Društvo

Društvo (595)

Na vojnoj paradi u Nišu u petak mogao bi da bude predstavljen ruski PVO raketni sistem „Pancir S1“. Tu mogućnost je, kako nezvanično saznanje, najavio i novinar Miroslav Lazanski za Sputnjik.

I iz vrha države je nagovešteno da u Srbiju na Dan pobede nad fašizmom stiže novo oružje iz Rusije, a predsednik Aleksandar Vučić je rekao da se radi o „posebnoj poslastici“.

Da Srbija od Rusije kupuje „pancir“ objavljeno je još prošle godine, a prve informacije su bile da će ovaj PVO sistem biti otpremljen za našu zemlju sredinom ove godine.

Sada se, evo, sve glasnije spekuliše da bi moćni raketni sistem „Pancir“ mogao da ima svoju srpsku premijeru u petak u Nišu. Ukoliko bi se ove najave ispostavile kao tačne, Srbija bi postala jedina zemlja u ovom delu Evrope koja će imati tako moćno oružje.

Vlada Srbije je već odvojila novac za „Pancir“ koji se nabavlja po najpovoljnijim mogućim uslovima.

To je PVO sistem koji je ruski predsednik Vladimir Putin preporučio predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću tokom vojne parade na Crvenom trgu u maju prošle godine. Vojni eksperti i mediji „Pancir“ nazivaju — ubicom „apača“ i aviona A-10.

Hibridni protivavionski sistem „Pancir S1“, uključuje protivavionske projektile i protivavionske topove, stvoren je kako bi se pružila direktna podrška trupama na terenu, ali i protivavionskim sistemima velikog dometa kao što su S-300 i S-400.

Reč je o mogućnom sistemu za odbranu od aviona, helikoptera, krstarećih raketa i bespilotnih letelica. Ruska armija je „pancire“ rasporedila u Siriji, gde su se odlično pokazali u borbenim uslovima, odbijajući nekoliko masovnih napada bespilotnih letelica na rusku bazu „Hmejmim“.

„Pancir S-1″, razvijan sredinom devedesetih godina 20. veka, konstruisan je u Instrumentalnom konstrukcijskom birou iz Tule, a izrađen je u Uljanovskoj tehničkoj radionici. Namenjen je za zaštitu nepokretnih, strategijsko industrijskih i vojnih objekata od oružja visoke preciznosti. Zadatak mu je i ojačanje sistema PVO na malim visinama. „Pancir S1″ je kombinovani hibridno-artiljerijski sistem, koji u sebi objedinjuje vođene rakete 57E6, automatske topove tipa 2A72 i sistem za otkrivanje i pokazivanje ciljeva i upravljanje vatrom.

„Pancir S1″ deluje u okviru baterije (šest vozila). „Pancir” ima mogućnost samostalnog otkrivanja, praćenja ciljeva, upravljanja naoružanjem i gađanja ciljeva. Na oruđu se nalaze i oprema za navigaciju, komunikaciju, smeštaj i zaštitu posade, kao i izvori napajanja. Od otkrivanja cilja do otvaranja vatre potrebno mu je pet-šest sekundi. Može efikasno da dejstvuje protiv ciljeva maksimalne brzine do 700 m/s. Integrisano artiljerijsko raketno naoružanje omogućava „panciru” delovanje do horizontalne daljine od 18 km i do visine od 10 km.

Državljani zemalja Zapadnog Balkana će morati da preko interneta ubuduće od Evropske unije zatraže dozvolu za ulazak u prostor Šengena iako im nije potrebna viza i da plate taksu od sedam evra, u sklopu mera koje EU uvodi za mnogo stroži nadzor spoljnih granica Unije, potvrdili su agenciji Beta izvori EU u Briselu.

Ovu odluku, koju su usaglasili ambasadori zemalja EU, sada treba da potvrdi Evropski parlament a potom usvoji i Savjet ministara Unije i od januara 2021. će stupiti na snagu ove nove mere u sklopu sistema ETIAS.

