Aleksandar Pešić (42) iz Kragujevca, njegova majka Stanica (75) i osmogodišnji sin poginuli su u subotu ujutru na autoputu Niš-Beograd, kod skretanja za Požarevac, kada je na njihov “citroen” naleteo “folksvagen šaran”, za čijim volanom je bio finski državljanin Adem Smail (49).
Drugi Pešićev sin, blizanac stradalog dečaka, koji je povređen u nesreći preminuo je danas u blonici. On je, naime, posle prve pomoći koja mu je ranije ukazana u smederevskoj bolnici, prebačen u Beograd na dalje lečenje, ali je, nažalost, podlegao zadobijenim povredama dan kasnije u Urgentnom centru u Beogradu.
Prema saznanjima "Blica", Smail, koji je poreklom sa Kosova i Metohije, vozio je "folksvagen šaran" i kretao se sporom trakom. Iz još neutvrđenog razloga, na nekoliko stotina metara od skretanja za Požarevac, iz spore trake skrenuo je u srednju i naleteo na "citroen" u kome je bila porodica Pešić. Od siline udarca, "citroen", kojim je upravljao Aleksandra Pešić, preleteo je jednu kolovoznu traku, sleteo sa autoputa i zaustavio se u rastinju.
U tom tumbanju, Aleksandar, njegova majka Stanica koja je sedela na mestu suvozača i jedan od sinova zadobili su smrtonosne povrede, dok je drugi dečak, koji je sa bratom bio na zadnjem sedištu, teško povređen. Njega su iz vozila izvukli vatrogasci pa je prebačen u smederevsku bolnicu, odakle je zatim, zbog teških povreda, transportovan u Beograd gde je dan kasnije i preminuo.
Iako je silovito udario u "folksvagen" kragujevačke porodice, vozač Smail nije povređen u nesreći, te je uhapšen i određeno mu je zadržavanje do 48 sati. Osumnjičen je za teško delo protiv bezbednosti saobraćaja, a istaga, kao i veštačenje vozila će pokazati uzrok nesreće u kojoj je stradala porodica Pešić.
- Aleksandar, koga smo zvali Saša, sa sinovima N. i V. i majkom Stanicom - Canom, krenuo je na Srebrno jezero. Planirali su da se malo odmore, jer su dečaci na raspustu. On i Slavica borili su se za tu decu, dobili ih vantelesnom oplodnjom. Ne smemo ni da pomislimo kako je Slavici! Molimo se da drugi mališan preživi - kazali su juče za "Blic" poznanici porodice Pešić.
Aleksandrovi sinovi živeli su kod majke Slavice, od koje se on razveo pre tri, četiri godine. Sa majkom, koja je medicinska sestra u Kniću, živeli su u Oplaniću, a raspust je trebalo da provedu kod oca.
- Saša je bio vezan za decu. Sinovi su mu bili srž života. Ranije je imao problema, bio je na Kosovu, ali su ga dečaci oporavili. Svojevremeno je radio kao obezbeđenje u prodavnici, a nedavno je promenio posao - navode Sašini poznanici.
Aleksandru je brat preminuo, a on je živeo sa majkom i ocem Dragutinom, koji navodno boluje od Parkinsonove bolesti.
- U jednom momentu Dragutin je izgubio skoro celu porodicu. Ne dao Bog nikome - kažu poznanici.
Marjan Asanović, sin Ferata Asanovića (68) koji je brutalno pretučen 3. maja ove godine zbog čega je dan kasnije preminuo u niškom UKC na Višem sudu u Nišu rekao da je za smrt oca saznao u zatvoru
Za očevu smrt sam saznao od nadzornika u Kazneno popravnom zavodu gde sam bio u pritvoru. Dozvoljeno mi je da prisustvujem njegovoj sahrani, pogodilo me je kada sam na grobu video njegovu slomljenu harmoniku. Čoveka koji mi je usmrtio oca ne poznajem, niti znam zašto je to uradio!
Ovim rečima se danas Višem sudu u Nišu obratio Marjan Asanović, sin Ferata Asanovića (68) koji je brutalno pretučen 3. maja ove godine zbog čega je dan kasnije preminuo u niškom UKC.
Za nanošenje teških telesnih povreda sa smrtnim ishodom sudi se ocu sedmoro dece Aleksandru Selimoviću (35) kome preti kazna zatvora od 12 godina.
Marjan je i danas na sud doveden iz pritvora, ali u svojstvu oštećenog. On se pridružio krivičnom gonjenju i istakao imovinskopravni zahtev, što su takođe posredstvom svog punomoćnika učinili i njegov polubrat Dragan te Feratova sestra Zumbula Asanović.
