nije imao ni pravo na žalbu, koja je jedna od "pouka o pravnom leku".

Dalje se navodi da je ovakvo umanjenje iznosa penzije bez prethodnog donošenja rešenja penzioneru u direktnoj suprotnosti sa Zakonom o penzijskom i invalidskom osiguranju i Zakonom o opštem upravnom postupku, jer penzioner nije samo lišen dela svoje penzije, već i prava na žalbu, pa je tužba, procenjeno od strane suda u Bačkoj Palanci, osnovana i on ima prava da potražuje isplatu celokupnog iznosa.

PIO fond je na ove zaključke uložio i prigovor ističući da ovaj sud nije nadležan da ocenjuje ustavnost zakona koji je donela Narodna skupština, niti da utvrđuje, ocenjuje ili menja visinu iznosa penzije bilo kom penzioneru.

Sud je prigovor ocenio neosnovanim, jer oni nisu raspravljali činjenice koje je PIO naveo u prigovoru, niti je penzioner tražio ocenu ustavnosti bilo kog akta, već je samo tražio isplatu iznosa.

-Ovakva odluka je na radost svim penzionerima da imaju nadu da će u jednom trenutku biti obeštećeni - objašnjava Dejan Gavrilović iz Efektive i dodaje da im ostaje da čekaju pravosnažnu presudu.

On ističe, ako presuda bude pravosnažna, veliki broj penzionera koji nije dobio rešenje, moći će da na sličan način postupi kao pomenuti, ali da uvid u to koliko rešenja je poslato, odnosno nije poslato ima samo PIO fond.

Pitali smo i PIO fond da pomenutu presudu prokomentariše i uputi javnost o žalbenom postupku, međutim, do objavljivanja ovog teksta nismo dobili odgovor.

Verovatno neki od vas znaju odgovor na ovo pitanje, a za one koji ne znaju, evo odgovora.

Vozila hitne pomoći širom sveta imaju natpis “HITNA POMOĆ“ ili

“AMBULANCE“ koji se nalazi na prednjem delu vozila i uvek je napisan naopačke.

Dakle, naziv je naopačke da bi vozači koji se nalaze ispred vozila hitne pomoći u svojim retrovizorima mogli da ispravno pročitaju o kojem je vozilu reč.

“Zemlja Srbija je FENOMEN- Ima predsednika, koji ne zna engleski i kralja koji ne zna srpski. Ima na Balkanu jedna zemlja, koja se graniči sama sa sobom. Gde žive najlepše žene, a natalitet opada. Gde nezaposleni najviše rade, gde na najplodnijoj zemlji, žive ljudi koji gladuju. Gde vozovi kasne po redu vožnje. Gde svi igraju fudbal, a pobeđuju u vaterpolu, košarci i tenisu.

Gde svi žure na posao, a niko ne stiže na vreme. Gde osmočasovno radno vreme traje dvanaest sati. Gde je zdravstvo besplatno, a lečenje skupo. Gde su novinari slobodni da napišu, šta god im se naredi. Gde je svetska kriza dobila državljanstvo. Gde su javne nabavke tajne, a državne tajne javne. Gde se ratovi nikada ne završavaju. Gde se istorija ponavlja svaki dan.

Gde su najbogatiji oni koji nikada nisu radili. Gde je strana valuta, uzeta za domaću. Gde ljudi slave slavu, a psuju Boga. Gde pametne zbog nerazumevanja, proglašavaju ludacima, a ludake sposobnima. Gde nepismeni pišu istoriju. Gde su zakoni nezakoniti, a anarhija normalno stanje. Gde vlast prezire građane, kao neželjene svedoke. Gde se živi od budućnosti, jer na sadašnjost nemaju pravo. Gde se svako svakome smeška, a niko nikome ne želi dobro.

Gde sudski postupci traju duže od života. Gde su poplave način navodnjavanja zemljišta. Gde smatraju da će zemlja više napredovati, ako što više nazaduju. Gde nisi normalan, ako ne poludiš. Gde živiš samo da bi umro, gde je vreme beskonačno, a vlast besmrtna.

