Kriminal

Kriminal (225)

Vrščanin Ljubomir Đaković (61), u čijem automobilu je novopazarska policija u petak pronašla blizu 22 kilograma marihuane, osuđen je danas na sedam godina zatvora.

On je pred Višim tužilaštvom u tom gradu priznao izvršenje krivičnog dela nedozvoljena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga i zaključio sporazum koji je prihvatio i Viši sud.

- Presuda je postala pravosnažna i Đaković će biti upućen na izdržavanje zatvorske kazne u trajanju od sedam godina. Osim toga, od njega je oduzet i automobil BMW 530d, koji je korišćen prilikom izvršenja krivičnog dela – kaže Asmir Mehović, portparol Višeg tužilaštva.

Đaković je uhapšen u zajedničkoj akciji novopazarske i granične policije prilikom ulaska iz Crne Gore u Srbiju, na graničnom prelazu Špiljani.

Policija je prilikom pregleda njegovog automobila pronašla specijalno izrađene bunkere u kojima su se nalazila 24 paketa marihuane, ukupne težine 21,8 kilograma.

Prema nezvaničnim informacijama, Đaković je završio Fakultet dramskih umetnosti, radio je kao producent, a navodno je i glumio u nekoliko pozorišnih predstava.

Stručnjaci iz Hrvatske naveli su da je Marjanovićeva prvi udarac po glavi mogla da zadobije dok je stajala, nakon čega je sigurno pala na čvrstu podlogu.

Naime, sa CFI je kontaktirao sudski veštak i specijalista neurohirurgije.

- Preko Jutjub kanala pratio me je sudski veštak iz Hrvatske. Prilikom putovanja sa vodećim veštacima i profesorima Medicinskog fakulteta analizirali su fotografije i došli su do istog zaključka da Jelena udarce ni u kom slučaju nije zadobila na tlu nasipa i u vodi kanala – kaže Šipka.

Stručnjaci iz Hrvatske naveli su da je Marjanovićeva prvi udarac po glavi mogla da zadobije dok je stajala, nakon čega je sigurno pala na čvrstu podlogu.

- Svi sledeći udarci su zadati u ležećem položaju, glava je bila oslonjena o tvrdu podlogu. Da je Jelena udarce zadobila s glavom u vodi u plućima bi se našla voda, a ne u dušniku. Krvarenje je bilo obilno i prskajuće budući da je srčana akcija bila održana, ali samo kod prvih udaraca. Nakon toga je krvarenje bilo više gravitacijsko i ne tako obilno – naveli su stručnjaci u mejlu prosleđenom Šipki.

Oni su naveli da bi bar pola litre krvi pevačica izgubila posle dva tri udarca, dok na mestu na kom je pronađeno telo obilnijeg krvarenja nije bilo. 

- Moralo je biti rasprskavanje po okolini, kosa je morala biti slepljena krvlju, majica natopljena krvlju. Voda to nije mogla očistiti bez obzira na to što je bila potopljena. Udarci nisu bili fatalni da bi došlo do smrti u sekundi, dakle, disala bi u vodi, pluća bi bila napunjena vodom. U vodi je imala samo poslednji udah – dodao je hrvatski veštak.

Šipka je objasnio da zaključci veštaka nedvosmisleno upućuju na to da je Jelena dovezena i bačena u kanal gde je i umrla.

– Pritrčala sam separeu i ugledala zgrušanu krv na Željkovom levom oku koje je bilo zatvoreno.Zubi su mu bili izbijeni, a kada sam ga protresla, počeo je da kašlje i izbacuje krv iz usta. Manda je sedeo pognut i krvario je iz oka i usta, a Garić je ležao pored separea i držeći se za stomak jecao: “Joj, joj”. U jednom trenutku čula sam Zvonka Mateovića kako viče: “Spusti pištolj!”

– Okrenula sam se i ugledala mladića u žuto-teget jakni, kako diže pištolj sa poda. Nikada ga više nisam videla – svedočila je Svetlana Ceca Ražnatović, svojevremeno tokom procesa za ubistvo njenog supruga Željka Ražnatovića Arkana, Milenka Mandića Mande i Dragana Gavrića, koje se dogodilo 15. januara 2000. godine u hotelu “Interkontinental”. Iako jeubistva Arkana nesumnjivo, što je dokazano svedočenjima desetina svedoka, i dalje se pojavi poneki pobornik teorije zavere koji tvrdi da je Ražnatović živ, i to dan danas.

Prošlo je 18 godina, a ubistvo Željka Ražnatovića Arkana i dalje jednako intrigira javnost. Ko je pravi nalogodavaclikvidacije – još uvek se ne zna.

Tog 15. januara 2000. godine ispred “Interkontinentala”, oko 17 časova stala su dva automobila. Iz opela Kalibre izišli su Dragan Nikolić Gagi i Milan Đuričić Miki, koji su od ranije bili poznati policiji.

Iz drugog vozila, golfa, izašao je Zoran Nikolić Pegla, kao i pripadnik Druge čete Prvog bataljona policijske brigade SUP-a Beograd, Dobroslav Gavrić.

Pegla je ostao na parkingu, dok su ova trojica ušli u hol spremajući se da počine trostruko ubistvo. U holu hotela bila je neviđena gužva. Arkan je sedeo u separeu nedaleko od recepcije. U hotel je došao sa suprugom Svetlanom Cecom Ražnatović, njenom sestrom Lidijom Veličković i telohraniteljem Zvonkom Mateovićem.

