Evropa

Evropa (86)

Policija je u Austriji u kući našla šestoro mrtvih članova jedne porodice, ćerka je pištoljem ubila svoje roditelje pa braću i sestre, a onda je presudila sebi, pišu mediji

Austrijska policija je u sredu u kući u mestu Beajmkirhen  pronašla šestoro mrtvih članova jedne porodice. Tužilac je potvrdio su među mrtvima i deca, starosti od sedam do 10 godina.

Sumnja se na porodičnu dramu. Kako se navodi, reč je o višestrukom ubistvu i samoubIstvu. Navodno je ĆERKA (35) pištoljem ubila majku (59), brata (40) i troje dece - dva sina stara devet i deset godina te ćerku staru sedam godina, kao i porodičnog psa. Na kraju je presudila i sebi, pišu austrisjki mediji.

Ubijena deca sed anima nisu pojavljivala u školi, a kada se tačno desio krvavi događaj još uvek nijepoznato, javlja Kronen Cajtung.

Kako navodi Bild, policija trenutno ne želi da objavljuje nikakve detalje zločina, a istraga je u toku. Pojavila se priča da je porodica u Austriju došla iz Bosne

Zgrada u kojoj se desio stravičan zločin nekada je bila motel, a u njoj su prema pisanju austrijskih medija živele tri generacije ove porodice pošto je motel zatvoren.

Komšija koji je 20 godina vodio ovaj motel, pre godinu dana prodao je nesrećnoj porodicu zgradu u čijem komšiluku i dalje stanuje njegova ćerka. Porodicu je opisao kao "nenametljive" ljude s kojima niko nije imao problema. Niko od komšija nije svedočio nijednoj njihovoj svađi.

Bivšeg vlasnika motela policija je pozvala justros oko 11 sati. Njega je policija zamolila da im pomogne da uđu u kuću. Pristup kući i dalje je blokiran od strane policije.

Inače, Beajmkirhen  je maleni gradić sa oko 5.000 stanovnika, koji se nalazi zapadno od Beča.

Za Alojza Irlmajer iz Nemačke koji je živeo u prvoj polovini 20. veka mnogi su tvrdili da je vidovit.

Priča se da je posle Drugog svetskog rata pomogao mnogima da pronađu svoje najbliže. Bio je optužen i za 'veštičarenja' ali ga je sudija oslobodio kada mu je Irlmaer tačno opisao šta mu je žena radila tog dana i kako je bila obučena.

 

Po njegovim predviđanjima treći svetski rat je neizbežan i vodiće se na Mediteranu i Bliskom istoku, i ovo područje će biti poprište sukoba velikih svetskih sila. Prema njegovim predviđanjima, sve će početi ubistvom na Balkanu.

"Svi će pozivati na mir. Odjednom će doći do rata na Bliskom Istoku koji će se pojačavati, velike pomorske snage suočiće se sa neprijateljem na Mediteranu, a situacija će biti veoma napeta.

 

Međutim, prava iskra biće zapaljena na Balkanu: Vidim “nekog velikog” kako pada, krvavi bodež leži pored njega. Dva čoveka ubiće trećeg visoko pozicioniranog. Oni su plaćeni od strane drugih ljudi. Jedan ubica je mali i taman, a drugi malo viši, svetlije boje kose.

Mislim da će se ovo dogoditi na Balkanu. Osveta će ubrzo stići preko velike vode. Međutim, žuti zmaj izvršiće invaziju na Aljasku i na Kanadu istovremeno, ali neće daleko stići. Kada zlatni grad bude uništen, rat će početi “.

"Godina uoči rata biće vrlo plodna i bogata godina. Rat će doći bez upozorenja preko noći. Vidim prašinu. Vidim tri broja. Dve osmice i devetku. Ne znam šta oni znače i ne znam datum ili vreme kada će se to dogoditi", tvrdio je Irlmajer.

Abes Hildegard rođena je 1098. u nemačkom Bingenu i bila je opatica koja je pisala i komponovala pesme, i bavila se filozofijom i teologijom. Imala je vizije o budućnosti još od ranog detinjstva. Svojih 26 vizija i proročanstava zapisala je u knjizi "Skrivias".

