Društvo

Društvo (709)

Petočlana porodica iz Kragujevca navodno je bila žrtva tetke B. D. koja im je, kako se sumnja, lažno se predstavljajući kao duhovnik Dragutin Jovanović, za dve i po godine na prevaru izvukla više od 100.000 evra.

Od tog novca kupila je stan na Vračaru u Beogradu. Zbog ovog najtežeg oblika prevare B. D. je optužena i protiv nje je pre mesec dana započeo krivični postupak pred Osnovnim sudom u Kragujevcu.

B. D. je inače sestra od rođenog strica supruge i majke u oštećenoj porodici S. D. sa kojom su bili izuzetno bliski i bezgranično joj verovali.

Advokat Ana Petričević, punomoćnih oštećenih, kaže da je B. D. duhovnika Dragutina Jovanovića počela da im pominje još 2010. kao vidovnjaka i duhovnika u manastiru Divostin koji joj mnogo pomaže.

- Kad joj 2014. jedna ćerka nikako nije mogla da položi ispit na fakultetu B. D. je rođaki predložila da kontaktiraju sa Dragutinom i da se pozovu na nju. Objasnila im je da on isključivo komunicira preko SMS-a da mu ne bi oduzimali energiju. Oni su početkom 2015. svi počeli da se dopisuju sa njim, jer su imali problema i s obzirom na to da je on znao sve detalje iz njihove prošlosti, poverovali su da je stvarno vidovit - priča Ana Petričević.

U početku, dodaje advokatica, za savete nije tražio novac, već tek u novembru 2015. U porukama im je govorio da to nisu uplate za njega, već za crkvu, zamenu oltara, manastire na Svetoj Gori kako bi se "oprali gresi".

- Dragutin se dopisivao sa svima i ubedio ih je da ne govore jedni drugima šta pričaju sa njim, jer onda neće biti efekta. Svi su poštovali to pravilo. Kad je tražio, slali su mu novac postnetom na ime njegove saradnice I. M. To je inače bila kućna pomoćnica B. D. koju je ona, kako se sumnja, izmanipulisala da joj podiže te uplate. Sredinom 2017. godine, Dragutin im je rekao da B. D. ima rak pankreasa i da joj hitno uplate novac za lečenje ili će ona umreti. Ljudi su podigli kredit - priča advokatica.

Prema njenim rečima, novac je uvek tražen sa velikom hitnošću, a oštećeni su dizali kredite i pozajmljivali pare.

Vremenom su počeli da sumnjaju, a jednog dana ih je pozvala B. V. iz Beograda koja je oštećena na isti način. Ona je prva shvatila prevaru i podnela krivičnu prijavu, a policija je otkrila da iza Dragutina stoji B. D. i u pretresu stana zaplenila telefon sa svim porukama. B. D. je znala sve oštećene, pa i članove porodice D. Međutim, pošto im je tetka rekla da će ih zvati devojka i da joj ne veruju, oni je nisu ni saslušali, već su joj spustili slušalicu.

Budući da je tetka u tom periodu "imala rak", a dugo je odbijala da je vide u takvom stanju, iznenadili su je jedan dan u kući i videli da ne izgleda bolesno. Otišli su u manastir Divostin i saznali da tamo nema nikakvog Dragutina. Tada se sve razotkrilo pa su protiv tetke podneli krivičnu prijavu.

Skidanje prokletstva

Oštećena ćerka S. D. je tužilaštvu ispričala kako joj je rečeno da će novac koji uplaćuju biti dat Svetoj Gori gde će biti pročišćen od prokletstva, pa će im se onda vratiti. U suprotnom će joj sestra umreti, brat se razboleti, a roditelji razvesti.

Otac porodice je naveo da mu je duhovnik Dragutin rekao da je na njihovu porodicu bačeno prokletstvo sa ženske strane, a kasnije i sa njegove.

Jednom je tražio da uplati 150.000 dinara, ali da te pare uzme od svog oca, jer je greh veliki i potiče od njega.