Dok su sestre u pratnji Mateovića obilazile butike, Arkan je sa društvom sedeo u holu. Nekoliko minuta posle 17 sati, prišli su im Gagi i Miki.

Rukovali su se sa Arkanom, izljubili sa Mandom i krenuli ka stepeništu koje je vodilo ka hotelskim salama za banket. Gavrić je seo u drugi separe, nekoliko metara iza leđa Arkanu.

Minut kasnije, Gavrić je ustao od stola. Ispod kaputa je izvadio pištolj “CZ 99″. Tri metka ispalio je Arkanu u potiljak. Na pod hola u “Interkontinentalu” padale su čaure, čaše, šolje i flaše, a gosti su zalegli na pod sklanjajući se od rafalne paljbe. Policija je na lice mesta došla brzo, ali ne i hitna pomoć.

Ceca i Lidija su, plačući i moleći za pomoć, vukle Arkana do izlaza hotela. Ceca je zatim pokušala da nagovori jednog policajca da službenim vozilom odveze Arkana do bolnice. Odbio ju je jer nije imao dopuštenje od pretpostavljenog. Konačno, Arkan je BMW-om prebačen u Uregentni centar. Tamo je i zvanično proglašen mrtvim.

Darko Nikolić i njegov kum Dejan Životić izbegli su smrtnu kaznu, ali ne i robiju od 40 godina zbog serije likvidacija koja je Čačak pretvorila u Čikago

Scenario: Mladić iz ugledne porodice intelektualaca. Vaterpolista, talenat za reprezentaciju, ali gubi osećaj za igru. Na bazenu upoznaje mafijaškog bosa. Sam se ponudi da radi za njega. Od oca uzima stari automobil, novac za gorivo i počinje da radi. Obezbeđenje gazde. Mesec dana kasnije gazda mu predlaže odmor na Tajlandu. Odužiće mu se radom za taj trošak. A onda mu predlaže da mu, po povratku, reši jedan problem. Jednu osobu. Radikalnom metodom. Mladić ne spava celu noć. Razmišlja. Sutradan pristaje. Po povratku postavlja eksploziv ispod automobila mete. U momentu kada je meta krenula ka vozilu, a on čekao da aktivira eksploziv, na ulicu su istrčala deca iz škole. U sekundi je zgrabio kesu sa eksplozivom i pobegao. Zatim je usledila druga meta. Noć, hici iz žbunja u „mercedes”. Ubija dvojicu pogrešnih mladića. Treća meta. Kafić u tržnom centru. I ponovo promašaj. Umesto mete, ubija noćnog čuvara. Tri nedužne žrtve ubijene. Nije dobio ni pare. Odustaje od posla, ali ne odustaje gazda. Traži mu da nađe drugog ubicu. Ima još meta. Rat je u podzemlju. Mladić zove kuma, pekara, debeljka, i on pristaje. Ubija dvojicu. Ne greši. Mladić odlazi kod gazde, koji je već odbegao u beli svet. Izbija svađa. On vadi pištolj i prislanja ga gazdi na grudi. Škljoc. Ništa. U narednih par sekundi obojica potežu oružje. Pucnjava. Obojica su pogođena, ali živa… Gazda iz bolnice beži dalje. U svet. Mladića isporučuju u njegovu zemlju. Osuđuju ga na smrt. I njega i kuma.

Svi elementi za dobar holivudski blokbaster. U stvarnosti opis prvog plaćenog ubistva u Srbiji. Za koje plaćeni ubica nije dobio ni dinara. A ubio je troje pogrešnih ljudi.

Ime: Darko Nikolić. 

Rođen u Beogradu 1967. godine. 

U požarevačkoj Zabeli služi kaznu od 40 godina zatvora.

S njim u zatvoru je i kum, Dejan Životić, dvostruki ubica.

Čikaška era u Čačku

A sve je, naravno, počelo devedesetih godina, i to ne u Beogradu, već u Čačku, gde se u to vreme vodio bespoštedni rad između vodećih ljudi tamošnjeg podzemlja: Gorana Bojovića (58), s jedne strane, i Tomislava Mihailovića zvanog Toma Gibanica i Dragana Drobnjaka Dropsa (61), s druge.

Bojović je Srbin s najdužim stažom na poternici Interpola. I niko sada ne zna gde je. Drobnjak je trenutno na izdržavanju zatvorske kazne zbog ubistva. Tomislav Mihailović je u tom ratu ubijen. Sva trojica u ono vreme su u Čačku bili poznati po iznudama, reketiranju, zelenašenju, pucnjavama… Radili su zajedno. Onda su postali zakleti neprijatelji. Zbog njihovog poslovanja, a zatim i sukoba, Čačak je devedesetih godina nazivan srpskim Čikagom.

A onda je prst sudbine u njihovu priču uveo Beograđanina Darka Nikolića, mladića koji do tada nikad nije ni kročio u Čačak i za koga tada niko nikada ne bi mogao ni da pomisli da će postati plaćeni ubica u mafijaškom ratu. Prvi plaćeni ubica u Srbiji.

Nikolić je, po deportaciji u Srbiju, u beogradskoj policiji saslušavan 36 sati. Dvadeset jednu godinu kasnije, „Ekspres” ekskluzivno objavljuje njegovu izjavu, koja je šokirala sve tadašnje inspektore policije.