 

Neke od najzanimljivijih su proročanstva po kojem će veliko carstvo koje se nalazi preko okeana, a koje ima puno naroda i plemena, nastradati od udara velike komete. Prema mišljenu ljudi mkoji su proučavali njene zapise reč je o Americi.

Po njenim proročanstvima, mnoge zemlje će pogoditi zemljotresi, oluje i poplave. Kolonije će preoteti "tigar" i "zmaj", kako danas nazivaju dalekoistočne zemlje. Mnogi narodi će da gladuju, a mir u Evropi će se vratiti tek kad Francuska ponovo postane kraljevina.

Tokom saobracajne inspekcije na putu A5 u nemackom gradu Darmštatu, policija je 9. januara proverila dva autobusa. U vozilu koje je saobracalo na liniji Istanbul-Dortmund, bila su dva vozaca. Oni su se smenjivali tokom vožnje iz Turske do Nemacke.

Kako se ispostavilo, oni su preko 45 sati vozili autobus, što je nezakonito. Osim toga, cetiri vozaca su se smenjivala za volanom tokom više od 30 sati u autobusu koji je saobracao na relaciji Srbija - Nemacka.

U oba slucaja, zakon dozvoljava maksimum od 21. sata vožnje. Policija je takode otkrila da autobuska kompanija koja je saobracala na liniji Srbija - Nemacka nema odobrenje za tu liniju. Putnicima je nadalje zabranjeno putovanje tim autobusom zbog dozvole koju komapanija nije imala. Putnici su zatim iz Darmstada putovali drugom kompanijom.

Vozaci nisu hteli da daju izjavu, ali su rekli da je to bila jedina opcija da putnici na vreme i uz potpunu bezbednost putuju.

Pošto su ozbiljni prekršaji u pitanju, svim vozacima je naplacena kazna od 6.500 evra.

 

Kada pomislite na Transilvaniju, većina ljudi odmah povezuje ovu oblast u Rumuniji sa čuvenim Vlad Cepešom, prototipu grofa Drakule.Međutim, postoje i druge zanimljive stvari vezane ya ovaj predeo Rumunije - poput šume Hoia Baciu koja se nalazi u blizini grada Temišvar. 

Drveće ove šume počinje da raste bukvalno od ivice grada.
Lokalni stanovnici dugo je povezuju sa raznim natprirodnim pojavama, ali područje je steklo reputaciju van granica regiona još od 1968. kada je biolog Aleksandru  Kvasi navodno snimio disk u obliku NLO dok je boravio na naučnoj ekspediciji u šumi. 

Šuma je sada poznata među istraživačima paranormalnih pojava kao "Rumunski Bermudski trougao". Ljudi koji su je posetili, kažu da u toj šumi pocinju  da osećaju teskobu i uznemirenost. Kada izađu iz nje nalaze neobjašnjive ogrebotine i opekotine, a neki dobiju migrene, dobijaju osećaj mučnine i povraćaju, a neki čak tvrde da imaju osećaj koji nazivaju "izgubljeno vreme."

Neka od drveća su deformisana i zakrivljena. Na drugim mestima u  sred šume ima golih prostora gde drveće ne raste


Mnogi meštani veruju da je šuma ukleta i da onaj ko uđe u nju, neće se više vratiti. Legenda kaže da ime šume potiče od imena jednog pastira koji je nekada ušao u nju sa svojih 200 ovaca i nestao je zauvek. Prema drugoj legendi, šumu naseljavaju duhovi mrtvih seljana koji su tamo zarobljeni i ne mogu nastaviti svoje duhovno putovanje. Često posetioci šume čuju glasove duhovima, a neki čak tvrde da su videli odrubljene glave da plutaju među drvećem.
U poslednjih nekoliko godina, šuma privlači veliki broj turista koji traže sastanke sa duhovima, nade u duhovno iskustvo, itd

Svaki put kada se pomene britanska kraljevska porodica svetski mediji dokumentuju svaki detalj u vezi sa tim.
Kada je kraljica Elizabeta II pre dve godine napustila bolnicu kralj Edvard VII mediji su se utrkivali ko će preneti više informacija. Čak su komentarisali njen izgled, bisernu ogrlicu, broš...