Danas je bilo predviđeno i saslušanje svedoka koji su kobne večeri bili u kafani gde je došlo do incidenta koji je Ferata koštao života. Međutim, ni Aleksandar Manojlović, ni Milan Đorđević ni Zorica Kostić nisu se pojavili u sudnici pa je sudija Aleksandra Mojašević naložila da budu pozvani preko Policijske uprave u Nišu.
Selimović je na prethodnom glavnom pretresu negirao da je pretukao Asanovića . Priznao je da ga je navodno išamarao i to braneći konobaricu, a za Feratovu smrt optužio osoblje kafane koje, kako je isticao, nije pozvalo Hitnu pomoć što bi harmonikašu spasilo život.
Zamenik Višeg javnog tužilaštva Aleksandar Kaličanin naveo je tada da su se u vreme incidenta optuženi i oštećeni zatekli u istoj kafani u Rendgenovoj ulici u Nišu.
Optuženi je zahtevao od oštećenog da mu svira što je on i učinio da bi mu se u jednom trenutku obratio rečima :
- Nemoj da mi sviraš po jednu strofu, već celu pesmu, platio sam ti, razbiću ti harmoniku! Nakon što mu je oštećeni odsvirao još nekoliko pesama, kazao mu je da se umorio i da želi da ide kući, ali mu je Selimović bacio instrument, a zatim mu pesnicama naizmenično zadao deset udaraca po glavi i vratu. Kada je njegov prijatelj pokušao da ga spreči govoreći: "Nemoj više da ga biješ, ubičeš ga!", optuženi nije reagovao.
Feratu se obratio rečima:" Zovi sina da te brani!" I zadao mu još deset udaraca od kojih je pao sa stolice. Oštećeni je zadobio teške telesne povrede od kojih je 4. maja preminuo u niškom UKC - naveo je između ostalog tužilac.
Selimović je donekle izmenio iskaz dat pred Višim javnim tužilaštvom ističući da je bio pijan u vreme kada je saslušavan.
- Te večeri sam došao u kafanu sa jednim drugom, popio sam sedam do 10 čaša piva a nakon incidenta sa Feratom još tri čašice alkoholnog pića. On je svirao u kafani, kazao mi je da je otac izvesnog Marjana za koga sam čuo da je polomio ruke i noge mojoj poznanici Žaklini Asanović. Sve je bilo u redu do trenutka kada je konobarica upozorila Ferata da ne sme da svira u kafani jer će ih inspekcija kazniti. On je nju tada udario po rukama i uputio joj reči : "Hoćete li da pozovem moje sinove da naprave lom?" Upitao sam ga zbog čega je udario konobaricu a zatim ga ošamario jednom pa još dva puta ali se ne sećam da sam ga pesničio. Nakon što sam popio još te tri čašice, otišao sam taksijem kući. Sutradan sam izašao do grada da se „dopijem" kada sam uhapšen, da je Ferat umro saznao sam tek uveče, bilo mi ga je žao, plakao sam za njim - branio se tada pred sudom optuženi.
Suđenje će biti nastavljeno 17. novembra kada bi o ovom događaju trebalo da progovore svedoci.
Aleksandar Pešić (42), njegova majka Stanica i osmogodišnji sinovi blizanci nastradali su od posljedica povreda zadobijenih u saobraćajnoj nesreći na auto-putu Beograd – Niš kod skretanja za Požarevac kada ih je u njihov “sitroen”, iz još uvijek neutvrđenih razloga, udario Adem Smail (49) svojim “folksvagen šaranom”.
Aleksandar Pešić (42), njegova majka Stanica i osmogodišnji sinovi blizanci nastradali su od posljedica povreda zadobijenih u saobraćajnoj nesreći na auto-putu Beograd – Niš kod skretanja za Požarevac kada ih je u njihov “sitroen”, iz još uvijek neutvrđenih razloga, udario Adem Smail (49) svojim “folksvagen šaranom”.
Kako su reporteri “Blica” kasnije saznali, Aleksandar je sa sinovima i majkom krenuo na Srebrno jezero na odmor. Kako je razveden od supruge, dječaci su kod njega bili na ljetnjem raspustu.
– Planirali su da se malo odmore, jer su dječaci na raspustu. On i Slavica borili su se za tu djecu, dobili ih vantjelesnom oplodnjom. Ne smijemo ni da pomislimo kako je Slavici! – kazali su juče za “Blic” poznanici porodice Pešić
Dječaci su živjeli sa majkom, koja je medicinska sestra u Kniću, u Oplaniću. Ipak, redovno su posjećivali oca i bili su izuzetno bliski.
