Kriminal

Kriminal (250)

Na šokantnom video koji se deli po društvenim mrežama može se videti kako mladić iz Obrenovca kolima upada u Prihvatni centar za migrante koji obezbeđuje Vojska Srbije u tom gradu.

Kako navode lokalni mediji, mladić čiji su inicijali  F.R. izvršio je nešto oko 19 časova upad svojim kolima u obrenovački Prihvatni centar za migrante, bivšu kasarnu, a sve to je snimao i delio uživo na svom Facebook profilu.

- Ne želim da moju devojku napadaju migranti. Ne želim da moja vojska čuva migrante. Ne želim muslimansku državu - rekao je između ostalog on.

Na svu sreću u ovom incidentu niko nije povređen, a  F.R. je na licu mesta uhapšen i procesuiran.

Srbin Dejan Stanimirović (45), zvani Markos, koji je 1. aprila ubijen u Kolumbiji, navodno je bio pripadnik Kekine grupe, koja, kako prenose kolumbijski mediji, švercuje drogu iz Latinske Amerike u EU i Rusiju.

Kekinu grupu je, podsetimo, prema podacima policijske bele knjige o organizovanom kriminalu, devedesetih godina osnovao Dejan Stojanović Keka sa Novog Beograda, a grupa je bila poznata po brutalnosti i surovosti, a neki su Kekinu grupu u to vreme zvali i „gospodarima narko-tržišta u Srbiji“.

Međutim, Keka je 2006. otišao iz Srbije, a za njim ne postoji poternica naše države, i veruje se da je u Južnoj Americi.

- Kolumbijske vlasti utvrdile su da je Stanimirović došao u tu državu sa još dvojicom muškaraca iz Srbije i da su oni deo kriminalne grupe koja sebe naziva Kekina grupa. U zemlju su ušli prvih dana decembra prošle godine, kako bi obezbedili i nadgledali ogromnu pošiljku kokaina za balkanski kartel - preneli su mediji.

Istražitelji, kako navode, otkrili su i da su Markos i dvojica neimenovanih Srba u Kolumbiju došli sa 300.000 evra u kešu, a da je taj novac trebalo da posluži kao kapara u pregovorima za kupovinu kokaina.

- Dvojica muškaraca koji su bili s Markosom najverovatnije su se vratili u Evropu, i to s kupljenim kokainom. Stanimirović je ostao u zemlji, navodno da obezbedi još jednu pošiljku. On je krajem marta kako se pretpostavlja trebalo da se vrati u Evropu, ali je zbog zatvaranja granica usled pandemije morao da ostane u Kolumbiji.

Odseo je kod tamošnjeg narko-bosa s nadimkom Vojnik, a u njegovoj kući je i nastradao pod još uvek nejasnim okolnostima - rekli su izvori, navodeći da policija još uvek pokušava da uđe u trag ruti kojom su Srbi prevezli robu u Evropu.

Oni navode i da u istrazi učestvuju zajedno kolumbijska policija i Evropska agencija za borbu protiv droge, jer je Stanimirović godinama bio jedan od najtraženijih kriminalaca u Evropi.

S druge strane, porodica i advokat Stanimirovića tvrde da je on bio sportista, a ne narko-diler, te da je posredi greška. 

- Dejanova smrt još uvek nije zvanično potvrđena porodici. Sumnjam u sve što kolumbijski mediji pišu i znam da on nema nikakve veze s Kekom - kaže Aleksandar Šćekić, zastupnik porodice Stanimirović.

Crnogorski mediji nedavno su objavili da je Dejan Stanimirović stajao iza pošiljke kokaina koja je u februaru zaplenjena na Karibima, a koja je bila teška 5,7 tona. - Bio je jedna od veza Evrope i Južne Amerike i njegov zadatak bio je uspostavljanje kontakata i utvrđivanje novih ruta za šverc. Sa ovom grupom navodno se dovode u vezu i dve akcije od prošle godine - jedna u kojoj je u Kolumbiji uhapšeno 16 osoba sa više tona kokaina i dva miliona evra, kao i prethodna, u kojoj je na jahti koja je putovala od Kariba do kopnenog dela Evrope nađeno 850 kilograma kokaina - navode oni.

