Društvo

Društvo (595)

U autobusu, pored jedne devojke kojoj je skoro čitavo telo bilo prekriveno tetovažama sedela je jedna baka i sa čuđenjem zagledavala tetovažu na devojčinom vratu. Vidno iznervirana devojka se potom obratila baki ovim rečima: “Šta je baba u tvoje vreme nije bilo tetovaža? Šta bleneš toliko?”

Bake je potom odgovorila: “Ćero u moje vreme je bilo svega i svačega. Ja sam trideset godina provela u Aziji. Zatim sam predavala kineski na fakultetu. Ali ono šta mi nije jasno i što ne mogu da shvatim je to, zašto ti na vratu piše: Jednom odmrznuto ne zamrzavati ponovo?”

Šta mislite kakva je bila reakcija devojke i šta je radoznaloj baki odgovorila? ?

Pokrajinska vlada donela je odluku o dodeli bespovratnih sredstava porodicama u kojima se rodi treće ili četvrto dete za rešavanje stambenog pitanja.

Za tu namenu je opredeljeno 63 miliona dinara, a može se koristiti i za unapređenje uslova stanovanja na teritoriji Vojvodine, navodi se u saopštenju Pokrajinske vlade.

Sredstva su dodeljuju iz budžetskog fonda za pronatalitetnu populacionu politiku AP Vojvodine za 2018. godinu, putem javnog konkursa koji će raspisati Pokrajinski sekretarijat za socijalnu politiku, demografiju i ravnopravnost polova.

U Odluci je navedeno da pravo na dodelu bespovratnih sredstava za rešavanje stambenog pitanja ili za unapređenje uslova stanovanja imaju porodice na teritoriji AP Vojvodine u kojima se počev od 01. januara 2018. godine, pa do dana raspisivanja konkursa - rodi treće ili četvrto dete.

Ovom je odlukom pokrajinski sekretar za socijalnu politiku, demografiju i ravnopravnost polova zadužen da obrazuje komisiju, a svojim aktom propisaće kriterijume i postupak ostvarivanja prava na dodelu bespovratnih sredstava subjektima, u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ove odluke, kaže se u saopštenju Pokrajinske vlade.

U južnoj Srbiji odavno vlada verovanje da je manastir na desnoj obali Južne Morave čudotvoran, a da svetac kome je posvećen ispunjava sve dobronamerne molitve. Do sada su zabeleženi slučajevi da bolesni uz redovne molitve i post kućama iz manastira u blizini Ražnja odlaze zdravi i isceljeni.

Posetiocima se preporučuje da se, najpre molitvom, a zatim i pijući vodu sa izvora za koju se veruje da je sveta, i da pomaže nerotkinjama obrate Svetom Romanu za pomoć. Po priči mnogih vernika, Sveti Roman zaista ispunjava sve dobronamerne želje. U istorijskim knjigama i etnografskim zapisima, nalaze se priče o čudesnom ostvarenju želja u svim kulturama i u svim periodima prošlosti.

U južnoj Srbiji odavno vlada verovanje da je manastir na desnoj obali Južne Morave čudotvoran.  Manastir Sveti Roman je jedan od najstarijih srpskih manastira za koje je vezano verovanje o ostvarenju svih želja. Po priči mnogih vernika, ova svetac zaista ispunjava sve dobronamerne želje, pa je samim tim "njegov dom" veoma popularan među turistima koji dolaze u manastir da se poklone moštima ovog sveca i mole za pomoć.

Pred srpskim istoričarima i arheolozima je bio veliki zadatak da na veoma oskudnim materijalnim izvorima utvrde vreme nastanka ovog manastira i događaja koji su se na tom mestu odvijali. Manastir se nalazi u blizini Aleksinca, a njegovi počeci i koreni nalaze se u dalekoj srednjovekovnoj prošlosti.

Po priči mnogih sveštenih lica, ovo zdanje datira s početka 9. veka, što znači da je stariji i od Hilandara i od Žiče, Sopoćana, Gračanice i mnogih drugih.

"Stolp" ili Manastirski zvonik sa svoja dva zvona je veoma upečatljiva građevina, jedinstvena u celom Pomoravlju. Sazidan kompletno od kamena u tri nivoa, u prošlosti je služio za lečenje psihičkih bolesnika koji bi u svetom lečilištu boravili svega oko mesec i po dana.

Pošto mnogi podaci ne postoje o ovom svetom mestu, samim tim se ne zna ko je sagradio prvobitno zdanje, odnosno ko je glavni ktitor. Sadašnja manastirska crkva, iako skromnog izgleda i veličine, nije originalno zdanje. Zbog Osmanlija i njihovih pohoda ovo je njeno drugo ili treće zdanje. Uprkos svim poteškoćama, uvek je zidana na istom mestu, iako je više puta rušena, odnosno iz temelja obnavljana.