Slavni glumac je potpuno otvoreno pričao o svojim tihim i glasnim patnjama, stanju u zemlji, mladim ljudima koji beže iz Srbije, glumi, parama koje nikad nije video ot RTS-a... Nema čoveka u Jugoslaviji, i ovoj današnjoj i onoj nekadašnjoj, koji nije čuo za Miodraga Petrovića Čkalju. Jareta iz Kamiondžija, Jovanču Mičića iz Puta oko sveta, glavnog junaka Veselih večeri i nebrojenih uloga koje su ovog skromnog čoveka odvele u legendu. Mi vam prenosimo deo jednog od njegovih poslednjih intervjua. Kao počasni predsednik Jagodine bio je “na vlasti” sedam dana, dalekih sedamdesetih godina. U znak zahvalnosti što je igrao Jovanču Mičića, dobio je veliki ključ vrata grada i štap turskog gospodara koji je prilikom primopredaje Jagodine ovaj predao srpskom kmetu pre 600 godina. Tada se okupilo više od 10.000 ljudi, koje, kako Miodrag Petrović u šali naglašava, niko na to nije terao. Rado se odazvao pozivu na razgovor. Došao je u restoran Banja na uglu Resavske ulice (Generala Ždanova) i Miloša Pocerca, u čijoj blizini stanuje. Uvek tuda prolazi kad ide po hleb, ali nikada nije ušao unutra, jer mu to kućni budžet ne dozvoljava. Ispijajući polako limunadu (na račun restorana, zato što je Čkalja, kako rekoše, svojim dolaskom učinio čast i doneo radost) započinjemo razgovor.

Zašto Vas dugo nema u javnosti? Kruže priče da ste ljuti? – Ljudi svašta pričaju, ali nikada ono što treba. Gotovo tri i po godine proveo sam u bolnici, slomio sam kuk. Pao sam usred sobe. Ležao sam u Urgentnom centru i dugo čekao na protezu. Konačno je stigla, stavili su je i godinu dana sam pokušavao da bez štaka stanem na noge, ali nisam uspevao. Ispostavilo se da su mi ugradili pogrešnu protezu. Onda sam se setio svog drugara iz mladosti profesora Branka Radulovića, genija za hirurgiju. On me je ponovo postavio na noge. Družite li se s nekim? – Uglavnom sa komšilukom i ljudima sa kojima sam nekad studirao na Veterinarskom fakultetu, gde, zbog nemaštine, nisam diplomirao. Nekada, kada sam došao iz Kruševca, družio sam se sa puno školskih drugova koji su otuda došli u Beograd. Uglavnom su to bili ljudi iz policije ili na rukovodećim funkcijama u preduzećima. Otkad su saznali da nisam na strani vlasti, zaboravili su moj broj telefona.

A s glumcima? – Nemam s kim. Sve je to pomrlo. Moj kum Guta Dobričanin je umro, cela plejada onih iz nekog mog sveta. Eto, poslednji iz tog kruga bio je Nikola Milić. Prepoznaju ga i mladi Negde na pola razgovora u restoran ulaze tri mladića. Videvši Čkalju, zaustavljaju se. Jedan od njih mu prilazi i, uz širok osmeh i izvinjenje, kaže: “Molim Vas, dozvolite samo da Vas pozdravim, legendo naša. Hoćete li nešto da popijete?” – Ne, hvala, već pijemo limunadu i uhvatilo nas je. Druga bi nas načisto sredila – zahvaljuje sagovornik NT u svom starom, dobro poznatom stilu.

Nema Vas na najgledanijim televizijama? – Kojim televizijama? Televizije nema. To je skup ljudi koje ja nikad u životu nisam video. Ne znam odakle su dovedeni, šta tu traže. I ja neću da radim za srpsku televiziju, televiziju vlasti. A drugih nema. Zbog toga i nisam u najgledanijim televizijskim emisijama, jer nemam izbor. A humorističkih serija odavno nema. Čuo sam da emituju neke meksikanske, verovatno su za neke to prave stvari. Da li dobijate novac od repriza? – Znate, imam ogromnu hrpu koverata sa dopisima kojima me uredno iz RTS obaveštavaju: ide repriza serije te i te. Imali ste toliko i toliko epizoda u trajanju od toliko i toliko minuta. Vaš reprizni minut košta toliko i toliko. Treba da primite 50.000 dinara.