To će obuhvatiti državljane svih zemalja izvan Unije, kojima nije potrebna ulazna viza u šengenski prostor EU, uključujući države Zapadnog Balkana, rekli su Beti zvaničnici u Savetu ministara EU.

Posle podnošenja zahteva, putnik koji namjerava da krene u šengenski prostor EU će u roku od 96 sati dobiti odgovor, odnosno 96 sati pošto u sistemu ETIAS bude primljen zahtev, ako bi bila potrebna dodatna provera podataka.

Dozvola za putovanje će važiti tri godine, odnosno do kraja važnosti putnih dokumenata, ističe se u objašnjenju mera u sklopu sistema ETIAS.

Cilj je, kako je izjavio Valentin Radev, ministar unutrašnjih poslova Bugarske, predsedavajućeg EU, da se “zna ko dolazi u EU pre nego stigne na granicu, tako da ćemo biti u stanju da bolje zaustavimo one koji mogu predstavljati pretnju našim građanima”.

Kako se navodi u obrazloženju odluke,”ETIAS će omogućiti da se unapred proveri i, ako bude nužno, odbije dozvola za putovanje i ulazak u šengenski prostor građanima trećih zemalja kojima nije potrebna viza”.

“To će”, dodaje se, “poboljšati unutrašnju bezbednost, sprečiti ilegalnu imigraciju, zaštititi zdravlje građana i smanjiti vreme prolaska preko granica jer će biti utvrđeno koja lica mogu predstavljati opasnost za ova područja i pre nego što dođu na spoljne granice EU”.

Evropska komisija je poslije krvavih atentata 2015. i 2016. u Parizu i Briselu, kao i imigrantske krize predložila članicama Unije da osetno pojačaju nadzor spoljnih granica i uvedu strogu kontrolu svih putnika koji ulaze i izlaze iz Unije.

Primena sistema ETIAS će otud ubuduće za državljane zemalja Zapadnog Balkana značiti da će oni pre putovanja u šengenski prostor EU preko internet stranice morati da prethodno zatraže dozvolu i za to plate sedam evra takse.

Sve informacije koje podnese državljanin zemlje s bezviznim režimom za Šengen, automatski će se obraditi u bazama podataka EU i Interpola da bi se utvrdilo da li ima osnove da se odbije dozvola za putovanje.

U obrazloženju ovih mera EU se navodi i da će avioprevoznici i brodarske kompanije pre ukrcavanja putnika biti obavezne da provere da li oni raspolažu važećom dozvolom za prelazak spoljne granice Unije i ulazak u šengenski prostor.

Takođe je predočeno da “dozvola za putovanje ne znači automatsko pravo da se uđe i boravi u EU, jer će pogranična policija o tome doneti konačnu odluku".

Prosečan Srbin svakog dana samo na osnovne životne namirnice potroši minimum 500 dinara. Samo za ovu stavku mesečno je potrebno izdvojiti i do 15.000 dinara. 

Ako uzmemo u obzir da velika većina ljudi radi za ekstremno niske plate koje iznose svega 20.000 do 25.000, dolazimo do zaključka da je ovo sve samo ne dovoljna cifra da bi neko imao pristojan život.

Računica je veoma jednostavna. 

Ukoliko nemate svoj stan, iznajmljivanje istog će vas koštati minimum 150 evra, ali bez troškova režije. Kada se sve sabere dolazi se do cifre od oko 25.000 dinara, i to u najboljem slučaju. Hrana, odeća, obuća i po neki izlazak postaju "luksuz".

Složićete se da je sa ovakvim primanjem apsolutno nemoguće živeti, a pristojan život je misaona imenica.

Prema statističkim podacima, idealna plata za samce iznosi najmanje 80.000 dinara, međutim, to nikako nije dovoljno i za četvoročlanu porodicu. Da bi jedna prosečna srpska porodica imala koliko toliko pristojan život potrebno je minimum 160.000 dinara, za osnovne životne potrebštine.