Manastir je prvobitno izgrađen od kamena, ali je slično mnogim našim svetinjama bio rušen, paljen i pljačkan. Kako bi sprečili bahato ponašanje razbojnika koji su ulazili u crkvu na konjima, tada je odlučeno da svi ulazi budu veoma niski, što je ujedno i glavna karakteristika ovog zdanja.

Baranin Anes Čičić tvrdi da su ga prošle subote na parkingu ispred donjeg manastira Ostrog pretukla dvojica službenika Turističke organizacije Danilovgrad, ali direktor TO Danilovgrad, Ivan Dragojević, kaže da to nije tačno i da su se njegovi zaposleni branili od Čičića, vlasnika turističke agencije "Mona", koji ih "godinama maltretira, provocira i nasrće" na njih da bi izbegao plaćanje izletničke takse. 

Čičić tvrdi da su ga napali Radule Pavličić i Stefan Vukadinović.

Iz Uprave policije kažu da on nije prijavio napad, ali da su zaposleni u TO Danilovgrad njega prijavili i na dan incidenta i dan ranije zbog toga što ih je "uznemiravao i fizički napao na radnom mestu, na naplatnom punktu Vrela". 

S napadom od 16. avgusta "upoznat je državni tužilac u ODT u Podgorici, koji se izjasnio da nema elemenata krivičnog dela, koje se goni po službenoj dužnosti, te da se radi o prekršaju iz Zakona o javnom redu i miru", odgovoreno je iz UP. 

U policiji kažu da ih je Vukadinović i dan kasnije obavestio da ponovo imaju probleme sa Čičićem u mestu Ostrog i da je došlo i do tuče. Čičić, Pavličić i Vukadinović su privedeni i od njih su uzete izjave, a kao svedok izjavu je dao i B.Z.

Čičić je u telefonskom razgovoru novinarki Vijesti rekao da je nije tačno da nije podneo prijavu i da policija pokušava da "izrežira nešto" kako bi on ispao kriv. On tvrdi da su ga Vukadinović i Pavličić na parkingu ispred Ostroga isprskali sprejom i tukli, a kad je pao na zemlju, nastavili su da ga šutiraju. Navodno se onesvestio, a sebi je došao u manastiru dok su mu monasi pomagali.

Dragojević, međutim, tvrdi da je Čičić tog jutra projurio autobusom pored naplatnog punkta da ne bi platio taksu, o čemu su ga zaposleni odmah obavestili, kao i turističkog inspektora.

"Zatim su pošli za njim do parkinga, a čim su izašli iz kola rekao im je 'mrš, mrš odavde, gubite se'. Potom je prišao Pavličiću, uhvatio ga za majicu, očupao njegovu identifikaciju. Pavličić se odmakao, a Čičić je uzeo kamen u ruke i krenuo da ih gađa. Pavličić je izvadio sprej iz džepa, ispriskao u njegovom pravcu, ali Čičić je i dalje zamahivao ka njima kamenom. Instinktivno su ga udarili, iz straha da ih ne gađa kamenom. Pao je na kolena, a kada mu je prišao vozač autobusa da ga odvede i dalje je tražio kamen da ih gađa. Naši zaposleni su se udaljili, obavestili policiju, turističkog inspektora i mene”, kazao je Dragojević.

On kaže da je sve uredno prijavljeno policiji i dodao da Čičić godinama teroriše zaposlene u danilovgradskoj organizaciji.

Nikolina mama Ana je u razgovoru za naš portal iskazala ogromnu zahvalnost čitavoj Srbiji i Aranđelovčanima, zbog pomoći i podrške koju su pružili njenom sinu

Maleni Nikola Pavlović (3) iz Aranđelovca oboleo je od zloćudnog tumora neuroblastom. Bezbrižno detinjstvo trogodišnjaka potpuno je preokrenula opaka bolest. Građani Srbije pokazali su još jednom da su deca naše najveće blago i da smo za njih spremni da se ujedinimo! Naime, novac za Nidžino lečenje je sakupljen, a sada predstoji još teža borba. 

Jedina nada za njegovo ozdravljenje je odlazak na lečenje u bolnicu u Đenovi, a za to je bilo neophodno da se sakupi 280.000 evra, zbog čega je organizovana akcija prikupljanja pomoći. 

Nikolini Aranđelovčani i svi ostali ljudi velikog srca širom Srbije, borili su se da Nidža ode na lečenje i uspeli! 