– Saša je bio vezan za djecu. Sinovi su mu bili srž života. Ranije je imao problema, bio je na Kosovu, ali su ga dječaci oporavili. Svojevremeno je radio kao obezbjeđenje u prodavnici, a nedavno je promijenio posao – navode Sašini poznanici.
Aleksandru je brat preminuo, a on je živio sa majkom Stanicom i ocem Dragutinom, koji navodno boluje od Parkinsonove bolesti.
U automobilu Adema Smaila, porijeklom sa Kosova i Methoije ali državljanina Finske, u trenutku sudara nalazili su se njegova supruga i dvoje djece. Srećom, niko od njih nije povređen. Smail je uhapšen ubrzo nakon nesreće i određen mu je pritvor.
"Ostao sam sam, kao panj. Sve je završeno, nemam više ništa", kroz jecaj govori Dragutin Pešić, otac nastradalog Aleksandra Pešića, dozivajući svoje najmilije nakon što mu je javljeno da je bitku za život, uprkos nadljudskim naporima lekara beogradskog Urgentnog centra, izgubio i drugi unuk Vuk.
Dragutin Pešić ostao je bez sina Aleksandra, supruge Stanice i unuka Nauma i Vuka, a pre samo nekoliko godina preminuo mu je i drugi sin. Danas, starac u osamdesetim godinama, sprema sahrane svojih najmilijih.
Nesrećni Pešić, dok čeka jednu rođaku da mu pomogne da pronađe slike za čitulju, kaže da je jednog sina već sahranio pre nekoliko godina. Kaže da će mu rodbina i komšije pomoći oko sahrane drugog sina i supruge. Dok traži stvari dodaje da za suprugu nema prikladnu odeću za sahranu.
Jedan od komšija u naselju Pivara rekao je za "Novosti" da je kobnog dana, ujutro oko pola osam, video Aleksandra, njegovi decu i Aleksandrovu majku kako se spremaju na put.
Automobil kojim je upravljao Pešić od siline udarca je sleteo s puta
- Dečaci su bili veseli, razdragani. Nisam verovao kada sam čuo da se baš njima desila nesreća. Ovakva tragedija se ne pamti - priča jedan od komšija u naselju Pivara.
I u selu Oplanić, tridesetak kilometara od Kragujevca, jecaji i plač majke blizanaca Slavice, medicinske sestre zaposlene u Domu zdravlja u Toponici kod Knića. Ovim šumadijskim selom prolamaju se jauci i njene majke Zorice Aksentijević, bake tragično preminulih dečaka.
- Deco moja, kome ću kuću da otvaram, kome da se radujem - nariče baka Zorica.
Skrhana bolom, majka dečaka Slavica ne može ni reč da prozbori
Mnogobrojni žitelji Oplanića, Toponice i drugih knićanskih sela od juče naizmenično dolaze da izjave saučešće, da se nađu u muci i prevelikoj tuzi.
- Nema reči utehe koje bi mogle makar malo da ublaže tugu i ovu veliku nesreću. Niko i ne pamti da se u čitavoj Šumadiji desila takva nesreća - pričaju u ovom selu.
Slavica i njen bivši suprug Aleksandar dugo su, pričaju u ovom selu, pokušavali da imaju potomstvo. Onda su dobili blizance, svi su bili srećni i radosni. Ipak, pre nekoliko godina su se razveli.
Deca su pripala Slavici i ona je, zajedno sa svojom majkom Zoricom, brinula o dečacima. Živeli su u selu, dok je Aleksandar ostao u Kragujevcu, kod roditelja.
- Bili su dobri dečaci, dobri đaci, poslušni, odgovorni - priča njihova učiteljica iz Osnovne škole u Toponici koju su pohađali. I ona je došla da izjavi saučešće, da se nađe i pomogne porodici nastradalih.
Predsednik Opštine Knić Miroslav Nikolić, uz izraze dubokog saučešća porodicama, kazao je da je spreman da ponudi svu pomoć, posebno oko sahrane tragično nastradalih dečaka koji su ove školske godine trebalo da krenu u drugi razred osnovne škole.
Aleksandar, njegova majka i dvojica sinova nastradali su u stravičnoj nesreći koja se prekjuče dogodila na auto-putu Beograd - Niš, kod Požarevca, kada je na njihov "sitroen" naleteo svojim vozilom "folksvagen šaran" finski državljanin Adem Smail (45), inače Albanac poreklom sa Kosova.
Na mestu tragedije u trenu su poginuli Aleksandar, Stanica i Naum, dok je Vuk izdahnuo juče. Svi su krenuli na odmor, na Srebrno jezero, kako bi deo raspusta proveli zajedno.