Čovek kog je premijer Vučić označio kao prvog dilera Srbije bio jedan od bliskih saradnika kolumbijskog kralja kokaina; Jedina osoba s ovih prostora koja je bila u kući Pabla Eskobara

 Razvojni put Dragoslava Kosmajca u narko-biznisu nalik je filmskoj priči, na kojoj bi mu pozavideli čak i u Holivudu. Kako saznajemo iz obaveštajnih izvora, Kosmajac je status velikog igrača na evropskom narko-tržištu stekao zahvaljujući ni manje ni više nego najpoznatijem svetskom krijumčaru droge Pablu Eskobaru!

Kosmajac je kralja kokaina upoznao preko izvesnog Kolumbijca s kojim je dve godine robijao u austrijskom zatvoru, a za kog će se ispostaviti da je čovek od poverenja Pabla Eskobara. Kako za Kurir prenosi odlično obavešten izvor iz bezbednosnih krugova, Kosmajac je u Beču uhvaćen zbog oružane pljačke koju je u to vreme izveo s ubijenim Radetom Ćaldovićem Ćentom.

- Radio je zajedno s Radetom Ćaldovićem Ćentom (prijateljem Željka Ražnatovića Arkana koji je ubijen 1997. ispred Kluba književnika zajedno sa svojom devojkom, novinarkom i Cecinom kumom Majom Pavić - prim. aut.). Austrijska policija je tada uhapsila samo Kosmajca i on je u zatvoru proveo dve godine, ali nijednog trenutka nije odao Ćentu - otkriva izvor Kurira i nagoveštava pravi filmski zaplet:

- Zatvor mu je došao kao loto jer je tamo upoznao izvesnog Kolumbijca, za koga se kasnije ispostavilo da je blizak saradnik i čovek od poverenja čuvenog Pabla Eskobara, najpoznatijeg svetskog krijumčara droge. Po izlasku iz zatvora ne prekida prijateljstvo, naprotiv - ono mu je bilo ulaznica u Eskobarov kartel. Tako je vremenom i lično upoznao čuvenog narko-kralja. 

Jedini je sa ovih prostora bio u privatnoj Eskobarovoj kući. Vremenom su se i zbližili, pa je Kosmajac tako postao Eskobarov čovek zadužen za Evropu. Upravo je on bio taj koji je u ime južnoameričkih narko-kartela donosio odluku ko u Evropi uopšte može da uđe u igru i u posao krijumčarenja droge. I pljevaljski narko-bos Darko Šarić je preko Kosmajca upao u igru i dobio mogućnost da prenosi i krijumčari tone kokaina iz Južne Amerike.

Naša saznanja juče niko zvanično nije želeo da komentariše. Međutim, prethodnih godina, dok je Šarić bio u bekstvu, direktor policije Milorad Veljović je više puta izjavljivao da Pljevljak nije na čelu narko-klana. Nikada nije otkrio o kome je reč, ni da li je možda mislio baš na Kosmajca.

Kolumbijac Pablo Emilio Eskobar Gavirija je još sedamdesetih godina prošlog veka sitno dilovanje droge po ulicama svog rodnog Medeljina pretvorio u najmoćniji narko-kartel na planeti. Na vrhuncu moći 1989. godine Eskobar se nalazio na neverovatnom sedmom mestu Forbsove liste najbogatijih ljudi na svetu sa imovinom koja se tada procenjivala na 18 milijardi dolara. 

Početkom devedesetih kolumbijska vlada je pod pritiskom SAD otpočela sukob s njim. Rat Eskobara i kolumbijske vlade koštao je života državnog tužioca, ministra pravde, tri predsednička kandidata Kolumbije, više od 200 sudija, 30 kidnapovanih žrtava, na desetine novinara i oko 1.000 policajaca. Eskobar je ubijen tek 2. decembra 1993, u pokušaju da pobegne policiji u svojoj kući.

Čovek koji je označen kao trenutno najveći narko-bos imao je poslovne veze i s Borisom Petkovim Bugarinom. O njihovoj bliskosti svedoči i zajednička fotografija do koje je Kurir došao. Kako saznajemo, Kosmajac je s Bugarinom održavao poslovne odnose sve do njegove smrti 2002, a obojica su predstavnici stare garde srpskog podzemlja.

Kako se ranije pisalo, na zidu Bugarinove sobe bile su samo dve fotografije - Đorđa Božovića Giške i Aleksandra Kneževića Kneleta. Inače, Petkov je u balkanskom podzemlju bio poznat kao najveći cinik. Jedan je od retkih koji je umro prirodnom smrću, usled srčanih problema. Sredinom osamdesetih optužen je za ubistvo Ranka Rubežića. 

Pobegao je u Čehoslovačku, ali je ipak uhapšen i izručen. Osuđen je na sedam godina zatvora. Krivicu za ubistvo Rubežića nikad nije priznao, a iz Zabele je pobegao posle dve godine.

Dragoslav Kosmajac je, kako Kurir nezvanično saznaje, kum sa kontroverznim Nikšićaninom Branom Mićunovićem, kojeg mnogi smatraju šefom crnogorskog podzemlja. Njih dvojica su, navodno, kumovi već godinama.

Vozio sam dva na sat. Ljudi koji su se okupili, a bilo ih je, ako se ne varam, oko 70.000, bacali su cveće, vence na auto, haubu... U jednom trenutku više ništa, ama baš ništa nisam video. Za sahranu sam izabrao najbolji mercedes, ali...