Nikolina mama Ana je u razgovu za naš portal rekla da nikada neće moći da se zahvali svima koji su pomogli njenom sinu. 

- On će najpre ići u Študgard na jako komplikovanu operaciju grudnog koša. To je jako rizična operacija, jer je njemu bolest došla i do kičmenog stuba, pa mora da se vodi računa da se ne povrede nervi kičmenog stuba, da ne bi ne daj Bože ostale neke posledice. Hirurzi iz Študgarda su pristali da urade operaciju i sada čekamo njihov predračun. U drugoj polovini januara idemo tamo, a početkom februara će Nikolu operisati - objašnjava Ana i dodaje, da kada se završi sa operacijom grudnog koša, sledi odalazk u Đenovu. 

- Tada će se uraditi transplatacija, zračenje i imuno terapija na kraju. Sva pomoć koja je pristigla od svih divnih ljudi je ogromna podrška za nas. Kada su mi pričali da će se novac prikupiti, bila sam skeptična, ipak je ogromna suma u pitanju, a sada mi je pao kamen sa srca, jer bar nećemo morati da razmišljamo o tome, da li ćemo imati dovoljno novca - priča naša sagovornica. 

- Nidža se oseća dobro, a njegov osmeh koji nas prati sve vreme, nam daje snagu da izguramo ovo. Sutra idemo na sedmi ciklus hemoterapije, posle toga nam ostaje još jedan i to je to. Po njemu se vidi da mu je organizam izmoren, ali on se bori i ne da se - objašnjava Ana. 

Za kraj, Ana je iskazala ogromnu zahvalnost svojim sugrađanima iz Aranđelovca i napomenula da oni i dalje organizuju razne događaje za prikupljanje novca za put i sve troškove.

- Aranđelovac naš grad, nam je toliko izašao u susret, i mi im se nikad nećemo odužiti. Preponosni smo što smo iz Aranđelovca. Ovim putem bih se zahvalila i celoj Srbiji i svim ljudima koji su bili uz nas. 

Ona se oglasila i na svom Fejsbuk profilu i objavila emotivne reči kojima se zahvalila na pomoći, i Nikolinom boljem sutra. 

"Šta da dodamo i napišemo, a da već rečeno, hvala vam ljudi od srca što ste se potrudili za Nidžino sutra!! Ne mozemo da pronađemo reči..jako je teško reći nešto...ne možeo da izdvojimo pojedince jer vi ste celina...da živimo tri zivota ne bi mogli svima vama da se odužimo!!! Sada ćemo samo moliti Boga da naš Nidža izdrži sve ono što ga čeka, da se bori i pobedi "bakterije" u njemu!!! Do neba hvala svima!!", napisala je ova majka. 

Podsetimo, sve je počelo 19. septembra kada je Nikolu zaboleo stomak i kada je dobio temepraturu. Lekari su tada posumnjali na upalu slepog creva i uputili Nikolu u Klinički centar u Kragujevacu i tu je proveo nedelju dana. Ubrzo je pušten kući, ali se dečaku stanje pogoršalo zbog čega je ponovo hospitalizovan i tada su se pojavili bolovi u trbuhu, kukovima i nogama, praćeni visokom temperaturom. Tada su roditelje uputili u Beograd, u Dečju kliniku u Tiršovoj. 

Nikolinim roditeljima se ubrzo čitav svet srušio kada su 9. oktobra dobili najcrnje vesti. Saznali su da Nidža ima najtežu dečju bolest - neuroblastom, maligni tumor koji nastaje od nezrelih nervnih ćelija, lokalizovan u grudnom košu. 

Ovi hrabri roditelji i njhov maleni borac, tada su krenuli u najvažniju bitku, bitku za Nidžino ozdravljenje. 

Kako se navodi na društvenim mrežama, po Nikolinom završenom lečenju, građani Aranđelovca pokušaće da osnuju fond tog grada koji ce služiti za hitne intervencije životno ugrožene dece. 

Srbija i njeni građani ponovo su pokazali da poseduju ogromno srce, i da briga i saosećanje za najmlađe sugrađane nikad ne izostanu. 

Ovim putem Nidži želimo da bude hrabar kao i dosad i pobedi u ovoj bici, a nagrada za sve biće njegov divni osmeh! 

Valja naglasiti da je ovo deo sredstava koji je potreban za lečenje, jer je potreban novac i za dodatne troškove, te Vas stoga naš portal Vas poziva da i dalje šaljete SMS sa brojm 559 i pošaljete na 3030 ili uplatom na dinarski ili devizni račun, kao i putem linka e-doniraj.