Neminovno je da građani naše zemlje najviše novca troše na hranu i stanovanje. Međutim, ne tako mali broj ljudi muku muči i sa ratom kredita, koja je velika stavka u kućnom budžetu.

Međutim, životni troškovi se razlikuju i u gradovima Srbije. Beograd je svakako najskuplji. Slede Novi Sad i Niš, koji su na približno istom nivou, a zatim i ostali gradovi naše zemlje.

Svakako, pristojan život u bilo kom gradu je misaona imenica ako su vam primanja mizerna.

Naravno, izlaz postoji, ali budite spremni da ćete čitav dan provoditi radeći više poslova, pa... dok vas zdravlje bude služilo. 

Jednostavno, cene na našem tržištu nisu prilagođene našim platama. 

Iako svakodnevno slušamo o tome kako je prosečna srpska plata 400 evra (nešto više od 47.000) to se apsolutno ne poklapa sa realnim stanjem stvari.

Da, prosečna srpska plata u javnom sektoru jeste tolika, ali imajte na umu da gotovo 70 odsto zaposlenih u Srbiji radi u privatnom sektoru, gde često imaju veoma niska primanja od kojih jedva sastavljaju kraj sa krajem.

Među najugroženijima su i penzioneri. Najniža penzija u našoj zemlji iznosi svega 14.338 dinara, što naravno nije dovoljno da bi neko preživeo i pola meseca.

Još gore od toga je što su ti ljudi onemogućeni da bilo šta rade, jer im zakon to ne dozvoljava.

Ne smemo zaboraviti i nezaposlene, koji žive na račun svojih roditelja penzionera ili se snalaze povremeno radeći sezonske poslove.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić bio je gost jutarnjeg programa TV Prva, gde je sa voditeljkom Jovanom Joksimović imao zanimljiv razgovor.

Krenulo se od toga ko prima koliku platu, do toga ko je priželjkivao koje vlasnike, i ko najviše "kuka", piše list.

Dok su Jovana Joksimović i Vučić razmenjivali opaske, voditelj Srđan Predojević je na trenutke pokušavao da smiri situaciju, pa je i on na kraju odustao. Kako je razmena mišljenja izgledala može se videti na snimku (od 37. minuta).

AV: Srđane, jel vam dobra plata.

Srđan: Meni jeste.

AV: Zato manje kukajte, pošto vam je plata odlična.

Jovana: Srđan kuka.

AV: Srđan kuka, gde god stigne.

Jovana: Stvarno.

Srđan: To je moderno.

AV: Meni je dobra plata, trudim se da ne kukam, i da obično na plate kukaju oni koji imaju najviše. Ovde ne mislim na Srđana, za njega mislimo da je dobar i korektan čovek i odličan novinar.

Jovana: Recite i o meni neku lepu reč. Samo o Srđanu.

AV: Ne mogu, vi imate, pretpostavljam, još veću platu, pa računam da je kuknjava veća od toga...

Jovana: Što mislite da imam veću platu od Srđana, nas dvoje isto radimo, isto zarađujemo.

Srđan: Dobro da se vratimo...

AV: Onda sam pogrešno čitao u novinama.

Jovana: U novinama niko nije pisao o tome.

AV: Nije?

Jovana: Gde ste čitali?

AV: Pitajte vašeg gazdu, u novinama kada se žalio da su vam velike plate.

Jovana: O meni nije pričao.

AV: A nije o vama?

Jovana: Ne.

AV: Dobro. Vama mala plata?

Jovana: Ne, nije.

Kasnije je Jovana rekla i da su čuli da je Vučić vlasnik ove televizije, "možda zato i zna kolika joj je plata".

AV: Ne znam, kolika vam je plata, je l' smete da kažete?

