Odjednom je nešto sinulo, a onda se čuo jak prasak. Pala je kao pokošena, pričaju komšije o pogibiji Milice Janković (59) u nevremenu koje je zahvatilo njeno selo.
Milica je pala kao pokošena, grom ju je udario u glavu i nije joj bilo spasa. Neverovatno je da je samo ona stradala od svih ljudi koji su se zatekli u njivi u berbi jagoda u vreme oluje.
Ovako pričaju očevici nezapamćene tragedije u selu Belanovca kod Leskovca, kada je od udara groma stradala Milica Janković (59).
Nesreća se dogodila u ponedeljak oko 16 časova, kada je veliko nevreme zahvatilo okolinu Leskovca. Milica se zajedno sa komšinicom Dobricom Miltenović sakrila ispod šljive, dok su se ostali berači sakrili ispod traktorske prikolice, udaljene dvadesetak metara.
- Odjednom je nešto sinulo, a onda se čuo jak prasak. Potom je dunuo topao vetar. Milica je ležala na zemlji i nije davala znake života, dok je Dobrica ležala pored nje. Bili smo nemi posmatrači tragedije - priča J. V., koja je bila ispod prikolice.
U prvi mah, Dobrica se nije čula, a onda je ona počela da zapomaže.
- To nas je ohrabrilo jer smo mislili da je i ona mrtva. Milica mi je bila kao sestra. Izuzetna žena, drug, domaćica. Tako smo i otišle da pomognemo da oberemo jagode. Šta li je ovo, sudbina, ne znam, teško mi je - priča ona.
Dobrica Miltenović, koja se nalazila ispod šljive u vreme udara groma, sa oduzetim nogama je primljena u Urgentni centar leskovačke bolnice. Ona nije životno ugrožena.
Dok briše suze i plače za komšinicom Milicom, Dobrica kaže da će teško ikada zaboraviti ovaj dan.
- To se desilo već pri kraju berbe, počela je da pada kiša i tek odjednom - ona odlete na jednu, ja na drugu stranu. Pogledam, skočim prema njoj, ali ona nije mrdnula više - priča Dobrica.
Novica Janković, dever pokojne Milice, kaže da nikada neće zaboraviti jezivi prizor.
- Bilo je strašno. Sve se brzo dogodilo, ali mojoj snaji nije bilo pomoći - kaže Novica.
Meštani Belanovca ne pamte ovakvo nevreme. Kažu da je za nekoliko minuta palo je 20 litara kiše po metru kvadratnom, a onda je udario grom, čiju silinu porede s eksplozijom.
- Mobilni telefoni nisu radili. To se desilo na ivici voćnjaka, ispod prve šljive su sele Milica i Dobrica. Kada se desila eksplozija, udarilo je Milicu direktno u glavu - priča J. S., koji se zadesio na mestu nesreće.
Dragan Janković, suprug tragično nastradale Milice, rekao je da je ovo teška tragedija.
- Imali smo skladan brak, dobro se slagali. Ovo je strašna žalost - priča Dragan.
Kao da je znao da će mu se nešto dogoditi, predosetio je smrt kad mi je pre neki dan odjednom rekao: „More, nakusaćete se vi meni posnog pasulja“ - jecala je juče Snežana Miljković, majka dvadesetsedmogodišnjeg Nišlije koji je poginuo u stravičnoj saobraćajki.
Nesreća se dogodila u petak oko 21 sat na ulazu u selo Prva Kutina kod Niša.
- Milan je upravljajući „pasatom“ prešao na levu stranu kolovoza i direktno se sudario sa BMW koji je vozila Ivana Pavlović (26). Miljković je iste večeri preminuo, njegove saputnice Vesna Dinić (41) i njena mlađa ćerka Katarina Krstić (20) zadobile su teške povrede, dok je starija Kristina (21) prošla s lakšim povredama. U niškoj bolnici zbrinuta je i devojka koja je vozila BMW. Inače, od siline udarca vozila su odbačena više od 20 metara, a BMW je udario u kapiju dvorišta jedne kuće - kaže izvor Kurira.
Snežana Miljković kaže da je sin Milan u petak došao kući iz Pirota, gde je radio i ubrzo otišao po prijateljice s kojima se odvezao ka Gadžinom Hanu.
