Evropa

Evropa (82)

Svega tri dana nakon što je 10. jula potpisao dekret o promeni statusa istanbulskog muzeja Aja Sofija u džamiju, predsednik Redžep Tajip Erdogan obećao je “oslobađanje” džamije Al Akse u Jerusalimu. I vratio Tursku u otomansko doba.

Njegov dugo najavljivani, “očekivano-neočekivani” potez vezan za Aju Sofiju naširoko se tumači kao pokušaj okupljanja nacionalističkih glasača uoči vanrednih izbora koji bi mogli da se održe sledeće godine. Kratkoročno.

Dugoročno, ovo je nastavak Erdoganove neo-otomanske politike i jačanja uloge Turske na globalnoj i domaćoj sceni. Invazija na severoistok Sirije prošle jeseni, tekuće potezanje na prava na resurse gasa u Istočnom Mediteranu, tenzije sa Grčkom i Evropskom unijom, kao i stalne čistke na domaćem terenu nakon neuspelog pokušaja puča 2016. – Erdoganova Turska se, izgleda, tek razmahala.

Rodom iz Istanbula, Erdogan je krajem juna izjavio da je Turska blizu da se nađe među deset najvećih ekonomija u svetu. U jeku pandemije korona virusa, on je najavio da će Turska u drugoj polovini godine ostvariti "ogroman zamah u ekonomiji" i da je zemlja “kao nikad pre” blizu da uđe na listu deset najvećih svetskih ekonomija.

- Stupamo u eru u kojoj će se još više osećati prisustvo Turske u pogledu globalne proizvodnje i lanaca snabdevanja… Suočili smo se sa pandemijom tokom koje su čak i razvijene zemlje ostale bespomoćne. Mi nismo imali problema u pogledu zdravstvene infrastrukture, lanaca snadbevanja hranom i medicinskom opremom i efikasnim upravljanjem u pogledu javne sigurnosti - rekao je on.

Bivši fudbaler “Kasimpaše” koji je političku karijeru započeo izborom za gradonačelnika Istanbula 1994, Erdogan je još tokom kampanje za lokalne izbore te godine, kao kandidat islamističke, kasnije zabranjene Partije blagostanja, govorio o “drugom osvajanju” bivšeg Carigrada (Konstantinopolj) – prestonice tri velika carstva – uključujući osmanskog, i to od 1453. kad je Aja Sofija dobila status džamije za sledećih milenijum i po – do 1923.

Gradonačelnik je bio do 1998, kad je sklonjen sa funkcije i osuđen na četiri meseca zatvora zbog podsticanja na religioznu mržnju, nakon što je recitovao pesmu turskog sociologa i pesnika Zije Gokalpa, koji je uvelike uticao na razvoj nacionalizma u Turskoj.

Da Erdogan ne zaboravlja pokazalo se 18 godina kasnije, kad je kao predsednik u jugoistočnom gradu Sirtu, obraćajući se tokom promocije razvojnih projekata početkom maja 2015, na istom mestu – gradskom trgu – pročitao pesmu “da vidi kakve su slobode u novoj Turskoj”.

- Džamije su naše kasarne, kubat naši štitovi, munare su naša koplja, a klanjači naši vojnici… Ovo je sveta vojska koja čuva našu veru – rekao je tada Erdogan završavajući sa “Alahu akbar”, kako je tada preneo Sandzakpress.net.

Zatvor i zabrana političke funkcije nisu ga izbacili iz igre. Erdogan je od hapšenja postepeo napustio otvorenu islamističku politiku i osnovao umereno konzervativnu Partiju pravde i razvoja (AKP). Koosnivač Abdalah Gul, koji je postao premijer nakon pobede AKP 2002, kasnije je poništio Erdoganovu zabranu da se bavi politikom. Erdogan ga je kasnije nasledio na funkciji i ostvario još dve izborne pobede pre nego što je postao predsednik 2014.

Sada međutim izgleda da ponovo pokazuje svoje pravo lice, piše Blic.

Potezanje prava i jačanja prisustva i uloge Turske prati simbolično jačanje islama nad hrišćanstvom, koje dodatno konsoliduje Erdoganovu moć na domaćem terenu. “Blumberg” je preneo da su na dan kad je Erdogan potpisao sporni dekret mnogi vernici plakali ispred Aje Sofije poneti emocijama simboličnog trijumfa.

Dok su stizale međunarodne osude – i iz političkih i iz religioznih krugova – uključujući ruskog patrijarha Kirila i poglavara rimokatoličke crkve papu Franju, Erdogan je poručio da je to “suvereno pravo Turske”.

- Oni koji ne preduzimaju korake protiv islamofobije u svojim vlastitim zemljama napadaju Tursku koja samo koristi svoja suverena prava - rekao je on.

Obraćajući se kritičarima, Erdogan je odgovorio da "oni koji ćute kad se napada Al Aksa” – džamija u Jerusalimu koju mnogi muslimani smatraju okupiranom – ne mogu da govore Turskoj šta da radi sa statusom Aje Sofije.

- Oživljavanje Aje Sofije je nagoveštaj slobode za Al Aksu i korake muslimana iz ere interregnuma (međuvlada) – rekao je Erdogan.

Stručnjak za islam sa Instituta Kato u Vašingtonu Mustafa Akjol objasnio je nakon potpisivanja dekreta da turski religiozni konzervativci veruju u “pravo mača”, odnosno pravo Otomana da nakon osvajanja preimenuju crkvu u džamiju.

- Turska ima suvereno pravo da to uradi ako želi – potvrdio je on.