Jovana: Mislim da je to pristojno da se kaže, da se ne kaže... Mislim, ja porez plaćam na svoju platu, tako da koga interesuje taj može da zna.

Gradonačelnik Šapca Nebojša Zelenović poslao je pismo premijeru Aleksandru Vučiću i javno prozvao Vladu Srbije da je zbog neodgovornog odnosa izgubljen novac Evropske unije za poljoprivredu, piše Blic.

Posle 100 miliona koje su poljoprivrednici mogli da imaju na raspolaganju do ove godine, Srbija je ostala i bez dodatnih 175 miliona evra jer, prema oceni revizora EU, ne zadovoljava uslove, pa čak ni zgrada u kojoj se nalazi Uprava, dodaje list

Zelenović je pozvao Vladu Srbije da vrati Upravu za takozvane IPARD fondove u Šabac jer je, dok je bila u ovom gradu, pre preseljenja u Beograd, u izveštaju Generalnog direktorata za poljoprivredu EU označena je kao lider u sprovođenju administrativnih reformi.

Uprava je nakon promene vlasti 2012. izmeštena iz Šapca i to na sugestiju Ministarstva za poljoprivredu koje je revizorima EU navelo da kasni sa celim procesom jer imaju problem da "kvalitetne kadrove zaposle u Šapcu".

Zelenović je ocenio da je to bio samo izgovor da bi se Uprava premestila u Beograd, gde za četiri godine nije urađeno ništa osim što je promenjeno nekoliko direktora.

Izgleda da ni pet različitih direktora za četiri godine, ni sumanuta selekcija "podobnih" kadrova, ni bespotrebno preseljenje centrale Uprave u Beograd, kao ni masovne ekskurzije za Brisel, nisu impresionirale evropske revizore. Ostali smo bez novca - piše Zelenović, koji je i predsednik Zajedno za Srbiju.

On je podsetio i da se, pre nego što se u javnosti saznalo da su poljoprivrednici ostali bez novca zbog neažurnosti vlasti, obratio premijeru Vučiću.

"Poslao sam otvoreno pismo zbog njegovog upornog ignorisanja jasnih signala da ništa u Ministarstvu poljoprivrede ne funkcioniše i da se Srbija neće akreditovati za IPARD fondove, suprotno njegovim javno iznetim tvrdnjama u Skupštini Srbije, 11. avgusta ove godine, da smo se već akreditovali i da je 175 miliona evra dostupno srpskim paorima", rekao je Zelenović.

Kako je istakao, "nažalost, reakcija čelnih ljudi Vlade i Ministarstva govore da do akreditacije, odnosno novca neće doći ni u bliskoj budućnosti", te da su umesto pravdanja neobaveštenošću mogli da se suoče sa situacijom i počnu sa rešavanjem

"Ovakvim neodgovornim odnosom Vlada je pokazala da je potpuno nesposobna da evropskim parama realizuje preko 700 milona evra investicija domaćih poljoprivrednika", ocenio je Zelenović.

Vlada stvorila preduslove za korišćenje IPARD fondova

Vlada Srbije je stvorila preduslove za korišenje EU fondova za poljoprivredu, poručila je danas ministarka zadužena za evropske integracije Jadranka Joksimović, odgovarajući gradonačelniku Šapca Nebojši Zelenoviću.

Joksimović je, komentarišući Zelenovićevu izjavu da je zbog neodgovornog odnosa izgubljen novac EU za poljoprivredu, izjavila da je Srbiji iz IPARD fondova u periodu od 2015. do 2020. godine na raspolaganju 175 miliona evra, te da vlada čini sve da ispuni uslove za dobijanje akreditacije u prvoj polovini naredne godine.

Ona je objasnila da se od ukupne sume od 175 miliona evra godišnji iznos postepeno povećava, od 15 miliona evra iz IPA 2015. godine, 20 miliona u 2016. godini i nadalje, dok, prema pravilima EU, prvih 15 miliona evra treba da bude potrošeno do 2018. godine jer je rok za implementaciju tri godine.

