Katarina ima platu 37.000 a na njenom oblacenju, zavide joj mnogi. Ona sve sama sebi kupuje, a evo kako to uspeva.

- Bec je moja idealna destinacija za šoping. Sniženja u ovom gradu su vrlo cesta i to je odlicna prilika da za malo novca obnovite svoju garderobu i obradujete svoje najdraže lepim poklonima -  pocinje svoju ispovest Katarina Nedic (23), koja tvrdi da se mnogo može uštedeti odlaskom "preko grane" u šoping.

Priznajem da je pomalo naporno obilaziti tržne centre i gurati se sa svim onim kesama kroz gužvu, ali na kraju se sav taj trud isplati. Ako volite da nosite brendirane stvari, na pola sata od Beca nalazi se veliki outlet centar koji ce vam izvuci sav novac iz džepa.

Ali kada na kraju pogledate koliko ste novca potrošili na tu garderobu i koliko biste u Srbiji platili sve te stvari, bice vam mnogo lakše.

U toku novogodišnjih sniženja, cene brendiranih stvari su snižene i do 70%. Pored toga, sniženja su i u radnjama gde nisu brendirane stvari, pa tako za 20 evra mogu da kupim cizme. To u Srbiji nema šanse da nadete – a da bude koža. Cak i da naletite na tako sumanuto sniženje, sigurno da nemaju sve brojeve. U inostranstvu je sve drugacije.

To je pravo potrošacko društvo, oni staru kolekciju odmah snize, a kad ostane nekoliko brojeva, možete sve pazariti za male pare.

Najveci tržni centar u Becu ima 330 prodavnica na 176.000 m2 prostora. Potreban je ceo dan za obilazak ovih radnji, gde se za male pare mogu kupiti lepe i kvalitetne stvari.

Do njega se može stici i besplatnim autobusima koji svakog dana polaze sa Reumannplatza.

Pored Beca, druga destinacija za šoping je Italija.

Pre nekoliko meseci sam u jednom tržnom centru u Trstu kupila kožne cizme. Platila sam ih na novogodišnjoj rasprodaji 30 evra, a pre toga su koštale više od 150.

Obicno me ljudi pitaju kako se sve to isplati jer treba platiti gorivo, vinjete i smeštaj.

Nikad ne idem sama u Austriju ili Italiju, uvek nas je nekoliko. Kada se ti troškovi podele na 3 ili 4 dela, iznos bude smešan.

KAKO USPEVAM DA UŠTEDIM PARE ZA ŠOPING U BECU

Moja plata iznosi ravno 37.000 dinara. Ne placam kiriju, racuni su mi 15.000 dinara, mesecna karta za autobus je skoro 4.000 dinara. Na hranu mesecno potrošim oko 10.000 dinara minimalno, a pare za šoping izdvajam na dnevnom nivou. Nisam pušac, pa tako svakog dana odvojim 100 dinara i ubacim u jednu tašnu koju ne nosim. Na kraju godine imam oko 300 evra uštede, što ne osetim.

S tim parama odem do inostranstva i kupim sebi nekoliko kvalitetnih stvari.

Kad odbijem osnovni novac za hranu i racune, ostane mi mesecno 8.000. Na kafu s drugaricama idem jednom nedeljno, to je 200 dinara nedeljno, mesecno maksimalno 1.000 dinara. Ostaje 7.000 – od toga ili kupujem još hrane ili treba da nekad nekome kupim nešto za poklon…

Verujte mi, za tri godine sam uspela da potpuno obnovim ormar, uvek super izgledam, a tih 100 dinara dnevno mi ne utice na kvalitet života u negativnom smislu, vec me oblaci."