Deda Dragutin kazao je da će čim sahrani najbliže angažovati advokata i podneti tužbu protiv osobe koja je izazvala udes u kojem su stradali njegovi najmiliji.
- To je moja obaveza, kao dede, oca, supruga. Pobio mi je sve najmilije, uništio sve. Ne postoji ništa na ovom svetu što bi moglo da se poredi sa njima. Bar da onoga što mi je to učinio pogledam u oči i pitam ga zna li šta je uradio - u dahu je rekao Dragutin Pešić.
Ivana Podraščić (14) iz Batajnice silovana je i ubijena pre 8 godina u kući u Rakovici. Za zločin je na 40 godina osuđen Darko Kostić.
Ivana je nestala 29. jula 2014. godine. Porodica je njen nestanak prijavila tek 9. avgusta pod obrazloženjem da je devojčica i ranije bežala od kuće i da su verovali da će se vratiti. Telo devojčice, u fazi raspadanja, nađeno je u dvorištu trošne kuće koju je njen ubica Darko Kostić iznajmljivao u Rakovici.
Policija je mesecima tragala za devojčicom, ali bezuspešno.
Zločin je otkriven tek nakon što je Kristina Kovačević (22) prijavila da je silovana. Ispostavilo se da ju je Kostić napastvovao u istoj kući u kojoj i Ivanu. Ta devojka je, inače, njegova rođaka. Saslušan je, no nije prošao poligraf.
Darko Kostić
Policajci su 1. septembra, posle Kristinine prijave, počeli da pretražuju dvorište te kuće, a tokom detaljnog pregleda prostorija, tragajući za dokazima o silovanju Kristine, policajci su pronašli nekoliko stvari, među kojima je bio i mobilni telefon, za koji je, posle analiza, utvrđeno da ga je koristila nestala Ivana Podraščić. Naloženo je da se aparat dalje veštači posle čega su pronađene njene poruke i slike.
Ona je, kako su pisali mediji, pošla na Kanarevo brdo. Navodno, Ivana i Darko bili su prijatelji na "Fejsbuku". Dogovorili su se da se nađu i da je on sačeka na okretnici autobusa 56.
Prvo su mislili da joj je Kostić ukrao telefon, ali su tokom ispitivanja saznali stravičnu istinu.
Silovao, Snaha, Darko Kostić, Ubijena Devojka, Ivana Podraščić, Julija Knežević, Bogdan Kostić, Silo
- Ivana mi se javila 31. jula i tražila da se vidi sa mnom da cirkamo. Sačekao sam je na okretnici autobusa 56, i odveo kući. Počela je "da vileni", udarala me je, histerisala, grebala. Pokušao sam da je smirim, ali nisam uspeo, pa sam je ašovom udario u glavu. Pokušao sam da je oživim, dozivao sam je, ali uzalud. Otišao sam do prodavnice, vratio sam se, a ona je i dalje ležala u lokvi krvi. Uvio sam njeno telo u ćebe, odneo je do potoka, pobacao neke sunđere preko nje i otišao. Otišao sam posle u Cvijićevu ulicu kod brata S. A., rekao sam mu da sam u samoodbrani udario nekog čoveka, ali da mislim da ga nisam ubio - izjavio je tada Kostić.
Kostić je prvo priznao zločin, a posle negirao. Osuđen je na 40 godina.
Debeo dosije
Darko Kostić je pre ovog zločina bio dobro poznat policiji. Godine 1993. sa saučesnikom je ubio staricu u Beogradu, a potom urinirao po njoj. Tada je dobio 7 godina.
Godine 2001. osuđen je za silovanje zbog čega je završio u zatvoru 3 i po godine. Po izlasku iz zatvora ponovo je silovao. Osim silovanja, osuđivan je za pljačke i razbojništva.
Nakon ubistva Ivane, tim veštaka ga je procenio. Utvrđeno je da mu je IQ ispod 90, odnosno, da je reč o psihopati i sociopati i da ga nije moguće izlečiti.
Odšteta od milion dinara
Ivanini roditelji saslušani su 31. oktobra. Tražili su odštetu od države milion evra.
Iskaz je dala i Ivanina majka Nada.
- Rekla je da ide na žurku i više je nikad nisam videla. Ivana je bila dobro dete, ali umela je da ode od kuće i da se ne vrati po nekoliko dana. Zato moj suprug nije odmah prijavio nestanak - rekla je ona.
