Južna Srbija

Južna Srbija (372)

Šesnaestogodišnji Marko Lazarević iz Novog Sela koji je 21. decembra teško povređen na pružnom prelazu u Donjem Međurovu kada je voz udario u autobus kojim je putovao, došao je svesti u niškoj bolnici.

Prvo što je pitao svog oca Radoslava, kojeg su na kratko pustili kod sina, je kako je njegov drug Aleksa Dimitrijević, koji je u trenutku nesreće sedeo sa njim. Otac nije imao srca da mu kaže da Aleksu sahranjuju, već mu je rekao da je i on u bolnici. Dečakova majka Jasmina kaže da je Marko, jedan od troje najteže povređenih u nezgodi, sada u boljem stanju.

 

- Marko je sada dobro, ima povredu sedmog kičmenog pršljena, ne znam da li će ići na operaciju. Juče se probudio iz kome i odmah je pitao za Aleksu, sačekaćemo da se oporavi pa ćemo mu reći da je ostao bez druga - priča Jasmina.

 

Potresena žena kaže da joj je crne vesti doneo Markov drug koji je takođe bio u autobusu.

- Marko uvek ide tim autobusom, pohađa srednju školu "Nikola Tesla" u Nišu. Posle dva sata na vrata nam je zazvonio njegov drug. Bio je veoma uznemiren ali nije pretrpeo nikakve povrede pa je trčao do roditelja i obaveštavao ih o nesreći. Kazao mi je da je Marko povređen, to mi je bio najstrašniji trenutak u životu - dodaje zabrinuta majka.

  

U nešto boljem stanju je i Markova vršnjakinja L.I. iz Čokota koja je zadobila teške povrede glave. Rodbina L.I. nije želela da iznosi detalje o njenom zdravstvenom stanju. Njeni ukućani kratko su saopštili da je skener pokazao da više nema krvarenja u mozgu, te da nisu u stanju da više govore dok se ona potpuno ne oporavi. Stabilizovalo se i stanje tridesetjednogodišnjeg vozača autobusa „Nišekspresa“, ali ne u dovoljnoj meri da bi bio saslušan, zbog čega Osnovno javno tužilaštvo još nije započelo istragu.

Ono što je do sada utvrđeno je da vozač nije telefonirao, kao što se spekulisalo, ali preživeli putnici tvrde da je pogledao samo na jednu stranu pruge, i da zato nije video voz. Osnovni javni tužilac Saša Đokić saopštio je da istraga ne može da počne dok se vozač ne sasluša.

- Vozač je bio u komi, više nije ali ima jako krvarenje u stomaku zbog čega nije u stanju da se izjasni o nesreći. Kad nam bude doveden, biće nam dostavljena i krivična prijava kao i svi dokazi koje je policija pribavila. Pratimo njegov oporavak radi dovođenja, ali u ovom trenutku neizvesno je kada će to biti - kazao je Đokić.

U stravičnoj nezgodi je stradalo pet osoba dok je još 22 u Kliničkom centru.

Admir Sović polovinom decembra prošle godine zaklao je svoje troje dece, a potom se obesio u kući, u kojoj su živeli kao podstanari, u bihaćkom naselju Mali Lug.

Monstruozni zločin Admira Sovića (37), otkriven 13. decembra prošle godine, zaprepastio je BiH i region.

Admir je svirepo ubio svoje troje dece na spavanju, najstarijeg sina od sedam godina, kćerku od pet i najmlađeg sina od dve godine.

 

Porodica Begić, s kojom je ekipa Avaza razgovarala, kaže da ima saznanja da je ubica nakon toga živeo još najmanje 30 sati. Građani su ga videli dan pre nego što je otkriven stravični zločin, prenosi Srpskainfo.

– Viđen je u gradu u sredu. Neko je to kasnije rekao Lejli. Pitali su ga, navodno, kuda će, na šta je on odgovorio da ide tražiti Lejlu da je ubije – ispričala je juče Hatidža Begić, Lejlina majka.

 

Admir Sović iza sebe je ostavio užas, a supruzi Lejli tri mesta na groblju, večnu bol i tugu i svaki dan plač i jauke.

– Lejla je loše. Više vremena provede kod lekara nego kod kuće. Ne jede, smršavila je… Samo sedi, u nekom je svom svetu. Ne priča ni sa kim – govori Lejlina majka Hatidža. Volela bi, kaže, da je Admir nju ubio umesto njene unučadi.

U porodičnom domu s Lejlom dane provodi i dvoje dece njenog brata.

– Kad progovori, priča o deci. Kad vidi bratovljevu decu, kaže: “I moji bi se ovako igrali, smejali i pričali.” I samo plače – nastavlja Hatidža.

  

Admirovo ime nikad nije izgovorila. Hatidža kaže da ništa nije upućivalo na njegov krvavi čin.

– Nikad nije rekao da bi to napravio. Voleo je decu i brinuo se o njima. Oni su se bili i dogovorili da deca budu s njom i s njim po osam dana – kaže Hatidža.

“Uzeli smo samo uspomene”

Lejla, koja je u jednom danu sahranila troje dece, još nije bila na njihovim grobljima. Nije kročila ni u kuću u kojoj su joj deca ubijena.

– Ne damo joj da tamo ode, jer bi opet doživjela šok. Mi smo odmah rekli policiji da nećemo ništa iz te kuće, samo uspomene na decu – nastavlja Hatidža, piše Avaz.