Kako je pojašnjeno, delovanje kriminalne organizacije je planirano na duže vreme uz primenu tačno određenih pravila unutrašnje kontrole i discipline, pri čemu je svaki član imao unapred određen zadatak i ulogu.

Za Podgoričaninom Markom Šakovićem (34) raspisana je nacionalna poternica zbog sumnje da je 2019. godine formirao kriminalnu grupu koja je bila zadužena za nabavku oružja, saznaje Pobjeda.

Članovi te kriminalne organizacije, prema sumnjama istražitelja bili su njegova supruga Nataša Šaković, Podgoričanin Marko Filmanović i L. M.

Odlukom Apelacionog suda produžen je pritvor L. M. jer je, kako se navodi, ocenom dokaza iz spisa predmeta osnovano sumnjiv da je počinio krivična dela koja mu se stavljaju na teret naredbom o proširenju istrage Specijalnog državnog tužilaštva.

Kako je pojašnjeno, delovanje kriminalne organizacije je planirano na duže vreme uz primenu tačno određenih pravila unutrašnje kontrole i discipline, pri čemu je svaki član imao unapred određen zadatak i ulogu.

“L. M. je prihvatio da postupa po naredbama i uputstvima organizatora kriminalne organizacije koje su mu prenesene, da preuzima oružje od drugih članova, čuva ga u svojoj kući i po dobijenim uputstvima predaje i prodaje drugim osobama”, piše u odluci.

Prema navodima istražitelja, Nataša Šaković je bila zadužena da vrbuje druge članove, prenosi poruke i uputstva između organizatora i drugih saradnika kriminalne organizacije i da preuzima nabavljeno oružje u većim količinama od Filmanovića.

“M. F. je oružje prethodno nabavljao za potrebe kriminalne organizacije, a potom ga predavao organizatoru i osobama koje odredi organizator. M. F. je prihvatio da u ovoj kriminalnoj organizaciji nelegalno i suprotno Zakonu o oružju nabavlja i kupuje oružje i da ga registruje na pravno lice čiji je vlasnik, te da ga bez prethodno pribavljenih odgovarajućih dozvola nadležnih državnih organa predaje drugim članovima kriminalne organizacije”, navodi se u odluci Apelacionog suda kojom je obrazloženo produženje pritvora.

Osnovana sumnja da je Filmanović bio deo grupe proizilazi iz njegovog iskaza u kojem priznaje da je počinio krivično delo.

Iz dokumentacije koja je prikupljena tokom istrage proizilazi da je Filmanović kupljeno oružje predao Marku Šakoviću.

Marko Šaković je brat Milića Minje Šakovića i policija ih dovodi u vezu sa škaljarskim kriminalnim klanom.

Oni su odslužili kazne za ubistvo Miroja Baošića koji je ubijen 2005. godine.

Marko je osuđen tada na 12 godina, a Minja na 10, pa mu je kazna kao maloletniku odlukom Apelacionog suda preinačena na vaspitnu meru u trajanju od jedne do četiri godine zatvora.

Marko i njegova supruga Nataša hapšeni su i u decembru 2017. godine zbog oružja.

Šaković je priznao krivicu i osuđen je na 11 meseci zatvora, dok je njegova supruga osuđena na sedam meseci. Policija je tada oduzela tri pištolja od Šakovića.

Na društvenoj mreži Tviter osvanuo je snimak pod naslovom "Za to vreme u Železniku dečaci se igraju GTA sa murijom..." u kome je zabeležna policijska jurnjava ovim beogradskim naseljem za crnim automobilom u kome se na mestu vozača nalazila mlađa osoba najverovatnije srednjoškolac, koji se jurnjavom po ulicama poigravao sa policijskom patrolom.