- Oko 22.45 zvao me je njegov gazda i kazao mi da je Milan imao udes. Dok sam čekala lekare, nekoliko puta sam padala u nesvest. Kada sam videla ljude iz kapele, noge su mi se odsekle. Doktor je izašao iz sale i kazao mi da su povrede bile preteške i ja sam opet pala u nesvest - priča očajna žena.
Ona kaže da je Milan pre polaska u Gadžin Han svratio kod brata.
- Dever mi je kazao da je moj sin popio samo jedno pivo, pa ne verujem da to ima veze s nesrećom - rekla je Snežana.
Međutim, Kristina Krstić, jedna od putnica u „pasatu“, kaže da je primetila da je Milan pio.
- Zamolila sam Milana da mene, mamu i sestru odveze do kamenoresca da naručimo nadgrobni spomenik za oca koji je preminuo pre godinu dana. Čim je stigao, primetila sam da je zagrejan, ali sam mislila da može da vozi. Na ulazu u Prvu Kutinu videla sam auto koji nam dolazi u susret kad je Milan odjednom skrenuo ulevo i zakucao se u njega. Poslednje čega se sećam pre nego što sam izgubila svest jeste mamin vrisak - rekla je ona.
Pazila sam ga kao malo vode na dlanu. Nijedan pokvaren zub nije imao, u životu injekciju nije primio. Čuvala sam ga, čuvala i ništa nisam uradila. Umesto da mu spremam svadbu i nadam se unučićima, sahranjujem moga Milana. Bio je pun života, planirao je da baš ovih dana uvede centralno grejanje u kuću. Bio je mnogo vredan, ali sve je bilo uzalud - priča kroz suze Snežana.
Kako kažu Milanovi rođaci, niko iz „pasata“ nije bio vezan sigurnosnim pojasem.
- Možda bi Milan preživeo, možda bi povrede bile lakše da su vezali pojas. Ta nepažnja ga je koštala života - rekli su rođaci koji su došli da izjave saučešće porodici.
Nešto posle ponoći Srđan se probudio i krenuo ka toaletu. U prolazu je dobacio Aleksandru da bi mogao manje da skita. On se iznervirao, dograbio nož i oca s leđa najpre ubo dva puta
- Kad sam ga ubo prvi put, tata se okrenuo i kazao: „Šta ti je, sine, nemoj“. Ali ja sam nastavio da ga bodem - rekao je na saslušanju Aleksandar Marinković (19) iz Aleksinca, koji je uhapšen zbog ubistva svog oca Srđana (43).
Stravičan zločin dogodio se u nedelju ujutro u njihovoj kući u aleksinačkom selu Glogovica, gde su otac i sin živeli sami.
- Aleksandar i Srđan bili su zajedno na proslavi rođenja deteta kod rođaka, ali se Srđan ranije vratio kući. Nešto posle ponoći Srđan se probudio i krenuo ka toaletu. U prolazu je dobacio Aleksandru da bi mogao manje da skita. On se iznervirao, dograbio nož i oca s leđa najpre ubo dva puta - kažu naši sagovornici iz istrage i dodaju:
- Zaprepašćeni čovek se okrenuo i zavapio za život.
Međutim, to je ubicu još više razjarilo. Nastavio je da ga ubada dok je Srđan pokušavao da pobegne iz kuće. Tačan broj uboda se ne zna jer obdukcija još nije gotova, ali je sigurno da je žrtva zadobila između 15 i 20 udaraca nožem.
Aleksandar je na saslušanju kazao i da je oca krivio za loš život jer su trpeli oskudicu, s obzirom na to da ih je Srđan izdržavao radeći na građevini i kopajući grobove. Kako je kazao, te večeri mu je prekipelo, pa je odlučio da se obračuna s roditeljem.
- Na svom Fejsbuk profilu predstavljao se pod nadimkom Kobac i hvalio se kako se bavi kik-boksom. Nakon što se vratio kod oca, suočio se s krajnjom nemaštinom, Srđan nije imao para ni za cigarete - pričaju komšije.
Aleksandar na saslušanju ni u jednom trenutku nije pokazivao ni trunke kajanja. Hladno i kratko je odgovarao na pitanja i priznao stravičan zločin.
- Rekao je da mu se sve smučilo i da je zamerio ocu što mu, kako je rekao, nije pružio ništa u životu - kažu naši sagovornici iz istrage.
Lokalna televizija Belami je želela da nagradi svoje gledaoce i organizuje nagradnu igru u kojoj će podeliti nekoliko karata za pozorišnu predstavu u njihovom gradu.