Brojne modrice i stari ožiljci po kolenima, butinama i leđima ne mogu da izbrišu dokaze silovanja.

Samo dan pošto je Telegraf.rs otkrio seks-aferu u kojoj su umešani lokalni moćnici iz opštine Petrovac na Mlavi, a koju su lokalna policija i tužilaštvo pokušali da zataškaju, isplivali su još jeziviji detalji zlostavljanja siromašne devojčice iz sela Dobrnje.

Opštinski funkcioneri i policajci, lokalni biznismeni čiji su sinovi orgijali sa devojčicom kao i oni, dobro znaju da postoje na desetine video-snimaka silovanja i da je samo trenutak kada će ih neko objaviti.

 

Posle otvaranja afere moćnici strahuju da će biti raskrinkani, a njeni poznanici veruju da je njena bezbednost ugrožena. Postoji realna mogućnost da je zaplaše da ništa ne prizna. Podsetimo, o ovom slučaju obavešteni su Republičko javno tužilaštvo i Sektor unutrašnje kontrole MUP Srbije.

 

- Žrtva o kojoj je reč, potiče iz siromašne porodice. Majka, koja je Rumunka, otišla je od kuće i napustila ju je kad je ona imala svega 7, 8 godina. Devojčica je ostavljena na čuvanje ocu, a ima i brata. Brigu o njoj sa 15 godina preuzeo je Centar za socijalni rad koji nije ništa uradio da se devojci pomogne. Prepustili su je ulici. Svesna da živi u bedi, na žalost je, vrlo rano krenula da se bavi najstarijim zanatom - pričaju poznanici ove devojke.

 

Prvo su sve to bile dečije igre - gledanje u grudi, a zatim je krenulo i sa hvatanjem za pojedine delove tela.

- Nije bila svesna da više nije bila dečja igra. Prva iskustva imala je sa svojim vršnjacima, a kad se pročulo za nju, počeli su da se raspituju i njihovi očevi - biznismeni, opštinari i policajci. Taj jedan, koji je blizak sa opštinskim funkcionerima, postao joj je ubrzo makro. Kako ga ne bi dirali i da bi sebi obezbedio siguran posao, lokalnim šerifima je nabacivao devojčicu koja im je služila i kao poslovna pratnja za goste - tvrdi jedna njena poznanica.

 

Kako saznajemo, s devojčicom su orgijali i u svlačionici kod igrališta lokalnog kluba.

- Tu su dve sobe kod igrališta gde su dovodili devojčicu. Čak je i rođak jednog opštinara krao ključeve od njega da bi orgijao s devojčicom u toj svlačionici. Sinovi i očevi su je seksualnozlostavljali i u dvorištu stare škole, ali i u kukuruzištu iza nekadašnje diskoteke van varošice koja je sada zatvorena - navode upućeni u ovu aferu o kojoj skoro ceo grad zna po nešto, ali je zakon ćutanja na snazi.

 

U međuvremenu, njen makro je proširio posao i na Beograd i Austriju, gde često s ostalim devojkama služi kao poslovna pratnja.

Brojne modrice i stari ožiljci po kolenima, butinama i leđima svedok su brojnih orgija, što se vidi i na njenim fotografijama koje objavljujemo.

 

Otkrivanje seks-afere u Petrovcu na Mlavi, mnogi su dočekali s olakšanjem nadajući se da će se sad nešto pokrenuti i da će svi učesnici biti otkriveni. Saznajemo da akterima nije bilo prijatno kad je skandal o kome je ceo grad do juče samo pričao, sada konačno i objavljen. Toj ekipi preseo je ručak - jagnjetina na kajmaku s vrućom pogačom. Svi su u restoranu gledali u njih, jer su znali da su upravo to oni koji su umešani u slučaj zlostavljanja maloletnice i zataškavanje seks-afere.

Devojčica Lea Ficker stara 22 meseca utopila se danas u septičkoj jami koja se nalazi u dvorištu porodične kuće u selu Velika Greda kod Plandišta.

Kako Kurir saznaje, nesrećna devojčica je najverovatnije slučajno upala u jamu u trenutku dok se igrala u dvorištu.

 

- Porodica Ficker doselila se u Veliku Gredu iz Bosne, sa svoje četvoro dece. U pitanju su dva para blizanaca, a nesrećna devojčica bila je starija bliznakinja sa dečakom. Njih je kobnog popodneva čuvala baba, jer su roditelji mlađe blizance odveli kod lekara. Pretpostavlja se da se devojčica iskoristila nepažnju starije žene, iskrala iz kuće i izašla u dvorište - ispričao je za Kurir jedan od komšija Fickera.

Mesto nesreće... Jama u kojoj je stradala Lea Ficker

 

On kaže da je potom usledila drama koja je uzbunila čitavu Veliku Gredu.

- Baba je videla da Lee nema u kući, nakon čega je počela mahnito da je traži i doziva. Istrčala je u dvorište i u jednom trenutku prišla otvoru septičke jame. Kad je pogledala unutra, mala Lea je ležala u vodi nepomično. Prestravljena baba počela je da vrišti i doziva pomoć, a komšije su odmah pritrčale i pozvale lekare. Dete su odmah izvukli iz rupe, pokušavajući da je povrate - kazao je naš sagovornik.

 

Ubrzo su na mesto nesreće došli lekari Hitne pomoći, koji su više od sat vremena bezuspešno pokušavali da reanimiraju devojčicu.