I da li ste dobili honorar? – Ni dinara nikada nisam dobio. Samo uredno pišu obaveštenja. Čisto iživljavanje. Ja sam za njih otpisan, čovek koji ne postoji. A koverte skupljam da neko jednog dana vidi kako je RTS ažurna. Nema Vas ni u pozorištu? – Kom pozorištu? U ovoj tamnici nema pozorišta. Ako neko u ovoj zemlji misli da pozorište postoji, taj se ljuto vara. To što se danas naziva Narodnim pozorištem, Ateljeom 212, Beogradskim dramskim, to su sve koještarije. Tamo je beda i jad. Gola improvizacija u stilu – daj da preživimo. Uzimaju neku crkavicu kao prosjaci. A ćute, niko nema smelosti da se glasno usprotivi.

Zašto ste ogorčeni? – Imam 76 godina i ništa mi ne treba. Živeo sam i živim skromno. Ali, znači mi da naša deca žive normalno. Eto, moj sin nema posla godinama. Unuka Jovana ima 28 godina i pre četiri godine završila je pozorišnu akademiju. Izrazit je talenat, druga Ljubinka Bobić. Međutim, ne može da se zaposli. Prekjuče su joj otvoreno rekli u jednom pozorištu, nije bitno kom, da neće da je prime iz političkih razloga. A ona je treća generacija glumaca u jednoj kući. Svuda u svetu takvi ljudi imaju ogroman publicitet. A kod nas tri generacije, i nijedna ne radi. Ja ne radim svoj posao, moj sin takođe, unuka Jovana, a ni druga unuka Milena, koja je završila muzičku akademiju i specijalizirala muzikologiju. Skupili smo pare da polaze neke dodatne ispite na muzičkoj akademiji u Londonu. Tamo su bili oduševljeni njome i nedavno su je obavestili da joj besplatno plaćaju koledž, ali da se sama pobrine za stan i hranu. Ništa od toga neće biti. Snaja jedina radi, anesteziolog je u KBC Srbije, i njih četvoro žive od njene plate. A ja sa 2.300 dinara penzije ne mogu da pomognem. Dok platim sve dažbine državi, jer sam tako naučen, ne ostaje gotovo ništa. Tužno je reći, nove cipele nisam kupio dvadesetak godina, ali to nije važno. Važno je da mojim unukama nemam da dam za koka-kolu kad izađu u kafić. Zašto niste novac za stipendiju tražili od Ministarstva? – Kog Ministarstva? Vi sve vidite što ja ne vidim. Gde je to Ministarstvo kulture? I šta je to danas kultura? Bio sam 50 godina glumac i dobro znam šta je kultura. Sada je sve to nestalo. I da im se obratim, mislite li da će dati neku stipendiju mojoj unuci? Ja ne sedim na dve stolice. Uvek na jednoj, tako sam i sina vaspitao. Ima dosta mojih mladih kolega koji sede na dve stolice, ili onih koji stalno ćute. Kao, čekaju nešto. Znate šta me boli – ako pobedi opozicija, što se svim srcem nadam, te moje kolege će brže-bolje reći: “Jesi li video, pobedili smo”.

