Evropa

Evropa (127)

Tačan broj ljudi srpskog porekla u Nemačkoj gotovo da nije moguće ustanoviti. Mi smo razgovarali sa nekima od njih o tome šta ih je sve čekalo kada su se dokopali nemačkog tla.

Nemačka je obećana zemlja za Srbe i generalno za ljude sa prostora bivše Jugoslavije. Već nekoliko decenija, kao da svi tražimo način da se dokopamo nekog nemačkog grada, a kad se već jednom nađemo tamo, lako ćemo se snaći za ostalo.

Projekat "Popis srpske dijaspore u Evropi" iz 2016. koji je sproveo Omladinski centar za demokratiju u saradnji sa Kancelarijom za dijasporu Grada Niša pokazuje da u Nemačkoj živi 220.908 državljana Srbije. Doduše, autor projekta, istraživač Miodrag Kreculj rekao je da se ne radi o kompletnom popisu Srba u dijaspori, s obzirom na to da je obuhvatio srpske državljane sa regulisanim boravišnim, radnim i socijalnim statusom dužim od godinu dana. Dakle, verovatno nas ima još, ali smo neizbrojivi.

Zato sam stupio u kontakt sa konzulom Republike Srbije u Berlinu, Kostom Simonovićem, koji kaže da, prema zvaničnim nemačkim podacima, u Nemačkoj živi 260.212 Srba.

- Ipak, pretpostavlja se da je taj broj daleko veći, jer se ne ubrajaju ljudi koji poseduju dvojno državljanstvo. Oni su zavedeni kao Nemci. Zbog toga se procenjuje da u Nemačkoj ima između 500 i 600 hiljada Srba, ali to je, po mom mišljenju, prejaka procena – kaže Simonović za VICE.

On takođe dodaje da se, prema ovim ciframa, Srbija nalazi na osmom mestu po broju doseljenika u Nemačku.

U Nacionalnoj službi za zapošljavanje saznao sam za Sporazum o posredovanju u privremenom zapošljavanju radnika državljana Republike Srbije u Republici Nemačkoj, potpisan između ove službe i Nemačke savezne agencije za zapošljavanje. Prema podacima koje sam dobio, tokom 2016.godine, 136 lica je našlo zaposlenje u Nemačkoj, dok je 360 državljana Srbije potpisalo ugovor o radu sa nemačkim poslodavcima. U periodu od januara do jula 2017. godine, 96 ljudi je našlo posao u Nemačkoj, a njih 115 je dobilo dozvolu za rad, nakon potpisivanja ugovora o radu sa nemačkim poslodavcima.

Iz Izvršne agencije za programe u oblasti obrazovanja, kulture i medija (EACEA), koja je zadužena za sprovođenje Erasmus + programa kažu da je tokom 2016. godine u Nemačkoj boravilo 232 ljudi. Ta cifra uključuje studente, ali i nastavno i nenastavno osoblje sa Univerziteta u Srbiji.

Od Nemačke ambasade u Beogradu nisam uspeo da dobijem podatke koliko je studentskih i radnih viza izdato tokom 2016. i 2017. godine.

Uglavnom, ima dosta Srba tamo, a nešto mi govori da će ih (nas) biti još više. Uspeo sam da nađem nekoliko od tih 220 hiljada Srba iz Nemačke i sa njima porazgovaram o lepoti i teskobama života u Nemačkoj.

Bojan Stevanović, 31, medicinski tehničar, Hauzah

Kada si se preselio u Nemačku i zašto?

Postoji mnogo razloga zbog kojih sam se odlučio na taj korak ali prvi i najveći razlog jeste mogućnost ostvarivanja sebe u karijeri. Nemačka već par godina unazad potražuje medicinsko osoblje pa sam odlučio da prihvatim taj izazov, da upoznam novu kulturu, način življenja i na kraju da zaradim novac dovoljan da izdržavam sebe i porodicu. Preselio sam se krajem februara ove godine.

Šta ti je najteže palo?

Definitivno je to bilo čekanje dok se proces spajanja porodice nije završio, tj. dok moja žena nije dobila vizu za boravak duži od tri meseca u Nemačkoj. Otežavajuća okolnost je bila što je u Srbiji ostala trudna sa sada već rođenim detetom. Na svu sreću, sada smo zajedno. Naravno, teško pada ostaviti i familiju i prijatelje.

Da li ti je neko pomogao tamo? Lokalci ili Srbi?

Srba u ovom mestu gde sam je ja preselio gotovo da nema. Kolege sa posla su mu izuzetno pomogle da se snađem, prvo sa birokratijom u Nemačkoj, svim mogućim institucijama, a drugo, skoro ceo stan u kome živim su opremili nameštajem. Bio sam gotovo iznenađen jer sam do tada čuo samo priče o tome kako su Nemci "hladni" i gledaju samo svoj život.

Koliko teško može da bude ukoliko ne znaš nemački?

Kada čovek i turistički poseti neku zemlju može primetiti koliko je teško snalaženje bez poznavanja jezika. Gotovo da je nemoguće raditi u Nemačkoj bez znanja jezika. Naime, u oblasti u kojoj ja radim nemoguće je dobiti radnu i boravišnu vizu bez B1 nivoa znanja jezika.