- U trenutku dok su lekari pokušavali da ožive devojčicu, na kapiji su se pojavili i nesrećni roditelji, koji su se u tom trenutku vratili s mlađom decom od lekara. Baba je grcajući u suzama ispričala šta se dogodilo, a roditelji su u neverici posmatrali svoju mezimicu koju su lekari pokušavali da povrate - dodaje naš sagovornik.

 

Reporteri Kurira zatekli su danas slomljenog oca male Lee pred kućom u čijem se dvorištu dogodila tragedija.

- Kako je ovo moglo da nam se dogodi. Ostavili smo ih same sa babom nakratko jer smo mlađu decu morali da vodimo na pregled. Šta nam se ovo dogodilo, kako ćemo ovo preživeti - ponavljao je neutešni otac male Lee.

Telo nesrećnog deteta prevezeno je u Institut za sudsku medicinu, gde će biti obavljena obdukcija.

Dijana i Marko Micić neće moći da sahrane svoje dete, jer im bolnica u Kraljevu, koja njihovu bebu već dve godine čuva u kućnom zamrzivaču - to ne dozvoljava.

Roditelji, koji su u januaru od policije saznali da im je beba sve ovo vreme nesahranjena, zahtevali su od Opšte bolnice "Studenica" da bebu preuzmu, DNK analizom utvrde je li njihova i sahrane sami. Iz bolnice im je pre tri dana stigao odgovor da im ne daju njihovo dete, jer to i nije dete, već patoanatomski otpad, navodi Telegraf.rs.

 

Podsetimo, ista bolnica izdala im je obdukcioni nalaz po kojima im je ćerka rođena živa, imala je otkucaje srca u prvoj minuti i preminula je van Dijaninog tela.

 

Sa pitanjem na osnovu kog zakona ili pravilnika je određeno da se tek nakon 8. meseca trudnoće odvajanje bebe od majke smatra porođajem, a ne pobačajem, kao i na koji način se u toj ustanovi određuje da li je plod, koji je izašao iz majke, fetus ili beba, redakcija portala se obratila OB "Studenica". Tu su rekli da nisu u mogućnosti da do navedenog roka odgovore na pitanja i da će odgovore poslati naknadno.

 

Ipak, prema stručnom mišljenju iz Udruženja pravnika za medicinsko i zdravstveno pravo Srbije - Micići imaju puno pravo da zahtevaju i dobiju ostatke svog deteta.

- Roditelji imaju pravo da traže da sahrane ostatke prevremeno rođene bebe-ploda. Oni bi to pravo imali i da je reč o biološkom materijalu, jer se taj materijal može koristiti samo po njihovom odobrenju i u skladu sa zakonom. Ovo pravo im tim pre pripada ukoliko im u momentu prevremenog porođaja, odnosno pobačaja, nije ponuđeno da, ukoliko žele, sami sahrane ostatke bebe. To je propust zdravstvene ustanove. Budući da su roditelji sada došli do saznanja da sahranjivanje bebe nije urađeno u dužnom roku, to je dodatni razlog da im se to omogući. Njihovo je pravo preče od prava zdravstvene ustanove da učini sahranjivanje. Ne može im se to uskratiti - jasni su stručnjaci po ovom pitanju.

 

Kako dodaju, zdravstvena ustanova treba svakako da zadrži uzorke i čuva dokumentaciju uz potpis roditelja da su im ostaci bebe-ploda predati. Na taj način, ustanova ne trpi nikakvu štetu od toga, niti je to protivno zakonu, a prava roditelja se ostvaruju.

Problematično je i opravdanje bolnice da nije reč o porođaju, već o pobačaju.

- U otpusnoj listi se ne pominje pobačaj, ali se može prihvatiti medicinsko određenje da je reč o plodu bebe (fetus). Ipak, roditelji su medicinski laici i to je njima trebalo da bude objašnjeno. Osim toga, u otpusnoj listi se navodi vreme porođaja i to su granične i veoma osetljive situacije kada postoji nada da će se beba spasiti. Zbog toga i u tom kontekstu činjenica, zrelost bebe-ploda nema uticaja na pravo roditelja da raspolažu sa ostacima bebe, osim ukoliko to oni sami ne žele - ponavljaju doktori medicinskog prava.

Taj materijal pripada bolnici samo ukoliko ga roditelji ustupe i ne žele.

- Pošto oni nisu bili poučeni o mogučnosti da sami sahrane ostatke bebe-ploda, u tom trenutku nisu ni mogli da odluče drugačije. Ukoliko se prihvati da praksa bolnice nije do kraja uređena po ovom pitanju, svakako stoji obaveza da se roditeljima objasni na osnovu kog propisa zadržavaju bebu-plod, a ne samo uzorke. Isto tako, i pod pretpostavkom da roditelji nisu tražili plod, već su pristali da ustupe materijal bolnici oni sada, zbog novonastalih okolnosti, taj svoj pristanak mogu opozvati i to bi bilo u skladu sa zakonom - smatraju stručnjaci.

Podsetimo, Micići tvrde da nikada nisu dali izjavu da ne žele da svoju bebu preuzmu, niti im je to nuđeno kao opcija.

 

- Sve što su nam tada rekli je da dođemo za 40 dana po obduckioni nalaz.