Otac Stefana (14) i Nikole (13), koji su se pre dve godine utopili u Srebrnom jezeru, ogorčen je što su dvojica najodgovornijih za ovu tragediju osuđeni samo na uslovne kazne
Aleksandar Petrović iz Rače, otac Stefana (14) i Nikole (13), koji su se pre dve godine utopili na Srebrnom jezeru, ogorčen je što je i nakon ponovljenog suđenja Osnovni sud u Velikom Gradištu izrekao gotovo minimalne kazne optuženima za ovu tragediju.
Ovaj sud je, podsetimo, direktora OŠ "Karađorđe" Zorana Jovanovića i trenera Miloša Gajića, u čijoj su organizaciji dečaci bili na jezeru, osudio na uslovnu kaznu od godinu dana zatvora, koja neće biti izvršena ukoliko naredne dve godine ne učine novo krivično delo.
Istom presudom na kaznu od dve godine zatvora osuđeni su Milanka i Dragan Stanković iz Niša, koji su dečacima iznajmili pedaline s kojih su pali u vodu i utopili se. Prethodnom presudom koju je ukinuo Apelacioni sud vlasnicima pedalina izrečene su iste kazne, dok su direktor škole i trener osuđeni na godinu dana kućnog zatvora.
- Ogorčen sam jer je kazna direktoru smanjena, a on je imao najveću odgovornost i trebalo je da dobije najveću kaznu. Deca su njemu poverena. Ako sud smatra da životi moje dece vrede toliko, zaista ne bih imao ništa lepo o njima i njihovom radu da kažem - kazao je za Kurir nesrećni Petrović, napominjući da će uložiti žalbu na presudu.
Od stravične tragedije prošle su dve godine, ali kako kaže otac, bol za izgubljenim sinovima ne jenjava.
- Teško nam je. Preteško. Svaki dan ležem u krevet i budim se samo sa jednim pitanjem - da li je moguće da se tako nešto dogodilo. Sećam se tog jutra kad sam ih odvezao na utakmicu. Nisam znao gde će sve ići. Niko nam nije rekao! Znao sam samo da idu da igraju fudbal - objašnjava otac prisećajući se tog kobnog dana i dodaje:
- Ne znam zašto su tamo svraćali jer su na tom jezeru već imali loše iskustvo ranije. Stefan mi je pričao da su se deca, kada su bili na ekskurziji, pogurala i da je jedan dečak pao u vodu. Srećom, bilo je plitko, pa su ga odmah izvukli. Zašto su opet tamo išli, nije mi jasno. To je pitanje koje me muči - kaže Petrović.
Prema njegovim rečima, možda je zbog tog iskustva Stefan tog dana i odlučio da uđe u vodu da izvuče brata.
- Sigurno je mislio da je voda plitka. On je upravljao pedalinom, a Nikola je sedeo na ivici i upao u vodu. Videvši to, Stefan je povikao: "Ljudi, pomagajte, Nikola se davi!", skinuo je stvari sa sebe i skočio u vodu. Siguran sam da nije znao koliko je duboko i da je u vodu ušao samo da pomogne svom bratu - priča potreseni otac i dodaje da se sa Stefanom poslednji put čuo 15 minuta pre utapanja.
Inače, nesrećni Aleksandar Petrović ima i ćerku koja je bliznakinja s Nikolom. I njoj je, kako kaže, sve teže jer nema podršku svoje braće. - Sa Nikolom je bila nerazdvojna. Svuda su išli zajedno. Teško joj je, sedim s njom i razgovaram, pokušavam da joj malo olakšam, ali nedostaju joj braća. Oni su bili njena najveća podrška - kaže Petrović.
Aleksandar Petrović objašnjava da je direktor škole dobio otkaz posle tragedije. - U početku je bio s nama, pružao nam podršku da bismo se lakše suočili s bolom, ali je kasnije prekinuo svaki kontakt. Čuo sam da je, kada je suđenje počelo, obilazio decu i tražio im da menjaju iskaze. Verujem i da je to tačno, jer su deca zaista kasnije menjala iskaze. Neka rade šta hoće, ne znam kako će izaći na kraj sa svojom savešću, ako je uopšte ima. Direktor je bio vođa i organizator puta, on je imao najveću odgovornost. Da je svoj posao radio kako treba, do tragedije ne bi došlo - iskren je Petrović.
NIKAD se nikom nisam zamerila, bilo koga uvredila, nikome ništa ne dugujem, mrava nisam u životu zgazila...
Taman posla da sam digla ruku na bilo koga, a kamoli na rođenu majku! Nisam je ubila, već se borila za svaki sekund njenog života!
Ovako za "Novosti" započinje svoju ispovest Željka M. iz sela Leskovac kod Lazarevca, koja je donedavno živela u porodičnoj kući sa majkom Milkom Koprivicom (78), čije je beživotno telo pronađeno preksinoć, zakopano u dvorištu.