Ali je skoro svima promakao jedan mali ali veoma bitan detalj - pojas koji je nosila medicinska sestra. Pažljivo pogledajte kopču na ovom pojasu.

Tu se vide dva veoma bitna simbola - ukršteni uglomer i šestar, kao i pentagram.

Ova kopča se daje sestrama koje rade u bolnicama koje su osnovali masoni i u kojoj se pružaju besplatne usluge za slobodne zidare.

Ovakav tip bolnica prestao je da postoji 1992. godine ali očigledno da ga pojedine sestre  nose i dan danas. Posebno one koje se brinu o zdravlju britanske kraljice.

Evropska kancelarija za zapošljavanje objavila je detaljan izveštaj u kojem se navodi da su Norveškoj potrebni inženjeri, nastavnici, medicinske sestre, ali i vozači autobusa, kuvari i konobari, a kojima se u toj uređenoj nordijskoj zemlji nudi prosečna mesečna plata od skoro 4.500 evra.

Naime, ovoj skandinavskoj zemlji potrebni su inženjeri, a posebno stručnjaci za mehaniku, elektroniku, automatiku, hidrauliku i vodovod, predškolski vaspitači, nastavnici, posebno u oblasti prirodnih nauka i matematike, doktori medicine i medicinske sestre, psiholozi, vozači autobusa, taksisti, kuvari i konobari.

Ova zemlja je poznata i po ogromnim rezervama sirove nafte i gasa, a ubraja se i među najveće izvoznike morske hrane u svetu. Bruto domaći proizvod (BDP) Norveške trenutno iznosi 56.920 dolara, ili 41.683 evra, po stanovniku. Do dvostrukog masakra u julu 2011. godine kada je Anders Bering Breivik ubio 77 ljudi, Norveška je smatrana i jednom od najsigurnijih zemalja u svetu. Na referendumu 1994. godine građani Norveške odbili su da se pridruže Evropskoj uniji, a prema nedavnoj anketi 80 posto Norvežana ne želi u EU.

Kompanije u Norveškoj koje trenutno traže inženjere i stručnjake različitih profila su, između ostalog, Aker Solutions, FMC Technologies, Statoil, National Oilwell Varco, Kverner, Kongsberg Grupa, Aibel, Roksar i Fabricom.
Prema navodima EURES-a, za boravak u Norveškoj potrebno se prijaviti za dozvolu za boravak u periodu od tri meseca u lokalnoj policijskoj stanici u toj zemlji ili nakon što strani državljanin pronađe adekvatno zaposlenje. Stranac može ostati u Norveškoj šest meseci dok traži zaposlenje.

Prosečna stanarina u toj zemlji je oko 5.500 NOK-a, odnosno 657 evra. Stanarine u Oslu i Stavangeru skuplje su u odnosu na druge gradove te zemlje. Takođe, kuća sa baštom u Norveškoj se može kupiti u proseku za oko 2.000.000 do 3.500.000 NOK-a, odnosno 238.900 do 418.120 evra.

Istraživanja pokazuju da su uslovi rada u Norveškoj među najboljima i najhumanijima u svetu. Radnici zaključuju pisani ugovor koji podrazumijeva tri do šest meseci probnog rada pre potpisivanja dugotrajnog ugovora. Plata se isplaćuje na mesečnoj osnovi, a zaposleni radi 37,5 sati sedmično, odnosno 7,5 sati svaki radni dan, a maksimalno 40 sati u sedmici.