Neko se dosetio da takmičenje bude u tome ko će smisliti bolji stih koji se rimuje sa BELAMI, što je i ime njihove televizije.
Bilo je nekoliko lepih predloga, a onda je usledio šok uživo u studiu.
Javio se jedan gledalac, koji je odmah izjavio da ima najbolju rimu na svetu za njihovu televiziju.
Pitao je voditelje programa da li su spremni, na šta su oni dali potvrdni odgovor, a onda je usledio i stih koji se rimuje sa BELAMI.
"Tek sam od kuće pošao, već sam sa mora došao, celo telo crno mi, samo muda BELAMI".
Voditelji su ostali skamenjeni od šoka. Usledio je muk u programu od nekoliko sekundi, dok se u pozadini čulo grosotno smejanje gledaoca koji je i dalje bio na telefonskoj liniji. Odmah potom, skinut je iz programa, a voditelji su nastavili program kao da se ništa nije desilo.
Da jedna muka ne ide sama pokazuje tragedija porodice Vuksanović iz Novog Pazara. Ove devojčice od nedavno su bez najveće podrške, majke Snežane.
Oca Srdana život je šibao i dalje to čini.
“Supruga kao drug nedostaje puno, jer je to životni drug koji je u životu sve preživeo sa mnom i sa mojom decom i njen gubitak je jednostavno nenadoknadiv”, kaže Srdan.
Snežana je preminula posle teške bolesti u velikoj oskudici. Borila se lavovski, ali nije izdržala.
“Nije bilo sve jedno, nije bilo ni lako, ni dalje nije lako, ali takva je situacija da moramo da idemo dalje”, kaže Srdan.
U oronuloj kućici u dve sobice živela je sedmočlana porodica. Iako je sudbina bila okrutna prema njima, osmesi su se odavde redovno čuli.
Danas tuga.
Milica ima 22 godine i svesna je da sada mora da brine o sestrama i ocu.
“Mnogo nam je teško bez nje”, kaže Milica, “jer gde go da se okrenemo, kojim god putem da krenemo, uvek se sećamo nje. Gde god da je ona išla i krenula, ona nam je uvek u sećanju.”
Milena je uspešan student na Fakultetu za srpski jezik i književnost, veruje da majku neće razočarati i da će stići do diplome.
“Naši roditelji su se uvek trudili da nam obezbede sve što su mogli, ali takva je situacija u kojoj živimo, ali ja i pored toga imam i snagu i volju da nastavim dalje bez obzira na sve, na situaciju u kojoj se nalazimo”, kaže Milena.
Vanja kaže da sve sestre voli dosta, ali da Vinku, voli najviše. Omiljeni kutak kuće joj je deo na kome se nalaze njihove porodične fotografije.
Miljana, Vanja i Vinka nisu bezbrižne kao njihove vršnjakinje. Njih muči kako će sutra u školu, da li će imati dovoljno novca za knjige i sveske i za garderobu i hranu.
Iako u kući imaju tek ono osnovno, a vlaga, oronuli zidovi i stara krovna konstrukcija prete da im ugroze živote, ovde se prisustvo ženskih ruku vidi na svakom koraku. Sve je sređeno i ćisto.
Kažu, majka ih je naučila da bude sve na svom mestu.
Zbog vlage koja je počela da se javlja i na mestima oko struje, strepe svi ukućani.
U jednom delu kuće krov prokišnjava, pa devojčice strepe i svaki čas očekuju da će se taj deo zida urušiti.
Snežana i Srdan su teškom mukom izdržavali pet kćeri, berući lekovito bilje i prikupljajući sekundarne sirovine. Školovali su ih zahvaljujući tome i Sdranovoj maloj, ali neredovnoj plati perača novopazarskih ulica.
“Godinu dana smo bili isključeni od Elektrodistribucije, nismo bili u mogućnosti da plaćamo zato što mi je supruga bila jako bolesna. Veliki trošak sam imao za lekove, za školovanje dece, tako da sam bio u nemogućoj situaciji da isplatim sve te dugove, pa se u međuvremenu dug popeo na 60/70 000 dinara, a trenutno sam u teškoj situaciji i ne mogu da ga isplatim”, priča Srdan.
Da je bilo dovoljno uslova, možda bi pokojna Snežana danas bila sa ćerkama.