Mislili smo da je takva procedura i tek nakon obdukcije saznali da je naša ćerka rođena živa. Pomirili smo se sa njenom smrću, sve dok nam u januaru policija nije zakucala na vrata da kaže kako je naša beba možda jedna od 13 nesahranjenih u zamrzivaču OB "Studenica" - kaže Dijana Micić, koja je u vreme porođaja imala 21 godinu.

Otkako su za to saznali, život im se okrenuo naopačke. Sve što žele je da bebu sahrane.

- Sve vreme nam je to na umu, budimo se i ležemo sa tom mišlju. Možda nas neko smatra neodgovornim roditeljima što dete nismo odmah tražili, ali ko ne prođe kroz taj bol, nema pravo da sudi. Samo želimo da znamo je li dete naše, ako jeste da ga sahranimo, ako nije, da ga tražimo - dodaje Marko.

Odbijanje bolnice da im preda dete i omogući DNK analizu i odnos nadležnih prema njihovom bolu potpirili su novu sumnju u srcu roditelja - šta ako dete u zamrzivaču nije njihovo?

- Tražimo da radnici bolnice uzmu uzorak iz kese od mozga, srca i pluća, da sami urade analizu, ali i nama daju iste te uzorke, da je i mi sprovedemo u inostranstvu. Oni to odbijaju. Zbog čega, ako je dete u zamrzivaču zaista naše? Zbog svega toga, mi sada sumnjamo da je naše dete živo - pita se Marko.

 

- Živorođeno je kompletno izbacivanje ili vađenje ploda iz tela majke, nezavisno od trajanja trudnoće, koje posle tog odvajanja diše ili pokazuje znake života. Odgovor kraljevačke bolnice je skandalozan i nezakonit. Direktor Mrvić i republički inspektor za zdravstvo ili nemaju potrebna znanja vezana za živorođenje, ili zakon svesno krše. U svakom slučaju postavlja se pitanje zašto zadržavaju bebu u kesi u zamrzivaču, ako na sve strane kukaju kako nemaju mesta i kako roditelji neće da preuzmu svoje bebe? Šta će njima zaleđena beba Micića? - pita se Radiša Pavlović, član Republičke komisije za ispitivanje i postupanje državnih organa u svim prijavljenim slučajevima nestale dece u Srbiji, koji je i razotkrio ovu situaciju.

Podsetimo, pre dva meseca otkriveno je da se u običnom kućnom zamrzivaču u Opštoj bolnici u Kraljevu čuva 13 mrtvih beba, neke i do tri godine. Bolnica se pravdala kako su sve te bebe roditelji odbili da preuzmu, mada su ubrzo dva para to opovrgla i porekla da su dali bilo kakvu izjavu o odricanju od deteta. Nakon konferencije za medije 17. januara, bolnica je odbila da daje druge informacije.

Penzioner Ljubomir D. (85) iz Zaplanjske Toponice kod Gadžinog Hana osuđen je nepravosnažnom presudom Višeg suda u Nišu na osam godina zatvora jer je 23. jula 2016.godine obljubio maloletnu devojčicu A.T. iz istog sela, koja je tada imala svega devet godina.

Ljubomir, koji je u vreme izvršenja dela imao 82 godine, oglašen je krivim za krivično delo obljube sa detetom jer je devojčici rođenoj 2007. godine stavio prst u polni organ čime je izvršio "sa obljubom izjednačeni čin".

 

Seksualno zlostavljanje se odigralo u kući Ljubomira D. u ovom selu, nakon što mu je devojčica prethodno u seoskoj prodavnici kupila i donela pivo. On se tereti da je devojčicu sa terase ugurao u svoju porodičnu kuću a potom je gurnuo  na krevet. Dok je jednom rukom držao njene ruke, drugom rukom joj je skinuo bermude i gaćice do kolena. Onda je srednjim prstom prodro u polni organ devojčice, nanevši joj lakše povrede genitalija - manji rascep sluzkože i krvni podliv. 

Kuća osumnjičenog u kojoj se desilo zlostavljanje

 

Ljubomir je na suđenju negirao sve što mu se stavlja na teret braneći se da ne oseća polni nagon i da nema potrebu da ga zadovolji. Potvrdio je da su u dvorištu kuće toga dana bili devojčica i njena braća A.T. (14) i S.T. (5), jer žive u komšiluku pa često dolaze da se igraju.

  

Prema njegovim rečima, on je poslao starijeg brata da kupi četiri flaše piva, koje je dečak popio posle toga sa njim. Nakon toga je istog dečaka poslao po još četiri piva a deca su se igrala u dvorištu i povremeno ulazila u kuću, s tim što navodno kada je devojčica ulazila u kuću, on nije ulazio u te prostorije. Sutradan je kod njega došla majka devojčice M.A. koja mu, inače, duguje 20.000 dinara, i upitala ga: "Zašto mi dete uništi", a on joj je odgovorio da ništa nije uradio "otprilike pretpostavivši na šta se pitanje odnosi".

Majka je devojčicu odvela kod lekara, nakon čega su iz ambulante pozvali policiju

 

Međutim, devojčica je ispričala sasvim drugu priču i opisala kako je starac bludničio nad njom: kada su braća otišla u prodavnicu po pivo a ona pošla u WC, Ljubomir je na silu ugurao u kuću, bacio na krevet i skinuo bermude i gaćice iako je plakala. Jako je zabolelo kada joj je starac gurnuo prst u polni organ, zbog čega je opet zaplakala. Molila je Ljubomira da je pusti jer je mnogo bolelo.