– Ali ja ih pitam: Šta ćete reći ako Izrael uradi isto Al Aksi? Da li će i to potpasti pod pravo mača?

Aja Sofija – u kojoj je Erdogan u martu 2018. recitovao prvi stih “Kurana” – nije jedina crkva koju je on pretvorio u džamiju. Na listi su i bivša bazilika, a potom muzej Svete Sofije u Izniku (2012) i Trabzonu (2013). Srpski istoričar Dejan Ristić rekao je u ponedeljak da ga je još pre sedam godina zabrinula Erdoganova odluka Erdogana da crkvu u Trabzonu, izgrađenu po ugledu na Aju Sofiju, ponovo pretvori u džamiju.

Aja Sofija – koja je još 2016. dobila prvog imama nakon 81 godine – očigledno nije jedina “žrtva” Erdoganove politike, ali se može reći da je ona njena kruna, simbol pobede islama nad hrišćanstvom.

Dok je za leđima ostavio sekularno nasleđe Kemala Ataturka, osnivača Republike koji je 1935. pretvorio Aju Sofiju u muzej, Erdogan je prigrlio otomansko i vratio joj međustatus džamije (prethodno je bila pravoslavna bazilika). Da Turska pod njegovom palicom već dugo radi na promeni statusa Aje Sofije – praktično od Erdoganovog ulaska u politiku – svedoče njegovi odlučni, promišljeni, ali nemalo kontroverzni potezi kojima konsoliduje svoju vlast i istovremeno širi uticaj na globalnom i domaćem planu.

- Ovo je potpuno jasno, na tome se radi sada već čitav niz godina i očigledno je Erdogan sa svojim saradnicima zaključio da je ovo trenutak kada to može da bude izvedeno bez ozbiljnih reperkusija po zvaničnu Ankaru - ocenio je Ristić za TV “Prva”, prenela je Srna.

Turska, kako je objasnio, koristi činjenicu da crkva nije posvećena Svetoj Sofiji već je je to Crkva Premudrosti Gospodnje, a samo zdanje po sebi nije pod zaštitom Uneska nego se nalazi u okviru zaštićenog jezgra Istanbula.

Ristić je zaključio da je Erdoganova odluka “samo još jedan u nizu gestova koje povlači s ciljem svog geostrateškog opredeljenja - neoosmanizma i jačanja prisustva Turske”.

Analitičari smatraju da turski predsednik ovim potezom nastoji da izbriše hrišćansku istoriju. U članku pod naslovom "Promena statusa Aja Sofije je isto kao da je i bazilika Svetog Petra postala džamija" italijanski novinar Đulio Meoti podseća, kako navodi Srna, da su pre stotinu godina hrišćani činili 20 odsto stanovništva Turske, a da ih sada samo 0,2 odsto.

Institut Gejtston navodi da je politički islam u ofanzivi na brojnim frontovima i najavljuje talas džamija u Evropi. Najveća džamija u Evropi biće turska u Strazburu. U Nemačkoj, Turska kontroliše 900 od ukupno 2.400 džamija, prognoze su Instituta.

ISTOČNI MEDITERAN

Dok Erdogan smatra da je njegova odluka o Aji Sofiji “korak napred” za Tursku, pljušte osude iz svih krajeva sveta, a najglasniji su Grci, sa kojima se Turska sukobljava na više frontova. Dve zemlje – koje su u lošim odnosima još od 1974. kad je Ankara izvršila invaziju na severni Kipar, sukobile su se oko prava na eksploataciju gasa u kiparskoj ekskluzivnoj ekonomskoj zoni.

Prošle godine su u Istočnom Mediteranu kod obala Kipra, Izraela i Egipta otkrivena velika polja gasa. Dok Grčka smatra tursku eksploataciju ilegalnom, Erdoganova vlada insistira da operiše u vodama na koje pravo polažu kiparski Turci. Ankara se poziva na novu mapu pomorskog razgraničenja u Istočnom Mediteranu napravljenoj u dogovoru sa vladom Muslimanskog bratstva u Libiji.

Prema ovom dogovoru, Grčki Kipar, Egipat, Grčka i Izrael ne mogu istraživati niti eksploatisati gas bez dozvole od Turske. Da Erdogan u svom trijumfu oko Aje Sofije nije zaboravio na Istočni Mediteran, pokazuje i njegove nedavne optužbe na račun Kipra, Egipta, Grčke i Francuske, da pokušavaju da marginalizuju Tursku u tom regionu i "oduzmu joj prava" na resurse.

- Mi im stalno ponavljamo da je to pogrešno i nezakonito. Turska želi da zaštiti svoja prava – ponovio je Erdogan svoju mantru i dodao da je Turska osujetila taj pokušaj tako što je sama počela da buši u potrazi za gasom i naftom u regionu.

- Ponašaju se poput pirata – rekao je sredinom aprila portparol kiparske vlade Kirijakos Kusios komentarišući tursku eksploataciju gasa na platformi “Javuz”.

SIRIJA, LIBIJA I DRUGA MESTA

Opravdavajući promenu statusa Aje Sofije Erdogan se pozvao na pravo Turske i “ono što nacija želi”.

- To je isto kao što smo uradili u Siriji u Libiji i drugim mestima - izjavio je on u ponedeljak, dodajući da “Ankaru ne zanima šta će drugi reći”.