Šta je najbolji deo tvog preseljenja?

Krajnje jednostavno, od jedne ispod prosečne plate u Nemačkoj mogu da plaćam stan, troškove i da izdržavam porodicu bez straha da li ćemo preživeti do sledeće plate. Drugim rečima, najbolji deo je sigurnost. Za početak, nama je to dovoljno.

Sanja Stević, 26, ekonomistkinja, Minhen

Kada si se preselila u Nemačku i zašto?

Preselila sam se 2015. u Minhen. Još u gimnaziji sam htela da provedem semestar ili duži period na studijama u Nemačkoj, ali se to nekako zagubilo u celoj priči. Nakon fakulteta sam počela da radim i posao mi se uopšte nije dopadao. Bio je monoton i nikako nisam htela da ostanem na njemu. Rešila sam da dam otkaz i krenem na master program. Svi oko mene su imali stav da treba da budem presrećna što uopšte imam posao. Nije mi se prihvatala činjenica da ne mogu da menjam stvari.

Šta ti je najteže palo?

S obzirom da sam do tada živela sa porodicom, traženje stana, uvođenje intreneta i slično je nešto oko čega nikad nisam morala da brinem. Kada sam se preselila, to se promenilo i sve je moralo da se odradi u zemlji čiji jezik nisam dobro govorila i čiji sistem nisam razumela.

U Nemačkoj je sistem savršeno ogranizovan i do detalja razrađen. To je savršeno kada se upoznaš sa njim. Ali na početku mi je trebalo dosta vremena da razumem šta, kako i kojim redosledom.

Da li misliš da je vredelo što si se preselila?

To što sam se preselila je bila najbolja odluka koju sam ikada donela! Naučila sam mnogo o zemlji, ali i o sebi. Radna kultura je potpuno drugačija i na poslu se osećaš mnogo opuštenije. Ne postoji neka jaka hijerarhija i ukoliko se sa nečim ne slažeš, misliš da nešto može drugačije, potpuno je prihvatljivo da kažeš, bilo da je to na poslu ili fakultetu.

Ne kažem da nikada neću poželeti da se vratim u svoj grad, ali za sada mislim da sam donela pravu odluku da provedem neko vreme u Nemačkoj.

Da li postoji srpska zajednica u mestu u kom živiš? Da li se uopšte družiš sa Srbima tamo?

Svoje "prve Srbe" sam upoznala nakon dve godine provedene u Nemačkoj, na aerodromu u Nišu i od tada se jako puno družimo. Koliko ja znam, ne postoji srpska zajednica u Minhenu.

Šta je najlepša stvar kod života u Nemačkoj?

Taj osećaj da možeš i da nisi ograničen. Možeš u principu sve što hoćeš, samo treba da imaš volje. Možeš da studiraš šta želiš, omogućene su ti svakakve radionice, kursevi i slično. Možeš da radiš paralelno sa studijama. Postoji ogroman broj aktivnosti, događaja i sportova koje možeš da probaš i u kojima možeš da učestvuješ.

Stefan Stošić, 28, finasijski analitičar, Minhen

Kada si se preselio u Nemačku i zašto?

Preselio sam se januara 2014. Tražio sam i prijavljivao se na prakse po inostranstvu. Gledao sam sve prakse, po Belgiji i Holandiji, ali sam uporedo učio i nemački, iako nije bilo previše ponuda za Nemačku. Gledao sam čak i ponude za Beograd. Kad sam se vraćao sa jednog intervjua za praksu u Beogradu, pozvali su me i rekli da sam primljen na praksu u Minhen.

Došao sam u neku relativno sranje firmu i radio sam godinu dana. Hteo sam da se zaposlim, da ostanem tu, ali nisam uspeo. Našao sam neki posao u Frankfurtu, ali sam dobio otkaz već nakon mesec dana. Onda je bila frka kako ću da ostanem, kako da produžim vizu i ostali haos. Mislim da sam poslao 700 aplikacija za posao. Nekako su me pozvali iz DHL-a na praksu u Bon. Tamo sam isto bio kratko, jer sam ipak uspeo da nađem posao u Minhenu, pa sam se vratio. Ali onda su me odbili za vizu, jer je ugovor za posao bio na godinu dana. I tako sam u roku od šest meseci, treći put ostao bez posla.

Tu sam maltene doživeo nervni slom, ali sam samo još više aplicirao i na kraju se zaposlio na poziciji na kojoj sam oduvek hteo da radim, a to biznis analitičar u finansijskoj industriji.

Šta je bilo najteže?

Pa taj odlazak iz Minhena u Frankfurt. To mi je bio poraz nad porazima. Mislio sam "Ko zna kada ću da se vratim". Imao sam baš veliko društvo, a i, kada se sve sabere i oduzme, Minhen je najbolji grad za život u Nemačkoj. Dobro je lociran, sređen, siguran, čist. Kada izlaze liste najboljih gradova za život, Minhen uvek bude u prvih pet. Tako da mi je napuštanje Minhena dosta teško palo.