Slučaj je otkriven jer su komšije prijavile policiji da iz Željkinog i Milkinog dvorišta "nešto zaudara" i da sumnjaju da se, s obzirom na to da je duže vreme nisu videli, nešto desilo starici. Tačnije, da joj je možda naudila ćerka i potom je zakopala u dvorištu porodične kuće.
Na lice mesta odmah su izašli policija i dežurni zamenik Osnovnog javnog tužilaštva u Beogradu, koji su obavili uviđaj. Zaista, telo upokojene Milke nađeno je zakopano u plitkom grobu u dvorištu.
- Zamenik OJT je nakon obavljenog uviđaja naložio obdukciju pronađenog tela, kako bi se utvrdio uzrok smrti - rekli su za "Novosti" iz tužilaštva.
- Takođe, saslušana je ćerka preminule, a biće urađene i druge neophodne provere radi rasvetljavanja ovog nesvakidašnjeg slučaja.
Zasad niko nije uhapšen.
- Plašim se da ne odem u zatvor, iako sam nevina - kaže nam Željka M. - Bog je, nadam se, kao i pravda, na mojoj strani. Zaista sam sve učinila da ostarelu i bolesnu majku gledam kako treba, održim u životu. Ali eto, nisam mogla drugačije da je sahranim nego onako kako sam znala i umela.
Naša sagovornica priča da je Milka bila stara i bolesna. U poslednje vreme, dok bi Željka bila na poslu, umela je, kako tvrdi, i da padne u kući. Ali, nije se baka dala.
- Pre oko desetak dana, radila sam po dvorištu i u bašti. Umorila sam se i legla da se malo odmorim. Mama se već dan-dva pre toga osećala malo lošije, ali ništa nije ukazivalo da je ozbiljno bolesna - priča Željka.
Od umora, ćerka je zaspala, ali kad se probudila, videla je da je Milki loše. Imala je temperaturu, osećala se slabo:
- U toku noći, stanje je bilo još gore, stavljala sam joj obloge, masirala... Sutradan, počela je da kašlje i povraća krv. Zvala sam Hitnu pomoć, ali su mi rekli da su "puni" i da se snađem sama, da majku spremim, nađem nekog od komšija da je preveze u Dom zdravlja u Lazarevac. Niti se bilo ko od komšija odazvao na moj apel za pomoć, niti sam ja, s obzirom na to koliko sam mršava i slaba, mogla sama da je podignem iz kreveta i vodim peške i autobusom bilo kuda.
Zatim se, priča Željka, majčino stanje popravilo.
- Tražila je da joj dam sladoled, volela ga je. Odmah sam otrčala do prodavnice i kupila joj. Usput sam svratila do komšinice i ispričala joj šta se dešava, na šta mi je ona rekla da je sigurno u pitanju korona. Poverovala sam i sve od sebe dala da budem stalno uz majku, negujem je i opet dignem na noge, ozdravim.
Međutim, nedugo potom, baka Milka je preminula.
- Bila sam u šoku, očajna, tužna. Zvala sam groblje da se raspitam šta da radim, koliko košta da se organizuje sahrana, iskopa grob. Grobar mi je rekao da je iskopavanje 15.000 dinara, a kada sam objasnila da nemamo grobno mesto i da jedino mogu majku da sahranim u dvorištu, odbio je da to uradi. Komšinica mi je rekla da nije ništa neobično da se bližnji sahrani u dvorištu kuće, da to rade mnogi po selima u Srbiji. Nisam ni pomislila da sad ja možda nešto loše radim, grešim. A sve sam morala sama, ne pitajte kako. Nije sramota nemati, bruka i greh je ne pomoći - kaže Željka.
Tako je prvo po pomoć oko sahrane otišla u komšiluk.
- Niko nije hteo da mi pomogne u tome, čak ni kramp ili ašov da mi daju. Otišla sam u gvožđaru, kupila ašov i počela da kopam raku u dvorištu. Zatim sam, sve kako dolikuje za sahranu, zapalila sveću za dušu, skuvala žito, okupala majku, kupila i obukla joj novo odelo, cipele. Kupila sam i jastuk, čaršav, prekrivač, peškir. Nekako sam uspela da je odnesem do rake. Iako je imala jedva 50 kilograma, mislila sam da je teška još toliko.
Stavila sam je unutra, očitala molitvu i onda zakopala i položila cveće na grob. Nadala sam se da je sad na nekom lepšem mestu, gde će joj biti bolje. Ali, ni tu joj nisu dali mira...