Od 2016. Turska je imala tri vojne intervencije protiv Kurda, u Libiji, Siriji I Iraku. Nakon neuspelog puča turska vojska prešla je sirijsku granicu da istera pripadnike Islamske države iz kurdskih gradova, 2018. je usledila nova operacija protiv kurdskih snaga, a sledeće godine započela je vojnu operaciju na severoistoku Sirije, dok su Sjedinjene Američke Države odstupile iz oblasti. Turska je napala deo istočne Sirije u oktobru 2019. nakon depopulacije kurdskog regiona Afrin u Siriji u januaru 2018. godine. Tada je regrutovala sirijske izbeglice za borbu u građanskom ratu u Libiji, kao deo energetskog i vojnog dogovora sa Tripolijem.

Krajem juna Turska je pokrenula i kopnenu operaciju protiv pobunjeničkih baza Radničke partije Kurdistana (PKK) na severu Iraka, što su mnogi smatrali invazijom. Turska je pokrenula i vazdušne napade u Iraku protiv kurdskih grupa, tvrdeći da se bore protiv “terorizma”.

Ovakve akcije za Tursku imaju dubok istorijski kontekst.

Turska i Sirijom deli najdužu međusobnu granicu i tradicionalno zategnute odnose, još od spora oko sada provincije Hataj 1939. i sirijske podrške PKK. Građanski rat u Siriji dodatno je pogoršao odnose dve zemlje.

U građanskom ratu u Libiji, Turska podržava Vladu nacionalnog jedinstva u borbi u Tripoliju protiv generala Kalife Haftara, komandanta Libijske nacionalne armije u Tobruku i bivšeg vođe snaga Moamera el Gadafija. Haftar je učestvovao u puču kojim je svrgnut libijski kralj Idris a Gadafi došao na vlast 1969, da bi 2011. podržao libijsku revoluciju.

Otomansko carstvo osvojilo je obalska područja Libije još sredinom 16. veka i snažno uticalo na tamošnje društvo. Nakon svrgnuća Idrisa tursko-libijski odnosi kretali su se gore-dole. Gadafi je provocirao Tursku podržavajući kurdsku nezavisnost, pa je Turska 2011. bila među prvima koje su presekle veze sa Libijom i podržala antivladine snage.

Promene statusa Aje Sofije i najava istih za Al Aksu u Jerusalimu pokazuje da su ambicije Ankare mnogo veće, te da čine deo šire islamske agende za region i da su one samo jedan korak većeg verskog militarističkog plana na Bliskom istoku. Turska nastoji da preuzme ulogu Saudijske Arabije, Egipta, Jordana i drugih, kao glavni arbitar onoga što je islamsko.

“Džeruzalem post” piše da je pretvaranje Aje Sofije u džamiju deo "povratka slobode al-Akse", što u stvari znači da bi Izrael trebalo da bude izbačen iz kontrole starog grada Jerusalima u kome se nalazi al Aksa, a iza toga, prenosi Srna, stoji šira verska agenda.

Turski predsednik dugo se zalagao za palestinsku stvar i bio je ekstremni kritičar Izraela, između ostalog kada je napustio pozornicu u Davosu tokom razgovora s bivšim predsednikom Izraela Šimonom Peresom 2009. Turska je tada poslala flotilu u Gazu da pokuša da prekrši izraelsku blokadu Gaze, što je dovelo do pogibije 10 turskih državljana kada su izraelske snage izvršile raciju na brod Mavi Marmara, navodi list.

Turska vladajuća stranka AK povezana je sa Muslimanskim bratstvom, a Turska je bliski saveznik Hamasa u Gazi. Hamas je takođe povezan sa Muslimanskim bratstvom, ističe se.

Turska bi jednog dana mogla da usmeri svoju pažnju na Jerusalim, navodi “Džeruzalem post”, na šta je Erdogan ukazao svojim govorom o Al Aksi. Promenom statusa Aje Sofije uzdrmao je religiozne i šire krugove – a oni mu ne mogu ništa.

Komentarišući govor o "oslobađanju" džamije Al Aksa, džamije na steni u Jerusalimu, od Izraela, Ristić je rekao da Erdogan pokušava sebe da uspostavi ne samo kao lidera etničkih Turaka, već i kao neku vrstu laičkog lidera muslimana u regionu.

- On je već ranije izjavio da je ovo samo međukorak u vraćanju džamije Al Aksa muslimanima. Ona i danas pripada muslimanima, ali i teritoriji Izraela. To je direktan poziv za narušavanje teritorijanog integriteta jedne suverene zemlje. Jer vraćanje muslimanima podrazumeva promenu granica, a poznato je koliko je složeno pitanje Jerusalima – ukazao je Ristić.

ŠTA DALJE?

Na globalnom planu, dok jača svoj uticaj na Bliskom istoku Turska se postepeno udaljava od Zapada, a posebno evropskog bloka. Turska, koja pod Erdoganom trpi pad demokratskih vrednosti, izrazila je želju da postane članica EU još 1987, međutim pristupni pregovori zapeli su 2016. a blok je ukazao na kršenje ljudskih prava u Turskoj. Sredinom 2018. je evropski Savet za generalna pitanja primetio da se Turska “udaljuje” od EU. Tako su pregovori o pristupu zapeli, dok turski uticaj raste na Bliskom istoku.

Podrška Erdoganu u zemlji je opala usled pandemije i posledične ekonomske krize, invazije u Siriji i Libiji i talasa migranata, međutim poznato je da mu je nakon neuspelog puča 2016. popularnost skočila za čak 20 odsto, na 67,6. Dok pitanje za koliko će mu procenata porasti imidž nakon promene statusa Aje Sofije ostaje otvoreno, spekuliše se da bi Turska mogla značajno da porani sa opštim izborima zakazanim za 2023, ukoliko vlada proceni da se njena podrška rasipa.