Koliko je bitno i olakšavajuće da znaš nemački?

Mnogo si ograničen ako ne znaš jezik. Možeš da obaviše neke osnovne radnje, ali većina poslova je ipak na nemačkom. Novac možeš da potrošiš na engleskom bez problema, ali ako treba nešto bitno da završiš, nemački ti je neophodan. Recimo, u Minhenu se mnogo teško nalazi stan. Ako ne znaš nemački, mnogo ćeš teško iznajmiti stan. Sobu možeš, ali stan nikako. Ovde se dešava da odeš na dvesta intervjua za stan, a deset za posao.

Šta ti se najviše dopada u Nemačkoj?

Velika je konkurencija, ali je veliko i tržište, pa imaš mnogo više mogućnosti za posao. Prvi posao se teško nalazi, ali nakon toga, kada se uhodaš, stekneš iskustvo, kada postaneš konkurentan, lakše se snalaziš i lako možeš da promeniš. Tako da se firma trudi oko tebe, interesuje ih da li si zadovoljan poslom. Prosto, cenjen si, nije kao da firmu boli uvo za tebe.

Drugo najbolja stvar je što se ovde dosta putuje i što je to dostupno. Jer u Nemačkoj imaš trideset radnih dana odmora, plus nekih desetak dana praznika. Kada se spoji, to je oko dva meseca odmora. I ako radiš, možeš sebi da priuštiš da putuješ.

Tijana Ugrenović, 27, HR, Bon

Kada si se preselila u Nemačku i zašto?

Na petak 13. Januara 2017. avionska karta je bila najjeftinija. Spakovala sam život u jedan kofer i došla u Nemačku. Smeštaj sam našla preko kaučsurfinga, jer je u Štutgartu nemoguća misija naći sobu/stan u kratkom roku, po razumnoj ceni. Došla sam na šest meseci, na praksu.

Shvatila sam je Niš mali za sve ono što želim, pa sam krenula dalje, naravno u Beograd. Bacila sam se na slanje prijava za posao i popunjavanje aplikacija. Dugo mi je bilo potrebno da ukapiram da u Srbiji stvari ne funkcionišu tako kako bih želela. U međuvremenu sam aplicirala i za prakse preko AIESEC -a, i radila par projekata onlajn. Bila sam deo jedne fenomenalne start-up priče (SEEZER), jer nema baš previše smisla čekati i kukati kako posla nema.

Otprilike u ovo doba, prošle godine, dobila sam poziv za intervju. Prošla proces selekcije i odlučila da idem. Sasvim slučajno je to ispala Nemačka.

Šta ti je bilo najteže kada si došla?

To što mi svi nedostaju, što nista ne radi nedeljom i što često pada kiša.

Da li se družiš sa nekim Srbima i koliko je bitno da u inostranstvu imaš nekog "svog"?

U Štutgartu je to bio samo lik koji me je hostovao, sad sam u Bonu i ovde ima gomila Srba, što mi baš prija. Mentalitet se ne menja, ma koliko daleko od Srbije živeo. Možda je čak to i najbitnija stvar, jer čovek nije izmišljen da bi bio sam. Samo taj „neko svoj" ne mora biti iz Srbije, više je kako te život namesti.

Šta je najbolje što Nemačka nudi mladim ljudima?

Priliku da rade ono što ih zanima i da napreduju, kao i da se ne cimaju kako će sutra. Naravno, sve to prati vrlo komplikovana papirologija. Ovde ako se trudiš, radiš i želiš da učiš, za tebe nema zime. Nažalost, samo figurativno. Meni nije uspelo da u Srbiji nadjem kul posao u HR-u, ovde jeste.

Policija u Beču privela je četvoricu mladića, od kojih su tri državljana Srbije, zbog sumnje da su kolima pregazili, a potom brutalno pretukli mladića (24), prenose austrijski mediji.

Oni se sumnjiče da su u nedelju u Beču prvo automobilom udarili mladića (24) koji je stajao na trotoaru, a potom su izašli iz vozila i krvnički ga tukli štapom za golf. Sukob se dogodio oko 2 sata ujutru nakon rasprave ispred jednog bara.

Policija je ubrzo privela osumnjičene. Uhapšeni su državljanin Austrije (19), kao i trojica Srba od kojih dvojica imaju 18, a jedan 26 godina. Oni su uhvaćeni kako sede u crvenom automobilu marke “seat” na jednom parkingu. Svima je odeća bila krvava.

Kako su naveli iz policije, dvojica osumnjičenih su se na saslušanju branila ćutanjem, treći je rekao da se ničeg ne seća, a četvrti je rekao da je u pitanju bila saobraćajna nesreća. Niko od njih nije hteo da prizna da je mladića tukao štapom za golf koji je pronađen na mestu zločina.

Istragom je utvrđeno da je žrtva pregažena upravo “seatom” u kom su uhapšeni mladići sedeli.

Detalji ovog zločina još nisu poznati. Navodno su privedeni Srbi bili na jednoj rođendanskoj žurci u kojoj je došlo do masovne tuče, nakon čega su ušli u raspravu sa žrtvom ispred lokala. Čitav slučaj trebalo bi da bude rasvetljen kada pregaženi mladić da izjavu u policiji.

