Više od 160 država podržalo je u Marakešu neobavezujući sporazum Ujedinjenih nacija o migracijama koji treba da obezbedi sigurno, uredeno i humano kretanje ljudi po svetu. U ime Srbije, ovaj dokument podržao je ministar Zoran Đorđević.
"Dokument je pravno neobavezujući, i predstavlja nastavak politike prema migrantima koji vlada vodi od početka migrantske krize 2015. godine", rekao je on.
Na ovu temu pokrenule su se brojne rasprave, gde s jedne strane imamo pristalice sporazuma, a s druge one koji smatraju da ovaj dokument šteti Srbiji.
Pa su tako svoje mišljenje na pomenutu temu izneli i lider Dveri Boško Obradović, ali i Nebojša Krstić.
Obradović se u objavi na društvenim mrežama zapitao "šta potpisuje ministar u vezi sa migrantima, a što ne žele da potpišu SAD i druge zemlje", a zatim dodao da, "da nije isto pomoći izbeglice od rata, i ugroziti sbezbednost zemlje i naseliti prazna sela migrantima".
Građani su u komentarima izrazili svoje stave, i dok su se jedni slagali s Obradovićevim rečima, drugi su mišljenja da nema ništa loše u tome naseliti prazna sela izbeglicama.
Takvog stava je i marketinški stručnjak Nebojša Krstić, nekada savetnik Borisa Tadića. Naime, on je na reči lidera Dveri napisao da smatra "da je bolje naseliti prazna sela migrantima koji žele da se bave poljoprivredom, nego da zemlja bude napuštena".
Evo, ja mislim da je bolje prazna sela naseliti migrantima koji žele da se bave poljoprivredom, nego da zemlja ostane napuštena i zaparložena. pic.twitter.com/SizNNxjysk
— Nebojša Krstić (@Krle22) December 11, 2018
Korisnici društvenih mreža burno su ragovali na ove objave, navodeći da je bolje tu opciju ponuditi mladim ljudima iz Srbije, ili licima koja nemaju krov nad glavom.
Podsetimo, protiv deklaracije glas su podigle zemlje u regionu, ali i širom sveta, počevši od Sjedinjenih Američkih Država. Još pre tzv. Marakeške konferencije, SAD, Austrija, Mađarska, Poljska, Češka, Slovenija, Hrvatska i Bugarska najavile su da neće biti među potpisnicama, tvrdeći da deklaracija briše razlike između legalne i ilegalne migracije i daje "vetar u leđa" novim selidbama.
O deklaraciji će se zvanično glasati na Generalnoj skupštini 19. decembra.
CILjEVI SPORAZUMA
Dekleracija proklamuje pet ciljeva: pristup migrantskoj krizi zasnovan na ljudskim pravima, zaštita migranata u ranjivom položaju, borba protiv ksenofobije, rasizma i diskriminacije, borba protiv ilegalne imigracije i pomoć za povratak migranata.