Ćerka predsednika Jugoslavije Cvijetina Mijatovića bila je članica popularnog benda VIA Talas. Njen privatni život, kao i život njene mlađe sestre Maje, držao se u strogoj tajnosti. A tako su i umrle, obavijene velom misterije.

Mirjana Mira Mijatović rođena je u Ljubljani 1961. godine, u porodici oca narodnog heroja Jugoslavije i predsednika SFRJ u razdoblju od 15. maja 1980. do 15. maja 1981. godine. Majka, pozorišna glumica Sibina, poginula je u saobraćajnoj nesreći 1970. godine. Otac se ubrzo ponovno oženio, još jednom glumicom Mirom Stupicom. Nakon što je postao predsednik sa porodicom se preselio na Dedinje gde su sestre odrastale. Za njih će reći kako su bile lepe, nasmejane, energične, društvene i fatalne. Volele su društvo i izlaske a često su se mogle videti u umetničkom društvu i u društvu "zlatne mladeži" toga vremena, između ostalih i Milana Mladenovića iz EKV-a, Margite Stefanović Magi, pevačice Bebi Dol i mnogih drugih. Kako piše Dušan Veselinović imale su veliko društvo i često su organizovale zabave.

- Organizovale su zabave dok ih je čuvala policija. Možete zamisliti kakve su to zabave bile, na koje su dolazile sve gradske face - ispričao je njihov prijatelj i muzičar Milivoje Petrović - Miško Plavi. Upravo je ta 1980. godina koja je obeležila političku karijeru njihovog oca bila i godina koja je obeležila njihov početak. Rodila se ideja o grupi VIA Talas čiji su članovi bili Bojan Pečar, Mira Mijatović, a u jednom trenutku i Miško Plavi i slikar Dušan Gerzić. Voljeli su retro stvari pa su tako i odabrali naziv koji je podsećao na termin koji je 60-ih godina u Beogradu koristio niz muzičkih grupa.

- VIA Talas je bila pozitivna ekipa, uvek nasmejani i veseli. Tako i taj "talas", koji vas podseća na nešto što vas ugodno ljulja. Voleli su dolaziti kod meni jer sam imao puno novina, časopisa i fotografija i ploča koje su obožavali da slušaju. Sedeli su na podu, i mogli su da puše. Bili su to klinci iz kvarta - rekao je novinar i rock kritičar Petar Peca Popović.

 

Želeli su da budu drugačiji od drugih posebno od ostatka beogradske muzičke scene, posebno tada kada je bio veliki boom odličnih bendova na sceni.

- Prvi njihov angažman bio je na snimanju ploče Artistička radna akcija za koju smo snimili pesme Lilihip (My Boy Lollipop), preradu pesme od Mili Smol i Hawaii (Najlepši kraj). Svirao sam električnu gitaru i bas, a iako smo se mučili svi smo uspeli odraditi posao. Grupa je nastala nakon snimanja te ploče i zaživela među klincima koji su slušali new wave i tada nam je krenulo - priseća se Miško Plavi.

Drugi bendovi u njima nisu videli nikakvu opasnost, nikakvu konkurenciju, reći će Popović. Objašnjava kako su se tada snimale ozbiljne ploče, a uprkos tome što nisu baš bili vrhunski muzičari, njih su svi voleli. Njihov najbolji koncert bio je na stadionu Tašmajdan i u SKC-u kao predgrupa Idola, i tada je Mira Mijatović bacala bombone u publiku. Ali, nastupa nisu imali puno, ali su imali puno proba.

- Svirali smo u podrumu Mirine vile, a tačno iznad bila je kancelarija njenog oca. Jednom je došao do nas i rekao nam...deco, izvinjavam se što prekidam, ali možete li samo malo stati, jer imam gore Brežnjeva na vezi. Meni je žao što vas prekidam, ali nemojte barem tim činelama udarati, to mi smeta, po bubnjevima možete, to mi ne smeta...Mi smo malo pričekali pa nastavili da sviramo - ispričao je Miško Plavi.