Erdogan je primio prošle godine veliki udarac na lokalnim izborima, kad je vladajuća partija po prvi put za 15 godina izgubila kontrolu nad Ankarom i Istanbulom. Poraz je pretrpila i na ponovljenim izborima u Istanbulu, gradu za koji je Erdogan jednom rekao da će, ako ga izgube, “izgubiti Tursku”.

Istanbul je veoma važan za Erdogana, u čijem je predgrađu Kasimpaša rođen.

Sa svojih više od 16 miliona stanovnika to je najnaseljeniji grad Turske i jedan od najnaseljenijih u svetu. Smešten između Istoka i Zapada – Evrope i Azije –važna tačka na istorijskom Putu svile i prestonica skoro 16. vekova, Istanbul je istorijski jedan od najvažnijih gradova. U vreme Otomana kao Konstaninopolj bio je prestonica do 1923, kad je nakon Turskog rata za nezavisnost i Ataturkovih promena to postala Ankara, dok je ime otomanskog glavnog grada promenjeno u Istanbul.

Podsetimo, Ankara je poltičko, a Istanbul ekonomsko sedište zemlje, a Jerusalim, u kojem se nalazi džamija Al Aksa ima sličan sporan status. Izrael ga vodi kao prestonicu, SAD su to priznale kao najvažnija država koja je to dosad uradila, iako mu je političko sedište u Tel Avivu.

S obzirom da se Erdogan sve više okreće od Ataturkovog sekularnog nasleđa, nakon promene statusa Aje Sofije, bisera svetske baštine, ne bi bilo čudno ni da se čitav Istambul vrati u 1453. i ponovo postane turska prestonica.

KAVDRATURA KRUGA SVETSKE POLITIKE

Šta džamija Al Aksa predstavlja u islamskom svetu u jednom intervjuu za Kurir otkrio je prof. dr Miroljub Jevtić sa Fakulteta političkih nauka u Beogradu.

Profesor Jevtić ističe kako ima jedno mesto na svetu oko čega se kako ističe vrti celokupna kvadratura kruga svetske politike.

"To mesto se zove Brdo hrama. Prema jevrejskom verovanju da bi čovek bio spašen on mora da prinosi žrtvu. Žrtva se može prema jevrejskom verovanju može prinositi samo u hramu koji je podigao Solomon na tom Brdu hrama. Taj hram su kasnije srušili Vavilonci... Posle je ponovo obnovljen a onda potpuno srušen 132. i 133. godine posle Hrista. Jevreji su proterani iz Palestine i živeli su u dijaspori sve vreme maštajući da se vrate u Jerusalim ali ne da bi napravili državu već da bi obnovili hram kako bi u njemu mogli da prinose žrtve. Ali da bi hram mogao da funkcioniše da ne bi ponovo bio srušen onda je potrebno da se napravi država koja će ga štititi. Funkcija povratka Jevreja i obnove države Izrael nije zbog države nego zbog hrama. Muslimani su u sedmom veku zauzeli Jerusalim i zauzeli to mesto gde je bio hram. Oni su na njevom mestu podigli dve džamije - Al Aksu i Kupolu na steni. Te dve džamije su podignute u čast verovanja u islamu da je sa tog mesta Muhamed na svom krilatom konju odleteo na nebo, video raj, video pakao, osetio Alaha ali ga nije video jer se Alah ne može videti. Potom se vratio na zemlju isto tu, posle čega je prenet u Arabiju", ispričao je svojevremeno Jevtić za Kurir i dodao:

"Za muslimane je to treće sveto mesto u islamu. Kada je obnovljena država Izrael 1948. koja je obnovljena sa ciljem da se tu obnovi hram, ali je Brdo hrama to jest Jerusalim je ostao pod vlašću Jordana. U junskom ratu 1967. Izraelci su kako oni kažu oslobodili Jerusalim, a Arapi kažu da su ga Iizraelci okupirali... Tako su Jevreji došli u politički posed Brda hrama. Ali na Brdu hrama nije bilo ni Jevreja ni jevrejskih spomenika, tu su bili muslimani. Oni su tada bili u prilici da sruše te dve džamije i da tu obnove Solomonov hram. Ali to bi za muslimane značilo da ste im na živo izvadili srce iz grudi. Oni zbog toga nisu smeli to da urade. I cela priča se vrti oko toga. Da bi nastao mir između Jevreja i Palestinaca potrebno je Jevreji odustanu od Brda hrama. A ako odustanu od Brda hrama onda se postavlja pitanje zašto su se vraćali u Izrael. A isto arapi - ako bi odustali od trećeg svetog mesta onda prestaju da budu muslimani. To je ta kvadratura kruga koja se ne može rešiti. Sve se vrti oko toga."

Čitav svet suočava se sa neviđenim merama u borbi protiv novog korona virusa. Zatvorene su državne granice, ne rade škole, vrtići, restorani, kafići... Jedna zemlja sve to vreme ima znatno relaksiraniju strategiju. Reč je o Švedskoj, koja se protiv globalne epidemije bori drugačije od ostalih i koja tvrdi da je njena taktika ispravna, ali u petak je prijavljeno rekordnih 812 novih slučajeva, dok je dan pre toga imala 751 novoobolelih.

Glavni švedski list "Aftonbladet" napisao je da "krivulja korone ide u pogrešnom smeru" nakon što su objavljene brojke.