* Vojkan Krstić je vlasnik firme "Elita gradnja"

* Veteran Radovan Vojnić je razotkrio najprljavije Krstićeve poslove

* Humanitarne akcije su samo maska

Prvi klijenti moje žene Aleksandre bili su direktor jednog javnog preduzeća i potpredsednik jedne beogradske opštine. Iza lanca prostitucije u kojoj je ona bila jedna od karika stoji Vojkan Krstić, vlasnik firme "Elita gradnja", o čemu imam dokaze. Sve činjenice koje sam prikupio o njenoj prostituciji i povezanosti sa Krstićem nalaze se u policiji i tužilaštvu. Ovo za Srpski telegraf tvrdi ratni veteran Radovan Vojnić, nevenčani suprug Aleksandre, koji je razotkrio najprljavije Krstićeve poslove i koji je 53 dana radio kao građevinac u "Elita gradnji".

Sa knedlom u grlu Vojnić opisuje pakao koji je prošao zbog Krstića, čoveka koji je stekao bogatstvo na divljim deponijama i ucenama građevinara, o čemu je naš list više puta pisao.

Vojkan je bez sinova Simeona i Save, koji su u hraniteljskoj porodici, a njegova nevenčana supruga je nestala bez traga i glasa. Radovanova turbulentna životna priča počinje 2014, kada je angažovao Aleksandru da mu čuva sinove iz prvog braka. Ubrzo su uplovili u vezu, ona je ostala u drugom stanju i 17. februara 2016. godine dobili su dva dečaka, blizance.

Radovan kaže da je zbog problema oko vakcinacije dečaka Aleksandra otišla od kuće. Ponovo je ostala trudna i rodila ćerkicu Lanu, kojoj je Radovan dao prezime iako je, kaže, od početka znao da devojčica nije njegova. Zbog porodičnih problema deca su im oduzeta i prvo smeštena u Dom za zaštitu dece u Zvečanskoj, a potom u hraniteljsku porodicu, kada započinje Radovanova očajnička borba da mališane vrati kući.

- Iznajmili smo stan, nisam birao posao samo da stvorim uslove da mi se deca vrate kući. Jednog dana došla je Aleksandra i rekla da je kontaktirala s Vojkanom Krstićem, kog je videla na televiziji. Predstavljajući se kao humanitarac, obećao je da će nam pomoći. Na njen nagovor zaposlio sam se u "Elita gradnji" - priča sagovornik Srpskog telegrafa i ističe: - Od prvog dana bilo mi je jasno da su u pitanju sumnjivi poslovi, a "Elita gradnja" paravan za pranje para na relaciji Vojkan Krstić - javno preduzeće - opština. Moje sumnje su potvrdile i kolege koje su radile sa mnom, koje su mi govorile: "Ćuti, šta te briga, radi i uzimaj pare."

Vojnića je, inače, najviše mučilo sumnjivo ponašanje njegove žene. Noću, dok je spavao, Aleksandra je posećivala sajt za koji veruje da je Krstićev i preko kog je "dolazila do klijenata".

Trenutak kada je u februaru 2019. godine otkrio da mu je supruga upletena u lanac prostitucije, iza koje, kako tvrdi, stoji Vojkan Krstić, za njega bio potpuni šok. Došao je kući, ali žena nije htela da mu otvori, pa je nogom razvalio vrata.

- Tu je došlo do fizičkog obračuna, ne sećam se detalja. Našao sam i zaplenio joj tri mobilna telefona. Za dva do tada nisam znao da postoje. Ubrzo su na jedan od tih brojeva počele da mi stižu pretnje nepoznatih ljudi da će me ubiti, pa sam sve prijavio policiji. Izvadio sam listing, video poruke koje je razmenjivala i sve mi je bilo jasno kao dan, a to je da se moja žena bavila prostitucijom preko Krstića - kaže Radovan i kao dokaz daje listinge i prepisku.

Posle prvobitnog šoka, Vojnić je počeo da obilazi mesta na kojima je radila - hostel 1 u Mirijevu, hostel 2 kod Pančevačkog mosta. Pokušao je da stupi u kontakt s Krstićem, koji je promenio telefonske brojeve, i na kraju mu se javio posle mesec i po dana izbegavanja.

- Hteo sam da se vidim s njim licem u lice, da sve razjasnimo, ali je on odbio. Međutim, ja sam rešio da stvar isteram na čistac. Spreman sam da idem na sud, imam dokaze za sve što pričam i neću stati dok istina ne izađe na videlo. Ne plašim se ni Krstića, niti bilo koga jer znam da je pravda na mojoj strani - poručio je u ispovesti za Srpski telegraf Radovan Vojnić.