"Prioritet Vlade Srbije je da iskoristi i tih prvih 15 miliona evra, i stoga čini sve da ispuni uslove za dobijanje akreditacije u prvoj polovini naredne godine kako bi u predviđenim rokovima usmerila taj novac srpskim poljoprivrednicima", naglasila je Joksimović i dodala da je ukupna suma od 175 miliona evra na raspolaganju Srbiji do 2023. godine.

Komentarišući Zelenovićev zahtev da se Uprava za agrarna plaćanja vrati u Šabac, Joksimović je podsetila da su na neophodnost njenog preseljenja u Beograd više puta tokom godina, na različitim sastancima, ukazivali predstavnici Evropske komisije.

Vlada je zato preseljenje ustanovila kao jedan od prioritetnih zadataka, imajući jasno u vidu da je to veoma značajan preduslov za dobijanje akreditacije sistema za upravljanje pretpristupnim fondovima EU za ruralni razvoj, navela je Joksimović.

Ona je podsetila i da je u Izveštaju o napretku za 2015. godinu EK pozdravila odluku vlade o preseljenju u Beograd, uz ocenu da je to "veoma značajan događaj" u kontekstu dobijanja akreditacije za IPARD.

Kako kaže, najvažniji razlozi zbog kojih je prethodna lokacija bila potpuno neodgovarajuća bili su višestruki i jasni od početka, a jedan od njih je i taj da zgrada u Šapcu ni u najranijoj fazi pristupanja Srbije EU ne zadovoljava potrebe akreditacije.

Objekat koji je korišćen za sedište Uprave može da primi do 100 zaposlenih, dok je samo za akreditaciju za IPARD neophodno minimum 125 ljudi, dok bi uz zaposlene na obradi nacionalnih subvencija ukupan broj zaposlenih morao bi da bude oko 200.

"U kasnijoj fazi, do ulaska u EU Uprava mora da broji više od 1.200 ljudi, što govori o apsolutnoj neefikasnosti i nerentabilnosti prethodno odabrane lokacije Uprave", navela je Joksimović.

Takođe, navodi, u trenutku kada Uprava bude morala da broji više od 1.200 zaposlenih, ali i pre toga, nije verovatno očekivati da će tržište radne snage u Šapcu obezbediti dovoljan broj i kvalitet zaposlenih, pre svega informatičkih stručnjaka, građevinskih inženjera, arhitekta, pravnika i ekonomista.

"Da je situacija bila takva od početka govori i podatak da je od osnivanja Uprave u Šapcu, više od 30 stručnjaka svakodnevno putovalo na posao iz Beograda. Svi su u radni odnos primljeni nakon što je Uprava uspostavljena u tom gradu", dodaje Joksimović.

Ona navodi i da je glavni zadatak Uprave da bude u svakodnevnoj komunikaciji sa poljoprivrednicima, te da je zato važno da njima bude omogućena lakša i jeftinija veza sa institucijom kojoj je osnovni zadatak da im bude od pomoći, a tu komunikaciju je otežavao nedostatak direktnih autobuskih linija i nepostojanje železničke pruge.

Sve institucije koje su povezane sa Upravom u procesu akreditacije za IPARD - matično ministarstvo, Ministarstvo finansija, Revizorsko telo, EU delegacija, smeštene su u Beogradu, podseća Joksimović, što je višestruko povećavalo vreme neophodno da se završe poslovi i održe redovni i svakodnevni sastanci, a samim tim je uticalo i na ekonomičnost i opravdanost izmeštanja van Beograda.

"Imajući sve ove argumente u vidu, kao i činjenicu da je Uprava za agrarna plaćanja nedavno kadrovski ojačana, što je takođe bio jedan od uslova Evropske komicije, uprkos fiskalnoj konsolidaciji i smanjenju broja zaposlenih, jasno govori o nameri Vlade da u narednom periodu učini sve da se otklone i svi drugi nedostaci koji su postojali godinama i kojima se niko nije bavio", podvukla je Joksimović.