Slobodan Milošević, bivši predsednik Srbije i SR Jugoslavije umro je 11. marta 2006. u haškom zatvoru tokom suđenja za genocid i ratne zločine. Prema izveštaju, Milošević je umro između 7:30 i 8 sati ujutru, a patolozi su utvrdili da je smrt nastupila usled srčanog udara, prouzrokovanog dugogodišnjom hipertenzijom i zadebljanjem srčanog mišića leve komore. Nakon prebacivanja tela u Srbiju, sahranjen je, po sopstvenoj želji, ispod lipe u dvorištu porodične kuće u Požarevcu. U razgovoru za Telegraf.rs, grobar Radiša Mihajlović, čuveniji po nadimku Drnda, otkriva šta se zaista dešavalo na poslednjoj Slobinoj vožnji do konačišta, i kako je izgledao tok njegove sahrane

Drnda je naš najpoznatiji pogrebnik koji je u martu 2006. godine vozio telo mrtvog nekadašnjeg predsednika Srbije Slobodana Miloševića. Ime Radiša Mihajlović mnogima ništa ne znači, ali ako kažemo Drnda, većina, pogotovu u vlaškim krajevima, odmah zna o kome je reč. On ga je preuzeo, spakovao u svoj mercedes i dovezao do dvorišta kuće u Požarevcu.

Drnda je u grobarstvu 23 godine. Počeo je u Nemačkoj, a od svog imena napravio je brend. Kod njega u ponudi imate, kako kaže, ama baš sve.

Od najluksuznijih kovčega koji koštaju više od 300.000 dinara, do nakita za pokojnika i bukvalno svega što može da vam padne na pamet.

U Požarevcu je najpoznatija kletva - "Dabogda te Drnda vozio", a smislila ju je žena koja je htela da "baci kletvu" na ljubavnicu svog muža.

Poznat je i po tome što ima ogroman vozni park pogrebnih vozila. Svaki auto je mercedes, to je, kako objašnjava, pitanje prestiža. U takvom jednom vozilu voženo je i telo pokojnog Slobodana Miloševića.

Našli smo se sa Drndom na kafi. Iako mnogi mistifikuju ljude koji su takozvani grobari, pred nama se pojavio sasvim prijatan, veseo i nasmejan čovek. Kao pravi domaćin doneo nam je rakiju i slatko. Naručili smo piće, a potom započeli našu priču.

- Iako je prošlo mnogo vremena, ljudi još uvek pitaju o tom danu - počinje Radiša svoju priču koja se dogodila dana 18. marta 2006.

- Slobodan Milošević je avionom dopremljen u Beograd. U organizacionom odboru tada su bili SPS i predsednik tadašnje opštine Kučevo koji je dobar sa mojim kumom. Moj kum Joca me je pitao da li želim da vozim našeg preminulog predsednika. Naravno, bio sam oduševljen idejom - kaže Radiša dok ispija gutljaj kafe i namešta naočare.

Gleda u daljinu i priseća se kako je od reči do reči tekao razgovor i dogovor oko prevoza Slobe.

- Pozvonio mi je telefon. Pitali su me, "Koliko ćeš da platiš da voziš Miloševića?". Rekao sam, evo, koliko god da treba. Jer, znate kako, to mi je odlična reklama, svetska reklama. Na kraju, naravno, ništa nisam platio - kaže Drnda.

U to vreme on je, kako za sebe kaže, bio gastarbajter. Radio je "preko grane" i Milošević je bio čovek sa idealima koje je, kako kaže, veoma poštovao.

- Mi gastarbajteri smo svi bili poneseni nekim Miloševićem idealima. Svi smo pratili sve što on radi, nismo imali razloga da ga mrzimo - kaže.

Pre 27 godina Slobodan Milošević došao je na vlast: Apsolutna većina izglasala je ovog čoveka da kroji sudbinu Srba

Kada je dogovor oko prevoza bio gotov, Drnda je izabrao najbolji mercedes. Međutim, taj auto je imao jedan manji problem...

- Branik na tom autu je bio malo izudaran. I sav je bio u mušicama. U toku noći ofarbali smo branik, sredili auto. U kola smo stavili bordo svilu na koju smo posle postavili kovčeg. E sad, ja sam iza kovčega stavio svoju reklamu. Na njoj su bile sve zastave Evropske unije - navodi Drnda koji je se potom setio da je oko tih zastavica ispao problem.

- Kada su videli da sam stavio sve te zastavice, zamerili su mi. Rekli su mi da ne stavljam sve to u auto, da ne ispadne da ja reklamiram zemlje zbog kojih je nastradao naš predsednik. Sećam se da su mi rekli: "Nemoj da bude Drnda ga izdrndao" - priseća se naš najpoznatiji grobar.

Pitali smo ga da li je uspeo da vidi pokojnika, da li je uspeo da zaviri u sanduk.

- Niko niie mogao da pogleda u kovčeg jer je bio "zašvajsovan". Niko to ne može, sanduci su uvek zatvoreni na poseban način. Naravno, svi su me pitali za njegovo telo, ali, ne, nisam ga video. Pojavila se sumnja da Milošević uopšte nije bio u tom sanduku. Verujte mi, kada sam ga podizao i nosio, osećalo se i videlo po teretu i svemu, da jeste. Te priče da je živ negde u Rusiji... mislim da nisu tačne. To su pričali i za Arkana. Čisto sumnjam da je on negde živ - kaže Drnda.