Snimak, koji je prvo osvanuo na Instagramu, a onda se preneo na Tviter prikazuje policijsku poteru za crnim automobilom marke”subaru impreza”, za čijim volanom kako se može videti bila je mlađa osoba, najverovatnije srednjoškolac, koji prvo u punoj brzini uz škripu guma, kao u akcionim filmovima, uleće u krivinu uz burno najvijanje, reklo bi se njegovih drugara, dok ga u stopu prati policijska škoda sa rotacijom i sirenom.

Snimak prikazuje kako se oba vozila udaljavaju, a onda se odbegli vozač ponovo vraća istim putem, kao i policija i svi skreću u sledeću ulicu, gde se potera nastavila.

Valja dodati i da se na snimku osim vriske i navijanja čuje smeh mladića od kojih su većina srednjoškolci, koji su davali podršku odbeglom vozaču.

Takođe se čuje i jedan komentar: “Mnogo je on smiren brate”.

Za sada nije poznato kad je snimak nastao, ali se veruje da je to bilo danas u popodnevnim časovima.

Nepunih mesec dana nakon ubistva albanskog emigranta Envera Hadrija u Briselu, krajem marta 1990. Jugoslavijom je odjeknula vest da se u Beogradu, u čuvenoj diskoteci "Nana" na Senjaku, dogodilo ubistvo. Iako na prvi pogled ova dva događaja nisu imala nikakve veze, pucnjava u "Nani" otvorila je Pandorinu kutiju, rasplamsala sukobe između republičke i savezne policije, ali i razotkrila vezu bezbednosnih službi sa kriminalcima.

Zločin o kome se govori je ubistvo Andrije Lakonića u klubu “Nana” , koje nikad do kraja nije razjašnjeno. Verzije ovog zločina nisu mogle da se slože ni oko datuma, a kamoli oko imena ubice ili oružja kojim je zločin počinjen. Jedino što im je bilo zajedničko jesu imena aktera – Andrija Lakonić, Veselin Vukotić i Darko Ašanin.

Urbani mit kaže da je ubijeni Andrija Lakonić zvani Laki bio nerazdvojni prijatelj sa Ašaninom i Vukotićem, kao i da su važili za “žestoke momke” koji su se bavili boksom.  Sva trojica su navodno često bila angažovana u tajnim poslovima tadašnje jugoslovenske službe protiv neprijateljske emigracije, a zauzvrat su u domovini uživali miran i pristojan život.

Jedna od verzija ove priče kaže da su u noći između 22. i 23. marta 1990.  u klubu “Nana” sastala trojica prijatelja u pratnji devojaka, kao i da su odmah po dolasku seli u jedan separe. Prema navodnim izjavama svedoka, ubrzo je došlo do sukoba između Vukotića i Lakonića, a potom se začuo pucanj. Lakonić je ostao da leži mrtav, a urbani mit kaže da se narednog jutra policiji predao Ašanin, kao i da je sa sobom poneo pištolj. Mediji su tada izveštavali da je u pitanju isti pištolj koji je korišćen u likvidaciji Hadrija.

Druga verzija priče razlikovala se od prethodne u nekoliko detalja. Najpre, sukob među prijateljima izbio je navodno zbog devojke, a Lakonić nije pogođen sa jednim, već sa dva hica i to iz različitog oružja. Jedan metak ispaljen je navodno iz prištolja marke “Valter PPK”, a drugi iz manjeg revolvera “American Arms”. Ko je povukao obarače, ostalo je nerazjašnjeno pitanje!

Treća verzija bila je ona zvanična policijska, koja se najpre razlikovala u datumu kada se dogodio zločin. Prema njoj, pucnjava se dogodila čitava 24 sata kasnije, u noći između 23. i 24. marta. U Lakonića jepucao Ašanin, iako je većina dokaza koji bi nedvosmilseno mogli da otkriju ubicu, nestala još tokom uviđaja. Međutim, stav Saveznog DB bio je da su za zločin odgovrna obojica preživelih prijatelja – i Ašanin i Vukotić.

Činjenica da su sva trojica povezivana za likvidacijom Hadrija, ovaj zločin se takođe pominjao kao osnovni motiv Lakonićevog ubistva.