Tri uhapšene osobe, tri ranjena policajca, uništen policijski automobil i takozvana motorola – epilog su incidenta koji se dogodio u centru Beča, prenosi “Blic”.

Incident se dogodio u noći između ponedeljka i utorka, a izazvala ga je 21-godišnja pobesnela Srpkinja.

Sve je počelo kada su policajci došli na intervenciju zbog razjarene 21-godišnje devojke, koja je urlala i udarala jednog muškarca nasred ulice. Policajci su pokušali da joj stave lisice na ruke, a njeno privođenje je razljutilo grupu muškaraca koja je u tom trenutku izlazila iz obližnjeg noćnog kluba.

Uhapšena Srpkinja je, kako prenose austrijski mediji, sve vreme psovala i više puta je pokušala da udari policijskog službenika. Kada je jedan od policajca uspeo da smiri ženu i pokušao da joj veže noge, ona ga je više puta šutnula u čelo, usled čega je zadobio podlive na glavi.

Ubrzo nakon tog incidenta, iz kluba je izletelo još muškaraca, za koje potparolka tamošnje policije nije znala da objasni u kakvoj su vezi sa uhapšenom ženom. Između 20 i 25 muškaraca zahtevalo je od policije da ženu ostave na miru.

Videvši da situacija postaje sve nategnutija, policajci su pozvali pojačanje od 14 kolega kako bi se pobesnela grupa obuzdala.

Jedan 25-godišnjak za kog se sumnja da je iz Srbije i jedan 28-godišnji Austrijanac pokušali su u tom metežu da uvuku policajce u svoju grupu i fizički nasrnu na njih, pri čemu je jedan od njih dvojice strgao takozvanu motorolu sa policajčevog opasača i uništio je, piše portal Salzburg24.

Polomili vrata od policijskog automobila

Austrijanac (28) i 25-godišnjak su potom uhapšeni i smešteni u policijski automobil. Međutim, na putu do policijske stanice stariji muškarac je nastavio da besni, divlja i uništava unutrašnjost vozila i tom prilikom je polomio vrata automobila. Zbog toga je po uhapšene moralo doći novo policijsko vozilo.

Inače, kod starijeg muškarca pronađen je beli prah za koji se pretpostavlja da je kokain i protiv njega će biti podneta prijava zbog nedozvoljenog posedovanja droge.

Nakon što je završio krvavi pir, austrijski državljanin je izašao iz stana, seo na klupu ispred stambenom kompleksa i nastavio da pije votku

Teška tragedija dogodila se prošlog četvrtka u Beču kada je muškarac (42) ubio hicima iz pištolja svoju bivšu partnerku, ženu srpskog porekla (35). Nakon ubistva seo je na klupu ispred zgrade i nastavio da pije.

Bečka policija primila je u četvrtak oko 20 časova poziv da u su pucnji odjeknuli u severnom delu Beča, tačnije u delu grada koji nazivaju Brigitenau.

– Četrdesetdvogodišnji muškarac upucao je u glavu i nogu svoju bivšu partnerku, majku dvoje dece. Teško povređena žena uspela je da izađe u dvorište stambenog kompleksa gde je živela i tu joj je pružena pomoć. Odatle je prevezena u bolnicu gde je ubrzo preminula – piše austrijski Heute.

Prema pisanju medija, ubijena žena je Bečlijka sa srpskim korenima i majka je dvoje dece. U stambenom kompleksu gde je živela i gde je ubijjena živeli su i njeni rođaci.

– Njena ćerka (13) gotovo da je svedočila ubistvu majke. Devojčica je stan napustila svega nekoliko minusta pre nego što je ubica došao – piše Heute.

Isti list piše da je postoji svedok koji je video muškarca kako puca na nesrećnu ženu.

Nakon što je završio krvavi pir, austrijski državljanin je izašao iz stana, seo na klupu ispred stambenom kompleksa i nastavio da pije votku.

Trenutak njegovog hapšenja zabaležio je jedan od svedoka, a na njemu se vidi kako muškarac bez majice leži na zemlji, dok policajaci pokušavaju da mu ukažu pomoć

– Policija je zatekla muškarca u očajnom fizičkom stanju, pored njega je bio pištolj. Tokom hapšenja je iz za sada nepoznatog razloga izgubio svest, pao je i nepomično ležao na betonu. Bakon što je uhapšen, odvezen je u bolnicu u stanju teškog pijanstva i tamo je utvrđeno da je imao 3 promila alkohola u krvi i da je doživeo trovanje alkoholom – piše list.

S pobzirom na njegove stanje bilo ga je nemoguće odmah ispitati, pa je je uzimanje izjave ostavljeno za sutradan.

Prema onome što je iz istrage do sada saopšteno, u kući ove žene do sada nije bilo prijavljivano nasilje i muškarac nije bio prijavljen na adresi gde se ubistvo dogodilo.

Snimak pogledajte klikom OVDE.

Za princezu Anu (70) se kaže da je "teška žena", zastareli tradicionalista, skandal majstor, osoba koja ne preza ni od čega...