- Tražili su da radim vikendom i baš svake nedelje. Za to vreme, iako nigde nije zaposlena, kad god bih pozvao Aleksandru, nije bila kod kuće. Smucala se po gradu, davala nevešta opravdanja, te je bila u Mirijevu, pa kod Pančevačkog mosta... Samo je o Vojkanu Krstiću pričala, kako on hoće da nam pomogne... Sve je ukazivalo na to čime se bavi, ali sam ja odbijao da poverujem - iskren je Radovan.

- Za mojom nevenčanom suprugom Aleksandrom Mitrović raspisana je poternica, ali niko ne zna gde je i kod koga se skriva. S njom se sudim oko starateljstva nad decom, ali su ročišta sedam puta odlagana jer se ona nije pojavljivala - kaže Vojnić.

Vojkan Krstić je bogatstvo zgrnuo na divljim deponijama i ucenama građevinara koji su bili primorani da odvoze šut na njegove deponije i to plaćali između 1.200 i 1.700 dinara po kamionu. Samo na deponiji u Kumodražu dnevno prolazilo i po više od 300 kamiona.

Iako sebe predstavlja u javnosti kao humanitarca, to je samo paravan za brojne sumnjive poslove, među kojima je i prostitucija. Vlasnik je paravojne formacije "Spasilački centar Srbije", čije je sedište na manje od kilometar od kuće Aleksandra Vučića u Jajincima.

Građani Rušnja ovih dana nalaze se u ozbiljnim problemima, jer nakon što im je ukinuta stomatološka služba izgubili su, verovali ili ne pedijatra za svaki dan.

Tako da su roditelji od preko 700 mališana koliko ih ima u Rušnju tako su u strahu kada im se dete razboli, hoće li imati ko da ih pregleda, jer pedijatar radi svega dva puta nedeljno.

Ostalim danima bolesnu decu moraju da vode u Dom zdravlja Žarkovo koji je udaljen više od 11 km od Rušnja.

Nažalost tek tu počinje njihova agonija, jer su zbog nedostatka pedijatara gužve nesnosne, a prema rečima svedoka bolesna deca vraćaju se kućama jer nisu zakazana.

U znak protesta zbog ove situacije građani se okupljaju danas u 18 časova ispred ambulante u Rušnju.

Ćerka predsednika Jugoslavije Cvijetina Mijatovića bila je članica popularnog benda VIA Talas. Njen privatni život, kao i život njene mlađe sestre Maje, držao se u strogoj tajnosti. A tako su i umrle, obavijene velom misterije.

Mirjana Mira Mijatović rođena je u Ljubljani 1961. godine, u porodici oca narodnog heroja Jugoslavije i predsednika SFRJ u razdoblju od 15. maja 1980. do 15. maja 1981. godine. Majka, pozorišna glumica Sibina, poginula je u saobraćajnoj nesreći 1970. godine. Otac se ubrzo ponovno oženio, još jednom glumicom Mirom Stupicom. Nakon što je postao predsednik sa porodicom se preselio na Dedinje gde su sestre odrastale. Za njih će reći kako su bile lepe, nasmejane, energične, društvene i fatalne. Volele su društvo i izlaske a često su se mogle videti u umetničkom društvu i u društvu "zlatne mladeži" toga vremena, između ostalih i Milana Mladenovića iz EKV-a, Margite Stefanović Magi, pevačice Bebi Dol i mnogih drugih. Kako piše Dušan Veselinović imale su veliko društvo i često su organizovale zabave.

- Organizovale su zabave dok ih je čuvala policija. Možete zamisliti kakve su to zabave bile, na koje su dolazile sve gradske face - ispričao je njihov prijatelj i muzičar Milivoje Petrović - Miško Plavi. Upravo je ta 1980. godina koja je obeležila političku karijeru njihovog oca bila i godina koja je obeležila njihov početak. Rodila se ideja o grupi VIA Talas čiji su članovi bili Bojan Pečar, Mira Mijatović, a u jednom trenutku i Miško Plavi i slikar Dušan Gerzić. Voljeli su retro stvari pa su tako i odabrali naziv koji je podsećao na termin koji je 60-ih godina u Beogradu koristio niz muzičkih grupa.

- VIA Talas je bila pozitivna ekipa, uvek nasmejani i veseli. Tako i taj "talas", koji vas podseća na nešto što vas ugodno ljulja. Voleli su dolaziti kod meni jer sam imao puno novina, časopisa i fotografija i ploča koje su obožavali da slušaju. Sedeli su na podu, i mogli su da puše. Bili su to klinci iz kvarta - rekao je novinar i rock kritičar Petar Peca Popović.