- Kada sam preuzeo telo osećao sam se uzbuđeno. Ipak, najjača stvar je bila sam ulaz u Požarevac i prolazak kroz njega. Sedeo sam za volanom i... taj osećaj... to što se u meni tada događalo, ja to i dan-danas ne mogu rečima da opišem. Bilo je, ako se ne varam, 926 reportera, tu je bio i BBC, svi, ama ceo svet nas je pratio i snimao - otkriva Radiša i nastavlja priču o tom danu.

- Vozio sam dva na sat. Ljudi koji su se okupili, a bilo ih je, ako se ne varam, oko 70.000, bacali su cveće, vence na auto, haubu... U jednom trenutku više ništa, ama baš ništa nisam video. Morao sam da vozim uz navođenje. Govorilo mi se kada da skrenem levo, kada desno. Samo sam čuo glasove i plehanu muziku koja je tog dana svirala - priča Drnda.

Kada je došao do kapije Miloševićeve kuće, pojavio se sukob emocija u njemu. Na kraju, preovladalo je jedno osećanje.

- Ponos! Osećao sam se ponosno! Stigao sam sa kolima punim cveća, bio sam u centru svetskog zbivanja. Tek kasnije sam shvatio šta se dogodilo tog dana. Tek kasnije sam shvatio šta sam uradio, koga sam vozio. Tek kada sam pogledao snimak od tog dana sam postao svestan svega - kaže Drnda.

Nakon sahrane, Drndin mercedes koji je vozio Slobu postao je najpopularnije pogrebno vozilo kod nas, a i šire. Oko tih kola ljudi su se otimali tada, a otimaju se i sada.

- Pa jeste, taj auto je posle dobio na svojoj ceni, ali da se iznajmi je koštao isto kao i druga kola. Ništa ja to nisam naplaćivao skuplje - tvrdi Radiša.

Drnda je i dan-danas zadužen za održavanje Slobodanovog groba.

- Ja i dan-danas održavam njegov grob. Svake godine na godišnjicu smrti ja menjam krst, stavljam novi. U kontaktu sam sa porodicom, odnosno sa Milicom Gajić, snajom. Ona je divna - kaže Radiša.

Na kraju priče nam otkriva zašto je Slobodan, između ostalog, sahranjen baš u svom dvorištu.

- U našim krajevima postoji običaj da se pokojnici sahranjuju u svojoj kući da potomci kasnije ne bi prodali tu zemlju - otkriva Radiša MIhajlović poznatiji kao Drnda.

Deonicu koridora 10, koju gradi grčki „Aktor“, obezbeđuje od 1. januara firma „Grey Global Group“, koja ima samo jednog zaposlenog i čiji je vlasnik Lazar Kosmajac, sin Dragoslava Kosmajca, saznaje „Blic“.

Firma je registrovana 13. decembra 2018. godine, a samo nekoliko dana nakon upisa u APR dobila je unosan posao da tehnički obezbeđuje izgradnju autoputa kod Pirota i Dimitrovgrada. Po svemu sudeći, ovo joj je prvo angažovanje na izuzetno odgovornom poslu tehničkog obezbeđenja gradilišta koje finansira država, a koji iziskuje više stotina radnika koji moraju da imaju licencu, pa je nepoznato koje je argumente ova firma imala da ubedi izvođača da oni sa jednim zaposlenim mogu da im pruže usluge bezbednosti. Ovo tim pre što je posao dobijen internim dogovorom jer tender nismo uspeli da nađemo na sajtu „Aktera“. Tako je firma mlađanog Kosmajca faktički preuzela posao od „Soko Groupa“, kompanije koja je od 2013. godine imala privilegovan status u tehničkom obezbeđenju na ovom gradilištu, ali i na gradilištima drugih izvođača, u vreme dok je na čelu koridora 10, koji je investitor, bio Dmitar Đurović. Po svemu sudeći, ne samo što je preuzela posao već i poverenika „Soko Groupa“ za deonicu Pirot, Dimitrovgrad, Bela Palanka, Novicu Medića, koji je prethodnih godina angažovao radnike za ove poslove, i to uglavnom na crno.

Ono što bode oči u celom ovom poslu je to što je posao obezbeđenja dodeljen firmi čiji je vlasnik Lazar Kosmajac bežao od policije i koji je zbog toga bio i u zatvoru. Naime, hercegnovska policija je 22. juna 2014. godine uhapsila Lazara Kosmajca zbog počinjenog prekršaja iz Zakona o javnom redu i miru. On je bio suvozač u „mercedesu S 500“, koji je vozio M. V. iz Žabljaka. Saobraćajna policija je zaustavila automobil radi kontrole, a kada je M. V. izašao iz vozila, Kosmajac se prebacio na vozačevo mesto, startovao automobil i pobegao. Uhapšen je u Tivtu, kada je taksijem pokušao da pobegne policiji. Zbog toga je osuđen na kaznu zatvora od 10 dana koju je izdržao u Spužu. Mediji su u to vreme izveštavali da je u kolima bio i njegov otac Dragoslav, i da je zato Lazar Kosmajac startovao automobil i pobegao saobraćajnoj policiji. U to vreme, Kosmajac stariji je bio osumnjičen za poresku utaju, falsifikovanje i prevaru, a Aleksandar Vučić označio ga je kao najvećeg narko-bosa u Srbiji.

Pored toga, srpska policija je Lazara Kosmajca saslušala posle ubistva Milomira Jovanovića (46) iz Vranića, koje se desilo januara 2017. godine na groblju, jer je postojala sumnja da je ubica bio u crnom BMW sa švajcarskim tablicama. Pošto je on bio na sahrani i vozio takav automobil, bio je ispitivan, ali je vrlo brzo pušten.