MAMA je imala penziju, nešto više od 25.000 dinara. Ja sam nezaposlena zvanično, ali ne bežim od bilo kakvog posla. Radim i po kućama, čistim, perem, a ne bežim ni od posla na njivi. Tako smo dopunjavale naš zajednički budžet, jer samo od mamine penzije, kad se plate sve dažbine, nije bilo moguće imati dovoljno za pristojan život, lekove, higijenu - priča Željka.
IZ nadležnog VJT juče su "Novostima" rekli da obdukcija pokojne Milke Koprivice još nije gotova. To nam je potvrdila i njena ćerka Željka M.
- Očekujem nalaze obdukcije. Znam da ništa nisam uradila protivno zakonu, da je mama umrla prirodnom smrću. Verujem da je zaista kao posledica korone nastupila smrt, ali možda je bilo još nečega.... Rekli su mi da će, kad bude završena obdukcija, nadležni obavestiti o svemu i komunalnu službu, da će mi se pomoći da ponovo sahranim mamu, ovog puta na groblju.
Nataša Janković (42), zapisničarka Apelacionog suda i jedna od petoro stradalih u jezivoj saobraćajnoj nesreći koja se dogodila na pružnom prelazu kod Donjeg Međurova, sahranjena je svojevremeno na groblju u selu Čokot u prisustvu mnogobrojnih članova porodice i prijatelja.
Kolege i sugrađani za Natašu imaju samo reči hvala, a na licu mesta se okupilo oko stotinjak ljudi koji su došli da zapale sveće i izjave saučešće porodici tragično preminule.
Među prisutnima su kolege iz Apelacionog suda u Nišu, predstavnici pravosuđa, kao i mnogobrojni drugovi sinova preminule Nataše.
- Jao, Nataša, oko moje milo. Majko, ne mogu ovo da izdržim - jecao je Natašin suprug na prozoru kuće, nakon što je posle opela iznet sanduk sa telom njegove supruge.
Natašina majka neprekidno je plakala, grlila i ljubila sliku ćerke dok je kovčeg iznošen iz kuće.
- Zašto mi je, Bože, uze iz ovog života - naricala je Natašina majka Gorica.
U autobusu bila sa sinom
Zajedno smo krenuli autobusom, ja u školu, a mama na posao. Ona je sela sa koleginicom negde na sredini, a ja sam sa drugarima otišao nazad. Video sam da voz ide ka nama i sledeće čega se sećam je da su ljudi padali na mene, bili su krvavi, a ja sam se pitao gde mi je majka, ispričao je Petar Janković (16), koji je u petak pukom srećom preživeo stravičnu nesreću.
Uspeo je Petar da se kroz prozor izvuče iz autobusa, očajnički tražeći majku.
- Umio sam se snegom, i počeo da je dozivam. Na sve strane bila su tela i delovi tela, galama i jauci. Našao sam majku zaglavljenu ispod voza. Uhvatio je valjda točak i... - zastaje na trenutak Petar da dođe do daha, dok briše suze sa lica. Smogavši snage, ispričao je da je njegova majka u tom trenutku još davala znake života.
- Klimnula je glavom i kao da je rekla da je dobro, a onda je pala u nesvest i više me nije čula. Odvezla nas je Hitna pomoć, ja sam se nadao da će biti dobro, ali mi je otac u Kliničkom centru saopštio da majka nije preživela - govori nam ovaj tinejdžer.
BEBA stara 17 meseci nastradala je pre skoro dva meseca u Kraljevu kada je pala kroz prozor na trotoar. NJena majka je na svom Instagram profilu odlučila da progovori o tragediji koja ju je zadesila.
Da podsetimo, devojčica je u 24. decembra pala kroz prozor sa drugog sprata zgrade na pločnik, a očevici su pozvali Hitnu pomoć. Beba je prebačena u KC Kragujevac gde su se lekari dva dana borili za njen život, ali nažalost, bezuspešno. Majka devojčice odlučila je da na svom Instagram profilu objasni šta se dogodilo i objavom potresla i rasplkala sve pratioce.
Ona je pojasnila da je želela da snimi video o tome šta se kobnog dana dogodilo, ali nije imala snage, te je napisala malo duži tekst. Kako je navela, u danu kada se nesreća dogodila sa ćerkicom je otišla u šetnju, pa u posetu baki.
- Baba ima terasu i Kasija je stalno izlazila tu, cela ulica bi je čula koliko bi s smejala i koliko bi vrištala kada izađe sa njenim Simom - napisala je majka i nastavila:
- Posle par minuta sam je uzela i rekla babi: "Sve mi se nešto preznoje dlanovi kada vidim kako skakuće ovde", iako nema kako da padne, niti bilo šta. Još par minuta smo bile kod babe i otišle kući. Kad kažem da sam tog dana sve stigla, a zapravo nisam ništa, mislila sam na ovo. Kada stignemo kući znalo se, izuvamo se, obuvamo patofne, palimo njen omiljeni program i spremam joj kakao za spavanje. Od toga prvi put u životu nisam ništa uradila, znate li šta jesam? - navela je majka.