Želeli su da budu drugačiji od drugih posebno od ostatka beogradske muzičke scene, posebno tada kada je bio veliki boom odličnih bendova na sceni.

- Prvi njihov angažman bio je na snimanju ploče Artistička radna akcija za koju smo snimili pesme Lilihip (My Boy Lollipop), preradu pesme od Mili Smol i Hawaii (Najlepši kraj). Svirao sam električnu gitaru i bas, a iako smo se mučili svi smo uspeli odraditi posao. Grupa je nastala nakon snimanja te ploče i zaživela među klincima koji su slušali new wave i tada nam je krenulo - priseća se Miško Plavi.

Drugi bendovi u njima nisu videli nikakvu opasnost, nikakvu konkurenciju, reći će Popović. Objašnjava kako su se tada snimale ozbiljne ploče, a uprkos tome što nisu baš bili vrhunski muzičari, njih su svi voleli. Njihov najbolji koncert bio je na stadionu Tašmajdan i u SKC-u kao predgrupa Idola, i tada je Mira Mijatović bacala bombone u publiku. Ali, nastupa nisu imali puno, ali su imali puno proba.

- Svirali smo u podrumu Mirine vile, a tačno iznad bila je kancelarija njenog oca. Jednom je došao do nas i rekao nam...deco, izvinjavam se što prekidam, ali možete li samo malo stati, jer imam gore Brežnjeva na vezi. Meni je žao što vas prekidam, ali nemojte barem tim činelama udarati, to mi smeta, po bubnjevima možete, to mi ne smeta...Mi smo malo pričekali pa nastavili da sviramo - ispričao je Miško Plavi.

Izdali su tri albuma i bili jako popularni, pa ih je čak i Goran Bregović primetio i pozvao u Sarajevo na snimanje ploče. Ali, to je zapravo bio početak njihovog kraja. Trema i malo znanja u snimanju, pa manjak samopouzdanja doveo je do toga da je Bregović morao za snimanje ploče da angažuje i jednog sarajevskog bubnjara, s kojim je bilo dobro raditi, ali su izgubili onaj svoj zajednički duh. Na kraju im se nije svidelo to što su napravili i odustali su. Miško Plavi ubrzo je pozvan u grupu D'Bojs a ostali su samo Mira i Bojan, koji su tada bili u vezi. Plodonosnu karijeru prekinuli su naglo, 1983. godine i svako je od njih tada krenuo svojim putem. Gera se vratio slikarstvu, a Mira i Bojan su nastavili dalje. Zahvaljujući očevim vezama potpisali su ugovor u Sarajevu i sa drugim muzičarima i snimili ploču. Preimenovali su se u Talas. Godine 1983. izdali su ploču za Diskoton pod nazivom Perfektan dan za banana ribe. Iako više nisu svirali zajedno, Mira, Bojan, Miško i Gera ostali su u prijateljskim odnosima. Najveći hitovi bili su im Sama, Brodovi, Ti i itd.

- Mira i ja smo bili najbolji prijatelji. U to vreme između nas postojala je velika razlika u staležima. Otac joj je bio predsednik zemlje, nasledio je moćnu zemlju, a ona je bila potpuno normalna, a i često smo "visili" kod nje u vili. Zvali smo je princeza sa Dedinja - seća se Miško Plavi.

- Pamtiću je kao devojku sa izuzetnim osmehom i mnogo energije, zgodnu crnku. Podsećala me na Avu Gardner. Znam je dok je još bila zdrava, kada je postala zavisna od droge, počela me izbegavati. Samo smo se čuli telefonom. Mira je bila mirnija od Maje, da li je to njihovo ponašanje bio jedna vrsta revolta prema ocu, ne znam, ali deca 80-ih su bila navučena na drogu - smatra Popović. Mirina mlađa sestra Maja bila je najmlađa u celoj ekipi, rođena 1966. godine. Posebno lepa, studirala je glumu u Sarajevu i nije se bavila muzikom. Vreme je provodila sa dizajnerima i umetnicima na vrhuncu jugoslavenske modne scene.

- Maju su poslali u Sarajevo da ju zaštite od lošeg društva. Bila je jako zgodna ali i slomljena, možda zbog nedostatka majke. Majka im je poginula, a otac imao puno obaveza, a nije lako odrastati bez roditelja, tako se razviju traume za celi život. A kad nema roditelja imate bandu, imate zaštitnike koji to zapravo nisu - objašnjava Popović.

Sestre Mijatović preminule su 1991. godine i to u razmaku od nekoliko meseci.