Pošto se licenca za poslove obezbeđenja ne može dobiti bez saglasnosti MUP-a, onda je jasno da mlađanom Kosmajcu gresi iz prošlosti nisu bili prepreka da je dobije.

Izvor „Blica“ iz „Aktera“ tvrdi da je do ove promene u poslovima obezbeđenja došlo nakon pisanja našeg lista.

– Podigla se velika prašina oko „Soko Groupa“, koja je bila angažovana kod svih izvođača na poslovima obezbeđenja na izgradnji autoputa na koridoru, koje finansira država. Koliko ja znam i novo rukovodstvo JP „Koridori Srbije“ je tražilo da se preispita legalnost dobijenih poslova ove firme. Mislim da je to bio jedan od razloga da se posao dodeli drugoj kompaniji. Ipak, neki ljudi koji su bili angažovani od „Soko Groupa“ sada rade za „Grey Global Group“, pa se ne zna da li ima neke povezanosti. „Akter“ je te poslove uračunao u ukupne troškove. Drugim rečima, država posredno plaća firmu Lazara Kosmajca. Ta firma je legalno registrovana, a zašto je država dala licencu čoveku koji navodno ima sumnjivu prošlost, to treba da odgovore ljudi u vlasti, a ne „Akter“ – objašnjava naš sagovornik.

U Udruženju za privatno obezbeđenje PKS kažu da prekršajna i krivična odgovornost vlasnika firme koja se bavi privatnim obezbeđenjem nije prepreka za izdavanje licence.

– Tako je zakon propisao, a prepreka odnosno oduzimanje licence može da bude ukoliko je odgovorno lice, direktor, bilo u sukobu sa zakonom. Drugim rečima, ta odredba se ne odnosi na vlasnika firme – kažu u PKS.

„Blic“ je pokušao i da dođe do zvaničnih odgovora iz „Aktera“ i od Lazara Kosmajca. Međutim, na brojeve telefona koji su registrovani, niko se nije javljao. Ni u Vladi Srbije nismo našli sagovornika koji bi komentarisao da li su upućeni da se iz državne kase indirektno finansira firma porodice Kosmajac.

Ognjen P. (33) i njegovi prijatelji Uroš P. (33) i Miloš I. (22) uhapšeni su prošle nedelje zbog otmice Kotoranina J. M. (57) ispred hotela "Hiljadu ruža", saznaje "Blic".

Zločin izazvan ljubomorom mladića dogodio se 22. februara, a policija je trojku privela sutradan.

Prema nezvaničnim informacijama, strast je, po svemu sudeći, pomutila razum Ognjenu P., koji je sa devojkom I. Đ. (28) izvesno vreme bio u ljubavnoj vezi. Kada je saznao da ga je devojka varala sa vremešnim gospodinom J. M. (57), mladiću je pao mrak na oči.

On je ubrzo organizovao dvojicu svojih prijatelja i saopštio im svoje osvetničke namere. Devojku je, pod pretnjom batinama, naterao da se javi Kotoraninu J. M. i zakaže sa njim sastanak na njihovom starom mestu - u hotelu „Hiljadu ruža“ pod Avalom.

Nesrećni muškarac nije sumnjao šta mu se sprema kada se svojim automobilom zaustavio ispred hotela, među Beograđanima i posetiocima prestonice inače dobro poznatog kao utočište onih koji kriju svoje ljubavne veze.

J. M. je prišao devojci i pozdravio se sa njom, nakon čega se pred njim stvorio Ognjen P. sa prijateljima. Oni su najpre pretukli J. M., a zatim ga spakovali u gepek Ognjenovog automobila.

Iz podnožja Avale odvezli su se na sledeću lokaciju - u naselje Braća Jerković. Tamo su mladići nastavili da tuku i maltretiraju starijeg čoveka.

U za sada nepoznatom spletu okolnosti, J. M. je uspeo da se otrgne od otmičara, nakon čega se unezvereno sjurio niz ulicu dozivajući pomoć.

Napokon, u naselju je sreo nepoznatog čoveka koji je pozvao policiju i prijavio krivično delo. Trojica otmičara sutradan su identifikovana i privedena nakon čega im je određeno zadržavanje uz krivičnu prijavu za otmicu.

Ognjen P., Uroš P. i Miloš I. saslušani su i u Drugom osnovnom tužilaštvu, koje je otvorilo istragu i predložilo jednomesečni pritvor.

Predsednik opštine Grocka i visoki funkcioner SNS-a Dragoljub Simonović saslušan je juče u Drugom osnovnom tužilaštvu u Beogradu.

On je negirao da je po njegovom nalogu 12. decembra podmetnut požar na imovini Milana Jovanovića, novinara portala Žig info.

Nakon saslušanja, tužilaštvo je predložilo sudu da mu odredi pritvor kako ne bi uticao na svedoke, kao i da ne bi ponovio krivično delo, saopšteno je iz Tužilaštva. U saopštenju se dodaje da je Simonović izneo odbranu i negirao izvršenje krivičnog dela. On se sumnjiči za krivično delo „izazivanje opšte opasnosti u podstrekavanju“.

Advokatica Milana Jovanovića, Ana Matić Alimpijević, kaže za Danas da je sumnja pod kojom je uhapšen Dragoljub Simonović potpuno neprihvatljiva.