” Ašanin i Vukotić su za službu u inostranstvu navodno radili neke poslove, pa je Savezni DB nastojao da im ubistvo Lakonića jednostavno oprosti, preko čega republička policija nije htela da pređe. Pojavili su se policajci fascinirani svim tim glupostima. Kriminalci su imali veliki interes da se povežu sa njima, jer su ih čuvali od odlaska u zatvor. Dolazio je kod mene kolega iz gradske policije koji ih je imao na vezi.. Nisam hteo da im popustim. Zašto bih onda uopšte radio svoj posao?”, napisao je tadašnji inspektor, a kasnije visoki policijski funkcioner Mile Novaković u svojoj knjizi “Oni su jači od nas”

Međutim, ono što je posle usledilo otvorilo je Pandorinu kutiju.

O zločinu u “Nani” je među prvima obavešten i tadašnji inspektor za maloletnike iz gradskog SUP Beograd Miroslav Bižić, koji se navodno odmah uputio u stan pokojnog Lakonića. Kasnije se ispostavilo da su njih dvojica “bili na vezi” , jer je Bižić nameravao da ga prepručio Službi državne bezbednosti Saveznog SUP-a, koja je Lakonića angažovala za razne poslove u inostranstvu. Navodno, Bižić je u stanu Lakonića našao nekoliko pravih pasoša sa njegovom slikom, ali različitim imenima i odneo ih. Gde su dokumenta završila do danas nije otkriveno.

Već u prvim danima istrage, Ašanin je pritvoren, a ubrzo i izveden pred sud. Optužnica se zasnivala mahom na konfuznim izjavama, a Ašanin je sve vreme negirao krivicu. Zanimljivo je i to da dva pištolja koja se spominju da su korišćena u obračunu nisu nikome pripadala niti su pronađeni otisci na njima.

Tokom sudskog postupka počeo je da isplivava sav prljav policijskog trougla, na relaciji gradski SUP, Savezni MUP i Državna bezbednost.  Javnost je tada saznala i da je po nalogu Staneta Dolanca početkom osamdesetih godina formirana posebna frakcija koja je služila za obračun sa emigracijom, a koju je navodno činila i pomenuta trojka.

Razotkrivanje “poslova” vešto je iskoristio tadašnji republički MUP , kome je ubistvo u “Nani” poslužilo kao povod da se prekine veza Savezne DB i beogradske policije, koja je bila ustanovljena mimo znanja MUP Srbije. Zbog haosa koji je usledio, kao policijske žrtve pali su i inspektor Bižić, koji je zbog krađe pasoša uhapšen, kao i Božidar Spasić, tadašnji operativac Državne bezbednosti. Tako je ovim slučajem MUP Srbije uspeo da preuzme i pod svoju kontrolu stavi gradsku policiju, dok je Savezna policija ubrzo raspala.

Sam sudski postupak protiv Ašanina je okončan oslobađajućom presudom u oktobru 1990, a ista odluka doneta je i slučaju inspektora Miroslava Bižića koji se tertio da je ukrao Lakonićeve pasoše. Uprkos oslobađajućoj presudi, Bižić je izgubio posao u policiji pa se nakon toga bavio detektivskim poslovima.

Obojica su posle nekoliko godina i sami postali žrtve zločina – Ašanin je ubijen 1998. u svom restoranu u Ulici teodora Drajzera, koji se nalazio u kući, dok je dve godine ranije, na stepeništu Starog Merkatora na Novom beogradu izrešetan Bižić. Oba zločina su do danas ostala nerasvetljena.

Uprkos tome što je čitava beogradska čaršija nagađala da je kobne noći u “Nani” u Lakonića pucao Vukotić, a potom pobegao preko granice, ove spekulacije nikada nisu potkrepljene dokazima. Vukotić danas navodno živi u Novom Sadu, a briselski sud ga je u odsustvu osudio na zatvorsku kaznu zbog Hadrijevog ubistva, zajedno sa Andrijom Draškovićem i Božom Spasićem.

Kao krajnja posledica ovog ubistva označen je događaj iz 1993. kada su u zgradu Saveznog MUP u Ulici kneza Miloša upali pripadnici republičkog MUP, i zaplenili čitavu arhivu.