Majka devojčice M.A. ispričala je da je ćerku poslala po cigarete i da nije znala da je otišla u kuću Ljubomira D. gde su bila njena braća da bi mu pomogli da obere šljive, već je mislila da je u poljskom WC-u. Posle sat vremena krenula je da je traži i srela je na ulici uplakanu sa braćom.

Upalo joj je u oko da hoda sitnim koracima a kući joj se ćerka požalila da otežano mokri, da oseća bol i peckanje. Kada je pogledala devojčicin donji veš, videla je trag krvi kao i krv kako se sliva sa butine, nakon čega joj je ćerka opisala zlostavljanje.

  

Te večeri nije uspela da nađe Ljubomira, ali je sutradan odvela dete u seosku ambulantu na pregled po savetu seoskog policijaca, nakon čega je doktorka obavestila policiju. Pregledom u Zavodu za sudsku medicinu 24. jula 2016. godine, potvrđene su lakše povrede sluzokože na genitalijama i krvni podliv koji su nastali u protekla 24 časa.

Ljubomir se u pritvoru nalazio od 26. jula do 13 .septembra 2016, a to vreme će mu biti uračunato u kaznu po pravosnažnosti presude.

Bez kajanja

Optužnicom Višeg tužilaštva Ljubomir je bio optužen za krivično delo silovanja, ali kako je utvrđeno da maloletnica nije pružala otpor već da je samo plakala, prvostepenom presudom je oglašen je krivim za krivično delo obljuba sa detetom.

Od olakšavajućih okolnosti cenjeno je da je starija osoba, otac dvoje dece, slabijeg materijalnog stanja, kao i činjenicu da do sada nije osuđivan, a od otežavajućih da je krivično delo učinjeno nad detetom koje nije imalo navršenih devet godina te da nije pokazao ni malo kajanja za svoje postupke.

  

Kada je novinar "Blica", neposredno nakon što je slučaj otkriven, razgovarao sa majkom devojčice M.A. ona je tada ispričala da je dete imalo traumatične snove od tada.

- Od tada dete se plaši, trza se u snu. Čula sam je u kako priča u snu: Nemoj deda Ljubo, mene to boli. Ima majka da me bije. Boli, boli, pusti me - ispričala nam je ranije M.A.

A.T., brat zlostavljane devojčice, posvedočio je da je po povratku iz prodavnice zatekao Ljubomira kako u sobi sedi na krevetu pored njegove sestre koja je bila uplašena i uplakana, sa podignutom majicom do pola stomaka.

U matičnoj službi u Prijepolju u ponedeljak je otkazano venčanje Alena Kučevića (24) iz ovog mesta i Medine Bjelak (22) iz obližnjeg Brodareva. Za nekoliko dana matičari će nesuđene mladence zavesti u knjige umlih.

Alen i Medina stradali su u nedelju u okolini Frankfutra, u teškoj saobraćnoj nesreći pošto se njihov automobil sudario sa policijskim vozilom. Sve se tog dana namestilo kako ne treba da se san dvoje mladih o zajedničkom životu i njihova velika ljubav tragično prekinu.

Prijepolje i Brodarevo verovatno ne bi danas oplakivali dvoje sugrađana i komšija, koji su živeli u Nemačkoj i spremali se za veliku svadbu zakazanu za naredno leto, da se u nedelju popodne u okolini Frankfurta nije srušio mali avion koji je odneo tri žrtve.

  

- Njih dvoje krenuli su zajedno u mesto Langen da traže stan u kome bi živeli posle svadbe. U trenutku kada je Alen pokušao da pretekne vozilo koje je se kretalo ispred njega drugom stranom puta naišao je policijski automobil pod rotacijom koji je išao na mesto gde je pao avion. Došlo je do direktno sudara u kome su njih dvoje poginuli - prepričao nam je blizak rođak pokojne Medine Bjelak.

 

Njegova srodnica u Nemačkoj je živela od svoje druge godine sa roditeljima pošto joj je otac dobio posao u jednoj građevinskoj firmi. Stanovali su u Merfeldenu pored Frankfurta. Medina je tamo upoznala Alena Kučevića, Prijepoljca, koji je pre četiri godine otišao u Nemačku kao građevinac. On je živeo sa bratom par kilometara dalje, u mestu Valdorf.

- Dve-tri godine su bili u vezi koju su hteli da krunišu brakom. Prošle zime su se venčali, planirali su da zajedno žive u Nemačkoj, ali su svadbu zakazali za avgust u Prijepolju. Sve je bilo spremno za veliko veselje - nastavlja naš sagovornik.

 

Medinu je poslednji put video za novu godinu kada je sa svojim verenikom dolazila u Brodarevo. Pričala mu je da joj fakultet do ove godine treba da diplomira na fakultetu za menadžmen i bankarstvo. Nadao joj se i ove nedelje, jer je bila najavila dolazak iz Nemačke da završi još neke pojedinosti oko svadbe. Umesto nje stigle su tužne vesti.