SNS: Srbija nije izgubila novac iz IPARD fondova

Funkcioner SNS u Šapcu Aleksandar Pajić demantovao je danas navode gradonačelnika tog grada Nebojše Zelenovića da je Srbija izgubila novac iz fondova EU za poljoprivredu, navodeći da Zelenović u tom gradu ne razvija ni poljoprivredu, ni projekte.

Odgovarajući na Zelenovićeve kritike, u kojima je prozvao Vladu Srbije da je zbog neodgovornog odnosa izgubljen novac EU za poljoprivredu, Pajić je na konferenciji za novinare rekao da Srbiji ni najmanje ne preti oduzimanje pristupanja tim fondovima.

"Da je ministarstvo u svojim navodima bilo vrlo transparentno i konkretno, neophodno je bilo samo pročitati saopštenje ministarstva poljoprivrede u kome stoji da je suspendovana akreditacija za pristup budžetu dok se određene aktivnosti u procesu ne implementiraju i ne sprovedu u celosti", naveo je Pajić.

U isto vreme, kaže, jasan je bio i stav ministarstva da se niko neće baviti prošlošću već konsolidovanjem činjeničnog stanja i rešavanje problema kao i pripremi novih projekata aktivnog razvoja.

Pajić je ocenio da Zelenović, koga je nazvao pulenom i isturenim pijunom Dušana Petrovića, ne razvija ni poljoprivredu ni projekte.

"Zelenović nema odgovore na raspodelu zemljišta svojim miljenicima već su mu trn u oku aktivnosti i mera ministra poljoprivrede, a tiče se nelegalnog zaposedanja zemljišta u vlasništvu države i njenog nezakonitog eksploatisanja", rekao je Pajić.

On je naveo da je odbornička grupa SNS zahtevala protekle četiri godine izveštaje po pitanju raspodele zemlje i njenog korišćenja, ali da odgovor nije dostavljen, što je, navode, očigledan primer bahatosti i zloupotreba vlasti.

Pajić je rekao da većina mesnih zajednica koje podržavaju SNS ne dobijaju ni dinar od poreza na imovinu građana, te istakao da, na primer, mesna zajednica Majur ima potraživanja više od osam miliona dinara i bez obzira što postoje projekti i odluke sredstva su i dalje nedostupna.

"Go SNS Šabac upozorava gradonačelnika da ako se nastavi sa ovakvim zloupotrebama nezadovoljni građani će objašnjenja za ovakav odnos tražiti lično od njega gradonačelnika", navodi Pajić.

Pomoć… Goran Đurić od 2017. godine pomaže nepokretnima i bolesnima, za vreme godišnjeg odmora dolazi u Srbiju i donosi im besplatno invalidska kolica, hodalice, štake, štapove...

Devojka iz Vranja prvi put je posle 20 godina ovih dana izašla napolje. Ima 27 godina, a od rođenja je nepokretna i ne može da vidi. Porodica nikada nije mogla da joj priušti invalidska kolica. Do pre neki dan...

Poslao ih joj je besplatno Goran Đurić, Srbin iz Nemačke, koji već dve godine donira invalidska pomagala deci iz Srbije, ali i odraslima. I do sada ih je poklonio više od 800, a celu akciju izvodi dok je na godišnjem odmoru.

Tri porodice na dan

- Idem tamo odakle su deca i odrasli koji su mi pisali i molili da im donesem pomagalo. Stignem u tri porodice na dan. Teške su to priče. Za tu devojku iz Vranja mi je posebno drago što smo uspeli da joj donesemo kolica. Pisala mi je njena sestra. Rekla je da žive u selu pored tog grada, da nemaju način da je izvedu napolje jer je nepokretna i da ne vidi od rođenja - priča Goran.