Mediji širom sveta puni su fotografija i snimaka Šveđana kako opušteno šetaju gradskim ulicama, škole su mesta okupljanja đaka, a zemlja nije uvela nikakve obvezujuće mere izolacije. Umesto toga, starijima su savetovali da održavaju socijalnu distancu, zaposlenima je preporučen rad od kuće, a apelovano je i da se odlože sva putovanja koja nisu nužna.

Takav pristup izazvao je velike kritike u delu javnosti, među kojima su i 22 uticajna naučnika koji su u švedskim novinama "Dagens Najheter" objavili otvoreno pismo, tvrdeći da su švedske javnozdravstvene vlasti potpuno zakazale. Traže da političari hitno uvedu strože mere, dodajući da je stopa smrtnosti od korona virusa u švedskim domovima za stare drastično veća od one u ostalim nordijskim zemljama - u Švedskoj je mrtvih 131 na milion ljudi, dok ih je u Danskoj 55, a u Finskoj svega 14.

Iza ovako liberalne strategije stoji državni epidemiolog Anders Tegnel sa Nacionalnog instituta za javno zdravlje

Tegnel dodaje kako dugotrajni karantini, po njegovom mišljenju, istorijski gledano nemaju nikakve rezultate.

- Zatvaranje granica je smešno jer je Covid-19 u svakoj evropskoj zemlji. Važnije je nadzirati kretanje unutar Švedske. Kao društvo, radije smo odabrali kontinuirano podećanje ljudi da se pridržavaju zaštitnih mera. Potpuno zatvaranje bilo bi kontraproduktivno - dodao je.

Prema Tegnelu, asimptomatski slučajevi, koje mnogi smatraju najvećim krivcima za brzo širenje, uopšte nisu problematični.

- Postoji mogućnost da su oni zarazni, što sugerišu i neke nedavne studije. Ali, broj ljudi koje oni zaraze verovatno je prilično mali u poređenju sa osobama koje pokazuju simptome. U normalnoj distribuciji zaraze oni su na margini, dok većina otpada na ljude sa simptomima na koje zaista treba paziti - rekao je on, a preneo "Jutarnji.hr".

Ipak je izbegao direktan odgovor na pitanje da li smatra da je švedski pristup uspešan.

- To je vrlo teško znati. Prerano je za to. Svaka zemlja treba da postigne "imunitet krda" na ovaj ili onaj način, a mi ćemo do njega stići drugačijim putem. Ali, koliko će dugo trajati imunitet krda, to ne možemo znati.

Švedski pristup epidemiji zasniva se na tome što ta nacija pokazuje jedinstvenu kombinaciju poverenja u javne institucije i individualizma. Ukratko objašnjeno, vlada veruje svojim građanima da će slušati i neobavezujuće savete, a građani zauzvrat veruju da vlada radi u njihovom interesu i ponašaju se u skladu sa preporukama.

Na taj pun krug poverenja dodajte i činjenicu da su Šveđani tradicionalno "hladna nacija" koja i inače drži do "socijalne distance" i dobijate unikatno okruženje u kome bi gore opisan model mogao da uspe. Međutim, kako je stopa smrtnosti u zemlji rasla do jedne od najvećih u svetu, domaći i stani stručnjaci su sve glasnije upozoravali da bi "švedski pristup" mogao da doživi katastrofalan neuspeh.

Prvo, nije jasno da li je uopšte moguće steći kolektivni imunitet na ovu bolest jer je i dalje nepoznato koliko su, i da li uopšte, osobe koje su preležale korona virus otporne na njega. Nakon što su pojedine zemlje najavile izdavanje "imunoloških pasoša" ili sertifikata na osnovu kojih će izlečeni moći da putuju i rade, Svetska zdravstvena organizacija (SZO) izdala je upozorenje da se to ne čini, jer nema dokaza da izlečeni stiču imunitet.

Drugo, i ako neka nacija važi za poslušnu, to ne znači da nema pojedinaca, i to mnogo njih, koji će i dalje postupatu suprotno preporukama. Tako su u Švedskoj zabeleženi slučajevi da su neki organizatori događaja namerno prodavali 499 ulaznica, znajući da su zabranjena okupljanja više od 500 ljudi. Stariji ljudi, osećajući mali pritisak vlasti, nastavili su da se kreću na prometnim mestima, kafići i dalje rade do duboko u noć, mnogi ne propisujući odstojanje među mušterija.

Treće, Švedskoj na ruku ide mala gustina naseljenosti. Kako piše "Tajm", interpersonalna distanca je važna u toj zemlji, a oko 40 posto domaćinstava čini jedna osoba bez dece. Međutim, ova statistika je narušena dolaskom velikog broja migranata, pa postoje predgrađa u kojima je gustina naseljenosti drastično skočila. To može biti objašnjenje zašto migranti čine nesrazmerno veliki deo u ukupnoj smrtnosti, pored činjenice da je njima teže dostupna zdravstvena nega.

On je osam godina primao socijalnu pomoć za nezaposlene, a u isto vreme vodio je javnu kuću i više nego dobro zarađivao od tog posla

Muškarac poreklom iz Novog Pazara, star 52 godine,  uhapšen je u Austriji zbog sumnje da je godinama u gornjoaustrijskom okrugu Rid (Ried) vodio neprijavljeni bordel koji je vešto "maskirao" iza austrijsko-turskog udruženja za kulturu.

On je osam godina primao socijalnu pomoć za nezaposlene, a u isto vreme vodio je javnu kuću i više nego dobro zarađivao od tog posla!

Posle anonimne prijave policija je pretresla bordel i na licu mesta zatekla deset prostitutki iz Bugarske, od kojih nijedna nije bila prijavljena. Bordel je zvanično zatvoren, vlasnik je uhapšen i poslat u zatvor.