- U nedelju oko devet sati nam je javljeno da su poginuli u saobraćajnoj nesreći. Sat i po ranije njegovim roditeljima i njenom bratu nemačka policija je, zajedno sa lekarima, pokucala na vrata i saopštila da se dogodila teška saobraćajna nesreća u kojoj su njihovi najmiliji poginuli. Ispostavilo se da je Medinin otac nedugo posle udesa naišao istim putem. Bio je u kolima sa jednim kolegom, ali su zbog kolone koja se stvorila zbog udesa okrenuli vozilo i drugim putem otišli ka Merfeldenu. Na licu mesta je čuo da je bio udes i da ima poginulih, ali nije ni slutio da su to njegova ćerka i njen verenik - kaže član Medinine familije iz Brodareva.

Porodica Bjelak osim Medine ima još jednu ćerku i sina. U Brodarevo, gde imaju kuću, dolazili su uglavnom za vreme godišnjih odmora. Uz brata sa kojim je živeo u Nemačkoj Alen u Prijepolju ima roditelje i dve sestre.

Poginuli verenici će biti sahranjeni u Srbiji.

Presuda Apelacionog suda u Kragujevcu je bruka i sramota za državu i sud, jer se slučaj povodom pogibije moja dva sina odugovlačio skoro tri godine kako bi se situacija zataškala.

Ovim rečima počinje ispovest Aleksandar Petrović, otac Nikole (13) i Stefana (14), koji su se utopili na Srebrnom jezeru 11. septembra 2016. godine dok su se vraćali sa sportske utakmice.

-Obaveštenje iz suda još nisam dobio, ali sam saznao putem medija i društvenih mreža da su ionako male kazne, koje su nezamislive za dva izgubljena dečja života, dodatno umanjene. Ne razumem da dva deteta toliko malo vrede u ovoj zemlji.

Uz to smo pretrpeli pravo maltretiranje jer je 15 dece i isto toliko roditelja dva puta moralo da ide na sud i da svedoči. Nisam zadovoljan, i sigurno ću sa advokatom da se žalim i da idem dalje u borbu za pravedne kazne, rekao je Aleksandar Petrović.

Nakon žalbe na presudu suda u velikom Gradištu, Apelacioni sud u Kragujevcu je doneo pravosnažnu presudu kojom su direktor OŠ "Karađođe" iz Rače Zoran Jovanović i trener fudbala Miloš Gajić osuđeni na po godinu dana kućnog zatvora, dok su Nišlije Milanka i Dragan Stanković, koji su izdavali pedaline na Srbernom jezeru, dobili po dve godine zatvora.

Porodica Petrović je kivna na ceo tok suđenja jer sumnja da su bili izloženi manipulacijama i različitim izjavama aktera. Nakon nesreće neko je pričao da su trener i direktor sedeli u kafiću dok su deca vozila pedaline, drugi da su bili na nasipu, a treći da su bili na obali.

Očajni otac Aleksandar Petrović je nakon nesreće ispričao da se sa svojim starijim sinom Stefanom čuo poslednji put tog kobnog dana u 11.30. Rekao mu je da su završili utakmicu, i da su ih nastavnici doveli da svrate na Srebrno jezero da se osveže.

-Otišao sam u selo da radim na njivi, i posle dva sata mi je stigla poruka sa nepoznatog broja da se javim i kada sam pozvao rečeno mi je da su mi sinovi nestali. U kratkim crtama mi je objašnjeno da su iznajmili pedalinu, da su pali u vodu i da su se verovatno podavili. Odsekle su mi se noge i pozvao sam pomoć da me prevezu tamo. Već u 15.30 sam bio tamo. Nikolu su izvadili iz vode u 14.14, a Stefana u 16.30. Čuvala su me tri policajca kako ne bih u tom očaju naudio sebi. Kada su mi dali da priđem obali, doživeo sam najteži trenutak u svom životu. Klekao sam i poljubio poslednji put svoja dva sina - pričao je kroz suze Aleksandar.

Petrovićima iz sela Trska kod Rače je tako, u trenu, zbog nemara ljudi koji su trebali da brinu o deci, ostala samo kći Sara, inače Nikolina sestra bliznakinja.

Snežana Ristić, medicinska sestra iz Kragujevca je postala pravi ponos u svojoj struci.

Ona je istakla kako je "posvetila život svojoj profesiji", a trenutno je jedna od najpopularnijih medicinskih sestra u Srbiji.

Za to je između ostalog zaslužan njen Fejsuk status koji je podelila sa celom zemljom i to bez trunke oklevanja. Ona se odlučila za ovakav "poduhvat" baš u trenutku kada su u žiži javnosti bile dve priče u kojima su glavni akteri bili lekari i sestre iz Kragujevca.

 

Podsećamo, radi se o snimku nezadovoljne majke koja tvrdi da doktorka Doma zdravlja u Kragujevcu nije htela da primi njenu bolesnu ćerku.

Majka je emitovala taj snimak preko Fejsbuka koji se brzinom munje proširio internetom uglavnom uz negativne komentare na račun lekarki. Inspekcija Ministarstva zdravlja, međutim, istražila je slučaj i došla do zaključka koji obaraju tvrdnje majke, a epilog je da će svako svakoga da tuži.

Nakon toga, pojavio se još jedan snimak i to iz Kliničkog centra Kragujevac gde se vidi kako medicinska sestra puši cigaretu na šalteru Centra za plastičnu hirurgiju. Ispostavilo se da se radio o elektronskoj cigareti.

Na njene reči niko nije ostao imun. Mnogi su se potresli, a neki su je u potpunosti razumeli. Ovo se pre svega odnosi na njene kolege iz struke.