– Od početka tvrdimo da je on glavni osumnjičeni za pokušaj ubistva, a ne izazivanje opšte opasnosti – ističe Matić Alimpijević. Kuća novinara Žig info je zapaljena 12. decembra prošle godine uz pomoć dva Molotovljeva koktela. Na Jovanovićeva ulazna vrata je pucano, a novinar i njegova supruga su uspeli da se spasu tako što su pobegli kroz prozor.

– Pored svih dokaza koje smo podneli, imamo i nove koje ćemo dostaviti tužilaštvu a koje dokazuju tezu da su izvršioci zločina pokušali da ubiju Jovanovića, a ne samo da mu zapale auto i kuću. Neshvatljivo je da se Simonović tereti za podstrekivanje paljenja – kaže Matić Alimpijević.

Predsednik opštine Grocka uhapšen je 25. januara 2019, a povodom njegovog hapšenja predsednik Srbije Aleksandar Vučić sazvao je vanrednu konferenciju za novinare, navodeći da se Simonović sumnjiči kao nalogodavac paljenja automobila, a ne zbog pokušaja ubistva.

Od momenta kada mu je zapaljena kuća, Milan Jovanović je kao glavnog nalogodavca optužio Dragoljuba Simonovića, zbog, kako je naveo, niza kritičkih tekstova o finansijskim malverzacijama, korupciji i zloupotrebama službenog položaja predsednika opštine, ne samo dok je bio na toj poziciji već i u vreme kada je bio direktor Železnica Srbije. Izvršioci napada su uhapšeni, a jedna od njih je pre mesec dana sklopila sporazum sa tužilaštvom dobivši šest meseci kućnog pritvora, popularnu nanogicu i novčanu kaznu od 50.000 dinara.

Advokati sa kojima smo razgovarali sigurni su da će već nakon isteka pritvora od 30 dana Simonović biti pušten na slobodu.

Za samo par godina desilo se na desetine likvidacija. Na velika vrata ušli su tiho, nenadano, niotkud i poslati noćna mora domaće, regionalne i svetske policije.

Ko je Slobodan Kašćelan

Slobodan Kašćelan koji važi za vožu "kavačkog" klana uhapšen je u sredu veče u Češkoj. To je potvrđeno zvanično iz Uprave policije.

“ U iznajmljenom stanu u Pragu u Češkoj Republici je lišen slobode S.K. (55) iz Kotora. Ovo lice je lišeno slobode na osnovu međunarodne crvene poternice koja je raspisana od strane NCB Interpol Podgorica u februaru 2017. godine zbog više teških krivičnih dela, piše u saopštenju.

Za Kašćelanom se tragalo radi obezbeđenja njegovog prisustva u krivičnom postupku koji se vodi protiv njega u Crnoj Gori zbog sumnje da je počinio krivično delo ubistvo u pokušaju, krivično delo stvaranje kriminalne organizacije i krivično delo zelenaštvo.

"Sumnja se da je S.K. u Prčnju 2010. godine sa umišljajem pokušao da liši života I.M. Takođe, S.K. se potražuje i po naredbi Višeg suda radi vođenja krivičnog postupka zbog više krivičnih djela koja mu se stavljaju na teret. Sumnja se da je S.K. krajem maja 2010. godine na području opština Kotor, Tivat i Budva organizovao kriminalnu organizaciju radi sticanja nezakonite dobiti i organizovao delovanje kriminalne organizacije uz primjenu tačno određenih pravila i unutrašnje kontrole, pri čemu je svaki član kriminalne organizacije imao unapred određen zadatak i ulogu, piše u saopštenju.

Od tada počinje „klanje“...

Crnom Gorom se širi strah među „običnim“ ljudima koji za život brinu dok se vraćaju sa plaže ili iz obližnjeg kafića, kada povedu decu u vrtić, ili uveče ako izađu da bace smeće. Pošto u svakom momentu mogu postati kolateralna šteta obračuna dva najmonstruoznija kotorska klana, Škaljarskog i Kavačkog. Za samo mesec dana desilo se osam likvidacija i četiri teška ranjavanja. Na velika vrata ušli su tiho, nenadano, niotkud i postali su noćna mora domaće, regionalne i svetske policije.

Kotor, grad podno Orijena i Lovćena, grad koji je pod zaštitom UNESK-a, grad u kome se dodiruju pravoslavna crkva i katolička katedrala, grad poznat i po Bokeljskoj noći i po spektakularnim dočecima Nove godine na trgovima, poslednjih nekoliko godina je samo geografska odrednica koja pomaže onima koji to ne znaju da shvate gde su Škaljari, a gde Kavači.

Dva naselja po kojima su dobila imena dva najveća mafijaška klana u Crnoj Gori koji su svoje kriminalne aktivnosti raširili bukvalno po celom svetu, dva naselja koja su dobila status crnogorskog Korleonea.

Ne tako davno bio je to jedan mafijaški klan, ali nakon nestanka 200 kg kokaina u španskoj luci Valensija počeo je krvavi rat čiji tragovi idu od Srbije preko Španije pa sve do južne Afrike. Prema našim saznanjima jedan od pripadnika klana uzeo je robu kao vid naplate što se o njemu za vreme dok je bio u zatvoru nisu brinuli na način na koji je on smatrao da treba. Od tada počinje „klanje“.

Vođa škaljaraca težak nekoliko stotina miliona evra

Jovica Jovan Vukotić je vođa škaljaraca. On je navodno pod zaštitom Luke Bojovića i Filipa Koraća, označenih kao najmočniji ljudi u srpskom podzemlju. Čovek je poreklom sa Čeva kod Cetinja.