Evropska kancelarija za zapošljavanje u svome izveštaju navodi da zaposleni u Norveškoj u proseku imaju 25 dana godišnjeg odmora, a svi oni iznad 30 godina starosti imaju 30 dana godišnjeg odmora koji je uredno plaćen.
Prosečna plata u ovoj skandinavskoj zemlji je jedna od najviših u Evropi, ali i svetu. Tako je prosečna mesečna plata u Norveškoj trenutno oko 36.700 norveških kruna (NOK), odnosno 4.384 evra. Deset odsto najbolje plaćenih stanovnika ove zemlje u proseku zarađuju oko 71.000 NOK-a mesečno, odnosno 8.541 evro, a deset odsto najslabije plaćenih stanovnika u proseku mjesečno zarađuju oko 20.600 NOK-a ili 2.460 evra.

Ipak, EURES napominje kako je hrana u Norveškoj u proseku za 62 odsto skuplja nego u ostalim evropskim zemljama. Npr. mleko, sir, jaja i meso su oko 60 odsto skuplji nego u ostatku Evrope. Riba i morski proizvodi nisu skupi u odnosu na ostale prehrambene proizvode. Norvežani u proseku za stanarinu i komunalije potroše 27 odsto svoje plaće, 20 odsto za javni prevoz i za automobil, 18 odsto za hranu i za ostale potrepštine u kući i 12 odsto za odmor i rekreaciju.

Prema podacima Ujedinjenih nacija (UN), Norveška je rangirana kao zemlja sa najvišim prosečnim primanjima, najdužim životnim vekom stanovnika i najboljim uslovima za život svojih građana. Većina stanovnika Norveške poseduje svoju vlastitu kuću. Tako oko 90 odsto bračnih parova imaju svoju kuću ili stan.

Nedavno su vlasti te zemlje saopštile kako je svaki stanovnik Norveške teorijski postao milioner zahvaljujući državnom fondu u koji se slivaju sredstva od nafte i gasa.Centralna banka Norveške, koja upravlja Fondom "Global”, koji je osnovan 1990. godine, saopštila je da su sredstva tog fonda zbog visokih cena nafte i gasa porasla na 5,11 biliona norveških kruna, odnosno preko 828 milijardi dolara, što je oko milion puta više od skoro šest miliona ukupne populacije te zemlje. Tako se prvi put u istoriji Norveške desilo da je kapacitet Fonda dostigao sumu od milion kruna po svakom stanovniku te zemlje.

Pojavljuje se sve više zastrašujućih detalja u slučaju ubistva Mirele Batanović (20), porijeklom iz Bosne i Hercegovine, koju je u noći između 8. i 9. oktobra, u svom stanu, u blizini austrijskog grada Salzburga, nožem izbo njen dečko Aleksandar (20).

Naime, prema navodima medija, Aleksandar je nakon ubistva na telu ubijene nožem urezao jedan okultni simbol, a zatim i odsekao i pojeo neke delove Mirelinog tela.

Njih dvoje nikada nisu živjeli zajedno, ali prema riječima onih koji su ih poznavali, bili su nerazdvojni. Međutim u posljednje vrijeme njihov odnos se mnogo promijenio. Prema navodima austrijskih medija između Mirele i Aleksandra stalno su izbijale žestoke svađe. Posljednja se dogodila nedjelje dana prije ubistva.

Mirelin ubica Aleksandar se od 20. oktobra nalazi u istražnom zatvoru, a u ponedeljak će ponovo biti izveden pred istražnog sudiju. Sudski proces protiv njega mogao bi da počne za tri meseca.

Kako je ORF ranije naveo, razlog ubistva nije ljubomora, nego okultni ritual. Iako je ubica tokom policijskog saslušanja izjavio da je morao da ubije Mirelu, jer ga je prevarila, ORF navodi da to nije istina. Prema njihovim saznanjima na telu ubijene je nožem bio urezan jedan okultni simbol. Isti izvori su tada saopštili da je Aleksandar Mirelu prvo silovao, a nakon toga ubio.

Osumnjičeni je u istrazi detaljno opisao kako je ubio djevojku i rekao da je sve isplanirao. On je rekao da se o načinima za izvršenje zločina informisao na internetu, kao i da su ga najviše zanimale pravne posljedice zbog ubistva.