Uslova za lečenje žene nagrađene ordenom Majke devet Jugovića, nije bilo.
“Nismo imali dovoljno novčanih sredstava da je pošaljemo dalje, da joj pomognemo”, kaže Milica.
Porodica sada želi da skuplja dinar, po dinar za novi dom u kome neće strepeti.
Mnogi poznati su pokazali interesovanje da pomognu pordici Vuksanović.
Pored poznatih pevača, našli su im se i fudbaleri Novog Pazara, ali i mnogi sugrađani, čak i Bošnjaci.
I dok u oskudici muče svakodnevne muke i dok se pitaju da li će narednih dana biti onoga od čega se živi, majku ne zaboravljaju. Majčin grob obilaze svakodnevno i veruju da ih ona čuva i sa onog sveta.
Prema tvrdnji očevidaca, krvava drama u zgradi BIA u Nišu trajala je više od 20 minuta 30. septembra 2003 godine.
Nešto posle osam sati Vladan Rovčanin je upao u kancelariju načelnika odeljenja Radoja Novićevića. Usput je, sa oružjem na gotovs u kancelariju ugurao sekretaricu Anu Radulović.
Minut-dva Rovčanin je razgovarao sa njima, a onda počeo da puca. Ubio ih je oboje, a onda izašao iz kancelarije i ušao u sledeću, kod pomoćnika načelnika Momčila Močilovića, gde je došlo do nove rasprave i pucnjave. Momčilović je uspeo da skoči na prozor iako je Rovčanin pucao u njega.
Na simsu se dohvatio za klima-uređaj, ali je Rovčanin prišao prozoru i ponovo pucao. Momčilović je pao na plato i slomio obe noge. Rovčanin je posle "posete" kancelariji pomoćnika načelnika krenuo ka sledećoj u kojoj je bio Nebojša Vasić, pucao je u njega, a potom se uputio ka kancelariji gde su bili Rade Aksić i Nebojša Delikravić. Vrata su bila blokirana, pokušao je da provali unutra i, kako nije mogao, pucao je kroz njih i ranio Aksića i Delikravića.
Odatle se uputio ka prizemlju, gde je na stepeništu naleteo na Tomislava Dragovića i sasuo rafal i u njega. Izašao je iz zgrade Biroa BIA, prišao ranjenom i povređenom Momčilu Momčiloviću i "overio" ga. Policijskoj interventnoj patroli, koja je na poziv Delikravića i Aksića već stigla ispred zgrade, mirno se predao.
Podsećamo da je Rovčanin redom ubijao svoje kolege, a na neke je pucao i kroz vrata u sedištu BIA za Kosovo i Metohiju, gde je radio kao operativni radnik. On je upućen na obavezno psihijatrijsko lečenje i čuvanje u zdravstvenoj ustanovi. Ovakvu meru bezbednosti izreklo je Veliko krivično veće Okružnog suda u Nišu, kojim je presedavao sudija Zoran Krstić.
Vladan Rovčanin je 11 godina bio radnik najpre Resora državne bezbednosti MUP Srbije, a potom i Bezbednosno-informativne agencije. Sa svojim kolegama sa Kosova je u leto 1999. godine iz Prištine premešten u Niš, gde je formirano odeljenje za Kosovo i Metohiju Centra BIA Niš.
Za vreme dok su radili na Kosovu, ovo odeljenje RDB brinulo je sa pripadnicima Vojske Jugoslavije i MUP Srbije o bezbednosti Kosova i Metohije. Rovčanin je rođen u Prištini maja 1970. godine, a živeo je u Gračanici. Završio je Poljoprivredni fakultet u Beogradu, bio odličan student. Odmah po završetku studija zaposlio se. Bio je oženjen i imao je dvoje dece. 10.09.2013 god,U zatvorskoj bolnici pronađen je mrtav Vladan Rovčanin (43) koji je pre deset godina ubio svojih pet kolega u niškom odeljenju BIA. Prema prvim informacijama njega su zaposleni skinuli sa vešala nakon što se obesio o kanap.
NIŠKA policija se oglasila zvaničnim saopštenjem u kome je precizirala da je izvršen uviđaj od istražnog sudije Okružnog suda u Nišu Novice Stefanovića, uz prisustvo Okružnog državnog tužioca Svetlane Savović i zajedničke ekipe MUP-a Srbije, Sekretarijata u Nišu i BIA centar Niš. .