Princeza Ana (70) je jedina ćerka kraljice Elizabete i princa Filipa. Za nju se kaže da je "teška kao crna zemlja", da ne preza ni od čega, da se tradicije drži kao "pijan plota", te da sve radi po pravilima tako da joj niko ništa ne može zameriti, piše Stil.kurir.rs

Princeza Ana je priča za sebe!

 

1. Princeza Ana nikad svoje roditelje nije zvala "mama" i "tata", već isključivo "kraljica" i "vojvoda".

 

2. Mrzi da se rukuje i nikad nikome ne pruža ruku, drži se na distanci koliko god je u prilici.

 

"Teorija je da se ne možeš rukovati sa svima na tim događajima pa nemoj ni da počinješ. Uvek sam se držala toga, ali vidim da kod drugih nije tako. Uostalom, smatram da je rukovanje potpuno apsurdno", rekla je Ana.

3. Ceo život se osećala da je u senci roditelja i brata, budućeg kralja!

 

"Kad smo bili tinejdžeri na turneji s kraljicom uvek smo znali da ljudi ne aplaudiraju nama. Isprva je bilo teško, ali navikla sam se da sam u senci, ona druga, koja nije u centru pažnje", kaže Ana.

 

4. Princeza Ana je davne 1973. godine odlučila da se odrekne titule lejdi, i tako i svojoj deci Piteru i Zari uskrati kraljevske titule.

 

"Pretpostavljam da im je bilo lakše, i mislim da bi se mnogi složili kako postoje razni problemi koji dolaze s titulom", izjavila je.

 

5. Kamila, žena princa Čarlsa,  živi u strahu od princeze Ane i to zbog jedne stvari: Ana je ne podnosi! A zašto? Naime, pre nego se udala, princeza Ana je bila u ljubavnoj vezi sa Kamilinim prvi suprugom Endruom Parkerom.

 

"Afera između Endrua i Ane nije uspela, ali mislim da su se jako voleli. Štaviše, mislim da se i dalje vole. Smatram da su oduvek imali problema zbog afere sa Endruom", kaže izvor blizak kraljevskoj porodici.

Igor Vaclavić poznatiji kao Igor Srbin nastavlja da uteruje strah u kosti španskoj policiji jer se ne smiruje ni iza rešetaka. Vaclavić, nekada najtraženiji srpski begunac kog mediji nazivaju najopasnijim kriminalcem u Evropi, napao je i povredio četvoricu zatvorskih čuvara. To je samo poslednji nasilni ispad ovog opasnog muškarca koji je svoje žrtve hladnokrvno ubijao, a onda nedeljama uspešno izmicao policiji.

Koliko ga se u Španiji plaše pokazuje i podatak da je Vaclavić, ubica sa čak 18 lažnih identiteta, suđenjenje morao da prati iz posebno napravljenog bukera od neprobojnog stakla teškog 700 kilograma.

Opasni Igor Srbin svoj krvavi pir započeo je 2017. godine u Italiji kada je ubio barmena i čuvara šume. Nakon toga za njim je počela velika policijska potera o kojoj su brujali svi svetski mediji, a Vaclavić je uspeo da pređe na teritoriju Španije gde je nastavio krvavi pohod. U ovoj državi ubio je još troje ljudi.

Ali krenimo redom...

Igor Vaclavić, Igor Srbin, Igor Rus... samo su neki od 18 identiteta koliko je Norbert Feher koristio sejući smrt po Evropi i bežeći od policije. Najpre je boravio u Italiji gde se 2006. godine preselio iz Subotice. Međutim, u jednom trenutku preselio se u Španiju, a u Valensiji je navodno radio kao žigolo, a bio je i u zatvoru zbog pljački.

Nakon što je izašao iz zatvora, nastavio je da se bavi pljačkanjem što je ujedno bio i njegov prvi posao otkako je dvehiljaditih, u svojim dvadesetim, napustio Srbiju. Samo tri godine kasnije ponovo se našao na poternici italijanske policije, a pažnju javnost zaokupiralo je to što se, pre nego što su mu stavili lisice na ruke, satima krio u jednoj močvari i to tako što je, kao u crtanim filmovima, disao na slamku koju je napravio od trske!

Po dolasku u italijanski zatvor, svojim cimerima je ispričao da je iz Rusije, da se zove Igor Vaclavić i da je bivši vojnik, te da se borio u ratu protiv Čečena. Njegova fizička sprema fascirinarala je tamošnje zatvorenike, pošto je dnevno radio i po 1.000 trbušnjaka. Osim treninga, obožavao je da gleda crtaće, a tu svoju potrebu pravdao je time da mu je otac to branio u detinjstvu.

Lažno predstavljanje Norberta Fehera napravilo je birokratsku zavrzlamu nakon što su italijanske vlasti dobile odgovor od Rusa da Feher, zapravo, nije njihov državljanin. Ostao je u zatvoru do 2015. godine, sve do puštanja na slobodu u čemu su pomogli njegovi zatvorski cimeri pošto su u njegovu korist posvedočili da je spreman za resocijalizaciju. Izgleda da su ih zdrav život i crtani filmovi nasamarili.