Mojoj ćerki bili su iskidani grudnjak, potkošulja i košulja, a po grudima ima ogrebotine. Nasilnici su hteli da je napastvuju, dok je ona nemoćno ležala na zemlji, kaže J. L., majka napadnute devojčice

Pokušali da siluju devojčicu K. P. (13) u dvorištu pored njene porodične kuće u Bečeju! Nasilnici V. Đ. (17) i V. Z. (14) 4. marta, oko 15 sati, skočili su na tinejdžerku, oborili je na zemlju i pocepali joj odeću, urlajući: „Želimo te!“

Sve je video njen najmlađi brat koji je odmah pozvao majku J. L. (32), pa su napadači odmah uhapšeni. Majka napadnute devojčice, koja ima još šestoro dece, svedoči o užasu koji se odigrao usred bela dana!

- Bilo je oko 15 sati i prilično hladno, pa sam ćerki rekla da iz dvorišta unese bratovljev motor-igračku u kuću. Posle nepuna dva minuta, moj petogodišnji sin utrčao je u kuću i rekao mi: „Mama, dođi napali su seku!“. U momentu sam pretrnula. Moj najstariji sin, koji ima 15 godina, istrčao je napolje i počeo da brani sestru. Odgurnuo je dvojicu maloletnika s nje. Ćerki su bili iskidani grudnjak, potkošulja i košulja, a po grudima ima ogrebotine. Nasilnici su joj govorili „da je žele“, dok je ona nemoćno ležala na zemlji! - priča majka napadnute devojčice i ističe da je nemili događaj uznemirio celu porodicu.

- Najstariji sin se rvao s njima, dok sam ja otrčala kod komšije policajca da tražim pomoć. Nasilnici su pobegli, ali su zamakli samo iza ćoška, pa ih je policija brzo stigla - kaže majka i prepričava da je ćerka preživela šok.

- Tresla se od straha! Nije mogla ni glasa da pusti! Nije mogla odmah ni da mi ispriča šta se dogodilo. Sve je trajalo oko pet minuta. Na lice mesta su odmah došle bečejska hitna pomoć i policija. Ćerku su pregledali u ambulanti. Dobila je lekove za smirenje i protiv bolova, a lekari su utvrdili da ima podlive i ogrebotine. Psihički i fizički nije dobro, veoma je uplašena - tužno navodi majka i priznaje da ne može da dođe sebi od šoka.

- U školi će je ispitivati drugarice kako se sve desilo. Takva su deca, pričaće se o tome. Imam četiri ćerke od 13, 11, pet i četiri godine i trojicu sinova od 15, osam i pet godina. Zabrinuta sam... - kaže na kraju razgovora uznemirena majka.

Najstarijem P. P. (15) koji je branio sestru razbijena su usta i ima povredu leđa. Osumnjičeni su odranije poznati policiji. Kako saznajemo, mlađi V. Z. (14) odmah je priznao pokušaj silovanja, dok se stariji V. Đ. (17) isprava branio ćutanjem, ali je posle toga sve priznao.

Napadnuta devojčica ima traume odranije, jer je sa devet godina gledala kako joj u Molu ubijaju oca. Njen najstariji brat je tada ranjen u obe butine. 

- Ćerka je pretrpela veliki strah i od tada ima stomačnu nervozu, dok je sin tada upucan u nogu. Oboje su gledali kako im ubijaju oca - kaže majka.

Otac napadnute devojčice je Matija P. (28) kojeg je u krvavom piru ubio Bane Jovanović Safet (53). Bane Jovanović je 20. marta 2016. u Bečeju teško ranio nevenčanu suprugu Jelenu Stojkov (29) koja je preminula nakon nekoliko dana u Novom Sadu, a pucao je i u Jeleninog stanodavca Imrea Jožu (70). Krvavi pir je nastavio u Molu, gde je ubio Matiju i ranio njegovu ženu Renatu Vrecko (31) koja je u tom trenutku u rukama držala četvoromesečnu bebu. Nemilosrdni ubica je ranio i Matijinog sina P. P. (11) i snaju Natašu Sunomar (23). Posle zločina pobegao je u Mađarsku, pa u Nemačku. Uhapšen je 66 dana posle zločina. 