- SUP Niš je, nakon dobijenog obaveštenja izvršio blokadu šireg i užeg prostora mesta događaja, a interventna patrola, koja je upućena direktno na lice mesta, presrela je izvršioca i lišila ga slobode - ističe se u policijskom saopštenju.
Sva trojica ranjenih pripadnika BIA odmah su prebačeni u niški Klinički centar.
- Sa teškim povredama, na našu kliniku primljeni su Nebojša Vasić i Rade Aksić - istakao je direktor doc. dr Dragojlo Gmijović. - Vasić je zadobio teške povrede unutrašnjih organa, zbog čega je odmah nad njim izvršen operativni zahvat. Levi bubreg mu je zbog velikih oštećenja zadobijenih od metka iz automatskog oružja odstranjen. On ima i druge teške povrede unutrašnjih organa, pre svega tankog creva, i u toku je operativno saniranje. Drugi ranjeni, Rade Aksić, zadobio je prostrelnu ranu leve strane grudnog koša, izvršeno je dreniranje i on je na Odeljenju intenzivne nege naše klinike pod neprestanim nadgledanjem lekara.
Na Neurohirurškoj klinici ovog centra zbrinut je Slaviša Derikravić.
- Povređeni je primljen sa povredama mekog tkiva na glavi, i posle zbrinjavanja prebačen je u Hitnu hiruršku ambulantu, gde će biti određeno hoće li biti hospitalizovan, ili ne - istakao je prof. dr Goran Ignjatović.
Kako nezvanično saznajemo, Vladan Rovčanin navodno je imao saučesnika, koji je čekao ispred objekta gde je prostorije BIA. Četvorostruki ubica je, kako se tvrdi, bio psihički poremećen, a do pre nekoliko dana se nalazio na godišnjem odmoru.
Svadba preedstavlja jedan od najsrećnijih trenutaka za celu familiju. Svaka svadba je specijalna radost i sreća zbog stupanja u brak uz veliko veselje. Tako je i Mirela (56) iz Nemačke krenula u Kruševac na svadbu kod svoje bratanice. Kada su u pitanju svadbe, pokloni i koverte sa novcem, mnogi razmišljaju da se ne obrukaju sa cifrom koju izdvoje. Po ovom pitanju, Mirela se nije najbolje provela.
Naime, ona je odvojila čak 200 evra za poklon svojoj bratanici, ali to nije bilo dovoljno da se ne oseti neprijatno. Ovo je njena ispovest:
"Kad živiš ‘preko bare’, svi misle da si pun para i da samo sipaš. Bilo je tako devedesetih, jer tada je u Srbiji i Bosni bilo nemoguće zaraditi više od nekoliko maraka mesečno, otprilike, narod se krpio, a zapadna Evropa koliko god bila skupa, opet je bila nivo za zemlje na Balkanu. Dođeš ovde sa onim što ti ostane tamo, pa si car. Častiš, kupuješ poklone i svi srećni.
A onda ostariš. Neko se razboli, trošiš pare na lekare, krpiš kraj s krajem. Ja sam ostala bez muža, sin je skoro sve prokockao. Raspali smo se kao porodica, ja sam sama pod stare dane ostala da radim.
Bratanica iz Kruševca me nedavno pozvala na svadbu. I rekla sam da ću doći. I bilo me sramota, života mi, da se obrukam.
Dvesta evra sam ponela, nemam više. Zapravo, imam više, ali moram nešto da ostavim sa strane, šta da radim kad zanemoćam, ko zna šta će se desiti sutra, čisto sumnjam da će mladi današnji rođaci da potrče da me leče i pomažu.
Svadba je bila lepa, ali čim sam dala kovertu, videla sam oči koje se cakle. Svi su gledali u nekad bogatu rođaku iz Nemačke, u mene, svi su, naravno, očekivali da dođem u velikom stilu.
Ali nisam. A htela sam. Htela sam i želela sam, ali život je sve preokrenuo.
I onda smo sutradan pričali s mladencima šta su sve dobili, govorili su kako im to nije bitno, ali bilo je, bilo je. Nekoliko puta su naglasili kako su im neki jadni rođaci iz Bosne doneli 500 evra, kako su se zadužili, jer su dugo čekali da se bratanica uda.