 

Bila je iskrena do srži, odbranila je svoju profesiju na pravi način.

Prenosimo vam Snežanin status u celosti:

- Razmišljam o svim aktuelnim događajima na temu zdravstvo u Srbiji. Ljudsko sam biće, po profesiji - zdravstveni radnik. I kao čoveka boli me upravo ljudska zloba. I sudite mi, imate pravo. Da li znate koliko sam puta, na svojim rukama imala mrtve ljude, mrtvu decu iz saobraćajnih nezgoda, izbodene noževima, upucane, alkoholisane, overene narkoticima, pretučene, sa teškim prelomima rebara ili lobanje? Znate li koliko sam puta ispirala nečiju decu, žene, muškarce, koji popiju šaku lekova i pokušaju suicid? Znate li koliko je infarkta srca ili mozga prošlo kroz Urgentni centar, a sad ti isti ljudi prođu i zahvale se?

- Znate li koliko se žena porodi u garaži? I obični građani ne treba da znaju s čim se mi sve srećemo. I ne treba da znaju kako se rodbina ponaša i preti. "Spasite ga, ako on ne preživi vi ste mrtvi!" Koliko puta smo zbog gradskih obračuna zbrinjavali te iste povređene, dok su nam civili stajali nad glavom s pištoljima? Sudite mi, jer smo kolege i ja uspešno reanimirali utopljenike sa jezera u Šumaricama.

- Sudite mi jer radim masažu srca momku iz saobraćajne nesreće, a sve vreme mu zvoni telefon na kom piše MAMA! Oči mi se mute od suza, ali "navijam" da srce uspostavi ritam. Sudite mi jer zagrlim majku koja ljubi svoje mrtvo dete i kaže: "Da te pokrijem sine, da ti ne bude hladno!", a onda to isto dete odguram u mrtvačnicu.

- Sudite mi jer posle toga zapalim cigaretu, obrišem lice i nasmešim se pacijentu. I nebitna je plata. Ovo nema cenu. Sudite mi jer nikada ne biste mogli da radite ovaj posao! Ja volim svoj beli mantil i nosim ga ponosno! Verujem da postoji neko ko će suditi vama!

Jelica Radović (64) i Irena Vesović (43), tragično nastradale u udesu autobusa i kamiona, Barlovu, sahranjene su na gradskom groblju u naselju Kastrat u Kuršumliji.

Treća putnica, Dobrila Radovanović, koja je preminula na operacionom stolu, sahranjena je istog dana, u rodnom selu Merovac u Prokupačkoj opštini.

 

 

Kuršumlija je danas bila sablasno pusta, tiha, tužna i nema, kao da je čitava bila na sahrani. Gotovo u isto vreme sahranjene su Jelica Radović i Irena Vesović, na istom groblju, udaljene jedna od druge 30-ak metara.

 

U isto vreme sahranjena je i Dobrila Radovanović, u rodnom selu Merovac. Zajedno su godinama putovale autobusom Niš ekspresa na posao u Prokuplje. Jelica je radila u Poreskoj upravi, Irena i Dobrila, kao medicinske sestre u bolnici "Dr Aleksa Savić". Zajedno putovale, pričale o poslu, porodici, planovima, željama, deci, i sve se u trenu pretvorilo u tragediju. Njih više nema. Zajedno su putovale, zajedno i otišle na večni put.

 

Kao da je ceo grad došao na sahrane

Stotine ljudi krenulo je iz Crkve Svete Trojice u centru grada, do gradskog groblja u Kastratu, da poslednji put isprati Jelicu Radović. Porodica, suprug Milan, sin Ivica i kćerka Evica, koja je došla iz Nemačke, gde je primila tragičnu vest, slomljeni su hodali iza posmrtnog kovčega. Rodbina, prijatelji, kolege iz Poreske uprave, svi i dalje u neverici.

 

Iz porodične kuće Vesović, u naselju Kastrat, u kojoj je živela Irena sa suprugom Aleksandrom i dva maloletna sina, od 6 i 2 godine, išla je nepregledna povorka rodbine, prijatelja, kolega iz Doma zdravlja, Hitne pomoći u Kuršumliji, bolnice iz Prokuplja, opštine, javnih institucija u gradu.

Dve povorke susrele su se i stopile jedna u drugu na putu prema groblju u Kastratu. Kao da je ceo grad došao na sahrane. Rodbina, prijatelji, kolege obe porodice, svi su se uglavnom medjusobno poznavali ili družili. Svi reči hvale o Jelici, Ireni i Dobrili.

 

Na groblju je bilo hiljade ljudi, u isto vreme su ispratili na večni put Jelicu i Irenu. Grobna mesta udaljena su jedva 30-ak metara jedno od drugog. Radnici, koji su kopali rake plakali su među sveštenicima koji su držali opelo Jelici Radović, je i Jeličin ujak sveštenik Mlađa Ristić.

- Poginula je na najveći hrišćanski praznik Uskrs. Izgorela u autobusu, prošla je muke kao Hrist, neka joj večna kuća donese mir - drhtavim glasom kaže Ristić.

"Jeco…", prolomilo se oplakivanje kraj kovčega. Jeličine sestre, Ljubica i Verica, naglas su oplakivale muke koje je nesrećna žena preživela u autobusu. "Na mukama, u vatri si dušu ispustila. Otišla si, a vreme ti nije. Kako ćemo bez tebe, radosti naša…" U suzama je bio i Jeličin rođak Jovan Ristić (73), koji je sa suprugom Anik došao iz Francuske.