Potom je sa 50 uboda nožem ubio Mirelu, potom raskomadao njeno tijelo, a pojedine dijelove i pojeo, što je i obdukcija potvrdila. 

Mirela i Aleksandar su bili u vezi oko godinu i po dana, a nihovi prijatelji kažu da je bio bolesno ljubomoran. Ubica je inače poreklom Rus.

Ubica je tokom jednog od saslušanja priznao policiji da je pojeo neke delove žrtvinog tela, ali je nešto kasnije to opovrgao, tvrdeći da je to rekao kako bi ga smestili u samicu. Međutim, obdukcioni nalazi su nedvosmisleno potvrdili da je ubica govorio istinu kada je tokom saslušanja priznao kanibalizam.

Prema informacijama do kojih je nakon ubistva došao austrijski Javni radio-televizijski servis (ORF), ubica Mirele Batanović, je prije zločina promijenio ponašanje i duže vrijeme provodio na raznim forumima i internet stranicama povezanim sa okultizmom, nacizmom i sektama. Ubica je porijeklom Rus.

Šveđani imaju predstavu o svojoj domovini kao o mirnoj i zemlji niske stope kriminaliteta. Otuda je još veći šok bio kada je u cik zore 23. septembra grupa kriminalaca odnela desetine miliona eura iz trezora kompanije za obezbeđivanje u mestu Vastberg, južno od Stokholma. Bila je to pljačka u stilu holivudskih krimi filmova, savršena operacija bez suvišnih poteza izvedena pred nemoćnim službenicima.

Helikopter se u četiri sata spustio se na krov zgrade kompanije za obezbeđivanje, u čijim je trezorima gotovina za bankovne automatske mašine za isplatu širom Stokholma. Najmanje dve osobe su se spustile niz konopce, do prvih prozora razbili ih i ušli u zgradu. Unutra su uz pomoć eksploziva otvorili sefove, pokupili novac i ponovo se uz pomoć konopaca popeli na krov. Zatim je helikopter odleteo. Zgrada je obezbeđena od napada sa zemlje, ali ne i iz vazduha. Otuda su policajci u automobilima imali mnogo muke da uđu u objekat pošto su aktivirani alarmi. Teško naoružani pljačkaši postavili su „ježeve" na prilazima zgradi i ostavili paket sa natpisom „bomba" u hangaru obližnje policijske stanice, čime je onemogućeno da odatle poleti helikopter. Kasnije se ispostavilo da je obaveštenje o bombi bilo lažno.

Helikopter koji su pljačkaši koristili bio je ukraden prethodne večeri i posle kriminalne akcije ostavljen je deset kilometara od zgrade. Razbojnici su nestali zajedno sa oko 100 miliona eura plena. U akciji niko nije povređen iako je u zgradi kompanije bilo 27 ljudi kada

Usledila je policijska akcija za koju u Stokholmu tvrde da je najveća u zemlji od one pošto je švedsku ministarku inostranih poslova Anu Lind u septembru 2003. ubio sin srpskih doseljenika Mijailo Mijailović. Firma za pružanje sigurnosnih usluga u kojoj se nalazio novac namenjen bankomatima ponudila je nagradu od milion dolara za bilo kakvu informaciju koja bi pomogla u hapšenju lopova.

Nekoliko ljudi je uhapšeno zbog sumnje u umešanost u spektakularnu krađu helikopterom. Uhapšeni su Goran Bojović (38), Goran Živković (29), Aleksandar Erikson (34), koji se sumnjiči da je pilotirao helikopterom, kao i Turčin Metin Akdag (37), Iranac Reza Madadi (31), poznati ultimafajt borac sa nadimkom Bijesni pas, i Peter Karlson (29). 

Erikson slovi za jednog od najboljih švedskih televizijskih producenata. Postoje indicije da je bio prisiljen da pilotira, a navodi se i da je imao kontakte sa obezbeđenjem opljačkane firme. Za četvrtog uhapšenog Petera Karlsona najmanje je podataka i javnosti je nepoznato kakva je bila njegova uloga u svemu ovome.