Jeste li do sada izlazili na izbore? – Ne, ali ću 24. septembra izaći sigurno. I ja i supruga i sin i snaja i obe unuke. Onako porodično, kao što se nekada išlo u crkvu na Vrbicu. Očekujete li pobedu opozicije? – Mora da pobedi. Nema nam drugog izlaza. Moramo se sami osloboditi. Pitanje je samo kako? Mi, narod, imamo samo ljubav prema domovini, prema svojoj deci, prema kući, korenima i želimo da dostojanstveno živimo. Ukoliko ovi sadašnji pobede, svi mladi koji su ostali otići će iz zemlje. Nije važno kako, ali će otići. Ovo će biti zemlja staraca. Narod strahovito teško živi. Poznajem jednog gospodina koji je studirao elektrotehniku i kojeg su zbog politike izbacili sa posla. Sada na buvljaku prodaje neke šrafove, koještariju i, kako kaže, puna kapa mu je kada zaradi mesečno 20 maraka. To je strašno. Navikao sam da živim u slobodnoj zemlji, da mi sve bude jasno, da se ničega ne plašim. Da putujem slobodno i svuda. Da dođem na granicu, izvadim pasoš, pokažem i da mi carinik otpozdravi. E, to želim da se dogodi.

Nataša Futselaar - Stevanović, mlada Holanđanka koja sa suprugom već 12 godina živi u Nišu, na svom blogu koji je nedavno počela da piše je duhovito, ali prilično tačno opisala svoju drugu domovinu.

“Sve mi je nešto nejasno. Počelo je još ranije kad sam dolazila i primetila da svi imaju najbolje telefone. Nose markiranu gardarobu, puše skupe cigare. Kafići po ceo dan puni. Kao da sam Alisa u zemlji čuda i daju mi da pojedem otrovni keksić.

Ide se kod frizera i manikira jednom mesečno. Ide se na depilaciju. Kad treba da se kreči zove se moler. Kad se studira ne može da se radi. Roditelji plaćaju svadbe, presele se u šupe da bi oslobodili deci kuću ili stan. Dignu krediti da bi kupili deci auto. Sad da vam kažem koliko je to drugačije u Holandiji.

U mom detinjstvu kad bi se kupila gardaroba mogla sam da odaberem ne markirane stvari. Ako bih želela nešto markirano morala sam da dodam svoje pare koju sam zarađivala pored škole.

Po ceo dan čistim boraniju u piljaru za mnogo male pare da bih kupila te levis 501 posle nekoliko meseci rada. Imam radni staž od moje 15-e godine kao i svi moji prijatelji.

Nemam vremena da odem na piće. Imam školu, posao, kućne obaveze. Petnaest puta smo se selili po Holandiju, leto, zima nema veze. Molera nikada nisam videla u našoj kući.

Svi mi oblačimo staru gardarobu i danima sređujemo novu kuću koju smo uzeli pod kiriju. Krečim, lepim tapete, čak i stavljam nove pločice u kupatilo. Dođu mi prijatelji iz škole i svi zajedno pomažu. Drugarice sve imaju dugu kosu bez frizure, jednom u godinu dana vidimo frizera.

Brijač u ruke i sređuj se. Znalo se i kasnije kad sam radila. Plaćam svoj deo troškova. Šta je to, zašto je došlo do ovoga,pitam se ja. Nije ovo kritika jer smatram da je to ovde normalno. Meni sada sve ovo ide u prilog. Titraju me, titraju me svekar i svekrva. Voze me svuda, kad pada sneg moj svekar iztrči da mi kupi hleb. Da se ne bi mučila. Čak kad sam bila trudna svako jutro sam našla na svoje vrata vruć burek. Svaki dan me pitaju da li treba nesto.

Imam i tu male svađe. Zato što imam 2 sina. Subotu ujutru ja čistim kuću i moj stari sin još tada 6 godine ima zadatak da čisti stepenište. Kofu u ruke. Dođe moj svekar i kaže: “ To nije normalno.“ Jos dete pa i dečko to da radi.

Nije stvar u ljubav. Nemam osecaj da moje roditelji me manje volile nego što ovde ljudi vole svoju decu.

Ovde bi deca mogli da beru voće i povrće celo leto. Nema ko da bere. Bog vam je sve dao, lepu zemlju sa dobrom klimom,kruške padaju na sve strane, a niko ih ne dira, tona šljive, priroda netaknuta, planine, izvorska voda. Dobili ste ovu zemlju za đabe od Boga. Bez puno rada.