Britanka Tara Džejn Langston, koja se nalazi na intenzivnoj nezi i vodi bitku sa koronavirusom, snimila je video kako bi pokazala svima koliko je zaista teško nositi se sa ovom zarazom.

Ona je pokazala cevčicu za disanje, bez koje vjerovatno ne bi mogla normalno da diše.

Posebno je uznemirujuće što se žena skoro bukvalno bori da dođe do daha a uz to i jako kašlje.

U razgovoru za britanske medije, osećaj je opisala poput “lomljenja stakla u plućima”. Otkako je ušla u intenzivnu njegu, ispričala je da joj se stanje poboljšalo, barem deset puta.

“Za sve vas koji želite da rizikujete sa koronavirusom, pogledajte mene. Ako zaista postane jako loše, završićete kao ja”, ispričala je Langston iz svog bolničkog kreveta u londonskoj bolnici Hilingdon.

Rekla je kako je i ona nekad mislila da je panika oko koronavirusa preterana, te da je htela da upozori svoje prijatelje i kolege da se ipak ne sastanu uveče na druženju.

“Mislila sam da je sve ovo gomila gluposti. Da je priča naduvana. Nisam htela da poverujem u celu ovu histeriju. Onda sam dobila koronavirus i nikada više ne želim da sikusim ovako nešto, budući da je ovo duboko neugodno iskustvo”, ispričala je.

Otkako je korona virus zavladao Evropom, naši građani koji rade i žive u zapadnim zemljama našli su se u problemu - kako se što lakše vratiti kući. Autobus pun Jagodinaca noćas je "prespavao" kod Šida, i to uz policijsku rotaciju. Nije bilo panike, nervoze, neposlušnosti - već se zapevalo.

"Ovako se leči korona", vikali su putnici uz pesmu na liniji Cirih - Jagodina. Stajali su u zaustavnoj traci auto-puta, dok ih je čuvalo policijsko vozilo.

"Nismo više tako mladi, što je život sada znamo. Pruži ruku pomirenja da još jednom pokušamo", orila se pesma Šabana Šaulića u autobusu.

Atmosfera je bila pozitivna, ali put nimalo lak. Kako nam je rekao prevoznik Bojan Kostić, taj autobus je na Batrovce sinoć stigao oko 8.15 sati, baš kada je uveden policijski čas.

- Švajcarsku granicu prošli smo bez kontrole, normalno, slovenačku i hrvatsku takođe. Kad smo ušli u Srbiju, svako od putnika je dobio papir sa uputstvima za samoizolaciju i jutros do pola 6 su bili na putu ka kući. Bili su disciplinovani, ali nisu imali hrane i pića, a iz autobusa nisu smeli da izađu - kazao je Kostić.

Takve mere dodaje, nije video još od vremena ratova, a ovim poslom bavi se 22 godine. Autobus je bezbedno stigao do Jagodine, a sada je na putnicima da poštuju uputstva koja su dobili na granici.

Da li su vlasti Tirola pokušale da zataškaju infekciju u skijaškom centru Išgl glavna je tema debate u kojoj se traži i odgovornost nadležnih

Išgl je mogao biti moguće žarište za širenje koronavirusa u Evropi, jer se upravo tamo u baru "Kicloh" tokom odmora više stotina turista zarazilo koronavirusom, prenose mediji.

Takođe i 200 osoba iz Alena u Nemačkoj inficiralo se u Išglu.

Već 5. marta je Island proglasio pokrajinu Tirol regionom visokog rizika i sve turiste koji su se vraćali nakon 29. februara stavljao je u karantin.

Prethodno je kod jedne grupe turista utvrđeno da su inficirani, ali su zvaničnici Tirola tada tvrdili da je nezamislivo da su se zarazili u Išglu.

Samo tri dana kasnije se saznalo da je jedan radnik u baru "Kicloh", 36-godišnji Nemac, bio inficiran koronavirusom.

Vlasti Tirola su sprovele istragu i zatvorile ovaj omiljeni lokal za ski-žurke tek dva dana kasnije.

Tek 12. marta su vlasti Tirola pre vremena zatvorile skijaški centar Išgl i samo dan kasnije je čitav region Pacnauntal proglašen zonom karantina.

Zvaničnici Tirola odbacuju svaku kritiku u vezi s kasnim preduzimanjem mera.

Tvrde da je reagovano odmah nakon što su dokazane činjenice.

Šef Slobodarske partije Austrije (FPO) u Tirolu Markus Abvercger tvrdi da je trebalo nedelju dana ranije reagovati.

Danske i norveške zdravstvene vlasti smatraju Austriju glavnim žarištem koronavirusa, pošto se čak 265 Danaca i 459 Norvežana zarazilo upravo u Austriji.

U Švedskoj se 18 odsto svih inficiranih dovodi u vezu sa boravkom u Austriji.

U Srbiji je na snazi odluka o uvođenju vanrednog stanja.

Ovo su MERE KOJE MORATE POŠTOVATI tokom trajanja vanrednog stanja. I Grad Beograd doneo je set mera tokom trajanja vanrednog stanja.

Granice Republike Srbije zatvorene su za sve strane državljane, osim u izuzetnim slučajevima. Pročitajte ko može da uđe u Srbiju.

Mnogo je nepoznanica oko koronavirusa, ali je još više poluinformacija koje kruže internetom. Zbog toga je Ministarstvo zdravlja pripremilo i odgovore na najvažnija pitanja o bolesti uzrokovanoj novim koronavirusom COVID-19.