Osumnjičeni za iživljavanje nad nekadašnjom devojkom D. S. (53) bio ljut na nju što se iselila iz stana i uzela mu 12.000 dinara

Srđan M. (37), zvani Homoljski Arkan, iz Laznice kod Žagubice danima je, kako se sumnja, planirao otmicu bivše devojke D. S. (53) iz Bora, a prijateljima je pričao da mora da joj se osveti jer mu je slomila srce i ispraznila novčanik.

Podsetimo, Srđan M. je osumnjičen da je 21. aprila oteo D. S. ispred borske bolnice, odveo je u kolibu u šumi, brutalno je pretukao i ostavio vezanu bez hrane i vode. Dok ju je tukao, navodno joj je rekao „da će sada imati dovoljno vremena da razmisli kako se on osećao kada ga je ostavila“. Nesrećna žena je posle tri dana uspela da odveže konopac s ruku i potraži pomoć u policiji.

Poznanici uhapšenog Srđana M. kažu da je on sa D. S. bio u vezi duže vreme i da su živeli zajedno. - Međutim, ona je iznenada odlučila da ostavi Srđana i iselila se iz stana. Njega je to baš povredilo, danima posle toga je po selu pričao da će joj se osvetiti i da će ga zapamtiti - priča poznanik osumnjičenog.

Prema njegovim rečima, Srđan M. je pričao da će na društvene mreže okačiti golišave fotografije svoje 16 godina starije bivše devojke. - Na taj način je želeo da je osramoti. Imao je čak ideju da te slike dostavi medijima. Ogovarao ju je po selu, nazivao je kurvom i kovao osvetu. Nažalost, izgleda da se odlučio za najdrastičniju i najbrutalniju varijantu - otmicu i mučenje - pričaju meštani sela Laznica.

Kako kažu, njihov komšija, koji sebe naziva Homoljskim Arkanom, pričao je i da ga je D. S. pokrala. - Pričao je da se jednog jutra probudio i da D. S. nije bilo u stanu. Ubrzo je shvatio da ga je napustila, ali i da mu je uzela 12.000 dinara. Govorio je da je mnogo povređen, da mu je srce slomljeno i da ne može da shvati zašto ga je ostavila bez reči - kažu sagovornici

Prema rečima izvora iz istrage, sumnja se da je Srđan M. detaljno i danima planirao otmicu. - Sve je izveo kao na filmu. Unapred je obezbedio kolibu u koju je odveo žrtvu. Znao je da tamo nema nikoga i da niko neće ni čuti, ni videti šta se dešava. Bio je brutalan, a o tome svedoče povrede na ženinom telu. Jadna žena, tri dana vezana u šumi, bez hrane, bez vode i još premlaćena. Mogla je da umre - kaže izvor. Srđan M. je na saslušanju u Osnovnom tužilaštvu u Boru priznao krivično delo zlostavljanja i mučenja i određen mu je jednomesečni pritvor.

Srđan M. je prilikom otmice imao pomagača. Naime, on je zamolio jednog druga da ga odveze iz Bora do Žagubice, a kada je ugledao D. S. kod doma zdravlja, naredio je prijatelju da stane, a on je izašao i preteći gasnim pištoljem ugurao ženu na zadnje sedište, a prijatelju rekao da vozi. - Preplašen čovek odvezao ih je do početka šume i ostavio, ali Srđana nije prijavio policiji jer ga se plaši - kaže izvor i dodaje: - Voli da mafija po selu, kači neke zlatne krstove oko vrata, kajle, naziva sebe Arkanom. Hapšen je više puta i osuđivan.