Stvorio se u Kotoru sa bogatstvom koje se procenjuje na stotine miliona evra. Taj novac je napravio napolju, van Crne Gore, preprodajom droge, jer isključivo rade sa drogom. Kada je njemu i negovoj ekipi uskraćen manevarski prostor po Evropi, došli su kući, u rodni Kotor, jer su većina momaka iz ekipe rođeni Kotorani, i tu su počeli problemi koji su preko nastali u poslu sa drogom.

Čistka Šarićevih ljudi - stigao novi gazda

U Kotor su počeli da otimaju sve što su imali ljudi koji su bili bliski Darku Šariću. Sve lokale, poslovne prostore, kafiće...

Više zbog prestiža, nego zbog novca – da se zna ko je gazda. Jer su toliko bogati da ne znaju šta će sa parama i to eskalira u bes.

Kad su se sudili sa Šarićevim ljudima u vezi sa dobijanjem tendera, došla je policija da ih razvađa, na šta su Škaljarci rekli Šarićevima:

-Šta je stojseri, došli ste u Kotor da učite da plivate. Mi ćemo vas naučiti pameti, sve ćemo vam uzeti.

Poseduju neverovatnu drskost

-Doveli su bili čoveka iz Južnoafričke republike da izvrši ubistvo u Crnoj Gori. Nakon što je uhapšen, policija je utvrdila da se radi o profesionalnom ubici, koji nije imao pojma gde se i u kome delu zemlje nalazi.

Najverovatnije je bio unajmljen za likvidaciju Gorana Đuričkovića, koji je i nakon hapšenja južnoafrikanca ipak likvidiran u Budvi snajperom u kafiću. To vam sve govori o njihovoj drskosti, kaže nam dobro obavešteni izvor iz vrha crnogorske službe za bezbednost, kaže naš izvor.

Đuričković je bio meta dva atentata, ali tek iz trećeg pokušaja je likvidiran. Prvi put ubijen je njegov kum Saša Marković, dok je dva meseca kasnije slučajnom akcijom saobraćajne policije u Kotoru sprečena dobro isplanirana likvidacija ovog Budvanina. Tada su uhapšeni Aleksandar Marković i Majki Gregorij Feraris pod sumnjom da su pripremali Đuričkovićevo ubistvo. Đuričković je bio vlasnik "Old fišerman paba", koji se nalazi u parku preko puta Starog grada i zet je fudbalske legende Vladimira Petrovića Pižona. 

Kad se zakune vođa KAVAČKOG klana

Kavčani su iz Kavača, malog mesta pored Kotora. Kavače vodi Slobodan Kašćelan i Radoje Zvicer.

Na Kašćelana i njegov telohranitelja Vladana Vučković iz Herceg Novog, pokušan je atentan u Novom Sadu, kada je ubica sa motora ispalio rafal metaka na „Audi A6“, cetinjskih registarskih tablica, u kom su se nalazila njih dvojica.

Tom prilikom, teške telesne povrede zadobio je Kašćelan, koji je ranjen u trbuh. Svi smatraju da su Kavači mnogo „luđi“ od „škaljaraca, ali da poseduju kriminalni kodeks.

 Kašćelan je nakon pokušaja atentana na njega obećao da će sve škaljarce zbrisati sa zemlje - do poslednjeg.

-Napreduju dobro, ubija ih kao glinene golubove, ako oni njega ne ubiju, sve će ih pobiti, rekao nam je jedan od žestokih momaka iz sličnog miljea, a zatim dodao:

-Da ih pomiri, pokušao je čak i  Brano Mićunović, ali kažu da je bio bespomoćan. Oni su u krvi do koljena, tako da tu nema stajanja.

Oni ne mogu da stanu i da hoće.. Previše je ljudi stradalo a njima je povređena sujeta i ne zaustavljaju se.

Sastavile ih pare

Kao što je već rečeno, oni ne rade ni za koga – sami su svoje gazde. Na naše pitanje ko ih je organizovao, izvor iz vrha bezbedonosnih službi rekao je kratko:

 -Sastavile su ih pare. Sami su svoje gazde.

To su momci koji su usled rada službi iz susedstva "spučeni" na malu teritoriju kakav je Kotor i tu mora da eskalira sukob nesagledivih posledica.

-Oni ako se ne poubijaju međusobno, a na dobrom su putu, teško se njima može stati na rep.. Za njih rade SVI, a oni samo za SEBE, jer su prebogati.

Svi ubijaju za njih, kradu auta, nabavljaju oružje, iznajmljuju stanove, dovode ubice iz belog sveta. Oni su nalogodavci, a drugi organizuju i izvršavaju.

Strana 6 od 17

Novosti dana Politika Ekspres 

Ekspres Politika predstavlja online magazin sa osvrtom na dnevno političku situaciju u Srbiji i svetu. Ovaj online news portal nije ni u kakvoj vezi sa kompanijom Politika AD koja se bavi izdavanjem magazina: Bazar, Politikin Zabavnik, Ilustrovana Politika, Viva, Svet kompjutera, Mali Politikin Zabavnik, Enigmatika i Razbibriga, kao i dnevnih novina Politika i Sportski žurnal, a koje izlaze pod firmom Politika novine i magazin. Politika Ekspres Online predstavlja poslednji pravi tabloid u Srbiji koji se nalazi među TOP 50 najčitanijih sajtova u Srbiji