Na trnovitom putu do uspeha iz rodnog Prijepolja do svetla velegrada pevač Aleksandar Aco Pejović naučio je da ga nikada ne ponesu slava i bogatstvo, kao i da su mu prijatelji iz detinjstva i supruga Biljana sa kojom je sedamnaest godina u skladnom braku, najveći oslonac u životu. Muzikom je počeo da se bavi još u osnovnoj školi, ali do titule kralja splavova koji iza sebe ima pet albuma, nije lako stigao. Iako je dotakao zvezdano nebo svojim najvećim uspehom smatra to što je danas ponosni otac tri ćerke Magdalene, Marije i Ive, koje ga čine neizmerno srećnim.

Uprkos mirnom odrastanju, njegovu porodicu zatekao je nemili događaj 1976. godine kad je njegova majka, koja je nosila bliznace, greškom lekara donela na svet samo jedno dete.

Mada je i tada postojao ultrazvuk, čuveni lekar iz Beograda nije video da je reč o dve bebe, i ta katastrofalna greška dovela je do tragičnog ishoda jer se jedna beba bukvalno ugušila. Brat koji je uspeo da preživi imao je samo jedan kilogram i četristo grama na rođenju, a dobio je ime Radojica, po čuvenoj narodnoj epskoj pesmi Mali Radojica o čijoj je hrabrosti i izdržljivosti ispevana legenda. 

- Vojni rok sam počeo 1990. godine i odslužio ga u Virovitici i Varaždinu kao vezista. Tamo sam stekao divne prijatelje Predraga Kovača i Fišu Nedžada i nas trojica smo se zakleli da ćemo biti kumovi, što se dvanaest godina kasnije i ostvarilo. Međutim, pred kraj roka počeo je rat, a mi smo bili opkoljeni u kasarni na koju se pucalo. To je bilo strašno iskustvo. Jednom prilikom neki oficir poslao je mene i kolegu da mu kupimo picu u gradu, ali čim smo sa uniformama JNA ušli u piceriju počeli su da nas maltretiraju. Terali su nas da se svlačimo i vršimo nuždu na uniformu, da psujemo Tita i Miloševića, a hteli su da nam urežu i zvezdu na čelo. Na svu sreću taj drugar je video da nisu zaključana vrata i uspeli smo da pobegnemo, a mogli smo da se ne vratimo živi. Kada je došlo vreme da krenem kući, mojoj sreći nije bilo kraja - seća se Aco.

Iako je važio za velikog mangupa koji je uvek bio rado viđen u ženskom društvu, po dolasku u rodni grad odlučio je da se iznenada oženi i skrasi pored sugrađanke Biljane sa kojom je već sedamnaest godina u srećnom braku.

Na nagovor kumova Peđe i Bojane 1997. godine sa suprugom i dvogodišnjom ćerkom Magdalenom preselio se u Beograd u želji da napravi ozbiljnu karijeru. Međutim, put do titule kralj splavova bio je popločan sa mnogo neprospavanih noći.