D. S. je posle tri dana provedena vezana u straćari, duboko u šumi, ispričala policiji kroz kakvu je torturu prošla. - Stavio mi je gasni pištolj na bradu i ugurao u kola. Molila sam ga da me pusti, ali se još više razbesneo. Kada smo stigli do kolibe u šumi, vukao me je po podu, vređao, psovao... Bacao me je na zid, šutirao, udarao pesnicama. Na kraju me je vezao i ostavio. Ne znam šta je hteo, da umrem od gladi i žeđi - ispričala je žrtva. Ona je po telu imala brojne povrede, podlive, rane i ogrebotine, a odeća joj je bila iscepana.

Stojiljković je pucao sebi u glavu 11. aprila 2002. godine posle usvajanja zakona o saradnji sa Haškim tribunalom

Pre dva dana navršilo se 18 godina od samoubistva Vlajka Stojiljkovića, bivšeg ministra unutrašnjih poslova Srbije za vreme vladavine Slobodana Miloševića.

Stojiljković je pucao sebi u glavu 11. 4. 2002. ispred zgrade Narodne Skupštine, dana kada je usvojen zakon o saradnji sa Međunarodnim sudom u Hagu. Preminuo je u beogradskom Urgentnom centru 13. 4.

- Ko danas se sećam. Mi svi u poslaničkom klubu SPS, tu i Nikola Šainović, Milutin Mrkonjić, Branislav Ivković, Gorica Gajević, mislim i Zoran Lilić, i Stojiljković kaže da hoće da se ubije, a Šešelj mu objašnjava da to uradi pred Skupštinom, jer će biti bolje medijski propraćeno. Svi su se smejali. Prošlo je nekoliko dana, a on me je pozvao i ponovio da hoće da se ubije zbog Haga. Rekao sam mu: „Pusti, i žene idu u zatvor“ - ispričao je za "Kurir" pre nekoliko godina bivši poslanik SRS, Filip Stojanović.

On se tom prilikom prisetio poslednjeg dana života nekadašnjeg ministra policije protiv koga je Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju podigao optužnicu 27. 5. 1999. godine za zločine na počinjene tokom rata na Kosovu.

- Dao mi je tri koverte. Od tada, često smo se viđali, na dva-tri dana, i stalno je ponavljao da hoće sebi da oduzme život. Međutim, nikad nisam to shvatao ozbiljno.

Tog kobnog 11. aprila, Stojiljković je zadržavao Stojanovića na izlazu iz Skupštine više od pola sata.

- On se ubio praktično pred mojim očima. Tada je izglasan zakon o Hagu. Čekao me je na izlazu, dao mi tri koverte, pisma, i rekao da je jedno za mene, drugo za novinare i treće za Šešelja. Skoro 35 minuta bili smo ispred Skupštine na izlazu. Prolaze poslanici: „Zdravo, Vlajko, zdravo, Vlajko.“ U jednom trenutku ja mu kažem da moram da idem, a on mi na to odgovori: „E sad možeš da ideš.“ Zaplakao je, zagrlio me i poljubio i ja sam krenuo - ispričao je Stojanović i dodao:

- Međutim, kao da vučete lastiš. Krenuo sam, okrenuo se, čuo pucanj i počeo da plačem. Svi su izašli. Video sam da leži dole, krv mu je išla iz slepoočnice, a pištolj mu je bio na grudima.

- Odmah sam javio Šešelju. On je tada išao za Kruševac, dao mi je instrukcije šta da radim.

Vojislav Šešelj, lider Srpske radikalne stranke, je ispričao jednom prilikom da je upravo on sugerisao Stojiljkoviću da samoubistvo izvrši ispred Skupštine Srbije.

- Pošto je rekao da hoće da se ubije na groblju Oslobodilaca Beograda, sugerisao sam me da to uradi pred Skupštinom jer će biti odlično medijski propraćeno - kazao je Šešelj.

Posle tog događaja porodicu Vlajka Stojiljkovića je pratila tragična supruga pošto su u kasnijim godinama samoubistva izvršili i njegova supruga i njegov sin.

Stojiljkovićev sin Vladimir se 2004. ubio u svom stanu na Bulevaru Mihaila Pupina na Novom Beogradu, dve godine pošto je njegov otac izvršio samoubistvo.