Neki od uhapšenih su prema švedskim medijima odrasli u južnom delu Stokholma i sredinom 1980-ih i i početkom 1990-ih bili članovi tzv. Fića bande. To je bila grupa koju su osnovali mladići poreklom iz bivše Jugoslavije i bavili su se krađama i ucenama.
Uhapšeni Goran Bojović nikada nije osuđivan, iako je u policiji označen kao „gangster"koji je pripadao Fića bandi. Drugi čovek poreklom sa ovih prostora Goran Živković, odrastao je u južnom delu Stokholma. On je bio osuđen zbog krađe smaragda vrednog 100.000 kruna. Dragi kamen kasnije je vraćen vlasniku. 

Nezvanično, beogradski mediji saznaju da je tada švedska policija tragala za još nekoliko osumnjičenih. Kako bi došli do što više informacije, gledali su i privatne fejsbuk profile. Tako je utvrđeno, pored ostalog, da je Bojović ,,fejsbuk" prijatelj sa Milanom Ševom, poznatim Srbinom koji je dugo boravio u Švedskoj, inače zetom Ratka Đokića. Đokić je slovio za ,,kralja" podzemlja u Švedskoj, a ubijen je maja 2003.

Navodno, švedska policija traga za organizatorom spektakularne pljačke, za koga se vjeruje da je u Beogradu. A to je upravo Ševo. Otuda su i švedski inspektori  boravili dosta dugo u Srbiji.
Srbin iz Bosanskog Petrovca Ševo, slovi za jednog od glavnih kriminalnih bosova u Švedskoj. Švedska policija, veruje da bi 40-godišnji Ševo, koji je pobegao iz tamošnjeg zatvora pre šest godina i sada slobodno živi u Beogradu, mogao biti blisko povezan sa jednom od najvećih pljački ikad izvedenih na švedskom tlu.
Ševo se iz rodnog Petrovca doselio u Švedsku sa roditeljima još 1978. godine. Javnosti je postao poznat kada je na čelu bande nasledio Dragana Joksovića Joksu, kada je ovaj 1998. ubijen na hipodromu u Stokholmu dok je čekao u redu ispred kladionice. Joksović je bio poznat u Stokholmu kao vodeći ,,mafijaš", ucenjivač restorana, upravljao je crnim tržištem za klađenje, prodajom krijumčarenih cigara i alkohola. I pored toga Joksović nije bio nikad osuđen za neki od ovih prekršaja pošto su svedoci iznenada gubili pamćenje i zaboravljali da su ga ikada vidjeli.

Prema izjavama zvaničnika u Beogradu, srpska policija upozorila je švedske kolege da se sprema spektakularna pljačka. 

Životni put “švedskog kuma” počeo je u siromašnoj bosanskoj porodici. Milan Ševo rodio se 1968. u malom gradu Bosanskom Petrovcu. “Imao sam dvije majice i jedan par cipela”, prisjeća se u knjizi “Švedski kum”, svojevrsnoj svojoj biografiji, koju je napisao švedski istraživački novinar Nuri Kino, a nedavno je objavljena u Švedskoj.

Kad je imao dvije godine, njegova se porodica prvi put preselila u Švedsku. Tri godine kasnije vratili su se u rodni kraj. Otac je odlučio sagraditi kuću na periferiji, no kako nije razmišljao o priključku na vodu i struju, kuća nije dovršena pa su propali planovi o velikom porodičnom domu.

Ušteđevina iz Švedske brzo se istopila, otac je počeo piti i uskoro je napustio porodicu. Ševina majka s troje se djece uselila u baraku koja im je trebala služiti kao skladište. Bili su jako siromašni i Ševo se sjeća da je često bio gladan. Nakon nekoliko godina u BiH, Ševo se 1979. s majkom, starijim bratom i sestrom vratio u Švedsku. Preko socijalne službe dobili su stan s četiri spavaće sobe, u jednom od predgrađa Stokholma. Peti razred počeo je pohađati u školi u Vĺrby gĺrdu i trudio se uklopiti.

