24. marta 1975. godine cela Amerika je gledala novu borbu legendarnog Muhameda Alija, borbu u kojoj se očekivala njegova lagana pobeda protiv do tog trenutka malo poznatog Čaka Vepnera, ali umesto toga dobili su spektakl o kome se pričalo danima, dobili su i novu boksersku zvezdu, ali i meč koji je inspirisao Silvestera Stalonea da na filmskom platnu stvori možda i najpoznatijeg “holivudskog sportistu” Roki Balbou.

“U džepu nisam imao ni 50 dolara. Najviše na svetu sam voleo svog psa, koji mi je pružao ogromnu ljubav i radost, ali bili smo toliko na dnu da nisam mogao ni da ga hranim. Otišao sam u prodavnicu alkoholnih pića i pokušavao da prodam psa za 50 dolara. 

Bio je to najtužniji dan mog života. Na kraju sam ga prodao za 25 dolara. Kada sam odlazio odatle, plakao sam. Najgora stvar koja mi se ikada u životu desila!” – pričao je Silvester Stalone kasnije o svom životu početkom marta 1975. godine. Samo nekoliko dana posle prodaje psa, “Slaj” je sedeo u svom stanu i na televizoru gledao bokserski meč između Alija i Vepnera, koji će mu potpuno promeniti život, ali i koji če ostati zapisan u bokserskoj istoriji.

Do tog 24. marta 1975. godine, Čak Vepner je dobio samo dve prilike da izađe na “veliku scenu”. Prvi put protiv Džordža Formena i drugi put protiv Sonija Listona i oba puta prošao je neslavno. Protiv Formena je izdržao tri runde, a protiv Listona 9 rundi, ali meč sa Sonijem pamtiće ceo života po 72 šava na licu, koje je zaradio u toj borbi. Posle tih borbi Vepner se sastajao sa ne toliko poznatim protivnicima, da bi posle pobede protiv Teri Hinka, ovaj momak na iznenađenje svih dobio priliku da boksuje za WBC i WBA titulu i to protiv po mnogima najboljeg sportiste svih vremena Muhameda Alija.

Mnogima tih dana nije bio jasan Alijev izbor protivnika za prvu odbranu titule posle pobede protiv Formena u Kinšasi, jer Vepner nije bio na samom vrhu liste izazivača. Kasnije se pričalo da je Ali izabrao Vepnera samo zato što je bele puti, jer je želeo da “prebije” nekog “belca”. Bilo je to vreme kada u Americi još nije bio iskorenjen rasizam, pa zbog toga nikoga nije začudila Alijeva želja. Vepner je kasnije izjavio da on uopšte nije bio rasista, da borbu nije doživljavao na način kao Ali i da je za njega to bio samo jedan boks meč, a ne tuča “crnca” protiv “belca”. Za meč koji se održavao u Ričfildu u Ohaju, Vepner se pripremao osam nedelja u Ketskil planinama, a posle završenih priprema njegov menadžer Bil Prezant rekao je da će njegov nastup protiv Alija biti iznenađenje za sve. 

Koliko su dvojica boksera bila neravnopravna u tom trenutku na svim poljima, možda najbolje govori podatak da je Ali za meč dobio 1,3 miliona dolara, a Vepner “samo” 100,000 “zelenbaća”. Ipak, i tih 100,000 dolara bilo je znatno više nego što je Vepner zaradio do tog trenutka u svojoj karijeri. Na poslednjoj konferenciji za štampu pre borbe, jedan novinar, pitao je Vepnera da li stvarno misli da može da “preživi” u ringu protiv legendarnog šampiona. “Ja sam “preživljavao” ceo moj život, a ako sam “preživeo” u marincima, mogu da “preživim” i Alija.” – odgovorio mu je Čak.  Sam Vepner je definitivno “pucao” od samopouzdanja pred meč, o čemu govori i anegdota koju je mnogo godina kasnije ispričao: “Noć pre borbe kupio sam ženi plavi negliže, i kada sam joj ga poklanjao, rekao sam joj: “Nosi ovo u krevetu sutra veče, jer ćeš tada spavati sa prvakom u teškoj kategoriji.” Posle borbe, kada sam ušao u sobu, ona je sedela na ivici kreveta u negližeu i pitala me: ‘Jel ja idem kod Alija u sobu, ili on dolazi kod mene?’”