 

Izdali su tri albuma i bili jako popularni, pa ih je čak i Goran Bregović primetio i pozvao u Sarajevo na snimanje ploče. Ali, to je zapravo bio početak njihovog kraja. Trema i malo znanja u snimanju, pa manjak samopouzdanja doveo je do toga da je Bregović morao za snimanje ploče da angažuje i jednog sarajevskog bubnjara, s kojim je bilo dobro raditi, ali su izgubili onaj svoj zajednički duh. Na kraju im se nije svidelo to što su napravili i odustali su. Miško Plavi ubrzo je pozvan u grupu D'Bojs a ostali su samo Mira i Bojan, koji su tada bili u vezi. Plodonosnu karijeru prekinuli su naglo, 1983. godine i svako je od njih tada krenuo svojim putem. Gera se vratio slikarstvu, a Mira i Bojan su nastavili dalje. Zahvaljujući očevim vezama potpisali su ugovor u Sarajevu i sa drugim muzičarima i snimili ploču. Preimenovali su se u Talas. Godine 1983. izdali su ploču za Diskoton pod nazivom Perfektan dan za banana ribe. Iako više nisu svirali zajedno, Mira, Bojan, Miško i Gera ostali su u prijateljskim odnosima. Najveći hitovi bili su im Sama, Brodovi, Ti i itd.

- Mira i ja smo bili najbolji prijatelji. U to vreme između nas postojala je velika razlika u staležima. Otac joj je bio predsednik zemlje, nasledio je moćnu zemlju, a ona je bila potpuno normalna, a i često smo "visili" kod nje u vili. Zvali smo je princeza sa Dedinja - seća se Miško Plavi.

- Pamtiću je kao devojku sa izuzetnim osmehom i mnogo energije, zgodnu crnku. Podsećala me na Avu Gardner. Znam je dok je još bila zdrava, kada je postala zavisna od droge, počela me izbegavati. Samo smo se čuli telefonom. Mira je bila mirnija od Maje, da li je to njihovo ponašanje bio jedna vrsta revolta prema ocu, ne znam, ali deca 80-ih su bila navučena na drogu - smatra Popović. Mirina mlađa sestra Maja bila je najmlađa u celoj ekipi, rođena 1966. godine. Posebno lepa, studirala je glumu u Sarajevu i nije se bavila muzikom. Vreme je provodila sa dizajnerima i umetnicima na vrhuncu jugoslavenske modne scene.

- Maju su poslali u Sarajevo da ju zaštite od lošeg društva. Bila je jako zgodna ali i slomljena, možda zbog nedostatka majke. Majka im je poginula, a otac imao puno obaveza, a nije lako odrastati bez roditelja, tako se razviju traume za celi život. A kad nema roditelja imate bandu, imate zaštitnike koji to zapravo nisu - objašnjava Popović.

Sestre Mijatović preminule su 1991. godine i to u razmaku od nekoliko meseci.

- Dok je bila bolesna Mira je izbegavala druge, jer se toga stidela. Ne smem ni pomisliti kakav joj je bio prelaz od devojke oko koje se vrteo ceo svet do devojke koju svi izbegavaju. Strašna mi je pomisao da je morala uvek kod sebe imati određenu količinu novca s kojim bi mogla da kupi drogu. Mislim da je Maja bila ta koja ju je navukla, jer je ona bila znatiželjna i želela je sve da proba. Toga su se stidele, pa su to i skrivale od mene, to je bila njihova slabost i sramota. Pobegle su od nas kako ne bi videli kako se uništavaju. Niko nije znao ni kada je umrla Mira, a isto tako puno kasnije saznali smo da je umrla i Maja. To je bila velika sramota, odlazak dve kćeri predsednika države - priseća se Miško Plavi. Ni on se ne seća od čega su sestre umrle. Video je Miru nakon njenog povratka iz Ujedinjenih Arapskih Emirata gde je živela s dečkom.