Bila sam ljuta na sebe. Ne bih propala da sam im više odvojila. Bilo mi je krivo, jer me vole i lepo me ugoste. A s druge strane, moram nešto da ostavim da imam za ne daj bože…
Da li sam ispravno postupila? Ne znam. Nadam se da će biti boljih vremena, da se svi čašćavamo, svi imamo i da se nikad ne razmišlja o sadržaju koverte.
Ovako sam imala utisak da sam se obrukala, ne jer oni mene neće voleti zbog dvesta evra, nego jer mladosti želim više da dam, želim da im pomognem, želim da im novac ne bude problem. Samo puste želje su ostale..."
Skandal u školi u Kragujevcu koji se već danima prepričava po gradu i okolini. Petoro učenika srednje škole J.M, B.R., K.P., A.J, A.Đ. su dana 22.12. upali neprimetno u osnovnu školu, pretukli i silovali maloletnu devojčicu u ženskoj svlačionici. Kada je profesorka zakoračila na vrata svlačionice, već je bilo kasno! Navodi direktor škole N.P.
Incidentu je prethodilo višenedeljno zlostavljanje učenice od navedenih maloletnih lica. Nastavnica je prosto ostala šokirana scenom kada je ušla u svlačionicu.
Prema rečima R.M majke pretučene i silovane devojčice, iživljavali su se nad maloletnicom!
Od silnih udaraca, maloletnica je zadobila hematome po celom telu i povredu karlice.
Nakon saslušanja maloletne M.J. uz prisustvo školskog psihologa I policajca utvrđene su psihofizičke povrede.
Prema rečima psihologa vršnjačko nasilje je postalo svakodnevnica, dve trećine dece je bar jednom bilo izloženo napadu i da svaki čovek u detinjstvu iskusi neki vid nasilja, bilo da je u ulozi vršioca nasilja, onaj koji trpi ili je jednostavno svedok nasilja nad drugim.
Istog dana je škola pojačana novim sigurnosnim kamerama i direktor tvrdi da je ovo kraj vršnjačkom nasilju!
Srbi na jugu zemlje imaju velika imanja, dobre konje, stoku, njive, ali fale im žene. Manjak devojaka na selu primorani su da "prisvajaju" žene koje dolaze iz Albanije. One ne znaju jezik, ali su prinuđene od svoje porodice da predju u Srbiju i udaju se za imućne zemljoposednike.
Ponekada stižu u Srbiju, pa se predstavljaju mladićima kao na vašaru. Opšte veselje je izbilo kada je došlo 16 devojaka iz Albanije. One se nadaju da će pronaći osobu sa kojom će provesti ostatak života. A muškarci, oni ne mogu da biraju. Da su se mogli oženiti, to bi do sada uradili i ne bi čekali 40-50 godina.
Albanke imaju patrijarhalno ponašanje. Muškarci imaju problema, jer ni jedna žena neće da ostane na selu. Danas postoji i internet, pa mogu razmeniti i fotografije. Njima ne predstavlja problem ni jezička barijera, jer brzo nauče srpski.
Da li je ovo pravo rešenje za manjak žena na selu? Zašto naše devojke ne žele da provedu svoj život na seoksim imanjima? Dok država ne reaguje, neće se ništa promeniti, a sve više i više devojaka albanske nacionalnosti dolaziće u Srbiju u potrazi za brakom i nasledstvom.
Novine danas nisu kao ranije. Pregled dnevne štampe se obavlja na internetu, online je budućnost. Zato, današnje vesti iz Srbije i sveta potražite direktno na Politika Ekspres dot net. Poslednji pravi tabloid u Srbiji. Najnovije vesti dana iz Srbije i sveta, najcitaniji tekstovi koji te mogu zanimati u toku dana uz izbor urednika, novinara i redakcije portala
Ekspres Politika predstavlja online magazin sa osvrtom na dnevno političku situaciju u Srbiji i svetu. Ovaj online news portal nije ni u kakvoj vezi sa kompanijom Politika AD koja se bavi izdavanjem magazina: Bazar, Politikin Zabavnik, Ilustrovana Politika, Viva, Svet kompjutera, Mali Politikin Zabavnik, Enigmatika i Razbibriga, kao i dnevnih novina Politika i Sportski žurnal, a koje izlaze pod firmom Politika novine i magazin. Politika Ekspres Online predstavlja poslednji pravi tabloid u Srbiji koji se nalazi među TOP 50 najčitanijih sajtova u Srbiji