Kaže da je sada uspeo da donese 30 invalidskih kolica, hodalice, aspiratore za izvlačenje sekreta, liftove za kadu, štake, štapove - dovoljno za 50 porodica.

Goran priča da je sve počelo kada ga je prijatelj iz Kaluđerice molio pre dve godine da za njegovo dete, obolelo od dijabetesa, nabavi neophodan aparat čija je cena oko 1.000 evra.

- Već 25 godina živim u Nemačkoj. Uspeo sam nekako da nabavim to što je neophodno detetu i odnesem u Kaluđericu. Tada se i rodila ideja da bih mogao da pomognem. Na primer, invalidska kolica ljudi dobijaju na pet godina od države, a mnogima se ona pohabaju za dve. U poslednje vreme javljaju se i oni čije su ruke i noge amputirane, a koji još nisu uspeli da dođu do pomagala - priča Đurić za Kurir.

Osnovao je humanitarnu organizaciju Inhelp u Nemačkoj, koja pomaže svima koji žive na prostoru bivše Jugoslavije, a dosad je u Srbiju stiglo oko 800 različitih invalidskih pomagala.

Ništa se ne plaća

- Moj drug iz Nemačke radi u ortopedskoj firmi i rekao mi je da se pomagala koja nisu dve-tri godine izdata nemačkim pacijentima, rashoduju i uništavaju. Ova koja su rashodovana potpuno su nova. Naša organizacija ih dobija besplatno, a u pitanju su razne vrste kolica, hodalice, čarape za vene, jastuci protiv dekubitusa i druga. Vlasnik te firme je Jozef Eltern, koji je ujedno i savetnik i menadžer moje organizacije. Svi smo volonteri. Ništa se ne plaća - kaže ovaj neobičan čovek.

Jake emocije

TEŠKE ŽIVOTNE PRIČE

Goran Đurić priznaje da je svaki susret sa porodicama koje zavise od pomagala jako emotivan.

- Teške su to životne priče. Jake emocije su pri svakom susretu. Dok putujem po Srbiji, nemam vremena da sve to proživljavam jer moramo da odnesemo svima sve što smo doneli. Ali kada se vratim kući, sve me stigne. Tad razmišljam o svima njima. Zovem ih. Pitam kako su. Ostajemo u kontaktu - navodi sagovornik Kurira.

Pomažu i sveštenici

SRPSKA CRKVA U KARLSRUEU OBEZBEDILA MAGACIN

Goran Đurić kaže za Kurir da u Nemačkoj nije sam jer su se u taj humanitarni rad uključili brojni naši građani.

- Čak se u celu priču uključila Crkva Svete Petke u mestu Karlsrue. Oni nas podržavaju u svakom smislu. Obezbedili su nam i magacinski prostor za pomagala - kaže on.

Glumac i voditelj Mićko Ljubičić dobro je poznat javnosti po svojim imitacijama. Ovog puta je oponašao predsednicu Skupštine Maju Gojković, i u ovoj imitaciji je briljirao. 

Ljubičić se fantastično snašao u koži predsednice Skupštine, a glas, dikciju i tonalitet je "skinuo" bukvalno u originalu i ovaj put. Video je postao hit na društvenim mrežama.

Mirjana Marković, prva predsednica Jugoslovenske levice (JUL) i supruga nekadašnjeg predsednika SRJ Slobodana Miloševića umrla je od upale pluća u 77. godini

Mirjana Marković, udovica bivšeg jugoslovenskog predsednika Slobodana Miloševića, a koja je preminula u Rusiji, biće najverovatnije sahranjena u Požarevcu, u dvorištu porodične kuće, po sopstvenoj želji, pored svog supruga, saznaje se od kućnih prijatelja porodice Milošević.

Mirjana Marković, prva predsednica Jugoslovenske levice (JUL) i supruga nekadašnjeg predsednika SRJ Slobodana Miloševića umrla je od upale pluća u 77. godini.