Sama borba je bila tipična za Alija. Od početka meča se “igrao” sa Vepnerom, nadajući se da će se prvo malo “zabavljati”, a potom ga nokautirati. Ipak, Vepner je imao drugačiji plan borbe. Pošto je izdržao “nalete” Alija, u devetoj rundi je došlo vreme da Čak Vepner ispiše istoriju boksa. Sredinom te runde šalje desni kroše u rebra Alija, koji u tom trenutku završava na podu i doživljava svoj jedini nokdaun u karijeri kao šampion.

Iako je Ali tvrdio da ga je Vepner nagazio i da je zbog toga pao, što će se kasnije ispostaviti kao verovatno tačno, taj trenutak doneo je Vepneru veliku slavu. Zanimljivo je da je Čak pošto je Ali pao otišao u svoj ugao i obratio se treneru: “Pali auto, idemo u banku, mi smo milioneri!” Trener Al Brejverman mu je samo kratko odgovorio: “Bolje se okreni tamo. On ustaje i izgleda da je mnogo besan!” I bio je Ali zaista besan, želeo je da “kazni” Vepnera zato što ga je “ponizio”, ali Čak se nije predavao. Držao se dobro i dalje, ali su u 13. rundi noge polako počele da mu otkazuju, što ne treba da čudi, jer do tada niti u jednom meču nije izdržao duže od 12 rundi.

Pred 15. rundu Vepner je bio potpuno iscrpljen o čemu je govorio posle borbe: “Došao sam u ugao u pauzi i rekao sam Alu: “Izvadi mi gumu napolje!” Hteo sam da se borim poslednju rundu bez zaštitne gume, da bi mogao bolje da dišem, ali Al mi je tada rekao: ‘Neću da uradim to, ostavi gumu, izađi i daj sve od sebe, ima još samo jedna runda do kraja.’” Činilo se da će Vepner izdržati do kraja, ali ipak nije uspeo. Potpuno iscrpljen, sa skoro zatvorenim očima i slomljenim nosom, posle serije razornih Alijevih udaraca, na 19 sekundi do kraja završio je na podu i tako doživeo poraz nokautom u “meču svog života”.

“Bio je previše dobar za mene. Svi me pitaju “Zašto misliš da si izgubio borbu?” Izgubio sam, jer sam se borio protiv boljeg od sebe. On nije samo veliki borac, Ali je i veliki čovek! Bio mi je veliki prijatelj i ja sam voleo tog tipa.” – rekao je Vepner o meču, ali i o svom protivniku.

Poraz, uopšte nije bio tragičan za Vepnera, šta više, doneo mu je veliku popularnost širom Amerike, Vepner je postao heroj mnogih, a Stalonea je priča o Čaku Vepneru inspirisala da napiše scenario za film. Manje od dve godine posle borbe Muhameda Alija i Čaka Vepnera, svet je upoznao Roki Balbou, koga ne bi bilo, da nije bilo neverovatnog podviga Čaka Vepnera. “Slaj” je dobio glavnu ulogu u filmu i 35.000 dolara za scenario o anonimnom bokseru koji dolazi do prilike da se bori za svetsku titulu, a čim je dobio novac, pronašao je gospodina kome je prodao svog psa i otkupio ga od njega za 15,000 dolara, čak 600 puta više novca nego što mu ga je prodao.