- Dok je bila bolesna Mira je izbegavala druge, jer se toga stidela. Ne smem ni pomisliti kakav joj je bio prelaz od devojke oko koje se vrteo ceo svet do devojke koju svi izbegavaju. Strašna mi je pomisao da je morala uvek kod sebe imati određenu količinu novca s kojim bi mogla da kupi drogu. Mislim da je Maja bila ta koja ju je navukla, jer je ona bila znatiželjna i želela je sve da proba. Toga su se stidele, pa su to i skrivale od mene, to je bila njihova slabost i sramota. Pobegle su od nas kako ne bi videli kako se uništavaju. Niko nije znao ni kada je umrla Mira, a isto tako puno kasnije saznali smo da je umrla i Maja. To je bila velika sramota, odlazak dve kćeri predsednika države - priseća se Miško Plavi. Ni on se ne seća od čega su sestre umrle. Video je Miru nakon njenog povratka iz Ujedinjenih Arapskih Emirata gde je živela s dečkom.

- Jako je tužno to što su dve tako divne osobe, mlade i lepe jednostavno nestale sa lica zemlje, baš u trenutku kada su možda bile spremne izbaciti nešto dobro i posebno iz sebe - dodaje. Većina će ipak reći kako su najverovatnije umrle od predoziranja, ali to službeni podaci ne potvrđuju. Njihov otac preminuo je dve godine nakon njih, a sahranjeni su na Novom groblju u Beogradu.

- Tužne priče pokušavaš da zaboraviš, ali se onda setiš tog osmeha i kako su se hrabro nosile s tim iz koje porodice dolaze. Mira je htela da bude devojka iz grada kojoj otac nije poznati predsednik. To je taj problem s kojim se retko ko bavi, s decom koja su ušla u nešto za šta nisu bila spremna. Ona je pripadala ekipi koja nikad nije mislila da može da ima korist od njenog privilegovanog položaja. Jednostavno, bilo je to drugačije vreme - naglašava Popović.

Mnoge stvari o počivšem patrijarhu Pavlu odavno se znaju, a o njegovoj skromnosti ispričane su razne priče. Međutim fotogografija na kojoj se patrijarh Pavle prevozi kolima koja vuku volovi ponovo je uzburkala srpsku javnost!

Odmah nakon što se pojavila fotografija počivšeg patrijarha krenulo se ponovo sa pravljenjem paralela između tadašnjeg prevoznih sredstava vladika SPC i današnjih besnih mašina koji popovi parkiraju ispred hramova!

Slika iz 1967. godine na kojoj se patrijarh Pavle i episkop braničevski Hrizostom Vojinović prevoze takozvanim volovskim kolima napravila je pravi "bum" na Tviteru, a mnogi su zapitali da li aktuelno sveštenstvo SPC treba nešto da nauči iz ove fotografije.

"Današnje vladike ne priznaju ništa ispod svetog audija", jedan je od komentara na društvenim mrežama.

Podsetimo odavno je poznato da je počivši patrijarh Pavle skromno živeo, da je sam krpio cipele, šio mantije i vozio se GSP-om, te ne čudi da mu nije bilo strano da se prevozi volovskim kolima.

S druge strane kada god se održava Sabor SPC ispred zgrade Patrijaršije nije moguće proći od besnih limuzina kojim se prevoze današnje vladike.

Tako možemo videti najnovije modele mercedesa, audija, džipova, baš kao na sajmu automobila.

Davno je Patrijarh Pavle rekao "O, Bog ga video, čime bi li se tek naše vladike vozile da se nisu zavetovale na skromnost!"

Patrijarh srpski gospodin Pavle preminuo je u Beogradu na Vojnomedicinskoj akademiji posle duže bolesti, u nedelju 15. novembra 2009. godine, ali njegov duh i mudre reči ostaju zauvek sa nama.PORUKE KOJE NAM JE OSTAVIO U AMANET

Čuvajmo se od neljudi, ali se još više čuvajmo da i mi ne postanemo neljudi.

Kada bih bio poslednji Srbin, pristao bih da nestanem, a da ne bude zločina. Pristao bih da nestane ne samo velika nego i mala Srbija i svi Srbi sa mnom, a ne bih pristao na neljudstvo i nečoveštvo.

Čuvajte i neprijatelje svoje i molite se za njih jer ne znaju šta rade.

Kao Patrijarh srpski, svoje prvenstvo među jedinkama, a i svako prvenstvo među ljudima, shvatam kao prvenstvo služenja, žrtve i krsta.