Holandija je morala da izbaci čak deo mora da bi dobili zemlju gde da grade. Morali su da prave brane da se ne bi uništila zemlja. Morali da kopaju, sade, veštački održavju sve. Čak i veštačko brdo prave,da ne bi bilo sve baš toliko ravno. Sigurna sam da većina ljudi to ne vidi baš tako. Srbija je prirodno lepa. Bog stvorio Srbiju a Holanđani stvorili Holandiju…Hvala Bogu.”

Umesto proslave 63 godine škole koja je trebalo da se održi danas, profesori i đaci Druge tehničke u Kragujevcu tuguju

U saobraćajnoj nesreći koja se dogodila noćas u selu Čumić kod Kragujevca nastradala je učenica četvrtog razreda ove škole Milica Milojković, a povređena je njena drugarica iz razreda Aleksandra Jovanović, koja je slomila ključnu kost i čeka operaciju.

Automobil marke "pežo" u kome su bili poginula i povređena vozio je Marko Komatović, takođe učenik ove škole. Komatović je van životne opasnosti i bez teških telesnih povreda.

Svi učenici su išli u odeljenje IV-3. Okupili su se tog dana na placu u selu Čumić kod svog razrednog starešine Miroslava Vukadinova. Njihovo druženje bilo je tradicija, a deca su se uveče vraćala u koloni od pet automobila. U istoj koloni bile su još dve profesorke, koje su takođe prisustvovale slavlju.

Kako kaže razredni starešina Miroslav Vukadinov okupljanje koje je počelo u 9 sati izjutra se, nažalost, pretvorilo u tragediju.

Pravio se roštilj, deca su igrala i fudbal i uveče su krenuli svojim kućama. Kako kaže njihov razredni, niko nije bio pod dejstvom alkohola.

"Čuo sam jak udar, zato što se nesreća dogodila nepunih 500 metara od kako su krenuli iz sela. Zbog čega je Marko skrenuo na drugu stranu, ne znam, nije preticao nikoga. Ja sam dotrčao do mesta nesreće, on je bio sav u krvi. Devojčica Aleksandra je bila na zadnjem sedištu, jedva smo je izukli, dok je nastradala Milica Milojković, bila napred i nije davala znake života", kaže razredni.

Deca i profesori ove škole će danas posetiti porodicu nastradale učenice koja je bila i organizator druženja. Bila je odličan đak, predsednica odeljenske zajednice.

Mladom Filipu Koraću početak studentskog života značajno se razlikovao u odnosu na ostale brucoše. Naime, njegova namera da upiše Visoku sportsku i zdravstvenu školu u Beogradu poklopila se sa istovetnom željom predsednika Srbije Aleksandra Vučića da "ostvari svoje dečačke snove" i da postane košarkaški trener. Tako su se Filip, jedan običan mladić i Aleksandar, jedan (ne)obični predsednik, obreli u istom amfiteatru gde su ih pozdravili profesori i poželeli im uspešan početak akademske godine.

“Moj kolega Aleksandar došao je na vreme na predavanja. To moram da kažem. Ušao je u pratnji nekoliko ljudi. Jednog sam primetio kako stoji na vratima amfiteatra. Odmah sam znao da nije reč o studentu. Pretpostavljam da je to neko iz njegovog obezbeđenja”, započinje Filip priču

Kako kaže, iako je studentima bilo neobično što uvodnu nastavu slušaju sa šefom države, brzo su se navikli na tu novu, neobičnu realnost.

“Kad je ušao, profesori su ga pitali gde želi da sedne, a on im je odgovorio da mu je svejedno. Seo je na prvo slobodno mesto i slušao pola sata uvodnog predavanja. Direktor škole je tokom svog govora istakao da će od ove godine naš kolega biti predsednik Srbije. Priznajem, delovalo je neobično. I baš me interesuje kako će naš novi kolega uskladiti obaveze i koliko ćemo se često susretati na fakultetu”, navodi Filip.