 

- Bila je predobra, za svakog je imala razumevanje. Ovo je katastrofa, da ovako u najtežim mukama izgubi život - govorio je Jeličin bratanac Branislav Ristić (40), crvenih očiju od suza.

- Nikako ne mogu da shvatim ovu katastrofu. Kako da izgori, zar tako da umre, u jezivim mukama.

Jelicu Radovic je, inače, od odlaska u penziju delilo samo godinu dana.

 

Aleksandar Vesović, suprug tragično nastradale Irene Vesović, koja je živa izgorela, na sahrani nije mogao da izgovori ni reč. Izgubio je glas posle tragedije koja ga je zadesila. Kako sinovima od šest i dve godine objasniti da mame više nema. Kako objasniti da niko nije mogao da je spase iz razbuktalog autobusa. Kako, kada je on, kao vozač u Hitnoj pomoći Doma zdravlja u Kuršumliji, mnogima spasao život, rizikujući ponekad i svoj, da što pre stigne, da pomogne drugome u nesreći. Njegovoj Ireni nisu mogli da pomognu.

Irena Vesović sa suprugom i decom

FOTO: PRIVATNA ARHIVA, Irena Vesović sa suprugom i decom

Irena je bila posvećena porodici i poslu medicinske sestre na neurohirurgiji bolnice u Prokuplju. Svekrva Dragica Vesović na sahrani nije mogla da zaustavi jecaje. Brat, tetke iz Holandije i Prokuplja, rodbina, u suzama.

- Ne mogu da prihvatim da je nema. Bila je miljenica svih nas. Ona sa tako divnim osmehom, puna ljubavi prema porodici, sinovima. Bila je živa kada se desila nesreća, zapomagala, kukala, vrištala za pomoć iz upaljenog autobusa. U najtežim mukama je umrla - priča Irenin rođak.

 

Mnogi su prisustvovali i jednoj i drugoj sahrani, jer su se međusobno poznavali. Ne krijući suze zbog teške tragedije sugrađanka, Nena Vučković, načelnica Hitne medicinske pomoći u Kuršumliji, rekla je:

"Svi smo skrhani bolom ovom teškom tragedijom. Iako nam je posao da pomažemo unesrećenima, ne možemo da potisnemo emocije. Izgubili smo koleginice, prijateljice, ali moramo da nastavimo dalje. Poslednjih dana desilo se dosta teških događaja u našem gradu, ali mi smo uvek spremni da intervenišemo. Ovakvu tragičnu nesreću ne pamtim, još je teža što smo ih poznavali."

Zaposleni u Hitnoj službi Doma zdravlja, sa dva sanitetska vozila, bili su u pripravnosti u blizini groblja, u slučaju da nekome pozli.

  

Tražila da je sahrane pored oca u rodnom selu

Istovremeno, u selu Merovac, opština Prokuplje sahranjena je Dobrila Radovanović, medicinska sestra na ortopediji Prokupačke bolnice. Teško povređena u udesu, uprkos naporima lekara, preminula je na operacionom stolu u Kliničkom centru u Nišu. Još ranije, kada bi govorila o odlasku na onaj svet, rekla je da ako umre da je sahrane pored oca u rodnom selu.

Pored njega je i sahranjena.

 

U momentu spuštanja sanduka u raku, na gorblju u Kastratu u Kuršumliji, nebo se otvorilo i počela je kiša. Neko reče "I nebo plače za njima."

U Kuršumliji je juče bio dan žalosti, zbog tragične saobraćajne nesreće. Podsetimo, u selu Barlovo, nadomak Kuršumlije, u ranim jutarnjim satima, 30. Aprila, došlo je do direktnog sudara autobusa, koji je prešao u traku za vozila iz suprotnog smera, i kamiona. Petoro ljudi, tri putnice i oba vozača su preminuli.

Podsećanja radi, juče je u rodnom selu sahranjen i Zihnija Košuta, vozač kamiona u koji je udario putnički autobus kojim je upravljao Siniša Mijailović.

Strana 1 od 27

NAJBRŽE NOVOSTI DANA U SRBIJI │ NAJNOVIJE VESTI

Novine danas nisu kao ranije. Pregled dnevne štampe se obavlja na internetu, online je budućnost. Zato, današnje vesti iz Srbije i sveta potražite direktno na Politika Ekspres dot net. Poslednji pravi tabloid u Srbiji. Najnovije vesti dana iz Srbije i sveta, najcitaniji tekstovi koji te mogu zanimati u toku dana uz izbor urednika, novinara i redakcije portala

PROMO MARKETING

Novosti dana Politika Ekspres 

Ekspres Politika predstavlja online magazin sa osvrtom na dnevno političku situaciju u Srbiji i svetu. Ovaj online news portal nije ni u kakvoj vezi sa kompanijom Politika AD koja se bavi izdavanjem magazina: Bazar, Politikin Zabavnik, Ilustrovana Politika, Viva, Svet kompjutera, Mali Politikin Zabavnik, Enigmatika i Razbibriga, kao i dnevnih novina Politika i Sportski žurnal, a koje izlaze pod firmom Politika novine i magazin. Politika Ekspres Online predstavlja poslednji pravi tabloid u Srbiji koji se nalazi među TOP 50 najčitanijih sajtova u Srbiji