Samo dve godine kasnije, Feher postaje najtraženiji begunac za kojim je tragalo na stotine policajaca. Naime, u Bolonji je 29. marta te godine pokušao da opljačka jedan bar, pri čemu je vlasnik lokala David Fabri (52) pokušao da ga spreči da odnese novac. Feher je zapucao na njega i ubio ga, a zatim pobegao u obližnju šumu.

Deset dana je prošlo do trenutka kada su psi tragači prvi put nanjušili Fehera, odnosno trag koji je bežeći ostavio za sobom. Desetak dana kasnije, naišao je na šumara Vareia Verija koji je pokušao da ga savlada. Feher se ponovo branio koristeći oružje, pa je tako i njega usmrtio.

Pošto ni više od 100 policajaca specijalaca koji su za njim tragali koristeći najsavremeniju opremu, helikoptere i pse tragače, nije moglo da ga pronađe i savlada, pretpostavljalo se da ima pomagače, jatake koji ga skrivaju.

O njemu se nije znalo gotovo ništa sve do 17. maja, kada je centralnoj komandi karabinjera poslao razglednicu iz Španije u kojoj navodi da je pobegao iz Italije. Pretpostavlja se da je osam zemalja prošao koristeći 18 različitih lažnih identiteta.

Uhvaćen je tek 15. decembra 2017. godine pošto je izazvao saobraćajnu nesreću. Pretpostavlja se da ni tada ne bi bio uhapšen da se nije toliko napio da je zaspao za volanom ukradenog vozila.

Kako je navedeno u optužnici, Feher se kobnog dana ušunjao u kuću jedne od žrtava i u njoj pokušao da se pritaji, budući da mu je policija bila za petama. Iste večeri na imanje su došli Manuel A. i Manuel M., vlasnik i njegov komšija bravar kog je pozvao da mu popravi vrata.

U jednom trenutku, čuli su zvukove koji dopisu iz kuće i ubrzo su shvatili da se unutra neko krije. Feher je tada, pušku koju je imao u ilegalnom posedu, uperio u žrtve videvši ih na vratima i zapucao. Bravar je nasrnuo na Fehera, a ovaj ga je upucao u lakat. Zatim je seo u vozilu kojim se dovezao na imanje i pobegao.

Vaclavić je bio u bekstvu, policija je za njim tragala, a znalo se da se skriva po zabačenim delovima, napuštenim vikendicama i šumama. Mediji su o tome brujali i narod u Španiji je već tada znao da se za Vaclavićem traga.

Tog 14. decembra 2017. godine otac Hose Luisa je začuo pucanj i ugledao svetlo na svom imanju "Mas del Saso" u Španiji, zbog čega je pomislio da se begunac skriva na njegovom imanju. Kada je pozvao policiju, nesrećni čovek nije ni slutio da je pucnjem koji je čuo, Igor Srbin presudio njegovom sinu.

Ipak, da nije bilo tog poziva prestravljenog oca, možda ovaj opasni begunac nikada ne bi bio uhapšen. Kada su pripadnici Civilne garde Viktor Romero i Viktor Hesus Kabaljero došli na lice mesta, Igor Srbin je na njih zapucao, a zatim pobegao.

Uhapšen je tek sutradan u prepodnevnim satima pošto je pijan izazvao saobraćajnu nesreću, udarivši ukradenim kamionetom u drvo. Kod njega je pronađeno oružje, ali i flaša alkoholnog pića.

Pošto se u Španiji tretira kao jednan od najopasnijih zatvorenika, za njegovo suđenje izgrađen specijalni bunker od neprobojnog stakla na čeličnoj konstrukciji iz kog je pratio suđenje, a zavese na bunkeru navlačile su se svakog puta kada bi svedočile njegove žrtve, jer su prethodno izjavile da strahuju da borave sa njim u istoj prostoriji.

Norbert Feher zaradio svetsku slavu zahvaljujući zlodelima koje je činio širom Evrope, a posebno jer je uspevao mesecima da izbegne evropske policije skrivajući se u Italiji i Španiji. Pričalo se da je "zaradio" i obožavaoce, koji su mu ujedno bili i jataci, a po dolasku u zatvor primio je i nekoliko bračnih ponuda.

Igor Vaclavić, "Igor Srbin","Igor Rus" ili Norbert Feher, nekada najtraženiji srpski begunac prilikom pokušaja transporta iz jednog u drugi zatvor u Španiji, pred početak suđenja za trostruko ubistvo, napao je i povredio četvoricu zatvorskih čuvara slomljenom keramičkom pločicom.

Da podsetimo, Vaclavić, najtraženiji srpski begunac, u Španiji je našao utočište 2017. godine posle krvavog pira u Italiji. Naime, on je u Italiji ubio barmena i čuvara šume u aprilu 2017., a potom pobegao na Pirinejsko poluostrvo gde je krijući se od nadležnih, ubio još troje ljudi.

- On je napravio ozbiljan incident u zatvoru Duenas kada je polomljenom pločicom, pripremljenom da služi kao oružje za sečenje i ubadanje napao zatvorske čuvare u nedelju ujutru - saopštilo je strukovno udruženje zatvorskih službenika.