KOJI SU SIMPTOMI KORONAVIRUSA?

Koji su simptomi infekcije koronavirusom i kako iz prepoznati, kao i šta raditi sa kontaktima osobe kod koje je postavljena sumnja na infekciju koronavirusom?

IMATE NEKE OD SIMPTOMA INFEKCIJE? NE IDITE SAMI KOD LEKARA!

Ministarstvo zdravlja savetuje sve one koji imaju određene simptome respiratornih infekcija da ne idu u dom zdravlja ili bolnicu, već da se odmah obrate dežurnom epidemiologu na KONTAKT-TELEFONE.

ŠTA AKO...

Ministarstvo zdravlja objavilo je i set saveta i preporuka za kućnu izolaciju za sve one koji su možda bili izloženi koronavirusu, kao i za članove njihovih porodica. Evo kako se treba ponašati u tim slučajevima.

A KAKO DA SE ZAŠTITITE?

Pitate se kako da se zaštitite od infekcije koronavirusom? Bapski lekovi neće pomoći, ali osnovna higijena može da bude od velike koristi. Pročitajte šta još treba da radite i kako da se ponašate da smanjite rizik po sebe i druge.

Na Evzoniju se formiraju kilometarski redovi, dolazi do svađa između nervoznih turista, a ozbiljnije incidente sprečavaju grčki policajci.

Navala na letovališta u Grčkoj potpuno neočekivano, dostigla je vrhunac u septembru o čemu svedoče nezapamćene gužve na graničnim prelazima. Haos se posebno stvara na Evzoniju gde se formiraju kilometarski redovi, dolazi do svađa između nervoznih turista, a ozbiljnije incidente sprečavaju grčki policajci. Već oko pet sati ujutro na ulazu u Grčku juče je stajalo tridesetak autobusa, dok su iz sata u sat pristizali automobili čiji vozači nisu krili nervozu što ne mogu brže da pređu granicu.

Prelazili su iz jednog u drugi red, uključivali sirene, ali su grčki policajci vraćali na početak sve one koji su hteli da u Grčku uđu prečicom. One koji su odahnuli kada im je Evzoni ostao iza lea, dočekalo je sledeće neprijatno iznenađenje, nova kolona koja se formirala na naplatnoj rampi nedavno postavljenoj tik iza granice.

Da će se ovaj trend nastaviti potvrđuje to što su rasprodati aranžmani za Grčku do kraja sezone, a sa teškom mukom se traže dodatni kapaciteti kako bi se zadovoljile potrebe svih onih koji žele da u septembru odu na letovanje.

Nišlijka Slavica Petrović pokušavala je skoro dve nedelje da sa ćerkom otputuje u Grčku, ali je na kraju morala da uplati Kušadasi.

- Nisam birala ni mesto, a više ni cenu iako desetodnevni aranžman koji podrazumeva samo najam apartmana i autobuski prevoz u prvoj i drugoj nedelji septembra dostiže i 170 evra. Nigde nije bilo nijednog mesta, obećavali su da će navodno obezbediti još kapaciteta jer nisu računali na ovoliko interesovanje, ali ničeg nije bilo ni do kraja septembra. Već sam se uplašila da će mi odmor propasti, ali su mi ponudili Kušadasi, pa sam prvi put odlučila da letujem u Turskoj – objašnjava ova žena.

Po svemu sudeći, astronomske cene letovanja u Grčkoj mnoge su naterale da ga odlože za kraj sezone računajući na njihov pad, ali im se ova odluka obila o glavu jer su zbog velike tražnje, aranžmani poskupeli.

Nije mnogo lakše ni vratiti se u Srbiju, jer su ogromni redovi i na izlazu iz Grčke. I na Preševu se čeka duže od sat vremena iako je nedavno formiran integrisani granični prelaz koji je trebalo da omogući brže odvijanje saobraćaja na ovoj deonici.

Iako sada postoji samo jedan prelaz, jer makedonski i srpski policajac kontrolu pasoša obavljaju na istom mestu, gužve i na ulazu i na izlazu iz Srbije ne jenjavaju.

U prvoj polovini 2019. godine promet od noćenja u smještajnim kapacitetima u glavnom gradu Austrije iznosio je 455 miliona eura (rast 20,9 posto).

Kada je u pitanju broj noćenja, u julu ove godine premašen je dosadašnji rekord iz jula 2018. godine za 4,3 posto i ostvareno 1.648.000 noćenja. Od januara do jula ostvareno je 9.615.000 noćenja, što je porast od 9,2 posto u poređenju sa istim periodom prošle godine.

Sedam od deset top tržišta Beča zabilježilo je u julu porast: Njemačka (316.000, rast 6 posto), Austrija (234.000, rast 2 posto) i SAD (116.000, rast 3 posto). Španija, Italija, Francuska i Rusija ostvarile su dvocifren rast.

Kina je sa 72.000 ostvarenih noćenja ostala na istom nivou kao prethodne godine. Od tržišta koja se otvaraju ka Beču pozitivne rezultate zabilježili su prije svega Rumunija (31.000, rast 20 posto), Južna Koreja (31.000, rast 11 posto), Japan (29.000, rast 13 posto), Izrael (26.000, rast 19 posto) i Ukrajina (20.000, rast 39 posto).

Prosječna popunjenost kreveta iznosila je u julu ove godine 66,5 posto, dok je popunjenost soba iznosila 86 posto. Bečki hotelijeri su u julu ove godine u ponudi imali 1900 kreveta više nego istog mjeseca prošle godine.