Prva supruga Vlajka Stojiljkovića Jelisaveta obesila se pre više od 20 godina u podrumu stambene zgrade u Požarevcu, gde su tada živeli. Učestvovala je u političkom životu, iz kog se povukla kada je osetila da ima psihičke probleme. Od četvoročlane porodice Stojiljković ostala je samo ćerka Sandra.

Poznati pevač narodnih pesama Nedžib Nečko Delić ubijen, u svojoj kući.

Delića poznatog pljevaljskog pevača je najverovatnije usmrtio njegov rođak 22.februara ove godine.

Nakon ubistva, 50 metara dalje od kuće Delića ubica je izvršio samoubistvo.

Prema nezvaničnim informacijama Delića je rođak ubio na ulaznim vratima kuće u kojoj je živio sa suprugom i dvoje dece.

Srđan M. (37) iz sela Laznica kod Žagubice uhapšen je zbog sumnje da je oteo i držao zatočenu u kolibi bivšu devojku D. S. (53) iz Bora, jer mu je "slomila srce".

Osumnjičeni je 21. aprila presreo žrtvu i preteći joj gasnim pištoljem, ugurao je u vozilo. Žena je na saslušanju detaljno opisala torturu.

- Izlazila sam iz borske bolnice i nedaleko odatle me je oteo. Prislonio mi je pištolj na bradu i ugurao u kola. Pretio je, psovao me, bila sam prestrašena - navodno je ispričala D. S. i objasnila da je sa osumnjičenim ranije bila u vezi:

- Uradio je to jer sam ga ostavila, nije mogao da se pomiri s tim. Rekao mi je da dobro razmislim kako se on oseća otkako nismo zajedno. Još dok smo bili u autu, molila sam ga da me pusti, ali ga je to još više razbesnelo. Skrenuo je s glavnog puta i vozio neasvaltiranim. Odvezao nas je duboko u šumu u jednu kolibu. Tamo me je izvukao, vukao me po podu. Molila sam ga, ali uzalud - posvedočila je žrtva.

Kako je dalje ispričala tokom saslušanja, Srđan M. ju je uveo u kolibu i počeo krvnički da je tuče.

- Šutirao me, bacao o zid, udarao pesnicama.Tako prebijenu, on me je zavezao i otišao. Ostavio me u kolibi, nije se ni okrenuo. Da li je hteo da tu umrem od gladi i žeđi, ne znam - rekla je izmučena žena i dodala da je posle tri dana nekako uspela da se odveže.

Osumnjičeni Srđan M. na društvenim mrežama ima više različitih profila, a na nekima od njih se predstavlja i kao pokojni Željko Ražnatović Arkan, a na brojnim fotografijama koje je kačio dominiraju tigrovi. Na Fejsbuku je naveo i da radi u inostranstvu, kao i da je zaposlen u jednoj agenciji za obezbeđenje ljudi i objekata.

- Lutala sam šumom i nekako stigla do puta. Stopirala sam i zamolila čoveka koji mi je stao da me vozi u policiju - dodala je navodno ona.

Prema rečima našeg izvora, uhapšeni je najpre negirao otmicu i mučenje, ali je pritusnut dokazima na kraju sve priznao. Navodno je rekao da mu je D. S. slomila srce i da je želeo da joj se osveti.

Strana 1 od 18

Preporuka za čitanje

Novosti dana Politika Ekspres 

Ekspres Politika predstavlja online magazin sa osvrtom na dnevno političku situaciju u Srbiji i svetu. Ovaj online news portal nije ni u kakvoj vezi sa kompanijom Politika AD koja se bavi izdavanjem magazina: Bazar, Politikin Zabavnik, Ilustrovana Politika, Viva, Svet kompjutera, Mali Politikin Zabavnik, Enigmatika i Razbibriga, kao i dnevnih novina Politika i Sportski žurnal, a koje izlaze pod firmom Politika novine i magazin. Politika Ekspres Online predstavlja poslednji pravi tabloid u Srbiji koji se nalazi među TOP 50 najčitanijih sajtova u Srbiji