Jedan od njegovih prijatelja volio je krasti. Ševo se ne sjeća zašto, no ubrzo je kralo čitavo društvo. Počeli su sa sladoledom, potom prešli na bicikle. Ševina majka nije primjećivala da joj sin dolazi kući u novim jaknama, stalno je radila i jedino joj je bilo važno da u frižideru uvijek bude hrane.

 “Kad gledam unatrag, mislim da je možda ipak škola trebala učiniti više. Trebali su imati više razumijevanja za samohrane roditelje koji nisu stizali kontrolisati djecu dok su se borili za opstanak”, kaže u knjizi Ševo.

U višim razredima osnovne škole počeo se tući. Njegovo društvo sukobljavalo se s grupicama iz drugih kvartova i škola. Ubrzo je došlo do sukoba imigrantske djece s mladim neonacistima. Stvoren je mentalitet bandi i suparnici su se međusobno tukli bez razloga. Ševu i njegove prijatelje odgajala je ulica, a krađe su u međuvremenu postajale sve ozbiljnije. Poenta je bila biti bolji i hrabriji od drugih. Tako se sticao ‘respekt’ društva.

Ševo je sve više markirao iz škole, a policija ga je sve češće lovila u sitnijim krađama. Zbog toga je dodijeljen hraniteljskoj porodic. S etničkom švedskom porodicom proveo je 18 mjeseci, a za to je vrijeme popravio ocjene i upisao školu za ugostitelje. Ta porodica imala je dva biološka sina njegove dobi i jednu posvojenu kćerku iz Afrike. Živjeli su u Estermalmu, bogatoj četvrti u centru Stokholma. Ševo se ipak nikada nije osjećao sasvim kao kod kuće i nedostajala mu je porodica.

U međuvremenu je u centru Stokholma upoznao ‘ljude iz grada’. Zločini su tamo bili veći - pljačkalo se sefove. Tamo je ležala velika lova, bilo je lako, a kazne su bile blage. Nakon što je napustio hraniteljski dom, vratio se majci u predgrađe. No više nije bilo povratka pljačkanju pijanih švedskih posjetioca kafana i ‘mažnjavanju’ torbica na motociklu.

Kako se Ševo pokazao izuzetno talentovan, za njega su zanimanje pokazali stariji Jugosloveni u kvartu. Polako su ga počeli voditi na manje ‘poslove’. “Kad su me prvi put poveli nisu me pitali želim li, samo su mi dali pištolj. Trebao sam držati ljude na nišanu dok oni ne pokupe novac. Iako sam se time kasnije hvalio vršnjacima, osjećao sam kako je to bilo pogrešno”, ispričao je Ševo. Tada je imao 16 godina.

Do tada je već počeo trenirati borilačke vještine. Treninzi su postali tačka oko koje se vrtio njegov svakodnevni život. U klubu je bio sedam dana sedmično i po dva puta dnevno. Počeo se i natjecati, a tada je upoznao Liama Norberga, budućega poznatoga švedskoga glumca. Na početku su bili rivali, trenirali su kod konkurencije, a Ševo je potom prešao u njegov klub. Tamo je upoznao i Paola Roberta, danas poznatog bivšeg boksera, koji se spominje u knjizi Stiga Larsona “Djevojka koja se igrala vatrom”. S 19 godina otišao je odslužiti vojni rok u Jugoslaviju.

Kad se vratio, pokušao je dati još jednu šansu životu u predgrađu i zaposlio se kao kuvar u hotelu Sheraton. No bilo je prenaporno i uskoro se vratio ulici.

Na jednom bečkom trgu dvojica Albanaca napala su jednog srpskog mladića, ali su izvukli derblji kraj, pošto ih je momak dobro isprebijao.

Dvojica Albanaca napala su jednog srpskog mladića koji je mirno sa prijateljima pio piće u kafeu na Prateru. Oni su ga najpre vređali, a onda i fizički nasrnuli na  Srbina, inače za glavu višeg od njih.

Međutim, izvukli su deblji kraj pošto ih je momak obojicu dobro išamarao i namlatio bacajući ih po trgu kao krpene lutke.