Kako je objašnjeno, Vaclavić se opirao prebacivanju u zatvor Zuera, u kome je trebalo da boravi tokom suđenja u Teruelu koje počinje danas.

- Igor Rus je pretio da će ubiti svakoga ko mu uđe u ćeliju kako bi pokušao da ga premesti u drugi zatvor. Ponavljao je da su njemu ubistva "besplatna" jer će zbog brojnih zločina svakako biti do kraja života u zatvoru - navodi se u saopštenju sindikata.

- Velika grupa čuvara sa zaštitnom opremom morala je da uđe u ćeliju jer je on bio van sebe. Uprkos svemu tome, uspeo je da ih napadne i poseče pločicom, a čuvari imaju različit stepen povreda i medicinski su zbrinuti.

U prebacivanju Vaclavića u zatvor Zuera na kraju su se uključili specijalni agenti Civilne garde, koji su ga prevacili u samu zoru u zatvor.

- To je zatvor sa modulom potpune izolacije i sa najvišim merama bezbednosti u kome Vaclavić treba da bude smešten tokom suđenja. Po planu, on bi svakodnevno bio odvožen iz Zuere do Teruela, a to putovanje bi trajalo oko dva sata u jednom smeru - ranije su pisali mediji.

Dijana Rodikova iz Vasiljkiva u Ukrajini izgubila je život u ponedeljak od infekcije korona virusa i to samo devet dana nakon što je borbu sa istim vurusom izgubio i njen suprug Vladimir (44). Njih dvoje imali su petoro dece i bili su staratelji još osmoro mališana koji su u roku od samo par dana ostali bez oba roditelja.

Vladimir je preminuo 20. marta, mesec dana pre svog 45. rođendana. Dijana nije znala da joj je suprug izgubio bitku. Lekari su strahovali da joj kažu, kako joj se ne bi dodatno pogoršalo stanje.

- Mama se prva razbolela početkom meseca. Počela je da kašlje, krenula je temperatura i žalila se da nema snage. Tri dana nakon nje i tati su krenuli isti simptomi. Ubrzo su testirani i za oboje je stigao pozitivan nalaz. Bolnice su toliko pune da je lekar rekao da ne mogu da ih hospitalizuju dok im saturacija ne padne ispod 80. Tek kada je tati pala saturacija na 79, Hitna pomoć je došla i odvezla ga - priča najstarija ćerka Aleksandra, koja će sada preuzeti brigu o mališanima.

Aleksandra kaže da je Vladimir tri dana bio na odeljenju, a potom su ga prebacili na intenzivnu negu. Tri dana kasnije, u bolnici je završila i njena majka. Kaže da je u početku mama bolest mnogo lakše podnela od tate, koji se sve vreme žalio na stravične bolove.

- Lekari su rekli da se tata borio... Ipak, maska sa kiseonikom više nije pomagala. Prvo su tatu stavili na respirator, a potom i mamu. Oboje su okrenuli na stomak kako bi lakše mogli da dišu. Tog 20. mart, tačno u 21 sat, tata je počeo da se guši. Sve su pokušali, ali nije bilo spasa - priča Aleksandra.

Strahovala je kako će majka podneti vest o Vladimirovoj smrti, pa je dogovoreno da Dijani ništa ne kažu. I ona se borila kao lav sa opasnom bolešću. Odlučili su da je prebace u bolnicu u Kijevu. Tokom transporta, došlo je do zastoja rada srca.

- Doktor me je pozvao i rekao mi: "Moli se da srca ponovo zakuca" - priča Basija Volodarskaja, kuma.

Ona kaže da je Aleksandra čekala ispred bolnice da joj dovezu majku na intenzivnu negu.

- Ne znam ni kako su je doveli živu do tamo. Saturacija joj je bila 30, pritisak 80 sa 40, bila je bez svesti - priča Basija.

Cele noći su se lekari borili da joj spasu život. Uspeli su da joj podignu saturaciju na 90 i da joj stabilizuju pritisak. Uveli su je u komu i aparati su disali umesto nje, jer njena pluća više nisu funkcionisala. Nažalost, tada su bubrezi počeli da otkazuju.

- Doktor me je pozvao 28. marta i rekao da su šanse pet odsto da se izvuče. Rekao je da tokom večeri očekujemo loše vesti. Plakala sam sve vreme. Taj dan je nekako izgurala. Čula sam se sa lekarima sat nakon ponoći, ali saturacija joj je padala, kao i pritisak - priča Basija.

Nažalost, u jutro 29. marta, u 6.20 časova i Dijanino srce je prestalo da kuca.

Dok su se Vladimir i Dijana borili za život, 11 mališana iz njihovog doma su bili smešteni u Domu za decu bez roditeljskog staranja. Saopštili su im da im je tata umro, ali su se deca nadala da će se Dijana izvući. Niko nije imao srca da im kaže da je i ona veoma loše.

na od devojčica je na Fejsbuku pročitala status mamine prijateljice i shvatila je da mame više nema. Na kraju su svima morali da soapšte istinu.