Naš sagovornik ističe da mu se činilo da je predsednik za vreme predavanja bio koncentrisan i da je pažljivo slušao ono što govore profesori. Ipak, primetio je da u blizini njega sedela jedna žena za koju nije bio siguran da li je studentkinja, a koja je gotovo sve vreme bila “na telefonu”.

“Pretpostavljao sam da je u pitanju neka osoba iz Vućićevog okruženja. Kasnije sam saznao da je njegova savetnica. Ne znam zašto je ona bila tu. Možda je i ona naša koleginica”, navodi Korać.

Ipak, malo je verovatno da su devojački snovi Suzane Vasiljević bili da upiše isti fakultet kao predsednik. Ono što je izvesno bio razlog njenog pojavljivanja na fakultetu jeste da se zbog potreba društvenih mreža ovekoveči trenutak “predsedničkog studiranja”. Ipak su ovo moderna vremena gde se “desilo samo ono što je objavljeno na društvenim mrežama”. Tom maksimom su se, po svemu sudeći, vodili predsednik i njegova savetnica, te su tako brže-bolje postavili fotografije brucoša Vučića na Instagramu. Prštali su lajkovi, šerovi i komentari na sve strane, a imalo je bogme šta i da se vidi. Na primer – videli smo predsednika u pozi ozbiljno zamišljenog studenta koji, uprkos obaveznim epidemiološkim merama, ne nosi zaštitnu masku.

Komentarišući ovakav postupak Vučića, njegov kolega Filip kaže da nije obraćao pažnju da li je prvi čovek države nosio masku tokom predavanja, ali da se seća da ju je imao na ulazu u amfiteatar.

“Na fotografijama koje su kasnije kružile društvenim mrežama, video sam da nije nosio masku. Verovatno mu je smetala, kao što i nama smeta da je nosimo. Ipak, ako je to obaveza, mislim da je svi moramo koristiti u zatvorenom prostoru. Predsednik treba da bude primer ostalima i verujem da mu se neće ponoviti slična stvar na narednim predavanjima”, obodrio je Filip svog kolegu Aleksandra.želi

Bilo kako bilo, nova akademska godina na na Visokoj sportskoj i zdravstvenoj školi strukovnih studija biće daleko zanimljivija od prethodnih. Brucoš Aleksandar Vučić, postarao se da se ova obrazovna institucija nađe u centru pažnje javnosti, koja će pomno pratiti na koji način će ovaj pedesetogodišnjak uskladiti državne sa fakultetskim obavezama. Jer gradivo i predavanja se ne smeju preskakati, ukoliko želite da postanete najbolji student u istoriji. Brucošima od srca želimo srećan početak nove akademske godine.

U dva navrata Opanak je objavio 20 fotografija najbizarnijih i najkomičnijih nadgrobnih spomenika koji su se mogli naći u Srbiji, a koje su nam naši verni čitaoci slali na našu fejsbuk stranicu.

Od onoliko bizarno smešnih epitafa i fotografija pokojnika, pa i samog dizajna spomenika mislili smo da nema dalje. Međutim, nadrobni spomenik izvesne Marije brzo nas je demantovao.

Ona je, naime, želela da na svom nadgrobnom spomeniku istakne prirodu svog seksualnog života i obelodani taj intimni podatak celom svetu. Iz kojih pobuda, nećemo u to ulaziti, no na njenoj nadgrobnoj ploči doslovno piše: “Vječno netaknuta”.

Budući da godina smrti nije uklesana i da Marija po svemu sudeći nije pokojna, možda nakon što se uveri koliko je njen epitaf privukao pažnje u negativnom smislu, odluči i da ga zameni nekom manje upadljivom rečenicom.

Neimenovani turista iz Kazahstana nije ni sanjao da će doživetu pravu noćnu moru kada je odlučio da provede odmor u Dubajiu u kome se obreo po prvi put u svom životu, a po svemu sudeći i poslednji.

‚<

On je tokom jednog izleta malo zalutao pa je hteo da pita policajku kako da se što bolje snađe u tom gradu, ali s obzirom da je ona bila okrenuta leđima bio je prinuđen da je potapka po ramenu da bi joj skrenuo pažnju.