Ko zan kako bi se sve završilo da se posle nekoliko minuta nije umešalo i jedan pripadnik obezbeđenja iz obližnje firme, na koga su besni Albanci takođe nasrnuli, ali su se ubrzo povukli kada je pozvao policiju.

Pogledajte kako ih je hrabri Srbin složio na zemlju.

Preko jedne zgrade bio je raširen ogromni transparent sa njegovim likom. “Mnogo je vodio računa o svojoj romskoj zajednici i pomagao ljudima. Izvršio je integraciju Roma u rumunsko društvo, slao je članove zajednice u školu”, priča njegov rođak Jon Rudaru.

Ćoaba, star 58 godina, koji se 1997. godine samoproklamovao "kraljem Cigana u celom svetu", primljen je u teškom stanju u utorak u bolnicu u Antaliji, gradu na jugu Turske, gde je bio na odmoru. 

Ćoaba, koji se oženio sa 14 godina, udao je 2003. godine svoju 12-godišnju ćerku Anu Mariju (Maria) za mladog Roma starijeg tri godine od nje. To je izazvalo kritike, tako da je Ćoaba obećao da će se boriti protiv venčavanja Roma u periodu adolescencije, čak i njihovog detinjstva, što je veoma rasprostranjena tradicija među tom zajednicom. Ćoaba je, između ostalog, podsticao romske porodice da izađu iz začaranog kruga siromaštva šaljući decu u škole, dok je stopa školovanja u okviru romske zajednice niža od nacionalnog proseka. 

Predsednik Trajan Basesku (Traian Basescu), koji je sa Choabom godinama prisustvovao raznim romskim proslavama, izrazio je saučešće porodici Ćoabe i romskoj manjini, preneli su francuski mediji.

Pre sahrane njegov stariji sin Dorin je krunisan za “međunarodnog kralja Roma”, i tako ga nasledio na čelu najveće romske zajednice u Evropi, dok je sam Ćoaba 1997. godine nasledio svog oca koji je za vreme holokausta bio deportovan u Sovjetski Savez.

Romski sociolog Ćiprijan Nekula opisuje Ćoabu kao umerenog vođu i posrednika koji je koristio svoju propovedaonicu za prenošenje mnogih poruka, tražeći od Roma da ne prose po ulicama, da čekaju da napune 16 godina pa da tek onda stupaju u brak i da traže veća prava kao manjina.

“Kad bih ga pozdravio sa ‘ljubim ruke vaše veličanstvo’”, priča Nekula, “on bi mi odgovorio ‘dosta s tim glupostima’”.

Ćoaba je postao čuven po tome što je, kad je video kako njegova 12-godišnja ćerka beži iz crkve sa svog venčanja kako ne bi postala dete-mlada, postao aktivista za obrazovanje romskih devojčiaca i počeo da se zalaže da devojčice ne treba da se udaje pre nego što navrše 16 godina. Doduše, njegoa Ana-Marija se vratila nekoliko minuta kasnije i obavila svoju dužnost i udala se za čoveka koga joj je odabrao otac.

Na njega i njegovu politku veliki uticaj ke imala njegova supruga Marica, kojom se oženio kad su oboje imali 14 godina, i sa kojom je dobio četvoro dece.

Strana 6 od 7

Preporuka za čitanje

Novosti dana Politika Ekspres 

Ekspres Politika predstavlja online magazin sa osvrtom na dnevno političku situaciju u Srbiji i svetu. Ovaj online news portal nije ni u kakvoj vezi sa kompanijom Politika AD koja se bavi izdavanjem magazina: Bazar, Politikin Zabavnik, Ilustrovana Politika, Viva, Svet kompjutera, Mali Politikin Zabavnik, Enigmatika i Razbibriga, kao i dnevnih novina Politika i Sportski žurnal, a koje izlaze pod firmom Politika novine i magazin. Politika Ekspres Online predstavlja poslednji pravi tabloid u Srbiji koji se nalazi među TOP 50 najčitanijih sajtova u Srbiji