- Kada smo stigli u Centar za socijalni rad svi su već plakali. Znali su da ih više nema. Odmah su pitali šta će biti sa njima. Najstarija ćerka Aleksandra ima 21 godinu i udala se i želi da preuzme brigu o njima, ali žele da joj povere samo troje dece, njene biološke sestre i braću. Ne zna se kako će za ostale - očajna je kuma Basija.

Kuma kaže da je problem i kuća, jer je Vladimir izbegao iz Donjecka i njegova kuća je uništena tokom sukoba. Kuća u Vasiljkivu u kojoj je porodica živela pripada državi i data im je na korišćenje.

Kuma kaže da će ubrzo pokrenuti humanitarnu akciju kako bi se deci obezbedio krov nad glavom, a sve u dogovoru sa Centrom za socijalni rad. Aleksandra se nada da će uspeti da zadrži svu braću i sestre, kao i decu kojima su njeni roditelji bili staratelji. Sada joj predstoji ozbiljna bitka, ali ne planira da odustane od mališana.

Sveštenik Juil Nasif napustio je crkvu sa decom 12 minuta pre eksplozije

Grčka pravoslavna crkva Svetog Dimitrija u Bejrutu udaljena je manje od jednog kilometra od mesta na kom je odjeknula eksplozija. Sveštenik je nakon potresa otišao da proveri štetu i doživeo pravo čudo - sve je bilo porušeno osim svetog oltara.

Sveštenik Juil Nasif napustio je crkvu sa decom 12 minuta pre eksplozije. Krenuli su kući kada se sve zatreslo.

- Ostavio sam decu kod kuće i vratio se da proverio šta se desilo i koliko je šteta u crkvi. Kada sam stigao, bio sam šokiran - rekao je sveštenik Nasif za BBC.

Crkva je bila uništena, ali sveti oltarski prostor, zaštićen ikonostasom (zidom ikona), bio je gotovo netaknut - uključujući i uljanu lampu koja je ostala upaljena tokom eksplozije.

- Kada sam ušao u oltar, bio sam šokiran - bio je netaknut. Biblija, lampa - sve je ostalo na istom mestu, relikvije svetaca, čak ni staklo nije polomljeno - opisao je sveštenik.

Prema rečima sveštenika Nasifa, u vreme krize ljudi tragaju za znakovima, za svetlom u tami, a on oseća da je ovo bio znak.

- Osetio sam da je to porukao od Boga, koji nam govori da će biti pored nas. Potrebno nam je da se ljudi mole za nas, ne samo u Bejrutu. Molim vas, molite se za nas - zaključio je sveštenik.

U Grčkoj do juče je zatvoreno 100 škola širom zemlje, a većina njih u oblastima Ahaje, Ileje i Zakintosa, na zapadu Grčke

Koronavirus proširio se na više od 100 zemalja sveta, i sve zemlje preduzimaju neophodne mere prevencije i zaštite.

Broj zaraženih virusom Kovid-19 u Grčkoj za sada je 89, ali najveću zabrinutost zdrastvenih vlasti predstavljaju četiri nova slučaja prijavljena u ponedeljak, čiji izvori zaraze nisu pronađeni, što ukazuje na prenos virusa u društvu.

Grčki ministar zdravlja Vasilis Kikilias najavio je zatvaranje svih škola i univerziteta na 14 dana, kao deo mera u cilju obuzdavanja širenja korona virusa.

U Grčkoj do juče je zatvoreno 100 škola širom zemlje, a većina njih u oblastima Ahaje, Ileje i Zakintosa, na zapadu Grčke.

U Fejsbuk grupi "Live from Greece" Srpkinja Ivana Stanojević, koja živi i radi u Grčkoj, nahvalila je mere koje je grčka vlada uvela kao pomoć roditeljima nakon zatvaranja škola.

Ovo je njena objava:

Strana 3 od 10

NAJBRŽE NOVOSTI DANA U SRBIJI │ NAJNOVIJE VESTI

Novine danas nisu kao ranije. Pregled dnevne štampe se obavlja na internetu, online je budućnost. Zato, današnje vesti iz Srbije i sveta potražite direktno na Politika Ekspres dot net. Poslednji pravi tabloid u Srbiji. Najnovije vesti dana iz Srbije i sveta, najcitaniji tekstovi koji te mogu zanimati u toku dana uz izbor urednika, novinara i redakcije portala

PROMO MARKETING

Novosti dana Politika Ekspres 

Ekspres Politika predstavlja online magazin sa osvrtom na dnevno političku situaciju u Srbiji i svetu. Ovaj online news portal nije ni u kakvoj vezi sa kompanijom Politika AD koja se bavi izdavanjem magazina: Bazar, Politikin Zabavnik, Ilustrovana Politika, Viva, Svet kompjutera, Mali Politikin Zabavnik, Enigmatika i Razbibriga, kao i dnevnih novina Politika i Sportski žurnal, a koje izlaze pod firmom Politika novine i magazin. Politika Ekspres Online predstavlja poslednji pravi tabloid u Srbiji koji se nalazi među TOP 50 najčitanijih sajtova u Srbiji