- Jako je tužno to što su dve tako divne osobe, mlade i lepe jednostavno nestale sa lica zemlje, baš u trenutku kada su možda bile spremne izbaciti nešto dobro i posebno iz sebe - dodaje. Većina će ipak reći kako su najverovatnije umrle od predoziranja, ali to službeni podaci ne potvrđuju. Njihov otac preminuo je dve godine nakon njih, a sahranjeni su na Novom groblju u Beogradu.

- Tužne priče pokušavaš da zaboraviš, ali se onda setiš tog osmeha i kako su se hrabro nosile s tim iz koje porodice dolaze. Mira je htela da bude devojka iz grada kojoj otac nije poznati predsednik. To je taj problem s kojim se retko ko bavi, s decom koja su ušla u nešto za šta nisu bila spremna. Ona je pripadala ekipi koja nikad nije mislila da može da ima korist od njenog privilegovanog položaja. Jednostavno, bilo je to drugačije vreme - naglašava Popović.

Nedavno je najavljeno da će prosečna plata u Srbiji do novembra dostići cifru od oko 500 evra. 

Ako pođemo od životnog standarda većine građana Srbije, teško da prosečna plata daje pravu sliku finasija sa kojima građani raspolažu, jer je mesečna zarada najvećeg broja zaposlenih 25.000 dinara.

Prosečna zarada (bruto) obračunata za jun 2018. godine iznosila je 68.047 dinara, dok je prosečna zarada bez poreza i doprinosa (neto) iznosila 49.226 dinara.

Medijalna neto zarada (plata od koje tačno polovina svih zaposlenih prima više, a druga polovina manje) za jun iznosila je 38. 500 dinara, što znači da je 50% zaposlenih, prema evidenciji Poreske uprave, ostvarilo zaradu do navedenog iznosa.

Prosečna neto zarada za jun 2018. godine iznosila je 417 evra, kažu podaci RZS. 

Društvenim režama počela je da kruži fotografija, koja slikovito objašnjava ovu statistiku. 

Pogledajte fotografiju: 

1. Skoro svaki peti radnik u Srbiji (18,8%) prima od 20.000 do 25.000 mesečno.

2. Od troje radnika, dvoje zarađuju manje od proseka.

3. Svaki drugi radnik u Srbiji prima manje od 38.000.

4. Najčešća plata u Srbiji je 25.000 dinara.

Orkestar Ruzmarin iz Bogatića na svojoj Fejsbuk stranici objavljuje fotografije sa događaja na kojima je nastupao, pa se tako nedavno to našlo i nekoliko fotki sa jedne zanimljive ili, bolje reći, neobične proslave.

Na jednoj od fotografija vidi se detalj iz šatora, gosti koji sede za stolovima i muzičari koji sviraju u pozadini.

Ne sledećoj vidi se motocikl, parkiran ispred šatora, na kome se sedi devojka.

A album sa fotkama je naslovljen sa "10.12. Proslava povodom kupovine motora kod Galića".

Izgleda da će uskoro ljudi u Srbiji i otvaranje paštete početi da proslavljaju. Verujemo da je orkestar Ruzmarin iz Bogatića spreman da odgovori i tom izazovu!

Strana 1 od 49

Preporuka za čitanje

Novosti dana Politika Ekspres 

Ekspres Politika predstavlja online magazin sa osvrtom na dnevno političku situaciju u Srbiji i svetu. Ovaj online news portal nije ni u kakvoj vezi sa kompanijom Politika AD koja se bavi izdavanjem magazina: Bazar, Politikin Zabavnik, Ilustrovana Politika, Viva, Svet kompjutera, Mali Politikin Zabavnik, Enigmatika i Razbibriga, kao i dnevnih novina Politika i Sportski žurnal, a koje izlaze pod firmom Politika novine i magazin. Politika Ekspres Online predstavlja poslednji pravi tabloid u Srbiji koji se nalazi među TOP 50 najčitanijih sajtova u Srbiji