On, nažalost nije znao da je to strogo zabranjeno u toj zemlji pogotovo kada je dodirivanje policajke u pitanju, zbog čega mu je prelepa policajka smesta stavila lisice na ruke.

Možda zvuči apsurdno, ali ovog nesrećnog turistu očekuje kazna od 6 meseci zatvora i doživotna zabrana ulaska u ovu zemlju, što je zaista neverovatno.

Fejsbuk stranice preplavila je neobična životna priča mladića Murisa Demirovića iz Tuzle koji traži pomoć da pronađe brata blizanca. Njegov status za kratko vreme pregledalo je i podelilo hiljade ljudi

Prema njegovim rečima, on i brat su 1991. godine nakon rođenja prebačeni na lečenje u Beograd. Nekoliko dana kasnije bračnom paru Demirović iz bolnice su javili da je jedan od dečaka preminuo. Kako je naveo, nakon što su blizanci prebačeni u Beograd roditelji nikada nisu videli drugo dete, samo im je rečeno da dečak nije preživeo.Muris Demirović danas ima 24. godine i kaže kako oseća da mu je brat blizanac živ.

- Ja mislim da je moj brat živ. Osećam to u dubini duše – napisao je Muris i zamolio javnost da mu pomogne u potrazi.Pojasnio je da su brat i on rođeni u Tuzli, odakle su zbog problema sa disanjem prebačeni u Beograd, gde su bili smešteni u inkubatore u bolnici Majka i dete.

- Bio sam zaista slabiji od njega. Brat je bio teži od mene za 1 kg i imao je veće šanse da preživi, a desilo se to da je nakon nekoliko dana boravka u bolnici mojim roditeljima javljeno da im je jedan dečak preminuo, te da dođu po drugog – naveo je Muris i naglasio da su roditelji tom prilikom zahtevali da vide svoje drugo dete što im nije bilo omogućeno.

Muris navodi kako su im rekli da on više nije živ i bez ikakvog dokaza ih poslali kući.- Ništa im nisu dali na uvid, a za smrtni list su rekli da to ne postoji – tvrdi Muris i apeluje na sve koji imaju bilo kakvu informaciju da mu se jave, prenosi Faktor.

Izvesni Saša Milošević, koji se na Fejsbuku slika da automatskim oružjem u rukama kao terorista i na svom profilu drži i fotografije lidera opozicije Dragana Đilasa i Borisa Tadića, zapretio je na toj društvenoj mreži vešanjem sina predsednika Srbije Aleksandra Vučića.

- Pi*kica mala, i njega ćemo na banderu - napisao je Milošević na fejsbuku polemišući sa svojim istomišljenicima o tome šta treba uraditi sa aktuelnom vlašću u Srbiji.

Da ovo nije glupa i neslana šala, dokaz su i vešala koja su đilasovci juče doneli na Terazije za vreme protesta opozicije.

Vešala na Terazijama, nalik onim na koje su nacisti likvidirali srpske rodoljube 1941. godine, samo su dokaz da opozicija u svojoj bolesnoj mržnji prema predsedniku Vučiću i predstavnicima aktuelne vlasti nema nameru da se zaustavi na brutalnim pretnjama smrću svima koji ne mi sle kao oni, već da žele da pređu sa reči na dela i izazovu haos i krvoproliće u Srbiji.

"Uči sine, da ne bi radio" više ne važi, jer fakultetski obrazovani mladi ljudi ostaju kratkih rukava kad pogledamo koliko njih je zaista zaposleno u struci

Pekar, lekar, apotekar, kolar, stolar mogao sam biti ja, pevao je svojevremeno Bora Đorđević, a izgleda da su upravo ta najtraženija zanimanja u Srbiji!  