Da nije bilo Vepnera, pitanje je da li bi danas svet znao i Silvestera Stalonea, a slavu koje je kasnije na celoj planeti stekao Roki Balboa, sigurno je največi priznanje, koje je „originalni Roki“ Čak Vepner dobio u svojoj bokserskoj karijeri.

Iznenađujuće i veoma loše vesti stižu od neurohirurga Kolina Šefa, koji je vrlo upućen u zdravstveno stanje legendarnog šampiona Formule jedan.

Iako je prošlo više od četiri godine od tragičnog pada na skijanju i povrede od koje je u dubokoj komi, s vremena na vreme nam stižu oprečne informacije o zdravstvenom stanju Mihaela Šumahera.

Dok i dalje postoje ljudi koji veruju u oporavak nemačkog automobiliste, nemački neurohirurg Kolin Šef izjavio je da je to nemoguće.

– Zdravstveno stanje Mihaela Šumahera sigurno neće se popraviti. Priroda povrede i informacije koje dobijamo sugerišu nam da je njegov mozak pretrpeo veliku štetu. Kao posledica toga, njegov mozak ne funkioniše kao moj ili vaš. Što je duže u takvom stanju, sve je teže očekivati poboljšanje. Situacija se gotovo sigurno neće popraviti – rekao je Kolin Šef, koji nikada nije imao uvid u zdravstveni bilten čuvenog Nemca, ali je pojasnio svoje stručno mišljenje.

– Šumaher gotovo sigurno ne može da priča. Možda je u stanju da pokazuje rukom, ili se to samo čini ljudima oko njeg, da je nesrećan ili da mu nije ugodno. Ili možda može da uživa u pogledu na svoju decu ili slušajući muziku koju je uvek voleo – objasnio je Šef i nastavio:

– Potpuno ne može da se oporavi. Jako je dugo u ovakvom stanju i izgubio je mišiće. Čak i da je otvorio oči i počeo da priča, došlo je do gubitka memorije, a to će imati uticaj na ponašanje, tako da više nije ista osoba. A što se tiče delimičnog oporavka, svaki napredak se računa kao oporavak – zaključio je Šef.

Još uvek se ne zna u kakvom je zdravstvenom stanju Mihael Šumaher, legendarni vozač Formule 1 koji je krajem 2013. godine doživeo tešku nesreću na skijanju.

Zasad se nagađa da je 48-godišnji Nemac i dalje nepokretan, da ne može da govori, ali da reaguje na određene stimulanse.

"Mihael je još sa nama i bori se. Ali nedostaje nam jako puno", rekao je Žan Tod, Šumaherov bivši šef u Ferariju i jedan od retkih koji ga je video posle nesreće, prilikom službenog ulaska Neemca u FIA-inu Kuću slavnih.

"Svi znamo da bi Mihael najviše voleo da je ovde s nama. Svi znate koliko je cenio sve u ovom sportu", izjavila je njegov agent Sabina Kem.

Šumaher je sedmerostruki svetski prvak, rekorder Formule 1, a veliku karijeru je završio pre pet godina.

Advokat Feliks Dam otkrio je pravu istinu jer zastupa Šumahere u ovom slučaju, a ona nije nimalo optimistična niti pozitivna.

- Mihael ne može da hoda, čak ni uz pomoć fizioterapeuta, niti da stoji - rekao je između ostalog advokat.

Porodica tvrdi da je ovim narušena privatnost Šumahera, a presuda će biti poznata u oktobru. Izvesni magazin navodno je razgovarao sa prijateljem bivšeg sportiste koji je rekao da je "Mihael mršav, ali da uz pomoć može da hoda i podgine desnu ruku".

Njegova menadžerka Sabine Kem još u decembru je rekla da su bilo kakve spekulacije neodgovorne.

-  Nagađa su neodgovorna s obizrom na ozbiljnost njegovog stanja. Mihaelova privatnost je veoma važna u ovoj borbi, a nije u redu jer mnogim ljudima koji ga vole mediji daju lažnu nadu - opravdano je poručila Sabine.