Ona je pojasnila da su u stanu imali prozor kog se mnogo plašila.
- Mama mi je jednom prilikom rekla, iako sam to već znala sama: "Nemoj otvarati taj prozor, Kasija je vrcoprc". Za neke stvari koje mi je pričala ujedno i za taj prozor rekla je: "Samo se jednom greška pravi". Tog dana ništa od navedenog gore nisam uradila, samo sam otvorila taj prozor kog sam se toliko plašila i otišla da spremim kakao, da uspavam Kasiju - napisala je.
- Bila je u njenoj kutiji sa igračkama, gledala sam je tako se lepo igrala. Prišla mi je, zatrčala se jako i toliko jako mi je zagrlila nogu. Rekla sam joj: "Evo Kasi, sad će mama da spremi i dolazim da spavamo". Ona je otišla. Nisam stigla da raspremim krevet, nisam stigla da spremim kakao, hitna se čula. Rekoh, bože šta li se dešava ovo, da pogledam, da se Kasija ne uplaši. Kada sam to pomislila sve mi je već bilo jasno. Kroz prozor sam se presavila i samo sam sa strane prozora videla njenu igračkicu.
Majka devojčice navela je da se sve desilo u tri minuta, da su je ljudi gledali i govorili: "Jao, ne".
- Strčala sam iste sekunde bosa i znate šta? Nisam stigla ni da je vidim. Toliko su bili brzi i ja sam krenula odmah u bolnicu, opet nisam stigla da je vidim. Znate šta sam stigla? Stigla sam samo da zatvorim prozor kada je bilo i više nego kasno. Ta dva dana bila su mi kao večnost. Nikad gora nikad više pitanja nikad više tuge u meni. Toliko sam samo želela da budem pored nje, nikad se nismo razdvajale. Baš nikad! Doktori su me pustili, svoju princezu sam mazila i rekla joj da je ona najjača na svetu i da je najlepša i ljubila je tako nežno samo da ne oseti bol. Drugog dana je već sve u meni umrlo. Dišem, ali ne živim - završila je svoju potresnu poruku Kraljevčanka.
"I poslednji put kada si mi rekao "Videću ja našu Kasju prvi", nisam ti verovala, prosto moj mozak nije mogao da prihvati"
Strahinja Marković (23) koji je ubijen u Kragujevcu kada ga je Milan T. (24) ubo nožem u grudi, kako smo objavili, prošle godine ostao je bez ćerke Kasije koja je imala samo 17 meseci, a sada se njegova bivša devojka, majka poginule devojčice oprostila od njega na svom Instagram profilu porukom koja lomi srce.
- Ma kakvi bili, tvrdoglavi, detinjasti, jedini spas mi je bio to što si bar živ, što bar imamo nešto zajedničko do kraja života, iako nismo zajedno. I poslednji put kada si mi rekao "Videću ja našu Kasju prvi", nisam ti verovala, prosto moj mozak nije mogao da prihvati. Ti? Stena? Nju prvi da vidiš? To je nemoguće. Živote kur*o raspala - napisala je ona.
Podsetimo u Kragujevcu je beba stara 17 meseci pala s prozora krajem decembra proške godine, a njena majka je tada na društvenim mrežama ostavila srceparajuće poruke.
Novine danas nisu kao ranije. Pregled dnevne štampe se obavlja na internetu, online je budućnost. Zato, današnje vesti iz Srbije i sveta potražite direktno na Politika Ekspres dot net. Poslednji pravi tabloid u Srbiji. Najnovije vesti dana iz Srbije i sveta, najcitaniji tekstovi koji te mogu zanimati u toku dana uz izbor urednika, novinara i redakcije portala
Ekspres Politika predstavlja online magazin sa osvrtom na dnevno političku situaciju u Srbiji i svetu. Ovaj online news portal nije ni u kakvoj vezi sa kompanijom Politika AD koja se bavi izdavanjem magazina: Bazar, Politikin Zabavnik, Ilustrovana Politika, Viva, Svet kompjutera, Mali Politikin Zabavnik, Enigmatika i Razbibriga, kao i dnevnih novina Politika i Sportski žurnal, a koje izlaze pod firmom Politika novine i magazin. Politika Ekspres Online predstavlja poslednji pravi tabloid u Srbiji koji se nalazi među TOP 50 najčitanijih sajtova u Srbiji