U Nacionalnoj službi za zapošljavanje kažu nam da je na tržištu rada najveća potražnja za kuvarima, konobarima, električarima, vodoinstalaterima, instalaterima grejanja i klimatizacije, automehaničari i frizeri. Takođe, traže se ljudi i za rad u maloprodajnim objektima. Ono što je karakteristično za sva ova zanimanja je da su slabo plaćena i da ne zahtevaju veću stručnu spremu od završene trogodišnje škole. Arheolozi, filosofi, profesori srpskog jezika i sociolozi su statistička greška. Jedino psiholozima ide sjajno!

"Uči sine, da ne bi radio" više ne važi jer fakultetski obrazovani mladi ljudi ostaju "kratkih rukava" kada pogledamo statistiku. Tržište rada je prezasićeno zanimanjima kao što su novinari, pravnici, ekonomisti i marketinški stručnjaci. Zapravo, potvrdili su nam da od postojanja Nacionalne službe za zapošljavanje nikad nisu ni imali otvoreni konkurs za novinare.

Kao glavni problem navodi se neaktivnost mladih, nezaposlenost i to što nemaju mogućnost da napreduju u karijeri. Nakon završenih fakulteta, na kojima nisu stekli dovoljno prakse, poslodavci im najčešće nude neplaćenu ili slabo plaćenu praksu uz mogućnost dobijanja nekakve poslovne ponude, ali samo ukoliko se dokažu posle 6 meseci ili godinu dana.  

Pojedini koriste trenutnu situaciju i procentualno visoku nezaposlenost među mladima, pa uzimaju jefitinu a visokoobrazovanu radnu snagu na nekoliko meseci, nakon čega ih smenjuju novima.

Takođe, mladima retko ko nudi stalan radni odnos, pa rade kao "honorarci" ili na crno, a gotovo nikad se ne osamostaljuju od roditelja jer nemaju prostora za to.

Po broju mladih koji žive sa roditeljima među prvima smo u Evropi. Istraživanja pokazuju da u našoj zemlji čak 57 odsto stanovništva od 25. do 34. godine i dalje ne napušta rodnu kuću. Od 35. do 44. godine takvih je 32 odsto, a i u populaciji od 45. do 54. godine čak 27 odsto ostaje u roditeljskom domu. Ovakvi rezultati ne iznenađuju ako se na papir stave troškovi osamostaljivanja. Iako je besparica najvažniji razlog zbog kojeg sve više mladih živi sa roditeljima, postoje i neki drugi razlozi, sociološki i psihološki. Obično se smatra da bi "deca" trebalo da budu potpuno obezbeđena i na svaki način podmirena i osigurana da bi napustila roditeljsko okrilje. Nasuprot tome, u mnogim zemljama to uopšte nije slučaj i osamostaljivanje se podstiče od malih nogu.

Na sajtu Infostuda tokom 2019. godine objavljeno je čak 19.000 oglasa za posao što je povećanje od 27 odsto u odnosu na prethodnu godinu, a u proseku za jedan posao konkurisalo je 130 kandidata. 7 razloga da se (NE) zaposlite preko političke stranke u Srbiji! (GIF) (VIDEO) Trendovi pokazuju da je porasla ponuda poslova iz oblasti IT, administracije, trgovine, prodaja, ekonomije i mašinstva, a da je zabeležen pad ponude poslova iz oblasti marketinga i PR-a.  

Strana 1 od 51

Preporuka za čitanje

Novosti dana Politika Ekspres 

Ekspres Politika predstavlja online magazin sa osvrtom na dnevno političku situaciju u Srbiji i svetu. Ovaj online news portal nije ni u kakvoj vezi sa kompanijom Politika AD koja se bavi izdavanjem magazina: Bazar, Politikin Zabavnik, Ilustrovana Politika, Viva, Svet kompjutera, Mali Politikin Zabavnik, Enigmatika i Razbibriga, kao i dnevnih novina Politika i Sportski žurnal, a koje izlaze pod firmom Politika novine i magazin. Politika Ekspres Online predstavlja poslednji pravi tabloid u Srbiji koji se nalazi među TOP 50 najčitanijih sajtova u Srbiji