Crk ne odbija ni one koji misle da su nevernici, pogotovu kad i oni traže načina da dođu u Patrijaršiju, svejedno iz kakvih namera. Uostalom, ja sam svešteno lice, a sveta tajna sveštenstva ne pravi odbir koga ćete primiti i saslušati, ako ga neka muka vodi do vas. A i grešnici su uglavnom veoma nesrećni ljudi, naročito kad su prepuni sebe.

Smatram da smo za tragediju u Jugoslaviji odgovorni svi. Da su se u ovoj situaciji raspada Jugoslavije našli danas oni ljudi koji su je na miran, ljudski način, sporazumom stvorili 1918. godine, mislim da bi je oni i razložili na miran, ljudski način, sporazumom.

Da je i svima nama, kao ljudima i hrišćanima, jasno načelo da „zlo dobra donijeti neće“, da je „krv ljudska hrana naopaka“, stvari bi išle sretnije.

ANEGDOTE PO KOJIMA ĆEMO GA SE SEĆATI

Kad su ga lekari VMA pitali kako se oseća, u dahu je izustio: „To me pitajte kada ostarim, još sam ja mlad.“

Kad se sa ortopedskom hodalicom pojavio u Patrijaršiji, prvo se našalio na svoj račun: „Eto, ja sam samo malo pao, pa sad moram da guram ovo čudo.“

Jedan beogradski boem istrčao je iz kafane „?“ kad je video patrijarha da ulazi u Sabornu crkvu. Preplićući jezikom rekao mu je: „Nas dvojica smo najbolji ljudi na svetu“, a patrijarh mu je na to odgovorio: „Jesmo, al’ kad popijemo ništa ne valjamo.“

Upozoravajući na štetnost duvana, često je umeo da kaže: „Da je Bog hteo da čovek puši, ugradio bi mu odžak.“

U vreme građanskog rata u bivšoj SFRJ, jedan karikaturista ga je nacrtao kao ratnika opasanog bombama i sa „škorpionom“ o pojasu. Na to je rekao: „Vi ste mislili da ćete lako sa mnom. Mislite da sam ja slabačak, a evo kako me drugi vide.“

Pošto je bio poznat da ide kroz Patrijaršiju i gasi sijalice kako se „uzalud ne bi trošila struja“, jednom je uhvatio mladog činovnika da posle radnog vremena na kompjuteru gleda zabavne sajtove. Kad je čuo patrijarhov glas iza leđa, sledio se, a Pavle mu je rekao: „A ti na to trošiš struju?“

Idući u crkvu na Banovom brdu usred leta bio je uporan da se koristi autobus. Kad je njegov pratilac potegao argument da je vrućina, da su autobusi „prepuni razgolićenog ženskog sveta koji ide na plažu na Adu Ciganliju“ i da nije zgodno, patrijarh nije popustio: „Znate, svako vidi ono što želi.“

Izlazeći iz Patrijaršije, upitao je svog pratioca: „Čija su to tolika luksuzna kola parkirana? Naših vladika. Došli su njima na Sabor“, odgovorio je pratilac. „O, Bog ih video! Šta li bi tek vozili da nisu dali zavet skromnosti?!“ duhovito je prokomentarisao gospodin Pavle.

Kad je na jednom prijemu bivši ambasador SAD Voren Zimerman pitao patrijarha Pavla šta može da učini za SPC, patrijarh mu je odgovorio: „Samo nemojte da nam odmažete, na taj način ćete nam pomoći.“

U jednom beogradskom supermarketu izašla je nova ponuda školskog programa, koji obuhvata i ove skandalozne sveske za đake!

Mnogi roditelji su bili zgroženi sveskama koje su se našle u ponudi, jer vas sa korica "gledaju" ni manje ni više nego starlete.

 

Sudeći prema komentarima, sa naslovnice ove sveske smeše se Kim Kardašijan i Dženifer Lopez. Inače, zanimljivo je da u uglu sveske stoji oznaka da je samo za 15+ godina.

Strana 4 od 43

Novosti dana Politika Ekspres 

Ekspres Politika predstavlja online magazin sa osvrtom na dnevno političku situaciju u Srbiji i svetu. Ovaj online news portal nije ni u kakvoj vezi sa kompanijom Politika AD koja se bavi izdavanjem magazina: Bazar, Politikin Zabavnik, Ilustrovana Politika, Viva, Svet kompjutera, Mali Politikin Zabavnik, Enigmatika i Razbibriga, kao i dnevnih novina Politika i Sportski žurnal, a koje izlaze pod firmom Politika novine i magazin. Politika Ekspres Online predstavlja poslednji pravi tabloid u Srbiji koji se nalazi među TOP 50 najčitanijih sajtova u Srbiji