U današnjoj "Politici" na stranama rezervisanim za čitulje, osvanula je i čitulja posvećena Miri Marković.

Poslednji pozdrav odao joj je kolektiv Geografskog fakulteta u Beogradu.

Mirjana Marković rođena je u Požarevcu 10. jula 1942. godine. Bivša je srpska političarka i supruga bivšeg predsednika Srbije i SRJ Slobodana Miloševića. Iz braka sa Slobodanom Miloševićem ima dvoje dece, Marka i Mariju Milošević.

Bila je lider političke partije Jugoslovenska levica. Poslednje godine života provela je u Rusiji.

Svima je poznato da se u subotu 13. aprila u Srbiji nešto sprema. Niko ne zna šta će se dogoditi, ali vlast ne želi da rizikuje.

Naime, po svim većim gradovima je opozicija zakupila određeni broj autobusa, u skladu sa interesovanjem građana koja je procenjena na osnovu broja demonstranata na ulicama tih gradova u poslednjih nekoliko nedelja. 

Uredno su unapred plaćeni autobusi, jer je opozicija i planirala da se ovako nešto može dogoditi. Prihvaćeno je mišljenje da bi se auto prevoznici mogli odobrovoljiti sa unapred uplaćenim novcem. 

Međutim, vlast je dovoljno zastrašila sve autoprevoznike silnim inspekcijama, tako da su oni morali odustati i poslali su mejl na koji način da vrate novac opoziciji. 

Boško Obradović je za takvu tvrdnju izneo i dokaz.

Šta će se na kraju dogoditi u subotu?

Dnevni listovi u Srbiji već nekoliko dana imaju iste naslovne strane.  Uvijeni su u istu crvenu reklamu.  

Reč je o brendu „Supernova" preko kojeg svoje usluge plasiraju povezana pravna lica, koja su deo Telekom Srbija Grupe: Kopernikus technology d.o.o. Beograd, Radijus vektor d.o.o. Beograd, Avcom d.o.o. Beograd, Masko d.o.o. Beograd, i Citadela Komunikacije d.o.o. Beograd.

Kako se navodi na sajtu, Supernova je brend kablovskih usluga prisutan širom Srbije, koji objedinjuje preko 300.000 korisnika interneta i televizije. 

Podsećamo, pravu buru u javnosti izazlava je prva akvizicija Telekoma Srbija krajem novembra 2018.  Ova državna kompanija preuzela je Kopernikus Technology za 195 miliona evra, uz argument da je kompanija imala 200.000 kablovskih korisnika i da je plaćeno 1000 evra po korisniku. 

Međutim, podaci RATEL-a tvrdili su da Kopernikus, čiji je vlasnik rođeni brat poverenika niškog SNS Zvezdana Milovanovića, ima 51.000 korisnika. 

Pojedini analitičari tvrdili su da je vrednost Kopernikusa daleko manja od plaćenog iznosa i da za ovu kompaniju nite trebalo platiti više od 40 miliona evra. 

Ubrzo je Telekom Srbija kupio još dva kablovska operatora - Radijus vektor i AVcom za koje je plaćeno neverovatnih 120 miliona evra. 

Strana 9 od 43

Novosti dana Politika Ekspres 

Ekspres Politika predstavlja online magazin sa osvrtom na dnevno političku situaciju u Srbiji i svetu. Ovaj online news portal nije ni u kakvoj vezi sa kompanijom Politika AD koja se bavi izdavanjem magazina: Bazar, Politikin Zabavnik, Ilustrovana Politika, Viva, Svet kompjutera, Mali Politikin Zabavnik, Enigmatika i Razbibriga, kao i dnevnih novina Politika i Sportski žurnal, a koje izlaze pod firmom Politika novine i magazin. Politika Ekspres Online predstavlja poslednji pravi tabloid u Srbiji koji se nalazi među TOP 50 najčitanijih sajtova u Srbiji