Neto promet od noćenja za juni 2019. godine iznosio je 95.713.000 eura, što je porast za 11,9 posto. U periodu od januara do juna 2019. godine smještajni kapaciteti u Beču zaradili su 455.086.000 eura, što je porast od 20,9 posto u poređenju sa istim periodom 2018. godine.

Austrijska policija tvrdi kako je povećan broj krijumčara izbeglica u zatvorenim kamionima dok je samo tokom jedne nedelje u dva odvojena slučaja uključeno deset osoba.

Pet Iračana, među kojima dvoje novorođenčadi, austrijska policija pronašla je na granici sa Slovenijom u turskom kamionu.

Dan ranije su na istom mestu u kamionu sa tablicama BiH pronađena četiri Pakistanca i jedan Afganistanac.

Austrijska policija povećala je napore na suzbijanju krijumčarenja ljudima u vreme kada takozvanom balkanskom rutom ka zemljama Evropske unije (EU) dolazi veliki broj izbeglica sa Bliskog Istoka i severa Afrike.

* Milošu Bikoviću zabranjen je ulazak u Ukrajinu

* Kao razlog je navedeno ugrožavanja nacionalne beznednosti

* Glumac se oglasio ovim povodom

Najpoznatiji srpski glumac mlađe generacije Miloš Biković progovorio je o zabrani ulaska u Ukrajinu, koja ga je dočekala nespremnog, a ne krije da je i te kako iznenađen što se ovo dogodilo.

Milošu Bikoviću je zabranjen ulaz u Ukrajinu do daljnjeg, a glumac je za Blic.rs otkrio šta misli o tome.

- Ovo mi se prvi put dešava, i nadam se poslednji. Nasmejao sam se, kako da reagujem na ovako nešto. Moram da priznam da nemam neku veliku želju da imam tamo - kazao je Biković, dodajući da je do sada bio u nekoliko navrata u Ukrajini.

Glumac je rekao i da ne razume zbog čega bi on bio pretnja po nacionalnu bezubednost Ukrajine i da je to za njega smešno i apsurdno.

- Ja jesam pretnja po bezbednost, ali svoju, ne nacionalnu bezbednost Ukrajine. Očigledno oni imaju neko objašnjenje - nasmejao se naš glumac.

Biković je objasnio da postoji ukrajinski sajt na kom su fotografije i datum rođenja svih ljudi koji su nepoželjni za ukrajinski režim, kao i izvod iz novina koji objašnjava zbog čega je određena osoba "neprijatelj".

- Ja sam navodno negde podržao neki antiukrajinski stav. Verovatno kad bih pročitao imalo bi još manje smisla - rekao je Biković.

Biković se u toku noći nekoliko puta oglasio na društvenim mrežama ovim povodom.

- Zabranjen mi ulazak u Ukrajinu. Ne znam kako se na ukrajinskom kaže, ali na srpskom imamo izreku: Naljutio se kmet na selo, pa... Dalje znate i sami - naveo je on, između ostalog.

Srpskom glumcu Milošu Bikoviću (31), jednom od najvećih mladih ambasadora kulture iz Srbije, ukrajinske vlasti bez ikakvog javnog obrazloženja i objašnjenja stavile su zabranu ulaska u Ukrajinu.

Kako ste saznali da ste zabranjeni u Ukrajini, s obzirom na to da ni njihovi mediji to još nisu objavili?

- Saznao sam tako što je moje ime i dosije i slika osvanula na ukrajinskom sajtu "Mirotvorac". To je sajt koji označava sve neprijatelje ukrajinskog režima ili sve one za koje oni smatraju da su pretnja po nacionalnu bezbednost Ukrajine. To mi je potvrđeno i od strane ukrajinskih koproducenata sa kojima je trebalo da realizujemo saradnju na jednom projektu koji bi bio u srpsko-ukrajinskoj koprodukciji. Međutim, i od strane ukrajinskih kolega mi je to potvrđeno.

Kako to, i da li uopšte može da utiče na vaš posao?

- Ne utiče mnogo na moj posao. Vrlo minimalno, ali je situacija više sa ljudske i poetske strane apsurdna i zanimljiva.

Da li ste ikada posetili Ukrajinu?

- Jesam, posetio sam. Bio sam u Kijevu, Počajivu, Kijevsko-Pečerskoj lavri. Lepa zemlja, divan narod, praktično je teško razlikovati ukrajinski, srpski narod, zato što su Sloveni vrlo slični jedni drugima.

Da li vam je poznato koliko traje zabrana?

- Ne znam koliko traje zabrana, ali verovatno sve dok se oni osećaju "nebezbedno" od moje strane.

Da li vam se, nakon zabrane ulaska u Ukrajinu, obratio neko od zvaničnika iz Srbije i Rusije?

- Ne, nije mi se niko obratio od zvaničnika.

Kakvu poruku biste poslali Ukrajincima?

- Da pogledaju film "Underground".

Strana 1 od 6

Novosti dana Politika Ekspres 

Ekspres Politika predstavlja online magazin sa osvrtom na dnevno političku situaciju u Srbiji i svetu. Ovaj online news portal nije ni u kakvoj vezi sa kompanijom Politika AD koja se bavi izdavanjem magazina: Bazar, Politikin Zabavnik, Ilustrovana Politika, Viva, Svet kompjutera, Mali Politikin Zabavnik, Enigmatika i Razbibriga, kao i dnevnih novina Politika i Sportski žurnal, a koje izlaze pod firmom Politika novine i magazin. Politika Ekspres Online predstavlja poslednji pravi tabloid u Srbiji koji se nalazi među TOP 50 najčitanijih sajtova u Srbiji